Poreklo prezimena, selo Boljare (Vlasotince)

Poreklo stanovništva sela Boljare, opština Vlasotince. Istraživanje “Sela u vlasotinačkom kraju” saradnika portala Poreklo Miroslava B. Mladenovića Mirca, lokalnog etnologa i istoričara

 

Nastanak sela Boljare

Selo Boljare je naselje  u opštini Vlasotince u jablaničkom okrugu, leži u maloj kotlini severoistočno na dva kilometara  od Vlasotinca, na desnoj strani reke Vlasine  u donjem njenom toku. Prema popisu iz 2002. godine bilo je 983 stanovnika (prema popisu iz 1991.godine bilo je 795 stanovnika).

 Selo je sa tri strane okruženo pobrđima planine Kruševice i samom planinom, a sa četvrte obroncima planine Ostrozuba. Selo Boljare se nalazi na nadmorskoj visini 280-300 metara nadmorske visine. Današnje granice atara uspostavljene su posle oslobođenja od Turaka 1884/85. godine.

U okviru sela Boljare postoje sledeće mahale: Šulejci, Musinci, Stojkovci, Stojanovci, Đokinci, Cvetkovci, Mladenovci, Plitarci, Petkovci Češima i novoformirane mahale Širokornica i Begova Livada. Neke mahale su nestale, neke su međusobno srasle. Manastirište je takođe bila mahala sela Boljare do Drugog svetskog rata.

Istorija ovoga kraja je neshvatljivo bila zapostavljena u istoriografskom istraživanju. Vuk Karadžić nije boravio u ovom kraju i za njega je on bio”……… najnepoznatiji komad Srbije “ (1.str.2). Prolazili su ovuda neki putopisci, ali nisu zapisali o selu ništa posebno. Posle oslobođenja od Turaka prolazili su i neki učeni Srbi, ali se nisu posebno bavili selom.

Jovan Cvijić i njegovi saradnici nisu obradili Boljare i okolna sela. Tihomir Đorđević je kratko vreme boravio u Vlasotincu, ali ne i u Boljaru. Početkom 20 veka, proučavajući govor ovog kraja, u Boljaru je boravio Aleksandar Belić. Vršena su neka arheološka istraživanja, objavljeni turski popisi, opisani rimski i turski putevi i zabeležene neke legende i predanja o nastanku sela Boljare, kao i porekla stanovništva. Nažalost sva ta istraživanja su nepotpuna i čak još ni iz 1989. godine ni od same Srpske akademije nauka-projekta “Monografija sela u Srbiji”, nisu još objavljena.

Ovaj kraj je u pogledu ljudskih tragova postojao oko 3500 godina na prostoru sela Boljare. Ovaj kraj je bio naseljen mnogim plemenima, koja su dolazila i odlazila. Ostali su do današnjeg dana jedino  Sloveni-Srbi.

U svojoj dugoj istoriji selo Boljare je više puta pretvarano u zgarište, stanovništvo napuštalo svoja ognjišta, odlazilo u druge krajeve ili se raseljavalo i ubijano. Tako je bilo u vremenu vladavine pod Turcima, tako i pod okupacijom Bugara u Prvom i Drugom svetskom ratu.

Od prvobitnog naselja razvila su se i danas postoje dva naselja – Boljare i Manastirište, koje   admimistartivno pripada gradu Vlasotince.

Selo Boljare pripada kraju koji je oslobođen od Turaka i bio poznat kao Stara Srbija. Posle oslobođenja ulazi u literaturu kao Novi Krajevi, da bi posle Prvog svetskog rata bio obeležavan kao južna Srbija, a posle Drugog svetskog rata kao Jugoistočna Srbija. Za kratak vremenski period, selo Boljare bilo je u okviru više država; granica se protezala istočno od sela, pa potom zapadno. Osim državnih granica, selo se nalazi i na granici dva dijalekta srpskog jezika: južnomoravskog i zaplanjskog govornog dijalekta.

