Порекло презимена, село Семегњево (Чајетина)

16. јануара 2013.

коментара: 5

 Порекло становништва села Семегњево, општина Чајетина. Стање са почетка 20. века. Према студији Љубомира Мићића “Златибор” (Насеља и порекло становништва)

 

Семегњево је на северозападу од Златибора. На средини села је Семегњевско Поље, заталасано и око њега куће.

Около су брда: Вијогор, Лупоглав, Лисичина, Велико Брдо, Ди?бор, и Груда. Кроз село тече Скакавац и Сандучки Поток у Црни Рзав.

Извори су: Божанића Извор, Сандук, Камичак, Пишчева Чесма, Пековића Чесма и Шаш.

Земљиште се назива: Питомине, Баре, Мало Поље, Окомиште, Њивице, Јагњило, Бели Брег, Поток, ?а?ино Брдо, Поље, Обарак и Вратановац. Шума је: Дебело Брдо, Тичија Глава и Велико Осоје.

У ”доба Проклете Јерине” сејали су неколико година неко семе које ”није издавало” (није ницало), те су говорило да је то ”семе гњево”, отуда име села Семегњево. У Семегњевском Пољу у Обрви је Грчко Гробље.

Пре 300 година досељени су из Пиве:

Пековићи (Благојевићи, Божовићи и Јездимировићи),

Костићи (Вујовићи и Јездимировићи) и

Пишчевићи из пивског села Пишћа (Пишче) где их има и сад велика породица Добриловића, сви славе Јован-дан, и имају осељене рођаке: од Костића Делићи Божићи и Кулаши у Шљивовици и Семегњевци (Николићи) на Филиповића Брду у Заовинама, а од Пишчевића Шућури у Шљивовици и породица јунака Стојана Чупића у Црнобар. Салашу у Мачви.

У почетку 19. Века су досељени:

Црепуљари из Штрбаца (сл. Пантелејев-дан и радили црепуље), Јањићи из По?????а код Ужица (св. Ђурђев-дан), Маричићи из Мокре Горе и Тошићи из Ојковице.

Пре 140 година досељени су Џамбаси (Думоњићи, Милинковићи и Костићи) и Виторовићи из Бјеле Реке на своја колибишта и Маричић из Херцеговине.

 

ИЗВОР: Љубомир Мићић, Златибор (Насеља и порекло становништва)

 

Коментари (5)

Одговорите

5 коментара

  1. ђорђо

    Божовићи су у једном од пописа из 19. века уписани као Кулићи па је могуће да потичу од Кулића из Пиве

  2. djordjo

    ako ima neko iz ovih porodica da hoće da se testira

    Пековићи (Благојевићи, Божовићи и Јездимировићи),

    Костићи (Вујовићи и Јездимировићи) и

    Пишчевићи из пивског села Пишћа (Пишче) где их има и сад велика породица Добриловића, сви славе Јован-дан, и имају осељене рођаке: од Костића Делићи Божићи и Кулаши у Шљивовици и Семегњевци (Николићи) на Филиповића Брду у Заовинама, а од Пишчевића Шућури у Шљивовици и породица јунака Стојана Чупића у Црнобар. Салашу у Мачви.

    neka mi se javi na [email protected]

    • milisav mijo perazic

      Brastvo Piščević je starinom sa crnogorskog primorja od plemena Paštrovića-Reževići-Katun, doselili u ovo mjesto iz Godinja-Crmnica, opština Bar kao dio brastva Perazić 1564 godine, da bi se sredinom XVII vijeka odselila u mjesto ŠID danas Vojvodina- Srbija. Nejasno je zašto su prezime Perazić promjenili u prezime Piščević, jer i danas se njihovi najstariji preci u Godinju – Crmnica i Reževići – Petrovac prezivaju Perazić.

  3. Doca

    Primetio sam da u ovom spisku prezimena nema prezimena Đurić.
    Da li je to slučajno promaklo ili su naseljeni tek nakon pisanja etnološkog zbornika?