Порекло презимена, село Мокрине (Херцег Нови)

Порекло презимена села Мокрине, општина Херцег Нови. Стање из 1913. године

 

Порекло родова 

 

Косић

С. Накићеновић је обавјестио о поријеклу Косића из Комана у Црној Гори 1687, те да славе Ђурђев-дан. Интересантно је свједочење др Ј. Дедјера у његовој радњи “Херцеговина” у којој помиње Косиће у Љубомиру: “Косићи су прије двадесет година доселили из Мокрина у Боки кад су купили земљу у Суља Бабовића. Заједно с њима доселили су се из истог села и Дабовићи. Косићи славе Ђурђев дан, а Дабовићи Марков дан”. – н. д, с. 141. Према овоме наводу, Косићи и Дабовићи су концем 19. вијека селили ка Херцеговини. Свакако је необичан тренд исељавања из бокешких планинских села ка Херцеговини, који је повремено, током 18. вијека, ангажовао становништво ових насеља и који, каткад, поприма обиљежја масовности узнемиравајући млетачке власти.

На почетку 18. вијека се помиње харамбаша Вуко Косић који продаје земљу Ивану Буровићу. Такође, Нико и Петар Косић у 1712.

 

Ђурђевић

С. Накићеновић помиње овај род у Мокринама, обавјештен о њихову поријеклу из Зубаца 1692, као и, погрешно, да славе Јован-дан. – н. д, с. 462. Мокрињски Ђурђевићи славе, међутим, Никољ-дан. Свакако, ово се презиме везује уз простор Херцеговине. Др Ј. Дедијер помиње Ђурђевиће у Пољицу у Попову, гдје их у вријеме његових теренских претраживања нема, али је сачувана кућиштина Ђурђевића. – н. д, с. 266.

У великом попису Конавала из 1673/74, Ђурђевићи се јављају у Витаљини. – С. М. Кочан, н. д, с. 17 – 19.

У Мокринама се 1710. помиње Марко Ђурђевић. Знаменит је из времена Морејског рата конте Драгутин Ђурђевић који је од генералног провидура Молина произведен за капетана након погибије Баја Николића Пивљанина на Вртијељци. – Т. К. Поповић, н. д, с. 107.

Куће Ђурђевића припадају Горњем селу, у близини парохијалне цркве Св. Варваре.

Укопавају се код цркве Св. Варваре.

 

Бијелић

С. Накићеновић не помиње Бијелиће, већ Дупане, што је надимак, тврдећи да су из Зубаца 1692, те, погрешно, да славе Ђурђев-дан. – н. д, с. 462. Мокрињски Бијелићи славе међутим, Св. Вартоломеја.

Др Ј. Дедијер помиње Бијелиће у Липнику у Муљу у Гатачком срезу. – н. д, с. 196; као и у Љубињу да су из Граца код Љубиња, те да славе Ђурђев-дан. – н. д, с. 287.

Др Ј. Ердељановић помиње х у Трњинама у Црној Гори везујући Бијелиће предањем уз ово насеље, те живим топонимом “Бијелића крш”. – н. д, с. 658. Исти аутор помиње предање о епидемији куге у тим крајевима на почетку 17. вијека која је раселила становништво.

Попис Конавала 1673/74. укључује Бијелиће у Ускопљу.

 

Прлаиновић, Прлаин

С. Накићеновић биљежи предање о Прлаинима из Невесиња 1692, те како славе Ђурђев-дан. Везују се искључиво уз Горње Мокрине. Укопавају се код парохијалне цркве Св. Варваре.

 

Јарчеглав

С. Накићеновић омашком изоставља Јарчеглаве. На темељу података из катастра Мокрина из 1726. помиње само Јована Јарчеглава “од кога су Јарчеглави” – н. д, с. 463.

 

Лепетић

С. Накићеновић помиње Лепетиће у Мокринама тврдећи да су дошли 1692. из мјеста Лепете између Мостара и Коњица, те грешком, да славе Ђурђев-дан. – н. д, с. 462. Лепетићи, међутим, славе Никољ-дан.

Везују се уз Доње Мокрине, под Лепетића гредом, али и одломак Црљено брдо.

