Poreklo prezimena, selo Gunjetina (Vlasotince)

12. decembra 2012.

komentara: 0

Poreklo stanovništva sela Gunjetina, opština Vlasotince. Istraživanje “Sela u vlasotinačkom kraju” saradnika portala Poreklo Miroslava B. Mladenovića Mirca, lokalnog etnologa i istoričara

 Gunjetina, selo

Nastanak sela

Gunjetina  je selo  u opštini Vlasotince, Jablanički okrug, jugoistočna Srbija. Ovo   planinsko selo je  smešteno na  planinskoj kosi Lipovačkih šuma, Bukove glave i u  jaruzi Gunjetinske rečice, obraslo hrastovom šumom. Dar božji lepote prirode i čistog vazduha,  bogatstvom šumom i pašnjacima privuklo je mnoge nekada u prošla vremena u najezdi pred turskim zulomom- da se ovde nađe utočište i spas života, pa je tako i nastalo ovo naselje: selo Gunjetina.

Prema popisu iz U naselju Gunjetina živi 85 punoletnih stanovnika, a prosečna starost stanovništva iznosi 48,4 godina (48,1 kod muškaraca i 48,6 kod žena). U naselju ima 37 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 2,62. Ovo naselje je velikim delom naseljeno Srbima (prema popisu iz 2002. godine),   bilo je 97 stanovnika (prema popisu iz 1991. bilo je 117 stanovnika).

Selo Gunjetina nastalo je pre 150 godina. Dobilo je naziv prema familiji Gunja koja se naselila iz Dejana. Gunj je starinski kaput od klasnja – grubog suknja sašiven kod šnajdera, a nekada terzije. Na brdu iznad sela se nalazio rimski ostatak kuća. Tokom nastanka sela su se od tog kamena pravile kuće, a kamen je i razbačen po oranim njivama.

Prvi doseljenik koji je došao u selo  je Milan Miladinović, koji se doselio iz Dejana.  Pošto su u dejanskom kraju Turci pljačkali i činili zulum, Miladin je sa svojom ženoim i tri sina; Vlastimirom, Petronijem i Simom pobegli pred Turcima i naselio se u predelu gde je bio šumoviti kraj-između sela Lipovice i današnje Gunjetine; kako bi se sklonio  pred turskim zulumom. Naselio se u predelu, gde je bio šumoviti kraj između sela Lipovice i današnje Gunjetine, kako bi se sklonio pred turskim zulumom.

Krčenjem šume Milan sa sinovima je stvorio imanje, sazidao prvo kolibu za stoku, a potom sagradio i kuću. Žena mu je umrla. Ponovo se oženio i dobio dete sa njom po imenu Milan Nikolić, koji je kasnije stvorio drugu familiju.

U selo se iz sela Dejan doselile familije Milošević, Stanković, Stojanović, Milenković, Stevanović.

                                                         ** *

Krsne slave i seoska slava (Litije)

U selo se slavi krsna slava: Sveti Sava, Silazak duhova,  Sveti Arapije (Alimpije), Sveti Đorđe (posni). A seoska slava (litije) su Trojica.

                                                        * * *

Stari zanati

Najpoznati pinteri su bili Aleksa Đorđević i Jakov Stanković. Selo je imalo i tri vodenice – a sagradio ih je Aleksa Đorđević. Danas selo ima jednog vodeničara Stanković Milivoju i jednog kovača Stanković Stanimira. U prethodnim vremenima se odlazilo u pečalbu u pinteraj i ciglarstvo, a sada se ide u pečalbu u zidare. Danas u selu na kraju 20. i početkom 21. veka ima još jedna oronula vodenica.

* * *

 Starine

Na brdu iznad sela se nalazio rimski ostatak kuća. Tokom nastanka sela su se od tog kamena pravile kuće, a kamen je i razbačen po oranim njivama. U blizini sela prema Lipovici i Komarici se nalazila turska kula. O njoj je opis dao Novica Mitić (1931.g) iz sela Gunjetina, a i njegov sin Dragan. Čak se i pominje poslednji turski beg koji je boravio u ovoj kuli.