Bila je u  govornoj upotrebi mešavina dijalekta:prizrensko-južnomoravskog (koji je bio govorni jezik carskog grada Prizrena) i krajem 18. veka upotreba narodnog ili slavenskosrpskog jezika-mešavina srpskog narodnog (staro srpskog), ruskoslovenskog i srpskoslovenskog jezika. Takva mešavina dijalekata je bila prisutna sve do 1890. godine, jer su jezičke reforme sporo dolazile do delova južne Srbije.

Krajem 12. i početkom 13. veka Boljare ulazi u sastav srpske države i tako će ostati do pada srpske vlasti. Tragovi naselja sela Boljare čuvaju se u  nazivima mesta: Staro Selište, Selište, Kućište i Stara Kuća.

U turrskom popisu  iz 1453. goidne selo se  spominje pod nazivom Boljarište, koje pripada Dubočici, sa 15 domova i prihodom od 910 akči. Što se može računati kao datum pada sela Boljare u tursko ropstvo, sve do konačnog oslobođenja 1878. godine – što znači da je provedeno 425 godina u turskom ropstvu. Padom ovih krajeva pod Tursku menja se i sastav stanovništva. Po turskom popisu iz 1516. godine selo se pominje kao Boljarska. Po tim imenom se  pominje i u crkvenim knjigama posle oslobođenja od Turaka 1878. godine, kao Boljarsko, što se moglo i čuti kod starijih ljudi  20. veka. U tom popisu nije bilo stanovnika, ali deset godina kasnije (1616. g.) u selu živi pet domaćinstva sa četvoricom neoženjenih muškaraca.  Godišnji prihod je 1400 akči. Ovaj period istorije sela Boljare  (ovoga kraja- 16 i 17 veka) ispunjen HAJDUČIJOM po planini Kruševici, što se vidi iz popisa; Boljare je 1516. godine prazno selo, dvadeset godina kasnije u selu živi pet domaćinstva, a u osmoj deceniji dva, iz čega se može zaključiti da su bili Srbi.

Prema zaipisima iz 1975. godine lokalnog etnologa Miroslava Mladenovića (tada nastavnika u OŠ “K. Petrović” u selu Kruševica), postoji nekoliko legendi i predanja o samom nastanku sela Boljare. Tako je prema kazivanju starog ratnika-solunca Uroša Cekića (1891.g) učesnika blakanskih i Prvog svetskog rata (1912-1918)- selo Boljare po legendi dobilo naziv po tome što su prvi naseljenici zauzimali “bolju” zemlju, pa je po toj legendi samo naselje dobilo naziv Boljare.  Po drugoj legendi  deda Uroš Cekić je ispričao kako je nekada u svojoj kući uz potok živeo neki Beg-gospodar, pa je svome ađutantu rekao-ovo selo će da „krstiš“ prema gospodaru, pa je tadašnji njegov ađutan mesto „krstio“ Boljare.

Verovatno je taj Gospodar bio Boljar-velikoposlednik sa Kosova, jer su prvi naseljenici bili sa Kosova. Dakle, srednjovekovni zemljoposednici se i na Kosovu i u Bugarskoj i Rusiji zvali BOLJARI.

Pamti kad je imao osam godina da je  1903. godine u selo Boljare  bilo 15 kuća. Od starijih ljudi čuo  je da se selo Boljare prvo zaselilo u mesto Selište, gde je postojalo 5 kuća ( u staro selo „Kućište“ imalo je 5 kuće) – zaseljene su sa Kosova. Dobro se seća  deda Uroš Cekić da su 1910. godine  kuće u Boljare  bile pokrivene sa slamom.

Kasnije su razvoj i produkcija boljarske ćeremide doprineli da sve kuće imaju krov od ćeremide. Mnogi boljarci su bili i ćirimdžije.

