Социјално-економске прилике у Србији на прелазу 19. у 20. век

5. децембра 2012.

коментара: 0

Сарадник портала Порекло Александар Маринковић приредио је статистичке податке o стању економије Србије од пре 100 и више година. Томе су придодати и подаци о степену образовања становништва Србије, земаља региона и Европе

Прва табела приказује однос између буџетских прихода и расхода земаља у региону које су се тек ослободиле турске власти.

Видљиво је да Румунија има изразито позитивне резултате, а Грчка умерено позитиван однос прихода и расхода. Србија и Бугарска су имале ”рупе” у буџету, што се на жалост, ни данас није променило.

Ипак, треба узети у обзир да су и Србија и Бугарска непосредно пред Први св. рат значајније улагали у војску и припреме за предстојеће балканске окршаје, што изискује велика средства. Примерице, за војску је издвајано чак 3 пута више новца него за образовање, а у Бугарској чак 5 пута више. Војни буџет је у обе земље био дупло већи од средстава издвојених за инфраструктуру. Истовремено, Румунија је више средстава по глави становника наменила инфраструктури него војсци, а средства намењена образовању су била двоструко или чак троструко већа у односу на Србију и Бугарску. У погледу образовања, Румунија је била ближа Француској него балканским суседима.

БУЏЕТИ БАЛКАНСКИХ ДРЖАВА 1898. – 1912.

ГОД.

СРБИЈА

РУМУНИЈА

БУРАГСКА

ГРЧКА

  Прих. – Расх.     П/Р Прих. – Расх.   П/Р Прих. – Расх.   П/Р Прих. – Расх.   П/Р

1900.

  75         84         – 9 210       237      – 27   81         96     – 15 120       109      + 11

1905.

  95         87        + 8 308       263      + 45 128       125     +  3 130       116      + 14

1910.

126       128         – 2 583       525      + 58   81       198     – 17 175       141      + 34

1911.

140       125        + 5 644       533     +111 199       181     + 18 240       181      + 59

Извор: М. JACKSON – J. LAMPE ”Балканска економија 1550.-1950.”, BLOOMINGTON 1982.

 

ПРОЦЕНАТ НЕПИСМЕНОГ СТАНОВНИШТА РЕГИОНА (и поређења са неким од ”Великих сила”)

ДРЖАВА ГОДИНА УКУПНО МУШК. ЖЕНЕ ДЕЦА
БОСНА И ХЕРЦ. 87,8 82,9 93,4 87,3
СРБИЈА 1900. 79,7 67,3 92,9 78,3
РУМУНИЈА 1899. 78,0 70,6
ЕВР. ДЕО РУСИЈЕ 1897. 73,0 62,5 83,1 77,5
БУГАРСКА 1900. 72,1 57,9 86,9 68,4
ГРЧКА 1907. 60,8 41,8 79,8 55,0
МАЂАРСКА 1900. 40,7 34,4 49,6 36,2
АУСТРИЈА 1900. 23,8 22,1 25,5 31,3
ФРАНЦУСКА 1901. 17,4 14,8 19,8 16,9

Занимљиво је да је неписменост међу становништвом који су некад живели у Османском царству тек незнатно већа од оне у европском делу Русије.  Краљевину Србију и простор БиХ картактерише изузетно висок проценат неписмености женске популације.

ТАБЕЛА ПРОЦЕНАТА УЧЕНИКА НА 1.000 СТАНОВНИКА

ДРЖАВА УЧЕНИЦИ НА 1000 СТАН. ГОДИНА
ФРАНЦУСКА 155 1903.
АУСТРИЈА  146 1903.
МАЂАРСКА 133 1905.
БЕЛГИЈА 121 1905.
ШПАНИЈА 105 1901.
БУГАРСКА 96 1898.
ИТАЛИЈА 84 1901.
ГРЧКА 81 1902.
РУМУНИЈА 75 1903.
ПОРТУГАЛИЈА 47 1890.
СРБИЈА 46 1904.
РУСИЈА 44 1903.
БОСНА И ХЕРЦ. 18 1899.

Занимљиво је да су Бугари крајем 19. века имали процентуално више ученика на 1.000 становника од Италије. На зачељу су опет Србија, Русија и простор БиХ, а далеко испред нас је била чак и Румунија.

Извор:

HOLM SUNDHAUSSEN, ”HISTORISCHE STATISTIK SERBIENS 1834-1914…”, 1989.

 

ПРОЦЕНАТ УВОЗА И ИЗВОЗА ЗЕМАЉА РЕГИОНА ПРЕМА ”ВЕЛИКИМ СИЛАМА”

АУСТРОУГАРСКА НЕМАЧКА ФРАНЦУСКА ВЕЛ.БРИТАНИЈА ОСМАН.ЦАРСТВО БЕЛГИЈА
УВОЗ ИЗВОЗ УВОЗ ИЗВОЗ УВОЗ ИЗВОЗ УВОЗ ИЗВОЗ УВОЗ ИЗВОЗ УВОЗ ИЗВОЗ
СРБИЈА % % % % % % % % % % % %
1901.-05. 58 86 13 5 1 9 6
1906.-10. 33 28 33 25 1 12 10
1911. 41 41 27 25 1 8 8
РУМУНИЈА % % % % % % % % % % % %
1901.-05. 27 13 28 7 6 3 17 9 29
1906.-10. 25 10 34 6 5 7 16 10 30
1911. 24 9 32 5 6 7 15 8 28
БУГАРСКА % % % % % % % % % % % %
1901.-05. 27 10 15 9 6 6 17 14 19 16
1906.-10. 27 8 17 12 6 6 16 12 14 27 18
1911. 24 6 20 12 13 6 15 13 8 16 28
ГРЧКА % % % % % % % % % % % %
1901.-05. 14 14 9 8 8 10 21 27 10 6
1906.-10. 14 10 9 10 7 8 22 26 9 11
1911. 17 10 9 11 8 10 4 24 5 4

Уочљиво је да су највећи трговински партнери Србије пре Првог св. рата биле Аустроугарска и Немачка. Такође, приметан је и значајнија трговинска размена између Вел. Британије и Грчке.

Извор: М. JACKSON – J. LAMPE ”Балканска економија 1550.-1950.”, BLOOMINGTON 1982.

Приредио: Сарадник портала Порекло Александар Маринковић

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.