Укопавају се код филијалне Ђурђеве цркве, те код цркве Св. Крст у Црљеном брду.

 

Пештић

С. Накићеновић омашком изоставља Пештиће у Мокринама, али помиње извјесног Вука Радојева реченог Пештић, опет на темељу катастра Мокрина из 1726. – н. д, с. 463.

Пештића куће леже у Горњим Мокринама. Укопавају се код цркве Св. Варваре.

 

Жисић

Нема их у вријеме истраживања С. Накићеновића.

 

Терзић

За Терзиће С. Накићеновић тврди да су из Дабарског поља у Херцеговини доселили у Мокрине 1692, те да славе Ђурђев-дан. – н. д, с. 462.

Др Ј. Дедијер их помиње у Гатачкој површи у Бодежиштима да су старином из Трновице у Рудинама. – н. д, с. 204; као и у Братачу у Херцеговини гдје дошли из Будисавља у Невесињу. Аутор тврди да су ови Терзићи старином из Билећког котара те да славе Св. Архангела Михаила. – н. д, с. 213.

Перо Терзић из Мокрина молио је да му се додјели земља обзиром на бројну породицу. Његова молба је уважена и одлуком генералног провидура Ерица додјељено му је два и по комада земље у Мокринама која је уживала покојна Анђуша Вукадинова (Сплит, 17. јуни 1725)

Терзића куће леже у одломку Црљено брдо, гдје се укопавају код древне Крстове цркве.

 

Радановић

Овдје се код С. Накићеновића поткрала грешка, вјероватно штампарска, па помиње Радовановиће, да су доселили из Корјенића 1692, и да славе Ђурђев-дан. – н. д, с. 462. Др Ј. Ердељановић помиње их као старо братство у Црмници које се истражило, – н. д, с. 543; као и у Његушима, – с. 435. Радановићи су старинарски елеменат у Паштровићима.

С. Накићеновић их помиње у Суторини као досељенике из Херцеговине. – н. д, с. 302.

У разговорима са старим Суторанима могло се чути тврдњи о утемељености Радановића у Суторини прије Морејског рата: “Они су одувијек ту, не зна се кад су дошли. ”

 

Јањетковић

У вријеме истраживања С. Накићеновића нема Јањетковића у Мокринама. Поред Мокрина, ово се презиме везује уз Требесин. Бадоеров катастар (1704) укључује Саву Јањетковића (Giagnetcovich Sava). – Г. Станојевић, Катастри Херцег-Новог и Рисна из 1704. године, Споменик CXXV, Одељење истор. наука 4, Београд, 1983, с. 40, 41.

У Мокринама се 1724. помиње Дамјан.

 

Лазаревић

О мокрињским Лазаревићима је С. Накићеновић обавјештен да су доселили са владиком Саватијем Љубибратићем из Нецвијећа, те да славе Св. Архангела Михаила. – н. д, с. 462.

У радњи др Ј. Ердељановића помињу се Лазаревићи међу дробњачким братствима која су формирала Дробњаке, старином из Бањана. – н. д, с. 419.

Ово је презиме широко раширено у Боки.

Мокрињски Лазаревићи се везују уз Доње Мокрине. Укопавају се код цркве Св. Ђорђа. Крај цркве, са сјеверне стране, стоји гробница свештеника Лазаревића са богатом и фином декоративном пластиком.

Поред Мокрина, на простору Драчевице, у 18. вијеку укључени у земљишну књигу из 1704. у Требесину (Lazzarovich Jovo, Lazzarovich Simo) – Г. Станојевић, н. д, с. 25, 26, 27; као и у Мојдежу (Lazzarovich Jovo alfier). – исти, с. 16, 17, 18 У селу Требесин, земљишна књига из 1690. укључује Пера (Lazzarovich Pero).^[328] Овај податак из прве млетачке земљишне књиге која је довршена 1690, носи капиталну важност за историју драчевићких Лазаревића, који се према традицији, на томе простору, везују искључиво уз Мокрине. Нема сумње, дакле, да Лазаревићи у Драчевици стоје барем четири године прије часа који породично предање, саопштено С. Накићеновићу, маркира као час досељења.