Postoji predanje i u Geografskoj Enciklopediji Srbije, strana 355, knjiga 1, (Stamenković Srboljub):

– Pretpostavlja se da je selo nastalo u doba „Latina“. Po  predanju, ubraja se u stara srpska naselja. Smatra se da je osnovano u vreme Kosovskog boja i da mu naziv potiče iz  boljara  – vojnika, koji su se vraćali iz Boja na Kosovu, sa Vojvodom Dejanom, gde ih je zatekla jaka zima i veliki sneg, pa su se nastanili na mestu današnjeg naselja. O starosti sela svedoči i mesto Manastirište, gde je u srednjovekovno doba postojao Manastir sa školom, posvećen Prenosu moštiju Sv. Nikole kod ušća potoka Brezovice ( u narodu Manstirski potok) u Vlasinu, za koji se smatra da je najstarija Bogomolja u okolini Vlasotinca. Veruje se da su Manstir srušili Turci. Pominje se 1516. godine bez žitelja i 1526. godine, kada  broji 5 domaćinstva. Prvobitno naselje je raseljeno (potesi Selište i Staro selo), a današnje nastaje u prvoj polovini  XIX veka.

Do oslobođenja od Turaka (1878.g-13 domaćinstva) naselje se nalazilo na potesu Begovo Branište, 2 km sadašnjeg sela, odakle je premešteno na sadašnje mesto.

(Geografska Enciklopedija Srbije, strana 355, knjiga 1, Stamenković Srboljub)

Manastirište je jedno od prigradskih naselja Vlasotinca. Po jednoj legendi je dobilo ime po MANASTIRIMA, koji je postojao u 14. veku  u ovom naselju a koga su Turci srušili u 16-17 veku.

Neka istraživanja samo značenje imena „Boljare“- daju sledeća značenja:

U pisanim iuzvorima selo Boljare se pominje kao: Boljarište, Boljarska, Boljarsko, Boljarin Dol, Boljarski Do, Boljare-Baljare i Boljari. U crkvenim protokolima javljaju se posebni oblici: Boljarsko, Boljare, Boljari, Boljar.  Svi ovi oblici imena sela, koje se danas zove Boljare, potiče od iste osnove. Neki istraživači tvrde da imena mesta potiču iz ranog srednjeg veka i da se nisu promenila.

U ustancima u 19. veku pominje se kao Boljare, posle odslobođenja kao Boljarsko. M,Milićević, J.Cvijić i Belić beleže  ime sela kao Boljare-Baljare. Stevan Sremac i Mita Rakić pomilju kao Boljare. O. Zirojević na osnovu turskih popisa, beleži ime sela kao Boljarište, Boljarska i Boljarin Dol.

O tome kako je selo dobilo naziv postoje dve pretpostavke. Po prvoj pretpostavci je izvedeno od reči boljar ili boljarin.  Ovako misle i sami boljarci.

Reč Boljar je slovenskog porekla, drugi nalaze poreklo reči u jezicima naroda mongolsko-tatarske rase, u kojoj spadaju i prvobitni Bugari.

Dakle, prvobitno značenje reči BOLJAR se izvodi od reči BOJ-ratnik, bojnik (vojnik). Ovakvo mišljenje je zastupao Daničić i neki ruski lingvisti.

Neki drugi lingvisti (S. Novaković, P. Ivić) smatraju da je reč BOLJAR bugarsko-tatarskog porekla i da je u srpski jezik ušla širenjem hrišćanstva. Dakle, reč je poslovljenju od neke bugarske reči.

Oblik reči boljarite  sreće se u Samoilovoj državi (9-10 vek).

Prema S. Novakoviću reč BOLJAR se etimološki vezuje za reč BOLJI i kao takva je ušla u narodnom jeziku, pa je tako se ovde i pominje selo Boljari u opštini Vlasotince.

Oblik imena sela Boljare je stari oblik za množinu, koji je nestao u 16 veku. Takav oblik za množinu zadržao se u ruskom jeziku (bojarin-bojare). U biografiji “Život sv. Simeona” od Svetog save kaže:”…vlastele moi i boljare (38.str.45). U pirotskom govoru takav oblik za množinu i danas je u upotrebi (drugare) i u selo Boljare i okolnim selima Povlasinja je u upotrebi takav oblik množine (paraman-paramanje)-rublje (podvukao M.M)

Imena sela Boljarsko i Boljarska su oblici koji su pripadali vlastelinima (boljarima). Radoš Trebjišanin piše: ”…selo Boljarska je dobilo ime po svojini boljara ili stanovanja u njemu bonjara, dvorskih velikodostojnika…”.

