Nova godina kroz istoriju i običaje

Slavljenje odlaska stare i dolaska nove godine je prastari religijski, društveni i kulturni obrazac u skoro svim delovima sveta. Istorija proslavljanja Nove godine nije pouzdano utvrđena, ali se smatra da su Vavilonci to činili još pre 4.000 godina. Rimljani su takođe slavili Novu godinu, ali se njihov kalendar menjao sa svakim novim vladarom sve dok rimski Senat 153. godine pre nove ere nije „ustoličio“ 1. januar za početak Nove godine.

Nemci su, prema jednom od niza tumačenja, prvi u XVI veku uveli običaj kićenja jelke. Legenda kaže da je kićenje započeo utemeljitelj protestantizma Martin Luter. Luter je šetajući kroz šumu, bio zadivljen hiljadama zvezda koje su svetlucale kroz granje jela. Toliko je bio očaran prizorom da je odsekao malo drvo i odneo ga kući svojoj porodici. Da bi oživeo istu lepotu koju je video u šumi, zakačio je i male sveće na grančice. U Evropi i Americi kićenje jelke postaje popularno u XVIII veku.

I danas se širom sveta, uz puno buke i pompe, šampanjac, razmenu poklona i vatromet, slavi nastupajuća godina. Neki novogodišnji simboli su opstali kroz sve civilizacijske promene. Jedan od najatraktivnijih simbola je novogodišnja parada, uobičajena kod mnogih naroda. Stvaranje zaglušujuće buke koja potiče iz rituala teranja zlih demona, takođe se zadržalo u mnogim krajevima sveta – ali danas kao lupanje u lonce i tiganje, kucanje čašama, zvonom zvona, bubnjevima, sirenama, muzikom.

Iako mnogi misle da su novogodišnja zaricanja novijeg datuma, tradiciju su započeli još Vavilonci, a njihova je odluka nalagala vraćanje posuđenog oruđa za rad. Moderna zaricanja najčešće se odnose na prestanak pušenja, držanje dijete, zdrav način života, štednju, više učenja, vernost… Nova godina je tradicionalno i vreme porodičnog okupljanja, sa prijateljima, na organizovanim proslavama i to u svečanim odelima, s posebnom brigom o izgledu, ukrašavanjem enterijera i eksterijera.

Svaka zemlja ima i poneku specifičnost. U Grčkoj se proslava poklapa s proslavom svetog Vasilija, jednog od osnivača Grčke pravoslavne crkve. Tada se servira Vasilopita ili torta svetog Vasilija, u koju se utisne srebrni ili zlatni novčić. Ko novčić pronađe, biće posebno srećan u Novoj godini. Danci u novogodišnju noć ulaze sa mnogo razbijenih tanjira ispred kućnog praga. Stari tanjiri se čuvaju cele godine i u ponoć se bacaju pred ulazna vrata prijatelja. Mnogo razbijenih tanjira simbolizuje društveno bogatstvo – prijatelje.

Japanci čitavog decembra održavaju zabave pod nazivom Bonenkai, kojima je cilj da se ostave loše stvari za sobom i pripremi se za novi početak. Zvona budističkih hramova zvone 108 puta kako bi oterala 108 ljudskih slabosti, a nakon toga se svi smeju terajući smehom zle duhove. Kubanska tradicija nalaže da se u ponoć pojede 12 grejpova, koji simbolizuju mesece godine, a poštovanje tog običaja treba da donese sreću.

Austrijanci na Novu godinu, kao desert za svečani ručak, pripremaju sladoled od mentola u obliku deteline s četiri lista. Stari sicilijanski običaj kaže da će sreća doći onima koji na Novu godinu jedu lazanje. Italijani najbučnije proslavljaju Novu godinu, jer, što je veća buka, zlo će brže pobeći. Iz kuće bacaju sve stare, nepotrebne stvari, od nameštaja do odeće, i to kroz prozor. Kad zakuca ponoć, Španci moraju da pojedu 12 zrna grožđa – po jedno za svaki mesec.

Norvežani se časte pudingom od pirinča u kojem je skriveno jedno zrno badema. Osobu koja pronađe badem, pratiće sreća. U Brazilu je običaj da se u novogodišnjoj noći nosi bela odeća za sreću i mir u godini koja sledi. Holanđani se za doček pripremaju pekući krofne jer veruju da to donosi sreću.

Cela Latinska Amerika uoči Nove godine traži gaćice određene boje, u zavisnosti od zemlje do zemlje – crvene, roze ili žute. U nekim zemljama običaji nalažu da da se veš obuče naopačke.

U gotovo svim narodima ponoć se dočekuje upućivanjem najlepših želja i poljupcem koji nije samo deljenje trenutka euforije, već i zavet bliskosti u dolazećih 12 meseci.