 

Гојковић

С. Накићеновић поше о Гојковићима да су у Мокринама прије Морејског рата, досељени са Косова, те да славе Ђурђев-дан. – н. д, с. 461. Гојковићи се традиционално везују и уз насеље Ратишевина, гдје их С. Накићеновић изоставља, као и Србину крај Херцег-Новога, гдје ух у вријеме његових истраживања нема.

Гојковића куће леже у Горњим Мокринама. Укопавају се код цркве Св. Варваре.

 

Ћурић

С. Накићеновић у својој радњи изоставља Ћуриће. Занимљив је податак Ј. Дедијера у студији “Херцеговина” који помиње Ћуриће у Љубомиру који доселили из Мокрина у Боки а који су старином из Коњског у Зупцима. Исти аутор обавјештава о овим љубомирским Ћурићима да славе Ђурђев-дан. – н. д, с. 141. Овај истраживач помиње Ћуриће и у Хумима у Бијелом пољу под Вележом као старинарски елеменат. н. д, с. 247.

 

Кукавица

С. Накићеновић је обавјештен о досељењу Кукавица из Требиња 1692, те да славе Ђурђев-дан. – н. д, с. 462. Кукавчевићи су братство у Љешанској нахији. О. Ђ. Козић из помиње у Ораху да су дошли из Волујца у Површи, те да славе Ђурђев-дан, као и у Волујцу да су из Згоњева, гдје такође славе Ђурђев-дан. – н. д, с. 1198, 1227.

 

Бјелановић

Нема их у вријеме теренских истраживања С. Накићеновића у Мокринама. Овај је аутор, међутим, у катастру Мокрина из 1726, пронашао извјесног Николу Бјеланова којег везује уз Мокрине. – н. д, с. 463.

 

Краљ

Нема их у Мокринама почетком 20. вијека. О. Ђ. Козић помиње стари род Краљевиће у Цуцини у Шуми требињској гдје славе Шћепан-дан. – н. д, с. 1186.

Краљи се помињу у Конавлима 1673/74, у селима: Дунаве, Радовчићи, Ускопље, Нартице и Габриле.

 

Вучковић

Нема их у Мокринама почетком 20. вијека. Др Ј. Дедјер помиње Вучковиће у Богдашићима у Врбици у Херцеговини да су старином из Озринића у Старој Црној Гори – н. д, с. 173.

Др Ј. Ердељановић саопштава о Вучковићима у Наљежићу у Боки како су одавна из Црне Горе и славе Св. Димитрију. – н. д, с. 326. Занимљиво је предање које доноси Ј. Ердељановић у овоме своме дјелу, о претку његушких Вучковића који се звао Вучко а дошао искрај Билеће из Врбице. Према броју пасова, Ј. Ердељановић је докучио да је овај родоначелник његушких Вучковића доселио у другој половици 17. вијека. – н. д, с. 456, 457.

На територији Драчевице, Вучковићи се традиционално везују уз Сасовиће. У ноти од Сасовића за 1763. помиње се: Петар Вучковић; у пописном годишту 1771. јављају се: Петар и Коста; у 1772.: Коста; а у 1790.: Томо, Марко и Нико.

 

Петијевић

С. Накићеновић је обавјештен да су Петијевићи из Херцеговине и, грешком, да славе Ђурђев дан. н. д, с. 463. Петијивићи славе Јован-дан.

У 1718. помињу се у Мокринама, у спору око земље, Миленко покојног Вука и Јово Вучете Петијевић. Куће Петијевића су груписане у једном одломку који је млетачко-турским разграничењем из 1701. (Гримани линија), припао Отоманској империји. Укопавају се код цркве Св. Петка која лежу у одломку Петијевићи.

 

Мрчић

Нема их у Мокринама почетком 20. вијека.

 

Рајковић

Нема их у Мокринама почетком 20. вијека

 

Мишевић

С. Накићеновић је обавјештен да су Мишевићи из Попова, те да славе Ђурђев-дан – н. д, с. 462.

 

Манојловић

И ово је братство из Херцеговине, како обавјештава С. Накићеновић, из Попова, 1692, а славе Ђурђев-дан. – н. д, с.

