Poreklo prezimena, selo Babajić (Ljig)

Poreklo stanovništva sela Babajić, opština Ljig. Stanje iz 1907. godine, prema studiji ”KOLUBARA I PODGORINA”, autora Ljubomira Pavlovića. Priredio saradnik portala Poreklo Aleksandar Marinković

Selo Babajić je na levoj obali reke Ljiga, a prema rudničkom selu Gukošima, s druge strane Ljiga. Selo je na kosanjicama, koje od Suvobora slaze Ljigu.

Babajić je selo razbijenog tipa. Seoske su kuće po kosama i iznete na bregove iznad pojedinih potoka, ali su vrlo rasturene, tako da nigde ni dve nisu zajedno.

Babajić je prema haračkim tefterima iz 1818. god. imao 27 domova sa 74 harač. glave, prema popisu iz 1866. god. bilo je 44 doma sa 270 stanovnika…prema popisu od 1900. god. bilo je 86 domova sa 547 stanovnika.

Otkuda je ime selu nepoznato je, zna se samo toliko, da je selo vrlo staro, da ima i starih porodica.

U Pejčićima, najstarijoj seoskoj porodici, i danas se raspoznaju stara naselja ovoga sela: suvomeđine, bedemi i ostaci nekadašnjih stanova zamrlih, iseljenih i rasturenih stanovnika ovog sela.

Babajčani zanimaju se poglavito zemljoradnjom i stočarstvom, osim onih koji su naseljeni na reci Ljigu, čije je glavno zanimanje zanat ili trgovina.

Selo preslavlja Spasov-dan.

Poreklo stanovnštva i osnivanje sela

• PEJČIĆ (2 k.) – Babajić je osnovala porodica Pejčića, za koju se drži da je ”od Kosova” i da nije nikad mogla imati više od 2-3 kuće. Pejčići mladi izummiru i to izumiru u jakoj meri….sve skoro na umoru, slave Sv. Đurđa. Stare kuće Pejčića bile su na kosi do Cvetanovaca, od prilike 300 m na zapad od današnjeg Babajića, drumskog naselja.
• KOLAKOVIĆI (Kolaci) (20 k.) – prvi doseljenici; doseljeni u nekoliko porodica iz Nikšićke Župe pred kraj 17. stoleća. Neki su od Kolaka zaostali u Starom Vlahu i po gornjim selima ove oblasti, a ovde su sišle 3 porodice i naselile se u Godevdcu, kod Kolačke Česme, 200 m na jug od Pejčića. Od doseljene 3 porodice ovog sela jedna se odmah odselila u Kačer, u Jarmenovce, i od se su tamošnji Kolakovići; njih je u selu 20 kuća, slave Sv. Luku i gotovo su svi izmenili ovo staro prezime.
• BRKOVIĆI (12 k.) – doselili su se posle Kolaka na godinu, a ne više, iz Ostatije u Starom Vlahu i naselili po dnu sela, ispod Kolaka, gde su i danas; slave Sv. Đurđa.

Novije porodice – doseljene u Pejčiće:

• JOVANOVIĆ (1 k.) – doselili se u Pejčiće iz Berkovca, prizetio se pre 40 god. (op. A.M. – oko 1865.), slavi Sv. Đurđa i Sv. Nikolu.
• PANTIĆ (2 k.) – iz Ljutica okr. užičkog, čiji se otac doselio kao sluga pre 40 god., slave Sv. Đurđa.
• SRETENOVIĆ (1 k.) – iz Ljutica, okr. užičkog, doselio se kao sluga i ušao ženi u kuću pre 30 god., slave Sv. Jovana.
• TODOROVIĆ (1 k.) – došao na kupljeno imanje pre 33 god., iz Kad. Luke, slavi Jov. Milostivog
• JANKOVIĆ (2 k.) – iz Lalinaca, čiji se otac doselio na imanje pre 40 god., ima ih 2 kuće, slave Sv. Jovana.