Naziv Boljarin Dol ili Boljarski  govori da se selo nalazi u dolu, što se za Boljare može reći.

D. Trajković piše da su Bugari u 9. veku osvojili Južno Pomoravlje i da su plemenske starešine izjednačene sa bugarskim boljarima, što bi značilo da ime sela možda potiče iz 9. veka.

Zabeleženo je i predanje po kome je naselje osnovano posle Kosovske bitke i da je ime dobilo od boljara-vojnika, koji su se vojvodom Dejanom vraćali sa Kosova. Pošto ih je tu zatekla jaka zima i veliki sneg, tu su se zaustavili i osnovali naselje. Za ovu legendu vezan je i nastanak  i ime sela Dejan. Ova legenda bliža je tumačenju reči BOLJAR Đure Daničića.

 

Starine: 

Na mnogim lokalitetaim postoje potesi gde je postojao život u prošlosti. Svaki lokalitet pokazuje svojim nazivom postojanja Rimljana (Latina) – putevi, groblja, crkve; onda Turaka: Begova livada (pripadala turskom Begu), hajdučki kladenac… ; onda čak i mesta Gradac (Grad’c u lokalnom govoru)-koje se nalazi uzvodno od sela iznad sastava Vlasine i Rastavnice. Čak se smatra da je to bio sredljovekovni dvorac srpske vlastele (boljara).

Postoje mesta gde su po nazivom Crkvište ili Selište – označavali mesta gde su nekada postojale crkve ili stara mesta postojanja prvobitnog naselja. Naročito je zapažen lokalitet Manastirište – gde je u 14. veku postojao ženski manastir, a verovatno je srušen od strane Turaka u 16 veku. Postoje i zanimljivi stari spomenici u boljaračkom groblju sa različitim crtežima i natpisima, što prestavlja istorijsko kulturnu baštinu sela.

 

Naseljavanje  stanovništva

U svojoj dugoj istoriji selo Boljare  je više puta menjalo naseobinski prostor, naseljavano i nestajalo ili se pomeralo u prostoru sa juga prema severu.: Staro selište, Selište, Krs’- Krajem 18. veka i početkom 19. veka u zapustelo selo stiže novi sloj srpskog stanovništva. Prvi doseljenici su preci današnjih rodova: Cvetkovci, Mladenovci, Đokinci, Šulejci, Bliznaci, Lisice, Đuršanovci, Kakonje, Šabani, Drdani, Petkovci, Pindarci i Plitarci. Tradicija navodi oko 8 kuća.

U Drugoj fazi u četvrtoj deceniji 19. veka, naseljavaju se Živkovci Živkovci, Linovci, Stojkovci i Gagrice.  U trećoj fazi, pred oslobođenje od Turaka, ili posle oslobođenja od Turaka, naseljava se osnivač roda Džidžanovci.Do kraj 19. veka doselila se još jedna porodica iz selo Ravni Del, dok se jedna preselila u selo Stubla u turskim kućama. Krajem 19. i početkom 20. veka pojedine zanatlije sele se u grad Vlasotince. U isto vreme se doseljava ro Cvetkovići iz selo Ravni Del, poznati kao Šopovi. Iz Crnatova se posle Prvog svetskog rata doseljava porodica Ljube Anđelkovića i Slavko Mladenović. Povremeno su u selo Boljare živeli Cigani nomadi-čergari. Pred kraj 20. veka selo Boljare je zaseljeno stanovništvom iz okolnih sela i iz planinskih sela Crne Trave.

Po kazivanju učitelja Ljube Cvetkovića, rođenog Boljarca, prvo se u selu Boljare naselilo sedam porodica sa Kosova, potomka kosovskih boljara – bogataša koji su na veliko posedovali zemlju. Po tome je verovatno i selo dobilo naziv Boljare. Pre dva do tri veka familija Muslinci naseljena je i y selu Linovo kod Ljuberađe – Stojanović i Ilić, Garčinska poreklom iz Jastrebca -današnji Milenković i Mitić, Cekinci iz Brezovice, Cvetkova, Stojkova, Dokinska, Pintarska i Mladenovska familija su sa Kosova.

Mladenovci su dobili naziv prema Mladenu, Cvetkovci prema Cvetku, a Petkovci po nekoj ženi koja se zvala PETKA, koja je bila najbogatija žena u selu.

U selima Kruševica i Boljare ostale su priče od davnine kako je zaseljena Begova livada. Navodno neko je ubio bega, pa su Boljarci odbili da Turcima plate „krvninu“-pa su platili seljaci sela Kruševica sa 17 volova i tako je Begova llivada preneta u atar sela Kruševica. Na njoj postoji predanje da  su se „sukobile“ dve vojske: Turska i Srpska, a da je mesto „predaje“ srpske vojske na turskom zvano Predandža  dobilo naziv mahala Predanča -s. G. Dejan. Na istoj toj livadi dogodilo se još jedno ubistvo. Ta priča izgleda ovako: “Boljarac Stojan imao je krečanu u Begovoj livadi (kamen krečnjak ima čak u zaplanju). U to vreme u begovoj livadi postojala je janina kafana, koja je služila kao turski han. Kafana je bila na Ramnadelci“. Priča dalje kaže da je Stojan u janinu kafanu ubio Turčina s okanicu (bokal za vino od gline-podvukao M.M 2012.g) i pobegao iz sela sa jednim bratom i dva sina. Brat je ostao u Šišavi,  a Stojan se sa sinovima zaustavio u Konopnici. Tri sina Stojanova ostala su u Boljaru. Njegovi potomci u Konopnici i danas se prezivaju Stojanovići, a poznati kao Boljarčevi.“ Na prostoru begove livade od 1928 do 1930.g. nalazilo se letovalište pitomaca Vojne akademiije.

 

Manastirište je jedno od prigradskih naselja Vlasotinca. Po jednoj legendi je dobilo ime po MANASTIRU , koji je postojao u 14. veku  u ovom naselju, a koga su Turci srušili u 16 veku. Po M. Todoroviću o „starosti sela (Boljara) svedoči mesto Manastirište, gde je u srednjovekovno doba postojao manastir sa školom, posvećen Prenosu moštiju sv. Nikole (6.str.355). Boljare je izvorno ime naselja iz koga se razvilo Manastirište. Godine 1516. u turskim popisima pominje se Vlasotince kao Vlašotinac i manastir kraj njega, što znači da kraj manastira  nije bilo naselja.. Boljare je tada bilo „prazno selo“, pa je manastir pripisan Vlasotincu. Ostaci manastira otkriveni su 1936.g. prilikom podizanja brane na eletričnu centralu na reci Vlasini. Prilikom iskopavanja zidanja kuća, iskopavane su cigle, jedan veliki krst i otkriveni pojedinačni grobovi. Na osnovu predanja prota Vasa Popović zabeležio je imena tri kaluđera: Zariju, Jeremiju i Neofita, koji su zverski ubijeni od Turaka. Na ostacima od zidova otkriveni su ostaci fresaka – koje je prota pokušavao da očisti. Manastir je bio podignut kraj ušća manastirskog ili Brezovačkog potoka u Vlasinu. U narodu je poznat kao Čarobna dolina.

Danas naselje naseljavaju Srbi, a  naseljeno je iz Crne Gore, Kosova i Hercegovine.  Prema J. Trifunovskom naselje je formirano oko manastirskih ruševina. Proces naseljavanja tekao je u isto vreme kada i naseljavanje Boljara. Selo se prvi put pominje pod tim imenom 1841. godine, kao jedno od sela koje su Turci spalili. Po kazivanju Branka Jovčića, nastariji doseljenici su iz Crne Gore, Hercegovine i sa Kosova: Šulejci i Jovčići. Najbrojni rod Garčići (okolina Danilovgrada) po J. Trifunovskom poreklom su iz Gare . Gluvčinci, Ristići i Pešići su poreklom iz Garunje kod Gradišta. Po kazivanju Mice Stojilković „tamo ubili Turčina i pobegli u Manastirište“.