* * *

Lazarice u Selo Gunjetina:

 

Stari svadbeni i drugi običaji su se zadržali u selu, a mnogo devojaka je u prošlosti bilo u Lazaricama. Zadržao se još patrijahalni način života.

LAZARICE: U vremenu od lazaričkog petka do raspeti petak (nedelja dana), grupa od 6-7 devojaka, nekada i 5 devojaka išla je od kuće do kuće i pevala obredne pesme, vezane za  domaćinstvo, polje, ukućane i za lični život u porodici. Grupu je vodio vođa, mahom neko od starijih ljudi u selu. Devojke su sa vođom ulazile u avliju, prvo vođa napred ulazi u dvorištu i dočekuje ih domaćica sa odobrenjem za pesmu. Tri ili dve su devojke pevale, a toliko su šetale po dvorištu dok ove pevaju pesme, a  vođa grupe sa domaćinom pije rakiju. Vođa je skupljao bakšiš: jaja 2 do 3 komada za pesmu, po jedan groš za pesmu. Devojke su kasnije sa vođom to posle podelile, a vođi se potom u toku leta vraćao dug u žetvi ili okopavanju krompira, a on im je često u toku nekog letnjeg vašara ili sabora plaćao da odigraju koje kolo uz muziku narodnog svirača. Lazarice su postojale u svim selima brdskoplaninskog dela u vlasotinackom kraju sve do posle Drugog svetskog rata kada je dekretom tadašnje komunističke vlasti bilo zabranjeno da se peva u Lazaricima, jer se smatralo da to ima veze sa religijom, koja je prema komunističkom jednoumlju bila „opijum za narod“.

Kroz selo  u vremenu ispred Uskrsa-Lazarice devojke  idu kroz selo, a vodio ih  je Vođa(Lazar), koji  je nosio  krošnju i sakupljao jaja i novac  za otpevane peasme u selo. Devojke-lazarice pevale su   pesme ispred svaku kuću domaćina-domaćice ovako:
Oj Lazare, lazare
Ova kuća bogata
Sa iljadu dukata
U nju se zbiru Lazare
Da im daš pare“.

Zapis:1996.godine selo Gunjtina , Vlasotince

Zabeležili: Violeta Petrović učenica šestog razreda OŠ „Braća  Milenković“ selo Šišava-Lomnica i nastavnik Miroslav Mladenović.

*  *  *

Infastruktura

U selu postoji prodavnica, seoski dom, ali nema škola. U selu postoje izvori vode, nekada hajdučki kladenci iz kojih se snabdevaju seljani vodom putem seoskih vodovoda. Seoski đaci putuju više kilometara u četvororazrednu osnovnu školu u planinsko selo Komarica. U osmogodišnju školu su deca išla u selo Prisjan,  a sada otvaranjem puta prema Vlasotincu, deca imaju prevoz i  pohađaju osmogodišnju školu „Braća Milenković“, selo Šišava-Lomnica u opštini Vlasotince.

*  *  *

Ratovi i revolucije

U  Prvom svetskom ratu su učestvovali: Gmitar Stanković-poginuo na planini Cer, Vlajko Stojanović. U  Drugom svetskom ratu partizani su bili: Stanković Đorđe (koji je prvo hapšen pa oteran u zarobljeništvo u Nemačkoj), Vladimir Stevanović, Milenković Živojin – streljan  1943. godine, Mitić Jovan – ubijen 1943. u selo Šišava.  U četnicima su bili: Miladinović Petronije – ubijen u Nišu od strane partizana – Stanković Sima, Milošević Vladimir.

U selo postoje ostaci boravka hajduka i svih onih koji su „bežanijom“ su dospeli u ovaj neprohodni kraj od turskog zuluma. Tako postoje  i mesta-potesi:Hajdučki kladenac, hajdučka padina.. . i još mnogo čega u vezi sa načinom života hajduka i ustanika koji su se borili za nacionalnu i socijalnu slobodu protivu petovekovnog turskog ropstva i fašizma u Prvom i Drugom svetskom ratu protivu Bugara i Nemaca, koji su naročito Bugari u oba svetska rata u vlasotinačko-crnotravsko-vlasinskom i luužničkom kraju ostavili svoje krvave tragove i upamćeni po mnogim zverskim mučenjima i ubistvima. Čak je bilo pokušahja prvo islamizacije od strane Turaka a posle bugarizacije od strane Bugara nad Srbima na jugu Srbije.

