Poreklo stanovništva sela Voljevci, opština Mali Zvornik. Stanje iz 1930. godine. Prema studiji “Sokolska nahija” Ljube Pavlovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Voljevci su drinsko planinsko selo zašlo visoko pod Košuću Stopu s južne stane. Od Crnče ga odvaja Vranjača, a od Culina Oštrelj. Sredinom sela su krečnjački rtovi Rebelj i Ilijaš. Sredina sela diže se u Planinu. Planina je novo naselje na obodu Mačkovog Kamena i Čavčića, pri izvoru Velike Reke; ona je do 1834. god. bila u livadama i zakosima muslimanskog sela Velike Reke, koje je bilo u hataru ovog sela.
Od ušća Velike Reke pa do dna Oštrelja pruža se celom dužinom polje, koje se zove Voljevci.
Oko sela su: od zapada Oštrelj, Čikarino Brdo, Veliko Brdo, od severa Čavčić, Štrbac, Košuća Stopa, od istoka. Velika Rijeka, Riječica, Vranjača, Vrmčić i Vrelo, s juga Drina.
Kroz selo teku: Drina, Velika Rijeka, Mala Rijeka, Riječica i Babin Potok. U oba sela je mnogo izvora i vrela: Previlje, Morevac, Krupnić, Ivanovska Vrela, Vrelo, Babinac (Babina Voda) i Babin Potok.
U selu su uzvišenja: Rebelj, Babnjak, Ivanjsko Brdo, Malo Brdo, Mali Kamen, Gavrilovo Brdo, Čovića Brdo,. Prisedo i V. Kamen.
Njive se zovu: Planina, Jazovi, Rupe, M. Rijeka, Luke, Lukavice, Bare, Oštrelj, Podoštrelj, Podkamen, Podrebelj, Vrela, Brdo (Veliko i Malo) i Polje. Polje se deli na: Podvrščić, Velikorečko i Voljevačko Polje.
Voljevci su na velikom prostoru i danas imaju dva zasebna dela: Voljevci i Velika Reka. U Voljevcima su mahale: Vujkovići, Čikarići (Čikare), Rebelj, Ivanovići i Čovići. U Velikoj Reci su mahale: Vranjača, Velika Reka i Planina.
Voljevci su staro rudarsko naselje. Stari pravoslavni i stari muslnmanski rodovi išli su po rudarskim radovima i izvan ovog mesta. Gavrilo Simić, Vujković, pričao je, da su pre 200 godina ovde živeli rudarstvu odani:
Voljevci. Od svojih starijih je čuo, da je bio čuven rudar Petar Voljevac, da je bio pravoslavne vere, da je govorio zapadnim govorom, da je bio neki starešina u rudniku, da se odavde odselio daleko negde preko Save, da je tamo našao neke rudnike, da se vraćao natrag i sve Voljevce preveo. Bile su ostale dve kuće ovih Voljevaca pod Rebeljem i one su se izgubile u doseljenim Ivanovićima; izumrle su bez muškog potomstva.
Do 1834. god. pod crnačkom Presedli u srednjem toku Velike Reke bilo je porečno uzdužno muslimansko selo Velika Reka, koja je 1820. god. imala 20, a 1832. god. 21 kuću. Ovb~Je” selo’ iselj^nbgotatnev^ ljacima ovog i susednih sela.
Stari su rodovi:
Čikarići. Lukeš Čikara je došao odnekuda „ozdo od mora, bio rudar oko Srebrnice, na svu priliku i katolik, tamo prešao u pravoslavlje, ovde došao u najam Voljevcima pre 180 god., pa se posle i naselio po vrhu Oštrelja. Potomci se u mahali zovu Čikare i Čikarići, zvanično se prezivaju i potpisuju Lukeši, poznije Lukeševići. Govore zapadnim narečjem (20 k.; Sv. Lazar).
Ivanoviće pod Rebeljem, u Voljevcima, čije krvi ima i u njima, dovela su dva brata iz Pive, od kojih se jedan odselio u Cerovu i tamo ostao, a drugi uz Lukešu postao dobar rudar, pa su mu i sinovi rudari. Danas ima Ivanovića da rade u Krajini i po Rumuniji kao rudari (25 k.; Sv. Jovan).
Ristivojevići su u Čovićima pod Ilijašem na imanju starih Ćelića. Ćelići su stari rod opet „od mora“, iz Dalmacije; živeli su pod Ilijašem, radili po Osatu i oko Krupnja i stalno se selili. Za njih se zna, da su se odselili negde pod Rtanj, da ih tamo ima i davas, a ovde su ostale četiri kuće, od kojih su dve otišle Loznici, a dve izumrle u muškom potomstvu.