Др Ј. Дедијер у својој радњи “Херцеговина” обавјештава о Манојловићима у Гатачкој површи у Објешанику, али и у Шипачну, Дувну, Чарађу, Сарајеву. – н. д, с. 208.

Такође, Манојловићи су братство у Цуцама гдје их помиње Ј. Ердељановић као старинарски елеменат, и то у Башиној продоли на Трешњеву, гдје славе, према овоме аутору “Јован дан зимњи”. – н. д, с. 599.

Куће Манојловића леже у Доњим Мокринама (Доњем крају), у близини цркве Св. Ђорђа. Манојловићи се укопавају код цркве Св. Ђорђа.

 

Дабовић

С. Накићеновић не помиње Дабовиће. Овдје се јавља један проблем. Наиме, куће Петијевића, Дабовића и Косића у Сврчугама, одломку Бајкових Крушевица, који, као и Петијевићи изразито гравитирају селу Мокрине, а својим смјештајем готово да чине органски дио овога насеља,остале су разграничењем између Млетачке републике и Отоманске империје из 1701. под турском јурисдикцијом, у саставу Бајкових Крушевица. Данас се код сељана ових одломака може чути мишљење да ови засеоци представљају посебна села, што има одређено утемељење у савременој документацији и традицији. У Драчевици се за засеок увијек каже “село”.

О. Ђ. Козић их помиње у Тулима у Зупцима, гдје су доселили из Бајкових Крушевица те да славе Јован-дан. – н. д, с. 1248.

Мокрињски Дабовићи славе Мратин-дан.

Куће Дабовића леже у одломку Петијевићи. Укопавају се код цркве Св. Петке.

 

Рачић

У студији “Бока” С. Накићеновић не помиње Рачиће у Мокринама, мада их има у овоме планинском селу на почетку 20. вијека. Овај аутор помиње Рачиће као старинарско становништво, и то Радула Рачића. Такође, С. Накићеновић тврди да су мокрињски Рачићи славили Ђурђев-дан. – н. д, с. 463.

И ово је вјероватно херцеговачко братство. Др. Ј. Дедијер их помиње у Зијемљу у Херцеговини гдје стоје од 18. вијека, у Читлуку да им је ђед из Граба под Орјеном (Зупци), те да су живјели у Невесињу, у Бијелом пољу. Рачића има и у Бјелопавлићима, како обавјештава др Ј. Ердељановић, у селу Гостиљу брајовићском да су поријеклом од Шпадијера. – н. д, с. 309.

 

Дретовић

Нема их у Мокринама почетком 20. вијека.

 

Терзовић

С. Накићеновић је обавјештен да су Терзовићи из Зубаца из села Крај и Поткрај, од рода Даниловића, те да славе Ђурђев-дан. Ово је предање сасвим тачно, и у случају мокрињских Терзовића може се потврдити тачност окоснице предања о поријеклу на темељу архивске документације, и антрополошких опажања.

Даниловићи су старо зубачко свештеничко и главарско братство. Кузман Даниловић из Зубаца, учесник је великог збора херцеговачких главара у Дробњацима у љето 1703. (Cusman Danilovich). Овај је збор сазван због пријетњи Реџеп паше Шехића који је годину дана раније добио налог из Цариграда да заведе ред у Херцеговини и уведе отомански државно-правни поредак. Најављене су озбиљне дажбине. Овом приликом, на извору Требишњице, Херцеговина је одлучно одбила турске намете. – В. Ј. Кораћ, Требиње – историјски преглед II, Требиње, 1971, с. 166; А. Лубурић, Поријекло династије Петровића I, с. 22.

Зубачки кнез Кузман Даниловић за читавог свог живота у Зупцима биће изложен тешким искушењима на средокраћи путева и оштроме размеђу два свијета, не би ли одржао свој крај. Дубровник је у жељи да спријечи непрекидна црногорско катуњанска ускакања преговарао са Кузманом који је једнини могао затворити путеве преко Зубаца. У 1706. Кузман је придобијен за измирење са Турцима, и он затвара пут за катуњанске групе. Станко Ковачевић који се истиcао у пустошењу Конавала, тражио је од Кузмана измирење. У писму које му је упутио 1709. жали се због Кузмановог одбијања мирења са Црногорцима те што им затвара путеве. В. Ј. Кораћ, н. д, с. 170.