*  *  *

Stanovništvo i život u selu

U selo su se doselile familije Milošević, Stanković, Stojanović, Milenković i Stevanović (iz Dejana). Stanovištvo je pravoslavno. U selu se slave krsne slave: Sveti Sava, Silazak duhova, Sveta trojica i Sveti Arapije.

Najpoznati pinteri su bili Aleksa Đorđević i Jakov Stanković. Selo je imalo i tri vodenice – a sagradio ih je Aleksa Đorđević. Danas selo ima jednog vodeničara Stanković Milivoju i jednog kovača Stanković Stanomira.

Stari svadbeni i drugi običaji su se zadržali u selu, a mnogo devojaka je u prošlosti bilo u lazaricama. Zadržao se još patrijahalni način života. U prethodnim vremenima se odlazilo u pečalbu u pinteraj i ciglarstvo, a sada se ide u pečalbu u zidare. Migracija je učinila svoje, pa je mali broj mladih ostao u selu. Mnoge njive, livade i voćnjaci su napušteni. Najstariji čovek u selu 1988. godine je imao 95. godina, dok u 2003. godinu je imao 103 godina.

Ovde su ljudi vredni, radni i pošteni. Pogodna klima pogoduje voćarstvu, pa su ovde jabuke i kruške rumene i žute bez ikakvog prskanja pesticidima.  Velika je šteta što se  ne oraganizuje zadrugarstvo i organizovana proizvodnja zdrave hrane sa planinskih njiva i i voćnjaka.

Nažalost  migracija stanovništva u  sela na jugu Srbije  je učinila svoje, pa je mali broj mladih ostao na selo. Mnoge njive, livade i voćnjaci su napušteni. Orahe koriste veverice, a jabuke i kruške se skapavaju, kao i u drugim planinskim selima u vlasotinackom kraju.

Osmogodišnju školu su deca pohađala  u selu Prisjan, a otvaranjem puta prema Vlasotincu, deca  su pohađala školu sve do kraja 20. i početkom 21. veka (kada više nema učenika iz sela Gunjetina)  u selo Šišava-Lomnica, u opštini Vlasotince jablaničkog regiona na jugu Srbije.

U selu  Gunjetina postoji prodavnica,  seoski dom, ali nije  imala  škola. Deca su  do kraja 20. veka putovala  više kilometara u četvororazrednu osnovnu školu u planinsko selo Komarica.  Posle je postojao prevoz dece od sela do škola u svim seoskim školama vlasotinačkoga kraja s kraja 20. i  na početku 21. veka.

Selo Gunjetina, obraslo je hrastovom i bukovom  šumom, smešteno na planinskoj kosi Lipovačkih šuma, Bukove glave i u jaruzi gunjetinske rečice. Šumsko bogatstvo, mnoštvo pašnjaka i čisti vazduh bi privukli mnoge turiste uz izgrađenu infrastrukturu da se  ovo planinsko naselje oživi i zdarži život mladih na selo. Nažalost, politika prema selu evo zadnjih 39 godina se ne menja, pa se malo šta čini da se ljudi zadrže da žive na selo. U Gunjetini su ostali samo starci i starice, pa će selo nestati demografski za neku desetinu godina.

                                         * * *

 

Rodoslovi familija

 

Familije Nikolić:-  Nikolići potiču iz sela Borin Dol. Tamo je bio neki pop koji je umro, a žena se preudala u Gunjetinu i povela pet (5) dece-3 ženske i 2 muška. Jedan se zvao Milen. On je živeo u Gunjetini. Poznat je po tome što je obaljao mečke. Njegov brat Petar se prizetio u Donju Lomnicu. Ali je poginuo mlad u Prvom svetskom ratu (1914-1918.g) u ratu 1914. godine na Cerskoj bici -kao ratnik Moravske divizije. Jedan njegov sin je umro mlad, a drugi Pavle  je ostao živ, koji je imao šest(6) sinova-a jedan od sinova je Luka Nikolić (1933.g), moj deda.

