Poreklo stanovništva sela Savkovići, opština Ljubovija. Stanje iz 1930. godine. Prema studiji “Sokolska nahija” Ljube Pavlovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.
Savkovići su planinsko selo.
Oko sela su: na jugu Ravna Gora i Boškovac, na istoku Ramne, Živkovac, Ljuboviđa, sa severa Medvednik, od zapada Bobija, V. i M. Prisedo, Ravna Gora.
Seoske su rečice i reke: Tribuća i Ljuboviđa.
Potoci su: Markovac, Žarkovac i Živkovac. Vrela su: Žarkovac, Markovac, Živkovac, Hajdučka Voda, Studena Voda, Točak i Korita.
Brda su: M. Prisedo, Stakića Brdo, Tadića Brdo, Živkovac, Ravna Gora, Senokos, Žuti Breg, Dubrava i Žuta Stijena.
Njive se zovu: Stakovača, Sokolice, Bobija, Vrtače, Dolovi, Podstene, Ramne i Potkorita.
Od pre 35 godina, po pričanju Stepana Tadića, počele su se pod Medvednikom i niz Ljuboviđu krčiti njive i pojedinci naseljavati.
Samim položajem Savkovići su podeljeni na dve mahale: Obradoviće i Bobiju ili Planinu. Kuće su rasturene po vrtačama i dolinama iznad Tribuće. U Ljuboviđi su opet raselice, počeci stvaranja novih mahala.
Staro groblje na Prisedli i na Boškovcu i stare putine po Ravnoj Gori dokazi su ranijeg života. Po Bobiji ima nekakvih tragova od zidanja. Nad Ljuboviđom, s podrinske strane, imaju dva vrlo jaka vrela: Žarkovac i Markovac.
Ispod Bobije, u Presedli, živeli su neki:
Berići kojih je bilo tri kuće. Jedne godine udari im pomor u ovce i oni se poremete; Ostanu još dve-tri godine u nameri da će se oporaviti. Najstariji Berić jednog dana poviče na svoje da on nema opstanka u ovom mestu, kad im je svima ovako udarilo unazad. Da li su Žarko i Marko i njihovi srodnici i da li su ovi Berići došli ovde ili nisu i odakle su, ne zna se. Tek oko 1789. god. Berići su otišli u Klupce kod Loznice i tamo ostali uz neke svoje poznanike.
U ovo selo od današnjih rodova najranije su došli:
Stakići (25 k.; Sv. Jovan). Nema još punih 200 godina otkada je u ovo selo došao Savko Stakić iz Pive, iz istog sela odakle i pop Toma Sajić iz Grčića. I Savko je prvo došao u Žlijebac u Osatu i preko poznatih, kao stočar, digao se na visoku Ravnu Goru i u njoj zakućio. Po Savku je selo nazvano Savkovićima, ali se njegovi potomci u ovom selu ne zovu ni Stakići nego Obradovići. Imao je tri sina: Obrada, Luku i Jovana. Posle smrti očeve, sinovi su bili malo u zadruzi pa se podele tako da Luka ostane u staroj kući, Obrad ode u Tribuću nasred južnog dela sela a Jovan u G. Bukovicu u Rosulje i tamo se stalno naseli. Obrad je imao tri sina i njegovi se sinovi razdele u nekolike male mahale, a Luka je imao jednog sina od koga su danas tri kuće. Oni su se mnogo iseljavali i danas se stalno sele po zanatima i službama. Jovan u Rosuljama imao je tri sina: Marka, Maksima i Petra. Jovan je bio neobično vredan i on je lično otvorio i izdržavao o svom trošku školu na Bauriću i u njoj naučio pismenosti sinove Marka i Maksima. Još za života je zapopio i Marka i Maksima; za Marka je isprosio kćer vojvode Petra Molera. Marko je bio i prota, zbog čega se jedna linija Jovanovih potomaka zove Protići. Jovan je sina Petra ostavio sebi da radi u polju. Od prote Marka ostala su tri sina: pop Vasilije, seljak Dimitrije i student Petar (umro u Hajdelbergu na studijama). Od popa Vasilija su: učitelj Grujica i pop Zaharije i od njih ima potomstva. Od seljaka Dimitrija su: pop Milovan i seljak Damnjan i oba imaju potomstva. Maksim je popovao i umro na Ljuboviji i ostavio je posle sebe dva sina: popa Krstu i popa Gavrnla i od oba ima potomstva, rasturena po Srbiji. Petrovi su potomci ostali u selu, u Rosuljama, s daleko više prodica nego od svih popova što je bilo.
U doba naših ustanaka došli su:
Lazarevići (7 k.; Sv. Jovan), neposredni potomci popa Tome Sajića, koji je, kad je ovde zastao, jednog sina uza se zadržao i ovde umro.
Tomići (7 k.; Sv. Jovan) došli su od Tomića iz Tornika.
Veselići (6 k.; Sv. Jovan) su od Vasića iz Tornika.
Tadići (8 k.; Sv. Jovan) su iz G. Košalja.
Andrići (3 k.; Sv. Nikola) iz Gvosca, ušla su u Ignjatoviće pod Bobijom.
Ignjatovići (6 k.; Sv. Jovan) su od Marjanovića iz Ovčine.
U Savkovićima ima 7 rodova sa 62 doma.
IZVOR: Sokolska nahija (str. 437-440), Ljubomir Pavlović. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić
Komentari (0)