Novije porodice – doseljene u Kolakoviće (od 1846. god. pa na ovamo):

• MIJAILOVIĆ (1 k.) – došao iz K. Luke na imanje, slavi Sv. Arhanđela.
• ILIĆ(3 k.) – otac doselio se iz Mušiča okr. užičkog kao zanatlija pa se ovde stalno nastanio, slave Đurđic.
  • CVIJOVIĆ (1 k.) – je iz Rakara došao na imanje, slavi Sv. Đurđa.
  • NIKOLIĆ (2 k.) – otac se doselio odnekud iz St. Vlaha; slave Sv. Arhanđela.
  • SREDOJEVIĆ (3 k.) – otac se doselio u Kolake iz G. Lajkovca ove oblasti, slave Sv. Ignjatija i Sv. Luku.
  • JANIĆIJEVIĆ (2 k.) – su iz Dražinovića okr. užičkog; otac im se naselio kao sluga; slave Sv. Đurđa.
  • ĐURIĆI (2 k.) – su iz Kalenića okr. užičkog, došli na kupljeno imanje, slave Sv. Đurđa i Sv. Luku.
  • JANJIĆI (2 k.) – su iz istog sela, doseli im se otac kao sluga i prizetio se i slave Sv. Đurđa i Sv. Luku.
  • TRIFUNOVIĆ (1 k.) – se skoro doselio kao sluga i Orovice u Azbukovici, slavi Sv. Stevana.
  • SREMČEVIĆ (2 k.) – je naseljen na Đurića imanju, slavi Sv. Arhanđela.
  • ZVRNDACI (3 k.) – su iz Osata; njihov ded se doselio kao zanatlija, pa se prizetio u Kolake; slave Sv. Arhanđela i Sv. Luku.
  • JANKOVIĆ (1 k.) – doselio se na kupljeno imanje iz Planinice, slavi V. Gospođu.
  • ARUNOVIĆ (1 k.) – je iz Veliševaca, doselio se na kupljeno imanje, slavi Sv. Đurđa.
  • TADIĆ (1 k.) – prizetio se u Kolake, a doselio se iz Štavice okr. rudničkog, slavi Sv. Nikolu i Sv. Luku.
  • MILANOVIĆ (1 k.) – je iz rudnič. Banjana došao uz mater, slavi Sv. Jovana.
  • PAVLOVIĆ (1 k.) – je iz Berkovaca došao uz mater, slavi Sv. Jovana.
  • STANKOVIĆ (2 k.) – iz Paležnice došli na kupljeno imanje; slave Sv. Nikolu.
  • SIMIĆ (3 k.) – njega je otac doveo iz Dudovice, okr. Beograd; slave Sv. Đurđa i Sv. Luku.

Novije porodice doseljene u Brkoviće:

• NIKOLIĆ (1 k.) – doseljen iz Paležnice, slavi Sv. Nikolu.
• MIHAILOVIĆ (5 k.) – iz Branetića, okr. rudničkog, njihov je otac došao ženi u kuću pre 80 god., slave Sv. Nikolu i Sv. Đurđa.
• ŠUKIĆ (2 k.) – iz Popadića ove oblasti, njihov otac doselio se kao uljez; slave Sv. Petku i Sv. Đurđa.

Na istočnom delu sela na putu Valjevo – G. Milanovac, pri obali reke Ljiga nalazi se drumsko naselje ovog sela. Stanovnici ovog kraja su obično zanatlije, trgovci i činovnici, koji se uzgred gotovo svi bave i zemljoradnjom. Prvo se u ovom kraju naselio Jovanović kao terzija, nu danas ne radi zanat već se bavi trgovinom, on je iz porodice Mihailovića u ovom selu, slavi Sv. Arhanđela. Jovanović je sišao iz sela 1865. god. i od tog doba naseliše se i ostali. KOVAČEVIĆ je došao kao terzija i trgovac iz Bosne, pa pošto je nasledio nekog svoga prethodnika, čiju je radnju i imanje primio, slavi Sv. Panteliju i Sv. Đurđa. POPOVIĆ je iz Vrtiglava, doselio se kao sveštenik, slavi Sv. Đurđa. PAVLOVIĆ je iz Tometinog Polja u okr. užičkom, doselio se kao abadžija i trgovac, slavi Sv. Luku. MILADINOVIĆ doselio se iz Drlača okr. podrinskog kao trgovac, slavi Sv. Trifuna. RACIĆ doselio se sa Katića u St. Vlahu kao mehandžija, slavi Sv. Nikolu.

IZVOR: “KOLUBARA I PODGORINA”, Ljubomir Pavlović, SRPSKI ETNOGRAFSKI ZBORNIK – Knjiga osma NASELJA SRPSKIH ZEMALJA, Knjiga IV Beograd, 1907. Priredio saradnik portala Poreklo Aleksandar Marinković