Poreklo stanovništva sela Pecka, opština Osečina. Stanje iz 1930. godine. Prema studiji “Sokolska nahija” Ljube Pavlovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Pecka je na stavama Mrčanice i Carinke s rečicom Peckom. Na stavama ovih rečica, dokle je bilo malo više šume po brdima, bile su dobre luke i ziratne zemlje; danas su znatnim delovima poplavljene šljunkovima i peskovima ili sasvim uništene. Pecka po položaju liči na štampano pismo T. Poprečna crta je ulica niz Mrčanicu, a uzdužna sa sredine pravo školi. S jedne i druge strane su kuće, kafane i radnje, dosta zbijene a ima i praznina.
Pecka je novo naselje. Do 1863. god. na Mrčanici pod Bogdanićem, bio je nekakav turski han, koji su podizali i o svom trošku održavali neki bogati Turci Sokoljani. Taj je han po izgnanju Turaka Sokoljana pripao opštini carinskoj i ova ga je srušila i na njegovom mestu podigla i dosada održala propisnu mehanu, uz koju je sudnica opštine carinske. Han je bio od velike koristi Sokolu. Putnici koji su putovali peške ili na konjima za Soko ili kuda dalje, morali su tu zastajati i odmarati se. Uz han su bile i poneke zanatlije koje bi bile od velike koristi putnicima, a to su: kovači, potkivači i ekmeščije. Svi su oni bili i u hanu i bili Turci. Tek oslobođenjem počeli su se Turci povlačiti u Soko i ređe otuda izlaziti.
U 1863. god. han su držali naši. Prvi doseljenik sa strane, koji se ovde stalno nastani, bio je Veličko Ilić, rodom iz jednog sela blizu Sofije. On je dotle bio u Valjevu, bio na zanatu bojadžijskom i kao takav doselio se, da radi svoj zanat. Ilić je vrlo dobro uspeo u svom zanatu, ali je pored bojenja držao i dućan gde je prodavao sve trgovačke artikle. On je bio onda, kad u Peckoj osim hana nije bilo nijedne kuće, on je radio i danju i noću da još koga privuče, te je i sa strane i iz susednih sela jednog po jednog uvlačio i stvorio današnju varošicu, koja se stalno širi i popunjava pridolaskom seljaka, trgovaca i zanatlija.
U Peckoj su danas:
Ilići (1 k.; Sv. Jovan) iz Sofije. Veličko nije imao slave, oženio se iz Stanimirovića u Mrčkom i njihovu slavu primio.
Marković, od Kurevija iz Donje Orahovice (1 k.; Sv. Nikola).
Andrići iz Pogarevca (2 k.; Sv. Jovan).
Vasiljevića zanatlijska kuća iz Carine od Topalovića (Sv. Jovan).
Popovića zanatska kuća iz Skadra (Sv. Jovan).
Obradinovića zanatska kuća iz Skadra (Sv. Jovan).
Srećkovića zanatska kuća iz Konjica (Sv. Jovan).
Ilići-Leleci (2 k.; Sv. Jovan), trgovci i zanatlije iz Carine.
Đermanovići (6 k.; Sv. Jovan) iz Skadra.
Milinkovići (3 k.; Đurđic) od Bobića u Dragodolu.
Uroševići (2 k.; Sv. Nikola) trgovci iz Gunjaka.
Sarići trgovci i zanatlije iz Leovića (4 k.; Miholjdan).
Đorđević, zanatlija iz Lopatnja (1 k.; Đurđic).
Nedeljković zanatlija, iz Gunjaka (1 k.; Sv. Nikola)
Novaković, zanatlija, iz Gunjaka (1 k.; Sv. Alimpije).
Pantić, zanatlija, iz G. Ljuboviđe (1 k.; Sv. Đurđe).
Todorović, zanatlija, iz Stanine Reke (1 k.; Sv. Jovan).
Plavšić, sveštenik, iz Dragodola (1 k.; Đurđic).
Stepanović, trgovac, iz G. Ljuboviđe (1 k.; Sv. Jovan).
Stalaćanin, zanatlija, od Ražnja (1 k.; Sv. Arhangel).
Jovanović zanatlija, iz Leleka (1 k.; Sv. Jovan).
Petričić trgovac, iz Skadra (1 k.; Sv. Jovan).
Lazić trgovac, iz G. Orahovice (1 k.; Sv. Jovan),
Lazić zanatlija, iz Zaovina (1 k; Sv. Nikola).
Pavlović trgovac, iz Leleka (1 k.; Sv. Jovan).
Marković, zanatlija, iz G. Orahovice (1 k.; Sv. Stevan).
Mitrašinović, zanatlija, iz Bioske (1 k.; Sv. Stevan).
Maletić, zanatkija, iz G. Orahovice (1 k.; Đurđic).
Tanasijević trgovac, iz Valjeva (1 k.; Sv. Đurđe).
Tanasijević zanatlija, iz G. Orahovice (1 k.; Sv. Jovan).
Ispod sudnice, na opštinskom zemljištu, odavna su:
Ašimovići, Cigani potkivači, muslimani, došli ovde još odmah po raseljavanju Sokola i naselili se radi zanata po želji tvorca Pecke, Velička Ilića (5 k.).
Na Peckoj ima 23 porodice sa 45 kuća.
IZVOR: Sokolska nahija (str. 458-459), Ljubomir Pavlović. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
Komentari (0)