На данашњи дан: Умро Захарије Орфелин Reviewed by Momizat on . 19. јануара 1785. - У Новом Саду умро Захарије Стефановић Орфелин, један од најпросвећенијих Срба 18. века и најистакнутији српски књижевник, претходник Доситеј 19. јануара 1785. - У Новом Саду умро Захарије Стефановић Орфелин, један од најпросвећенијих Срба 18. века и најистакнутији српски књижевник, претходник Доситеј Rating:
You Are Here: Home » На данашњи дан » На данашњи дан: Умро Захарије Орфелин

На данашњи дан: Умро Захарије Орфелин

19. јануара 1785. – У Новом Саду умро Захарије Стефановић Орфелин, један од најпросвећенијих Срба 18. века и најистакнутији српски књижевник, претходник Доситеја Обрадовића и Вука Караџића.

Школовао се у Будиму, Бечу и Венецији. Био је песник и историчар, издавач, картограф и калиграф, научник и богослов, радио је бакрорезе и сликао иконостасе. Припремио је за штампу први књижевни часопис Јужних Словена, писао је поуке из природних наука, био преводилац, лексикограф и ботаничар. Израђивао је географске карте и грбовнике. Године 1768, Орфелин је покренуо часопис Славено-сербски магазин, саставио Вечни календар и написао дела Плач Сербије и Живот Петра Великог. Године 1778, објавио је стручне радове из краснописа Калиграфија, што га је препоручило за члана Уметничке академије у Бечу.

Рођен је у српској породици у Вуковару 1726. године, у периоду после Бечког рата 1683-1699. Отац му се звао Јован.

Као песник, Орфелин је најзначајнија појава у српској поезији 18. века. Написао је десетак дужих песама, од којих је најзначајнија „Плач Сербији“ (Плач Србије, 1761) у две верзије, народној и црквенословенској. То је антиаустријска, бунтовничка песма. У тој песми Србија жали за некадашњим сјајем средњовековне државе и критикује сународнике који заборављају свој национални идентитет.

Oдломак:

Како стаде Сербија, славна и угодна,
са множеством народа бивша прође плодна,
пресилнима царева и храбри солдати.

Славни моји цареви и вожди велики,
с мојих храбри витези и сини толики.

Восток, запад, полуноћ бојали се мене,
славне, храбре Сербије, бивше тогда једне.

Међу најзначајнија Орфелинова дела убраја се „Славеносербски магазин“ штампан у Венецији 1768. Замишљен је као часопис, односно то је први часопис на читавом словенском југу. Изашао је само један број. У предговору у виду манифеста Орфелин износи основну идеју грађанске просвећености, идеју демократизације културе, да наука треба да служи потребама обичног човека, а књижевност и филозофија да изађу из уског круга учених људи и да постану доступни свима. То је прва српска световна и грађанско-просветитељска књига.

Године 1768. Захарије Орфелин је прокламативно у српски књижевни језик увео мешавину црквенословенског и народног језика, у којој је увек било места и за специфичне руске речи и тиме практично основао славеносрпски језик. Јован Деретић га сматра, уз Јована Рајића, најзначајнијим писцем рускословенске епохе у српској књижевности.

Захарије Орфелин је аутор првог српског буквара из 1767. по којем су училе бројне генерације деце. Друго издање било је 1797. Аутор је и првих уџбеника латинског језика. Његово најопсежније дело је „Житије Петра Великог“ (Венеција, 1772.) у коме је видео просвећеног монарха, филозофски идеал 18. века. Написао је и први српски „Вечити календар“ 1780, штампан у Бечу 1783, где уз стандардне календарске податке даје и обимно поглавље о астрономији.

Запазио је велики значај лековитог биља и написао (недовршену) књигу „Велики српски травник“ у којој је обрадио око 500 биљака, стављајући уз сваку латински и народни назив. Осим тога за сваку биљку је навео „полза и употребленије“ са подацима о лековитим дејствима и терапијама, тј. како се та биљка може корисно употребити, што је било уобичајено за то време у Европи, а први пут код Срба. Његова књига „Искусни подрумар“ (Беч, 1783.) има неколико стотина рецепата за справљање травних вина и многих других алкохолних и безалкохолних напитака и лекова. У књизи се говори и о начину и времену бербе и сушења лековитог биља и о корисности и лековитој вредности сложених препарата израђених од више од 200 домаћих и егзотичних лековитих и мирисних биљака. И она је прва књига овакве врсте на српском језику. Тек сто година касније (1883.) Српски архив за целокупно лекарство штампало је као посебно издање „Лековито биље у Србији“ од др Саве Петровића.

Био је успешан као сликар, калиграф и бакрорезац, урадио је више дела у бакрорезу. Једно од њих представља Светог Саву. 70-их година 18. века изабран је за члана Уметничке академије у Бечу.

Умро је 19. јануара 1785. у Новом Саду, на Сајлову.

По њему се да данас зове награда „Захарија Орфелин“, која се додељује на Међународном салону књига у Новом Саду за најбољу ликовну и техничку опрему књига издатих између два Салона.

Постоји издавачка кућа „Орфелин“ у Новом Саду.

 

ИЗВОР: Википедија, РТС


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top