Cekići su, takođe zbog ubistva Turčina pobegli iz Novog Sela. Po kazivanju Mila Cekića, njihov predak se posle ubistva prijavio turskim vlastima u Leskovac. Sproveden je u selo i pošto je utvrđeno „da je bio u pravu“, savetovali su mu da je za njega bolje da ode iz sela i predložili mu da se naseli na „Beli kamen“ kraj pomenutog izvora. Kasnije se premestio u Manastirište.

Boljarci potiču iz roda Pešinci-Petkovci iz Boljara. Početkom 20. veka njihov predak se prizetio u Manastirište.

Samo nekoliko porodica su starosedeoci ovog danas naselja (koje je do Drugog svetskog rata pripadalo selu Boljare), dok ogromni deo čine doseljenici iz vlasotinačke i crnotravske opštine. Naseljavanje je zapaženije nakon Drugog svetskog rata. Najbrojniji su iz Kruševice, Zlatićeva, Ravnog Dela, Brezovice, Gornjeg Dejana, Gornjeg Gara, Drakovca, Jabukovika itd.

 

Seoska slava-litije i krsne slave:

Seoska slava-Litije:- u selo Boljare je SLAVA SV: TROJCA.“ Na dan seoske slave okupe se stariji ljudi kod krs’. Donese se jelo i piće i goste. Kolačar mesi kolač. Pop prekrsti kolač, preseče i zalije vinom. Donese se i raženica i ko izvuče najduži klas nosi krs’. Nosi se i  barjak crkveni. Crkvenjak udara u klepalo. Pop ureže krs’ u zapis, osveti ga i zalije vinom i kolona kreće preko Str’nu, Kućište i dođe u Dulan, gde je bio drugi zapis. Usput izlaze žene sa sitom i rešetom i vrlju na nas pšenicu. Odatle kolona kreće preko Ogrnju za Begovo branište, pa preko Beli Kamen u Manastirište, gde ih opet zasipaju cvećem i pšenicom. Po povratku se svraćalo u boljaračko groblje gde se ceremonija urezivanja krsta ponavljala. Poslednji krs’ se urezivao na zapis kod Bresja. Krst se urezivao sa zapadne strane, kitio cvećem a zatim bi kolona zašla oko zapisa tri puta i vraćala se u cebtar sela. Pop je odlazio na ručak kod kolačara”(Kazivač: Dobrivoje selo Boljare-str. 121 iz knjige MONOGGRAFIJA sela Boljare, autor: Milosav Milovanović Boljarac, 2006.g.).

Litije su, verovatno, zamena za neki prehrišćanski praznik. Čiji smisao je bio zaštita polja i molba za rodnu godinu. Povorka je pevala:

“Krst nosimo boga molimo,
Gospode pomiluj!
Da zarosi sitna rosa,
Da se rodi bel’ pšenica,
Gospode pomiluj!
Od dva klasa-šinik žito,
Gospode pomiluj!
Od dva grozda-čabar vino,
Gospode pomiluj!

Posle Drugog svetskog rata, kada je pomerena granica atara i put kojim se kretala povorka, prkosna omladina je pevala:

Naše selo najveselo,
Manastirsko zapustelo.

Ali kad izađemo iz manastirište jer je dotle naše” (Kazivač: Jelkka Mladenović s. Boljare, str. 122).

Ovaj običaj je napušten, krst istrunuo, zapisi posečeni. Podignut je novi krst, ali litije nisu obnovljene.

Posle Drugog svetskog rata, dok se u kući slavilo, iz straha od komunista na prozorima su “spuštane fironge”.

Krsne slave: Sveti Nikola (19 decembar), Đurđevdan (6 maj), Sveti Đorđe(Alimpije 9.decembar)…

 

Učešće Boljaraca u  ustancima

Čitav ovaj kraj u 19. veku ispunjen je bunama, ustancima i i hajdučijom. Ove događaje je pokrenuo Prvi srpski ustanak. U ovim događajima Vlasotince i okolina su imali značajnu ulogu u brobi za nacionalnu oslobođenje Srbije. Posle turskog zuluma mnogi u tom veku iz leskovačke nahije u hajduke ili u Srbiju. Među njima je i Ilija Petrović Strelja rodom iz Gradišta ili Lopušnje.

