Порекло презимена, село Леовић (Љубовија)

Порекло становништва села Леовић, општина Љубовија. Стање из 1930. године. Према студији “Соколска нахија” Љубе Павловића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Леовић је наставак Горње Буковице у северном правцу. Кад се Горња Буковица целом ширином превали преко Русимовца у Реку, онда јој Леовић није ништа друго до њен прави заселак. Ово село источним ободом улази у планину Равну Гору, која је највећим делом својина овог села и последњих година почела се нагло сећи и крчити. Источни део планине је у шуми. На западу од Баурића је висока коса Дрмник. С Русимовца слази повећи поток. Око извора овог потока је велика завала, која је захватила све до косе Скрајника и Корена, два висока брда и косе који стрмо падају у Ораховичку Реку. На овој је завали већи део села. Други део села је испод Русимовца и Равне Горе око извора Буковице. И овај је део села улегао и знатно се нагао Бу- ковици.

Око села су: од запада Дрмник, од југа Русимовац, од истока Равна Гора, од севера речица Ораховица.

У Леовићу су потоци: Дубравски, Стајчића и Дубовички. Извори се зову: Вукићева Вода, Којина Вода, Студенац, Стублина и Сијерак.

У селу су брда: Дубовик, Дубраве, Русимовац, Вукићевац, Брдо, Озријен, Осоје, Стајчића Брдо, Дебело Осоје, Равна Гора и Присади.

Њиве се зову: Дрмник, Дубовик, Брдо, Пољане, Долови, Вртаче, Селишта, Дубраве, Долине и Јазбине.

Леовић има неколико издвојених махала: Леовић, Сарићи, Стајчићи, Јовановићи, Митровићи, Дубраве и Раденковица.

По Леовићу, по Дубравама и Русимовцу има старих гробова, старих путина, старих ископина. Сељаци мисле, да су њихови стари копали руде. Старих родова нема.

Као да ће бити, по причањима попа Милована Протића, више од 250 година како је у ово село дошао врло јак свештенички и сељачки род Сарића.

Сарићи су од Чајнича у Босни, из села Каровића, одмах близу варошице. Ту су дошли из далматинског приморја из Средње Далмације. По неким закључцима изгледа да су дошли у Каровиће као католици и рударски радници, где су се нарочито бавили вађењем камена, тесањем и вађењем руда. Нешто по послу, а нешто и због врло тешких погодаба за живот сишли су низ Дрину у Бијељину, у намери да остану. Деси им се помор у стоци и народу, те се одмах по савету попа Васиља врате у брдска села и по распитивањима дођу у Леовић на рад с каменом и у близини још неких својих раније досељених далматинских породица. Они су дошли у Дубраве и посели их, где поп Васиљ брзо умре, а остане му попадија Сара, која попа Тому, свога сина, пресели у Петњик у Доњу Ораховицу да тамо попује, другог пошље у Звечку код Обреновца, трећег у Пустињу, једног унука у Ћелије изнад Ваљева. Сваки од ових одсељених одведе собом и своју породицу и још по два сродника и насели око себе. Доцније су одлазиле и друге породице као Сарићи из Тулара у ваљевском округу, као Сарићи по градовима и селима ове области. Уза попадију Сару остали су два сина и неки унуци и она је оставила после своје смрти велику породицу Сарића у Дубравама, која се у Митровићима зове Јовановићи, на Леовићу Алексићи, на Коријену Петровићи итд. Сарића има у Дубрави тако много, да њихово презиме код многог сељака означава право село. Говоре и данас западним дијалектом. (72 к.; Михољдан).,

Има више од 150 годиаа како су дошли преко Осата:

Митровићи-Дробњаци. У село су дошла три брата, од којих се за једнога зна да се звао Јевта, а да су сви имали надимак Пуртићи. Они су застали у извору Буковице, ту се распремили и закућили. Они су затекли Сариће и увек им се подсмевали за њихов западњачки изговор. Нису се могли тако подићи да буду изван Сарића, што су се ови борили и занатима. (14 к.; Св. Ђурђе).

Доцнији су досељеници:

Стајчићи, дошли од Маргитића из Г. Ораховице (5 к.; Ђурђиц).

Миловановићи су из Брезовице у Осату (6 к.; Св. Срђ).

Васићи дошли овде из Митровића, они су ушли у Митровиће и досељени из Опораца у Осату (6 к.; Св. Ђурђе).

Обрадовићи су из Савковића (4 к.; Св. Јован).

Стевановићи су дошли из Матијића у Торнику (4 к.; Св. Јован).

Деспотовић је од Лазића у Г. Ораховици (1 к.; Ђурђиц).

У Леовићу има 8 родова са 117 домова.

 

ИЗВОР: Соколска нахија (стр. 446-448), Љубомир Павловић. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић