Poreklo prezimena, selo Bratačić (Osečina)

Poreklo stanovništva sela Bratačić, opština Osečina. Stanje iz 1907. godine, prema studiji “KOLUBARA I PODGORINA“, autora Ljubomira Pavlovića. Priredio saradnik portala Poreklo Aleksandar Marinković

Bratačić je na desnoj strani pogranične reke Pecke, pritoke Jadrove. Selo je na granici ove oblasti i prostire se niz Pecku sve do njenog ušća u Jadar. Dolina Pecke je vodoplavna, pa su i zemlje oko nje vrlo nezgodne za useve, samo su unekoliko podesne za ispaše i livade.

Bratačić je selo razbijenog tipa. Seoske su kuće izdvojene u dve grupe. Kuće iznad Miholjače i Smoljinače čine Gornju Malu, a ispod njih Donju Malu.

U Gornjoj Mali su: Vasiljevići 2k, Jankovići 5k, Vesići 1k, Stevanovići 3k, Kostadinovići 1k, Tomići 3k, Krsmanovići 2k, Gligorići 2k, Ilići 2k, Joksimovići 2k, Matići 1k, Mićići 2k i Jankovići 2 kuće.

U Donjoj Mali: Ilići 1k, Janković 1k, Grujići 4k, Vasići 1k, Antonići 3k, Đuričići 10k, Savići 2k, Jovanovići 2k, Milivojevići 2k i Pantelići 1 kuća.

Bratačić je prema popisu od 1818. god. imao 22 doma sa 25 porodica i 66 har. lica. Prema popisu od 1866. god. bilo je 40 domova sa 372 stanovnika….dokle prema popisu od 1900. god. bilo je 56 domova sa 384 stanovnika.

U Bratačiću je 55 stalnih domova od 5 porodica. Sastavni je deo ostružanjske opštine u srezu podgorskom.  Škola mu je u Osečini, sudnica u Ostružnika, a crkva u Osečini. Groblje je izdeljeno prema džematima u poviše malih grobalja. Selo nema zajedničke preslave.

Bratačić je ime dato po onima koji su prvi put naselili ovo selo. Priča se da su selo naselila 4 brata od kojih su dvojica bila braća o ocu. Kad su videli da ovde ne mogu ostati, onda se jedni povuku na istoku u Osečinu, drugi odu na zapad u Bastav, a u selu ostanu 2 bratanca, braća od stričeva. Predanje veli što su u selu ostali bratanci i selo se prozvalo Bratančići, a Bratačići da je došlo zbog lepšeg izgovora. Priča veli da se selo Bastav u Podrinju zvalo Mali Bratačić, a ovo selo Veliki Bratačić pa da se čak docnije prozvalo po reci Bastavici, Bastav. I dandas stariji seljaci za svoje selo kažu da se zove Veliki Bratačić, a za susedni Bastav, Mali Bratačić.

Na međi ovog sela i Gunjaka iz Azbukovice, nalazi se oo mesto na kome je bio onaj poveći boj 1806. god. između Srba i Turaka, u kome su Srbi odneli onaku sjajnu pobedu. Niže toga mesta planina je Kokorova, nekad prava planina, a danas iskrčeno i naseljeno mesto. Ovde je bio boj 1809. god. između Srba i Turaka.

Poreklo stanovnštva i osnivanje sela

Prve i najstarije porodice koje su osnovale ovo selo, iselile su se poglavito zbog čestih upada sokoskih Turaka i onih koji su bili naseljeni po mnogim selima ondašnje Azbukovice pa su slazili, pljačkali i ubijali po ovoj okolini. Te su se prve porodice povukle i odselile u Mačvu i Srem, gde valjda i danas imaju svojih predstavnika. Selo je dugo vremena bilo pusto pa je naseljeno pred austrijsku okupaciju, za vreme koje pominje se kao pogranično hajdučko selo pod nazivom Bradaziz sa 14 domova i 6 h. daleko od Valjeva (Po spisku sela valjevske eparhije od 1735., Bratačić je tada imao 10 kuća).

• ĐURIČIĆI i JANKOVIĆI – prve porodice što su osnovale ovo selo. Đurica i Janko su od dva brata deca; Jankov je brat odselio se u Osečinu i odatle otišao u Posavinu, u Banjane, a Đuričin preselio se u Bastav, gde i danas ima njegovih potomaka. Braća su se doselila pred kraj 17. stoleća iz Osata u Bosni. Jankovih potomaka ima u obe male i oni su: VASILJEVIĆI, JANKOVIĆI, STEPANOVIĆI(prethodno se pominju kao Stevanovići – op. A.M.), KOSTADINOVIĆI, TOMIĆI, KRSMANOVIĆ, GLIGORIĆI, ILIĆI, JOKSIMOVIĆI, MATIĆI i PANTELIĆI: Đuričini su opet potomci: ĐURIČIĆI, ANTONIĆI, MARKOVIĆI, SAVIĆI i JOVANOVIĆI: njih je svega 44 kuće, slave Sv. Jovana.
• MIĆIĆI i JANKOVIĆI – pred Kočinu krajinu doselio se neki Mića kao sluga iz Orahovice u Azbukovici i od sega su današnji Mićići i Jankovići; ima ih 4 kuće, slave Sv. Stevana.
• ILIĆI – dve kuće: jedna u G. Mali, a druga u Donjoj, jesu od jednog rodonačelnika koji se doseli iz Šljivove u Rađevini i prizetio se u Iliće iz Jankovaca, slave oba Sv. Stevana.
• GRUJIĆI – su iz Jarebica u Jadru; njihovog pretka Gruju dovela mati u selu, pa ga posle Đuričići okućili i naselili na seoskom imanju. Njih je danas 5 kuća, slave Sv. Stevana.
• VASIĆ – je iz Tolisavca u Rađevini i prizetio se u Jankoviće, slavi Sv. Alimpija i Sv. Jovana.

Bratačićani se zanimaju zemljoradnjom i voćarstvom. Zemlje i ovog sela, kao i svih okolnih, nisu rodne, s toga seljaci slaze u Jadar i Tamnavu i tamo zakupljuju zemlje te na njima zasejavaju potrebne useve i s proleća održavaju svoju stoku. Stoke sitnije se drži dosta. Pojedini se rado odaju izučavanju zanata, mnogi se upuštaju u trgovačka preduzeća, ali se ni radi jednoga od ova dva posla ne sele izvan svoga sela.

IZVOR: “KOLUBARA I PODGORINA“, Ljubomir Pavlović, SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK – Knjiga osma NASELJA SRPSKIH ZEMALJA, Knjiga IV Beograd, 1907. Priredio saradnik portala Poreklo Aleksandar Marinković