Nova godina se najčešće veže za datum koji je po Gregorijanskom kalendaru. Srbi i ostali pravoslavci koji računaju vreme po julijanskom kalendaru, Novu godinu proslavljaju dve nedelje kasnije. Pored ovih dveju, postoje islamska, kineska, jevrejska, iranska, tajlandska, koptska… Na ovu temu pronašli smo zanimljiv tekst Mirka Radonjića. Njegov prilog prenosimo u celini:

SVE SVETSKE NOVE GODINE

EVROCENTRICI se ponekad iznenade kada saznaju da ni u njihovom delu sveta nova godina nije uvek počinjala – prvog januara.

Tako je u Mletačkoj republici, sve do njenog ukidanja krajem 18. veka, a i u Rusiji, do 15. veka, prvi dan u godini bio – prvi mart. Rusi su, zatim, sve do dekreta Petra Velikog iz 1699, kada su prešli na računanje vremena po hrišćanskoj eri, pozdravljali dolazak novog leta Gospodnjeg – svakog 1. septembra.

Do danas, naravno, pravoslavni u Rusiji, Srbiji, Gruziji, Makedoniji, Crnoj Gori, Ukrajini, na Svetoj gori, kao i oni pod jurisdikcijom Jerusalimske patrijaršije, praznuju “staru”, ili “pravoslavnu” Novu godinu po julijanskom kalendaru; dakle, 14. januara po državnom, gregorijanskom. U Srbiji, međutim, crkvena nova godina slavi se 14. septembra (odnosno 1. septembra). Istoga dana, i ruski vernici obeležavaju staro “novoletije”.

Početak godine 1. januara, inače, prvi je uveo Gaj Julije Cezar – tvorac starog kalendara.

”SPECIJALNE”: PORESKA nova godina u Velikoj Britaniji i dalje počinje 6. aprila. Tog datuma, na Blagovesti, naime, u Londonu su čekali “pravu” Novu godinu sve do 1752. godine, kada su prešli na 1. januar. REVOLUCIONARNU novu godinu imali su francuski republikanci, posle svrgavanja monarhije, između 1793. i 1805. godine – na jesenju ravnodnevicu.

Svet je, sa svojim mnogim i raznolikim civilizacijama, još mnogo komplikovaniji – i zanimljiviji. Svojevrstan izazov globalizaciji, tako, izvire iz onoga što često, po inerciji, uzimamo kao dato i kao isto za sve – iz kalendara.

ISLAMSKA nova godina više je kulturni događaj, nego gala proslava – ljudi dočekuju praznik u trezvenoj atmosferi, u miru i uz molitve. Islamska godina, u čijoj osnovi je lunarni kalendar, kraća je 11-12 dana od gregorijanske, pa im se počeci ne preklapaju. Srećnu novu 1432. godinu islamski svet je čestitao 7. decembra 2010.

KINESKA nova godina takođe se drugačije proslavlja od onoga na šta smo navikli u zapadnom svetu. Traje pet puta duže od Ivkove slave! To je 15 dana zabave i uživanja, lepog ophođenja prema prijateljima i najbližima. Praznik je zasnovan na kineskom kalendaru, a u njegovoj osnovi je lunarni ciklus od 29 i po dana. Počinje sa novim mesecom prvog dana Nove godine i završava se punim mesecom dve nedelje kasnije. Godine se zovu po 12 srećnih životinja, a to su: pacov, vo, tigar, zec, zmaj, zmija, konj, ovan, majmun, petao, pas i svinja. Trenutno je godina tigra, a 3. februara počinje godina zeca. Osoba rođena u eri “dugouhog”, veruju Kinezi, ima sve izglede da dugo poživi.

JEVREJSKA Roš hašana na hebrejskom jeziku doslovno znači “glava godine”. Ovaj praznik se slavi najranije 5. septembra, a najkasnije 5. oktobra (po kalendaru važećem u našem delu sveta). Kod Jevreja se ovaj praznik obeležava ozbiljno, uz prisećanje na grehe i pokajanje. Njime počinje period koji se naziva “deset dana kajanja” i koji se završava praznikom Jom kipur. Hebrejska prestupna 5771. godina počela je 9. septembra 2010, a završiće se 28. septembra 2011.

IRANSKA nova godina – Novruz – slavi se u Iranu, na Kavkazu, u Centralnoj Aziji i među Irancima širom sveta. To je državni praznik u Iranu, Avganistanu, Tadžikistanu, iračkom Kurdistanu, Azerbejdžanu, Turkmenistanu, Uzbekistanu, Kirgistanu i u Kašmiru. Ove, 1389. godine po solarnom kalendaru od Hidžre (prelaska proroka Muhameda iz Meke u Medinu), Novruz se slavi od 21. do 24. marta.

TAJLANDSKU novu godinu budistički vernici slave tokom trodnevnog vodenog festivala Songkran, 13-15. aprila. Velike Budine statue prskaju vodu po prolaznicima; u manjim selima, mladi ljudi se prskaju međusobno, iz zabave. Ljudi puštaju ribe u vodu, u znak dobrote.

KOPTSKA i etiopska pravoslavna nova godina čekaju se 11. septembra po gregorijanskom kalendaru. Njima trenutno teku 1727, odnosno 2003. godina.

PRIREDIO:  Saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić