На данашњи дан: Рођен публициста Ото Бихаљи Мерин

3. јануар 2013.

коментара: 0

3. јануара 1904. – Рођен Ото Бихаљи Мерин, српски и југословенски књижевник, публициста, историчар уметности и ликовни критичар. Оснивач издавачке куће “Нолит”.

Рођен је у јеврејској породици (отац му је био сликар), младост је провео у Земуну, тада пограничном аустро-угарском граду, на граници двеју држава и култура. Студије сликарства започео је у Београду 1924. и наставио у Берлину. У Немачкој је почео да објављује књижевне и филозофке текстове на немачком језику. Са Ђерђом Лукачем радио је у часопису немачких, лево оријентисаних интелектуалаца „Die Linkskurve“.

У Београд се вратио 1928. и постао пилот Ратног ваздухопловства Краљевине Југославије. Тад је са братом Павлом Бихаљијем основао часопис Нова литература и издавачку кућу Нолит. Издавали су књиге Џека Лондона, Максима Горког, Ремарка,  Мана, Исака Бабеља… Наслове које је ондашња цензура често узимала за провокативно левичарске и често забрањивала. Отпуштен је због урођене срчане мане, након тог се вратио у Берлин. Наставио је да ради као новинар и публицист, али је тад на своје очи видео рађање немачког нацизма, и осетио потребу да се одупре свим својим снагама. Ото Бихаљи се дружио и сарађивао са водећим књижевницима и уметницима тадашње Европе Брехтом, Томасом и Хајнрихом Маном, Малрауxом, Сартром, Горким, Хемингвејем, Фолкнером, Пикасом и многим другима, а све у циљу борбе против растућег фашизма у Италији и национал-социјализма у Немачкој.

Кад се стање погоршало – 1933. напустио је Берлин и отишао у Париз, ту је основао Институт за борбу против фашизма. Истовремено је и надаље објављивао у Немачкој али под разним псеудонимима (најчешће као Пјер Мерин или Петер Тене) до 1936. живи на релацији Француска – Швајцарска. Бихаљи је 1936. отишао у Шпанију, где се на страни републиканаца борио против снага генерала Франка. После пораза републиканаца вратио у Краљевину Југославију и након краткотрајног априлског рата пао у заробљеништво као официр Краљевске војске. Добро познавање њемачког и бројни псеудоними под којима је објављивао, спасили су му живот – јер га нико није повезао са његовим стварним именом. За разлику од њега брат Павле му је стрељан већ првих дана окупације. Након Другог светског рата, Бихаљи се вратио у Београд и све до смрти 1993. живио у истом предратном скромном стану у Немањиној улици, и поред великих прихода које је имао од продаје књига по свијету (највише Немачкој).

Написао је на десетине књига и то углавном о уметности. Заслужан је за популаризацију модерне и наивне уметности и сликарства у Југославији. Његове су књиге, сјајно опремљене и у великим тиражима, објављиване и продаване у читавом свету, а највише у Немачкој.

Шездесетих година, у Аустрији добио је Хердерову награду за „споразумевање народа посредством уметности“, а у Немачкој је као први Југословен добио „Крст за заслуге у одбрани немачке уметности од нацизма“.

Умро је у  Београду, 22. децембра 1993. године.

Више о животу и раду Ота Бихаљија прочитајте ОВДЕ.

 

ИЗВОР: Википедија

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.