Čovići su Kuči, došli u nekoliko ne baš tako srodnih porodica pod Ilijaš u Ćeliće, jedni otišli u Radalj, drugi u Bosnu, treći negde u Mačvu, a ovde ostao neki momčić Ristivoje, vrlo živ i okretan, odmah se primio rudarskog čekića i tu osobinu preneo na sve svoje potomke. On je imao dosta dece i jedan mu se istakao u selu te mu se i potomci zovu po njemu (Matići); inače su svi Ristivo- jevići i Čovići (16 k.; Sv. Dimitrije).
Pozniji su doseljenici:
Vujkovići. Po pričanju Gavrilovom u nekom selu kod Pljevalja, u Pljevaljskom Polju, desi se velika nesreća u jednoj kući, punoj naroda i svega izobilja. Zapali se kuća i u njoj nađu smrt starešina braća i sinovi, snahe i mnoga deca. Čudnim slučajem ostanu starešinina žena i četvoro unučadi, dvoje muških i dvoježenskih. U onoj žalosti i opštem metežu baba Vujana, ili kako su je zvali iz milošte baba Vujka, usni kao javi joj se Sv. Arhanđel i naredi da beži odatle gde zna. Vujka ode u Pljevlja, javi se jednom dobrom prijatelju Turčinu i upita ga za savet. Ovaj je posavetuje da ide i da se što pre spremi i javi njemu. Turčin je iz Pljevalja na svojim konjima sa svojim momcima pošlje u Krnjaču, na ušću Uvca, i preda je nekim poznanicima u nameri da je tu zadrže. Ona se tu zadržala skoro dve godine i kad joj se desi da joj umre jedno žensko unuče, spremi se na put i dođe u Raču, nekom poznaniku. Ovaj je uputi s nekim Ćelićem u ovo selo i on je naseli na Oštrelju, ispod Čikara. Ona je bila zadovoljna mestom, oba unuka je odgajila i oženila i od njih dece dočekala. Ni unuci, ni njihovi potomci, nisu bili rudari, niti su danas (20 k.; Sv. Đurđe).
Kad je baba Vujka došla u selo, ispalo joj je za rukom da dostavi svojoj drugi, baba Smiljani, da krene iz Krnjače. Ona je došla i od nje su:
Smiljanići. Smiljana je bila starija s odraslijom decom i došla je pod Vranjaču i tu su je Velikorečani namestili da joj deca rade na turskim imanjima. Oni do 1834. god. nisu imali mnogo zemlje a tada su dobili dosta (18 k.; Sv. Đurđe).
Iz doba naših ustanaka su:
Purkovići. Ovde su iz Rovaca; otuda niz Lim i Drinu preko manastira Rače došle nekolike porodice, pa se ovde uselile u Ćeliće pod Ilijašem. Oni su postali dobri rudari, što su i danas (14 k.; Sv. Luka).
Ropovići u Vranjači su iz Kolašina, došli na imanja nekih izumrlih i iseljenih Turaka Ropovića. Po izlasku muslimana oni su se pomerali na sve strane iznad reke i ušli i u druga imanja (9 k.; Sv. Alimpije).
Mićići su došli iz Amajića, pošto su se prethodno selili u Odžino Selo (danas Pričinović) kod Šapca, pa tu jedni ostali, a drugi se vratili u valjevsku Osečinu, pa i tu jedni ostali, a neki došli ovde na muslimanska imanja, koja su bila 1807. god. napuštena (5 k.; Mratin dan).
Todorovići su iz prekodrinskog Popovića. Predak im ušao devojci u kuću, i slavu promenio (5 k.; Sv. Đurđe).
Doseljenici posle 1834. godine:
Samardžići iz Crnče (16 k.; Sv. Nikola).
Mitrovići u Čovićima su iz Križine u Osatu (5 k.; Sv. Nikola).
Nikolići su iz Krasave (4 k.; Sv. Stevan).
Petrovići su iz Mažića kod Priboja (5 k.; Sv. Đurđe).
Ilići su iz Kržave (4 k.; Sv. Đurđe).
Savići su iz Osata (2 k.; Sv. Nikola).
Grujići su Vujinovići iz Crnče (4 k.; Sv. Nikola).
U Voljevcima ima 16 rodova sa 172 doma.
IZVOR: Sokolska nahija (str. 486-488), Ljubomir Pavlović. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
Komentari (0)