Дубровчани, осјетљиви на ометање њихове традиционално монополске дјелатности трговине сољу, теретили су Кузмана да помаже извјесном Омер-аги који је вадио со у Суторини и носио је у Херцеговину. Предлагали су чак да се Кузман смакне. – В. Ћоровић, Одношаји Црне Горе са Дубровником, 26.

Кузман се истакао у Херцеговачком устанку 1711. Нашавши се, као и много пута раније, у тешком положају због смјештаја његове кнежине, он је 1712, у вријеме припрема напада на Требиње, прихватио турску понуду за примирје, но, нешто касније, учествоваће скупа са Ивом Лукаревићем у акцијама према Грахову. – В. Ј. Кораћ, н. д, с. 178.

В. Ј. Кораћ пише како се Кузман у 1715. нашао на страни Млетака, и то је сасвим тачно, но будући да није истраживао у новскоме архиву, није могао знати да у тој години, првој години последњег великог млетачко-турског сукоба, Даниловићи прелазе у Драчевицу, водећи собом велики дио зубачког становништва.

Раније смо цитирали докуменат из којега се види да је генерални провидур Далмације и Албаније, додјелио Кузману и његовом брату попу Васиљу из Зубаца земље у Суторини. У исто вријеме, додјељено је главару Јовану Даниловићу земље у Крушевицама. Не можемо докучити о којем се насељу ради, јер се Даниловићи и рецентно везују уз Кумбор и Ђеновиће, а Бајкове Крушевице стајале су у томе часу у рукама Венеције. Истим декретом, Томо Даниловић из Зубаца добио је земљу у Жвињама која је раније припадала Турчину Сулиману Расланагићу. О озбиљности породичног предања Терзовића о поријеклу од Даниловића, говори и молба капетана Јована Даниловића и његовог брата Кузмана, који су дошли са породицама из Зубаца, за додјелу земље. Одлуком од 29. јануара 1718, додјељено им је неколико земаља и кућа на територији Херцег-Новога, у селима Миочевић, и Мокрине, и то као признање за њихове заслуге стечене у рату. Може се са пуном сигурношћу тврдити да су мокрињски Терзовићи потекли од знамените зубачке свештеничке породице Даниловића и то браће Кузмана, Јована и Гргура. Сасвим је довољно познавати распоред баштина које Терзовићи држе по старини. Надаље, висока физиономијска сличност Даниловића који живе у обалским селима Драчевице, са мокрињским Терзовићима, који су само вишега раста, придоноси увјерењу о истинитости предања.

Терзовића куће су по старини смјештене у Горњим Мокринама. Укопавају се код парохијалне цркве Св. Варвара.

 

Гачанин

Нема овога презимена у Мокринама у вријеме истраживања С. Накићеновића.

 

Војновић

Нема их у Мокринама на почетку 20. вијека. Веома знаменити. Ј. Дедјер их везује уз билећки крај, ослањајући се на предање. Каже, такође, да је то веома стара породица поријеклом од легендарног бана Будеча или његове кћери, који посједоваше огромне земље у јужној Херцеговини. – н. д, с. 166. Војновићи славе Никољ-дан.

У 18. вијеку стајаху у Србини и Топлој, а посједовали баштине свуда наоколо. Из архивске документације се стиче слика о великом угледу и богатству топаљских Војновића.

 

Вукићевић

Вукићевића нема у Мокринама у вријеме објављивања студије С. Накићеновића.

Ово је братство присутно на простору Старе Црне Горе. Како обавјештава Ј. Ердељановић, Вукићевићи су село у Пјешивцима, – н. д, с. 153; дио села Вукићевића у предјелу Церово у Пјешивцима, – исто; као и братство у Љешанској нахији у Шћепетићима. – с. 319.

Вукићевићи се старином везују уз планинско село Убли, гдје је сачувано предање о досељењу из Невесиња 1692. (!), а према С. Накићеновићу, славе Ђурђев-дан. Овај је аутор саопштио предње о тројици браће Иву, Вуку и Вукићу који су 1692. стигли из Невесиња у Убле те да су од њих братства у Ублима: Ивовић, Вуковић и Вукићевић. – н. д, с. 511.

Кућански Вукићевићи досељени су са Убала, према предању, 1740, а славили Ђурђев-дан. – С. Накићеновић, н. д, с. 473.

Исти аутор помиње братства Вукићевића у Перасту гдје били истакнути поморци, а славили Крстов-дан. – н. д, с. 534.

У Подострогу Вукићевићи обавјештавају о своме поријеклу из Црне Горе у 16. вијеку. Према С. Накићеновићу, славе Св. Јована Евенђелиста. – н. д, с. 591.

Вукићевића је на измаку 17. вијека било и у Конавлима, гдје укључени у попис становништва Конавала из 1673/74, у селу Водовађа. – С. М. Кочан, н. д, с. 17-19.

У настојању да се пружи одговор или путоказ за изналажење могућности за трасирање смјера кретања убаљских Вукићевића, морамо скренути пажњу на прву млетачку земљишну књигу из 1690, која у насељу Бајкове Крушевице укључује Петра Вукићевића (Petar Vukicevich).  Надаље, од кључне важности је податак из исте земљишне књиге који изазива сумњу у погледу тачности братственичког предања о часу досељења у Убле. Наиме, ова књига која је довршена двије године прије часа који предање саопштено С. Накићеновићу маркира као час досељења, укључује двојицу Вукића: Петка и Милутина (Petho Vucichiev, Milutin Vucichiev).  У нотама од соли државе Новске у мјесту Сасовићи пописани су у Вучићевићи у пописним годиштима 1771. (Јово);  и 1772. (Јово).

 

Малешевић

Малешевића нема у Мокринама на пoчетку 20. вијека, када С. Накићеновић прикупља своје теренске податке. Овај се аутор, међутим позива на “Catastico di Mocrine’ из 1726. у којему се помиње Драгутин Малешевић. Како се види из наших “нота” континуитет живљења Малешевића у Мокринама може се испратити кроз читав млетачки период.

 

Делић

Делића нема у Мокринама на почетку 20. вијека. Др Ј. Дедјер их помиње у Јасеници у Мостарском пољу да су дошли из Криводола. – н. д, с. 244. Даље их помиње у Мостарском блату да су Грбићи из Читлука те да су славили Петров-дан. – н. д, с. 342.

 

Ћеранић

С. Накићеновић је обавјештен да су Ћеранићи доселили из Попова 1692, те да славе Никољ-дан. – н. д, с. 462. Ћеранићи се у дјелу Ј. Дедјера везују уз Гатачку површ и село Миољаче. – н. д, с. 204. О. Ђ. Козић их помиње у Бобовиштима старином из Дробњака са старом славом Никољ -дан, те да славе Ђурђев-дан. – н. д, с. 1223

 

Ђуратовић

Ђуратовићи су, према традицији, доселили из Зубаца 1693. С. Накићеновић је и ов дје погрешно обавјештен о слави Ђуратовића, па пише како мокрињски Ђуратовићи славе Ђурђев-дан. – н. д, с. 463. Но, Ђуратовићи славе Св. Вартоломеја.

Помињу се у попису Конавала из 1673/74. у Ђуринићима.

 

Пантовић

Нема их у Мокринама на почетку 20. вијека. Ово се презиме традиционално везује уз насеље Сушћепан гдје их С. Накићеновић помиње да су доселили из Корјенића са владиком херцеговачким Саватијем Љубибратићем, те да славе Св. Димитрију. н. д, с. 489.

 

Бура

Можда је у питању надимак.

 

Тушуп

Тушупе С. Накићеновић изоставља, иако је то старо мокрињско-пођанско братство.

О. Ђ. Козић биљежи да су Тушупи у Мокринама од Јелића који су најстарије зубачко братство. Исти аутор обавјештава да зубачки Јелићи славе Ђурђев-дан. н. д, с. 1244.

Тушупи се у Мокринама везују уз Доњи крај. Славе Ђурђев-дан. Укопавају се код цркве Св. Ђорђа.

 

Чучковић

С. Накићеновић изоставља Чучковиће.

Помиње их Ј. Дедијер у дјелу “Херцеговина”, у Дубочанима у општини Анђелићи у Билећким рудинама. Интересантна је тврдња аутора да су “Чучци који се зову и Чучковићи старином из Рисна у Боки”, те да славе Лучин-дан. – н. д, с. 128.

Чучковићи су стајали у Горњем крају.

 

Милошевић

Милошевића нема у Мокринама на почетку 20. вијека. Према С. Накићеновићу, Милошевићи у новском крају су херцеговачког поријекла. Ово је презиме раширено у Боки.

Присуство Милошевића у Мокринама током друге половице 18. вијека, свакако може придоносити увјерењу и окосници предња о поријеклу са херцеговачких страна. Кућански Милошевићи обавјестили су С. Накићеновића о своме поријеклу са Грахова 1692. Славе Ђурђев-дан. исти аутор помиње као првога Милошевића у Кутима Вукића Милошева. – н. д, с. 472. Погледајмо најприје, какве податке пружа С. Накићеновић о бокешким Милошевићима.

У Котору, гдје доселили из Доброте, славе Врачев-дан, – н. д, с. 409; у Перасту, из Далмације, славе Ивањ-дан, – н. д, с. 535; у Шишићима из Залаза, прије четири стотине година, славе Мратин-дан, – н. д, с. 577; у Гошићу гдје према предању које је забиљежио С. Накићеновић, досељени из Албаније у 16. вијеку, један слави Ивањ-дан, а други Срђев-дан. С. Накићеновић обавјештава о читуљи из 18. вијека Ђура, Ника и Јова Милошевића у савинском манастиру, у којој се помиње калуђерица Марта. – н. д, с. 373. Исти аутор помиње и Милошевиће у Шпиљарима гдје славе Св. Врачеве. – н. д, с. 411.

Милошевићи се по старини везују уз Попово. У селу Пријевор у близини Доње Трнчине, традиција говори о бројноме братству. – Ђ. Кристе, Усмена традиција о поријеклу, развоју и кретању родова на подручју Трнчине и Веље Међе провјерена подацима “Liber beptisatorum parochie de Trebigna…”, Tribunia, Требиње, 1976, с. 80, нап. 12, гдје аутор помиње традицију о Милошевића цркви и њиховоме свештенику који је укопан на гробљу у Пријевору. О Милошевићима се зна да су били међу најбројнијим племенима у Попову. Јављају се, како обавјештава Ђ. Кри сте, у селима дубровачког приморја од 1498. до 1675. – И. Синдик, Дубровник и околина, СЕЗ, књ. 38, СКА с. 112, 116, 118, 124, 127, 128, 130, 136. Надаље, половицом 18. вијека, доноси податак П. Б. Панџића из “De Diocesi Tribuniensi et Marceanensi Studia Antoniana, Cura Pontifici Athenaei Antoniani Edita, 1958, с. 68, ” аутор студије о родовима у Попову, Ђ. Кристе, о двама свештеницима Петру Милошевићу и Петру Ђурину Милошевићу. – н. д, с. 80.

Милошевиће се у Старој Херцеговини везују и уз насеља Билећког котара, гдје живе у Плани досељени са Меке груде. – Ј. Дедјер, Херцеговина, с. 181. У Билећком котару има Милошевића, који су, према предању, биљежи Ј. Дедјер, досељени из Грахова, а славе Илин-дан. – н. д, с. 214. У Невесињском срезу Милошевићи су досељени из Гацка и Рудина, сви старином са Кривошија. Славе Петковицу. – н. д, с. 223.

 

Вујанић

Вујанића нема у Мокринама у вријеме теренских претраживања С. Накићеновића.

Ово се братство везује уз Грахово, као и Црмничку нахију и Овточић где је стајао велики број кућа у вријеме истраживања Ј. Ердељановића. – н. д, с. 187

 

ИЗВОР: Бока (Антропогеографска студија), Саво Накићеновић, 1913. године

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Небојша Новаковић