Сарадник портала Порекло Александар Маринковић приредио је статистичке податке o стању економије Србије од пре 100 и више година. Томе су придодати и подаци о степену образовања становништва Србије, земаља региона и Европе
Прва табела приказује однос између буџетских прихода и расхода земаља у региону које су се тек ослободиле турске власти.
Видљиво је да Румунија има изразито позитивне резултате, а Грчка умерено позитиван однос прихода и расхода. Србија и Бугарска су имале ”рупе” у буџету, што се на жалост, ни данас није променило.
Ипак, треба узети у обзир да су и Србија и Бугарска непосредно пред Први св. рат значајније улагали у војску и припреме за предстојеће балканске окршаје, што изискује велика средства. Примерице, за војску је издвајано чак 3 пута више новца него за образовање, а у Бугарској чак 5 пута више. Војни буџет је у обе земље био дупло већи од средстава издвојених за инфраструктуру. Истовремено, Румунија је више средстава по глави становника наменила инфраструктури него војсци, а средства намењена образовању су била двоструко или чак троструко већа у односу на Србију и Бугарску. У погледу образовања, Румунија је била ближа Француској него балканским суседима.
БУЏЕТИ БАЛКАНСКИХ ДРЖАВА 1898. – 1912.
ГОД. |
СРБИЈА |
РУМУНИЈА |
БУРАГСКА |
ГРЧКА |
Прих. – Расх. П/Р | Прих. – Расх. П/Р | Прих. – Расх. П/Р | Прих. – Расх. П/Р | |
1900. |
75 84 – 9 | 210 237 – 27 | 81 96 – 15 | 120 109 + 11 |
1905. |
95 87 + 8 | 308 263 + 45 | 128 125 + 3 | 130 116 + 14 |
1910. |
126 128 – 2 | 583 525 + 58 | 81 198 – 17 | 175 141 + 34 |
1911. |
140 125 + 5 | 644 533 +111 | 199 181 + 18 | 240 181 + 59 |
Извор: М. JACKSON – J. LAMPE ”Балканска економија 1550.-1950.”, BLOOMINGTON 1982.
ПРОЦЕНАТ НЕПИСМЕНОГ СТАНОВНИШТА РЕГИОНА (и поређења са неким од ”Великих сила”)
ДРЖАВА | ГОДИНА | УКУПНО | МУШК. | ЖЕНЕ | ДЕЦА |
БОСНА И ХЕРЦ. | 87,8 | 82,9 | 93,4 | 87,3 | |
СРБИЈА | 1900. | 79,7 | 67,3 | 92,9 | 78,3 |
РУМУНИЈА | 1899. | 78,0 | 70,6 | ||
ЕВР. ДЕО РУСИЈЕ | 1897. | 73,0 | 62,5 | 83,1 | 77,5 |
БУГАРСКА | 1900. | 72,1 | 57,9 | 86,9 | 68,4 |
ГРЧКА | 1907. | 60,8 | 41,8 | 79,8 | 55,0 |
МАЂАРСКА | 1900. | 40,7 | 34,4 | 49,6 | 36,2 |
АУСТРИЈА | 1900. | 23,8 | 22,1 | 25,5 | 31,3 |
ФРАНЦУСКА | 1901. | 17,4 | 14,8 | 19,8 | 16,9 |
Занимљиво је да је неписменост међу становништвом који су некад живели у Османском царству тек незнатно већа од оне у европском делу Русије. Краљевину Србију и простор БиХ картактерише изузетно висок проценат неписмености женске популације.
ТАБЕЛА ПРОЦЕНАТА УЧЕНИКА НА 1.000 СТАНОВНИКА
ДРЖАВА | УЧЕНИЦИ НА 1000 СТАН. | ГОДИНА | ||
ФРАНЦУСКА | 155 | 1903. | ||
АУСТРИЈА | 146 | 1903. | ||
МАЂАРСКА | 133 | 1905. | ||
БЕЛГИЈА | 121 | 1905. | ||
ШПАНИЈА | 105 | 1901. | ||
БУГАРСКА | 96 | 1898. | ||
ИТАЛИЈА | 84 | 1901. | ||
ГРЧКА | 81 | 1902. | ||
РУМУНИЈА | 75 | 1903. | ||
ПОРТУГАЛИЈА | 47 | 1890. | ||
СРБИЈА | 46 | 1904. | ||
РУСИЈА | 44 | 1903. | ||
БОСНА И ХЕРЦ. | 18 | 1899. |
Занимљиво је да су Бугари крајем 19. века имали процентуално више ученика на 1.000 становника од Италије. На зачељу су опет Србија, Русија и простор БиХ, а далеко испред нас је била чак и Румунија.
Извор:
HOLM SUNDHAUSSEN, ”HISTORISCHE STATISTIK SERBIENS 1834-1914…”, 1989. |
ПРОЦЕНАТ УВОЗА И ИЗВОЗА ЗЕМАЉА РЕГИОНА ПРЕМА ”ВЕЛИКИМ СИЛАМА”
АУСТРОУГАРСКА | НЕМАЧКА | ФРАНЦУСКА | ВЕЛ.БРИТАНИЈА | ОСМАН.ЦАРСТВО | БЕЛГИЈА | |||||||
УВОЗ | ИЗВОЗ | УВОЗ | ИЗВОЗ | УВОЗ | ИЗВОЗ | УВОЗ | ИЗВОЗ | УВОЗ | ИЗВОЗ | УВОЗ | ИЗВОЗ | |
СРБИЈА | % | % | % | % | % | % | % | % | % | % | % | % |
1901.-05. | 58 | 86 | 13 | 5 | 1 | 9 | 6 | |||||
1906.-10. | 33 | 28 | 33 | 25 | 1 | 12 | 10 | |||||
1911. | 41 | 41 | 27 | 25 | 1 | 8 | 8 | |||||
РУМУНИЈА | % | % | % | % | % | % | % | % | % | % | % | % |
1901.-05. | 27 | 13 | 28 | 7 | 6 | 3 | 17 | 9 | 29 | |||
1906.-10. | 25 | 10 | 34 | 6 | 5 | 7 | 16 | 10 | 30 | |||
1911. | 24 | 9 | 32 | 5 | 6 | 7 | 15 | 8 | 28 | |||
БУГАРСКА | % | % | % | % | % | % | % | % | % | % | % | % |
1901.-05. | 27 | 10 | 15 | 9 | 6 | 6 | 17 | 14 | 19 | 16 | ||
1906.-10. | 27 | 8 | 17 | 12 | 6 | 6 | 16 | 12 | 14 | 27 | 18 | |
1911. | 24 | 6 | 20 | 12 | 13 | 6 | 15 | 13 | 8 | 16 | 28 | |
ГРЧКА | % | % | % | % | % | % | % | % | % | % | % | % |
1901.-05. | 14 | 14 | 9 | 8 | 8 | 10 | 21 | 27 | 10 | 6 | ||
1906.-10. | 14 | 10 | 9 | 10 | 7 | 8 | 22 | 26 | 9 | 11 | ||
1911. | 17 | 10 | 9 | 11 | 8 | 10 | 4 | 24 | 5 | 4 |
Уочљиво је да су највећи трговински партнери Србије пре Првог св. рата биле Аустроугарска и Немачка. Такође, приметан је и значајнија трговинска размена између Вел. Британије и Грчке.
Извор: М. JACKSON – J. LAMPE ”Балканска економија 1550.-1950.”, BLOOMINGTON 1982.
Приредио: Сарадник портала Порекло Александар Маринковић
Коментари (0)