Zapis: Oktobar 2009. godine selo Donja Lomnica

Kazivač: Luka  Nikolić, rođen 1933. godine 1933. godine selo Donja Lomnica

Zabeležio: Milan Nikolić učenik sedmog razreda OŠ „Braća Milenković“ selo Šišava-Lomnica i Miroslav Mladenović, nastavnik

 

Rodonačelnik familije Nikolić u D. Lominici: STOJAN CRVENJAN: Doselio se u Donju Lomnicu iz Bugarske. Imao je sina  Iliju, a Ilija je imao četiri(4) sina:

  1. Sin je bio Miče, koji je imao ćerku i prizetio je Petra Nikolića iz selo Gunjetina;
  2. Sin je Mita. Od njega je nastala familija Miradžijini (Miradžija);
  3. Sin je bio Arsa. Od njega je nastala familija Bošković;
  4. Sin je bio Ceka, od njega su nastali „Konjarci“.

Zapis: Oktobar 2009. godine selo Donja Lomnica

Kazivač: Luka  Nikolić, rođen 1933. godine 1933. godine selo Donja Lomnica

Zabeležio: Milan Nikolić učenik sedmog razreda OŠ „Braća Milenković“ selo Šišava-Lomnica i Miroslav Mladenović, nastavnik

*   *   *

FAMILIJE po prezimenima:

Milošević, Milenković, Mitrović slave sveti Đorđe 9. decembra.

Stari kumovi: Đorđević (Gunjetina-slave Sveti Nikolu 19.dec.)

KRSNA SLAVA Sveti Nikola: Stanković, Mitić (stari kumovi Stanković), Stefanović, Đorđević, Miljković (majka udadbom u Gunjetinu privela sina iz selo Lipovica)

Zabeležili: Milošević Milovan, Mitić Miloš  učečnici  s. Gunjetina i   nastavnik Miroslav Mladenović

                                             *   *   *

DODATAK: Prva mahala u selo je bila Gunjska, a među najstarijim familijima su  Đorđević i Stefanović-gunje, a familije Mitić, Stefanović su naseljeni iz Šumadije. Krsna slava je Sveti Nikola.

Najstariji čovek u 2006. godinu je Đorđević Đoka, sa 105 godina, a hrani se hlebom, voćem i povrćem i svaki dan šeta u polje. To je tajna njegove dugovečnosti, uz čist planinski vazduh i izvorsku planinsku vodu i umeren rad, sa obaveznim kretanjem bilo sa stokom ili u polje uz rad.

Zabeležili: Milošević Milovan, Mitić Miloš  učenici  s. Gunjetina i   nastavnik Miroslav Mladenović, 14. septembar 2006 godine 

                                            *   *  *

Priča o nastanku familije Mitić:

Pre Mnogo godina Vranje je bilo pod turskom vlašću.  Turčin  je svake večeri tražio po jednu ženu da ga zabavlja. Moj prapra čukun  čukun deda Đorđe je imao sestru.  Kada je došao red na nju da ide kod Turčina, ona je plakala i nije htela da ide, a devojka koja ne bude otišla sledi joj smrt. Taj  moj predak Đorđe da bi spasao sestru, on se obuče u „ženu“ i ode kod njega. Kad je stigao, stražari su ga pustili, jer su mislili da je žena. On je otišao kod Turčina, izvadio nož iz pojasa i ubio ga. Posle toga je sa svojom porodicom pobegao. Selo Gunjetina tada nije ni postojala. On je bio prvi doseljenik. Napravio je kuću od pruća, obloženu blatom i tu živeo. Kasnije su dolazili i drugi ljudi, koji su bežali od Turaka. On je dobio sina Mitu. Kada su otišli u crkvu da seku kolač, Đorđe se nije pojavio a Mita je bio tu i po njemu smo dobili prezime Mitići. Kasnije je Mita dobio sina Nikolu. Njega su uhvatili Turci i ubili ga. Nikola je dobio sina Jovana. Koga su Turci ubili u balkanskom ratu 1912. godine. On je imao sina…? koji je izrodio osam sinova i jednu ćerku. Jedan od njih je i moj deda Novica (1930.g) koji je sa 13 godina izgubio oca (1943.godine je streljan), koji je sam odgajio braću i sestre

 

Kazivač: Novica Mitić (81.g.) selo Gunjetina

Zapis: 22. mart 2011.godine selo Gunjetina, Vlasotince

Zabeležili: Kristina Mitić(unuka), rođena 1997. godine s. Gunjetina

                                       *  *  *

RODOSLOV FAMILIJE  MITIĆ

Rodonačelnik: ĐORĐE (živeo 95.godina) – poreklo iz Vranja

ĐORINI sinovi: –MITA i VELIČKO (rodoslov ima u Lomnicu..?)

MITINI sinovi i ćerke: – sin  NIKOLA (poginuo na Besnu Kobilu 1912.g. B.R)  sin OBRED (1912. poginuo na Kumanovo sa Turcima), ćerka NIKOLIJA,

VELIČKOVI sinovi: MLADEN,  MIKAILO , MILEN, MILOJKO.

NIKOLA- žena STANA: sin JOVAN(poginuo u blkanskom ratu 1912.g.ili 1904-1944.g streljan u Šišavu od strane četnika), ćerka KEVA, ćerka MARICA, sinovac GAVRILO.

JOVAN(1904-1944)-SIBINKA (1901-1994.g.):-ćerke:RUŽA (1935.g), BOŽIKA (1936.g.), JELICA (1929-2011.g.),  DRAGINJA (1935.g.),  DANICA (1927-2001), sinovi: NOVICA(1931.g), DUŠAN (1925-2002), GRADOMIR (1939-2009.)

NOVICA (1931)-VERA (1933.g):

Deca:-sin DRAGAN(1956.g)

Dragan(1956.g.) u prvom braku sa Slovenkom FRANČISKOM(1961.g.) ima ćerku ANITA (1980.g.), a u braku sa drugom ženom  SOFIJOM (Komarica-1970.g.) ima sina MILOŠA (1994.g.) i ćerku KRISTINU (1977.g.).

DUŠAN(1925.)-žena NADA (25.g)-ćerka VIDA(1953-2009g), sin BORA (1951.g) –brak: MILJA (1955.g) izrodili decu: SRĐAN i NATAŠA.

GRADOMIR(1939.g)-žena MIRA (1943.g.) izrodili decu: JASMINA, DRAGAN, dok DRAGAN u braku saDANICA: MARKO(1997.g) i MILOŠ (1993.g)

Mitići- stari  kumovi  Stankovići

Sveti Nikola (19.dec.): Nikolić, Stanković, Mitić, Stefanović. Đorđević

Sveti Đorđe (/posna 9 decembar): Milošević, Milenković, Mitrović

Zapisano 15. oktobar 2011.g

Zapis: 25. mart 2011.godine selo Gunjetina

Kazivač: Novica Mitić (1930.g) selo Gunjetina

Zabeležili: unuka Mitić Kristina (1997.g) učenica  SEDMOG RAZREDA NAPRAVILA RODOSLOV I NASTAVNIK Miroslav Mladenović, nastavnik matematike u OŠ „Braća Milenković“ selo Šišava-Lomnica Vlasotince, 5.avgust 2011.godine Vlasotince

  

IZVORI:

[1]  Miroslav B. Mladenović Mirac:  ZAPISI Iz rukopisa:“Sela u vlasotinačkom kraju“, 1970-2012.g., Vlasotince

[2] Miroslav B. Mladenović Mirac: ZAPISI  Iz rukopisa: „Pečalnik (legende i predanja iz vlasotinačkoga kraja)“, 2012.g., Vlasotince

[3] Miroslav B. Mladenović Mirac: ZAPISI  Iz  rukopisa:Narodne umotvorevine iz vlasotinačkoga kraja (Narodni običaji i verovanja), 2009.g, Vlasotince

 

AUTOR: Miroslav B Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar Vlasotince, 12.12.2012.godine, Vlasotince, jablanički okrug, jug Srbije

 

 

 

Komentari (0)

Odgovorite

Trenutno nema komentara. Budite prvi i ostavite komentar.