Godine 1804. pod  njegovim uticajem dolazi do pobuna u samom Vlasotincu i okolnim selima:Šišava, Boljare, Kruševica, Brezovica i ostalim selima-gde Vlasotince postaje jedan od najvažnijih centara ustanka.

Godine 1807. godine u Vlasotince stiže Ilija Petrović Strelja, koga Karađorđe postavlja za komandanta srpske vojske na desnom krilu. Komandant levog kirila bio je hajduk Veljko.

Kao glavni organizator ustanka u ovom kraju Strelja je dobio titulu leskovačkog vojvode. Na čelu ljudi iz ovog kraja Strelja prelazi Moravu i usput podiže Zaplanje i sela oko Vlasotinca: Crnu Baru, Crnatovo, Boljare, Kruševicu, Brezovicu, Šišavu, Gornju i Dolju Lomnicu i ostala sela.

Pored ovog učešća u Prvom srpskom ustanku, Boljarci su uzimali učešće i u mnogim ostalim bunama i ustancima: 1809, 1821, 1835, 1836, 1842 u takozvanoj Bojadžiskoj buni. Tako godine 1842. pokušavan je ponovo ustanak, ali je bio slabo pripremljen. U njoj je bilo i među vođama (pored vođe Stojana Čavdara-hajdučki vođa u Zaplanju) i Stojko i Stanko Cvetković iz selo Boljare.

Bio je još jedan pokušaj ustanka 1851. godine, da bi desetog oktobra 1877. godine konačno ovaj kraj se oslobodio petovekovnog ropstva Turaka. Sanstefanskim sporazumom Trećeg marta 1878. Turska i Rusija su sklopile separatni mir po kome je trebalo da Bugarskoj pripadnu srpski gradovi Pirot i Vranje. Na ovom delu bila je planirana bugarska granica koritom Vlasine od njenog ušća u Moravu do Svođa i u nastavku koritom reke Ljuberađe. Po sanstefanskoj granici Vlasotince je trebalo da bude podeljeno Vlasinom deo grada na levoj strani Vlasine pripao bi Bugarskoj, a deo grada na desnoj obali Srbiji. Selo Boljare bi pripalo Srbiji i bilo pogranino mesto. Srbija je bila nezadovoljna ovim ugovorom, sa kojim  se nisu slagale ni Austrugarska i Engleska, pa je na Berlinskom kongresu usledila revizija. Po  tom miru Srbiji je priznata nezavisnost, ceo vlasotinački srez pripao je Srbiji, a oduzeti su joj trnski i deo pirotskog sreza.

Boljarci su uzimali učešće u borbama za nacionalno i socijalno oslobođenje u Prvom i Drugom svetskom ratu protivu bugarskog i nemačkog fašizma. Mnogo zla je ovde ovaj narod pretrpeo od bugarskog i turskog zuluma. Nisu izostali kao borci za odbranu Kosova i u građanskom ratu prilikom rasturanja bivše socijalističke Jugoslavije. Istorija se ne može izbroisati, moraju ostati zabeleženi zapisi u očuvanje istorijsko nacionalne svesti radi očuvanja svog nacionalnog identiteta.

 

Obrazovanje:

Prva pismenost Boljaraca dolazi posle otvaranja škole 1885. godine u selo Kruševici, koja bila mastirskog tipa. Prvi učitelji su bili sveštenic, a učenici su stanovali u stanovima pored škole. Tako je zapisano da je 1879. godine u selu Boljare bilo sedmoro pismenih. Do 1905. godine u selo pismenost je steklo sedamdesetoro dece i do 1926. još dvadeset  sedmoro. Godine 1930. otvorena je osnovna škola u Boljaru, a zvanični naziv škole bio je: “Narodna osnovna škola Boljare”. Do 1936. godine škola je radila u privatnoj kući Vukadina Stojilkovića. Zgrada za školu podignuta je dobrovoljnim radom Boljaraca. Početkom 21. veka na starim temeljima podignuta je nova zgrada i dograđeno odeljenje za predškolsko vaspitanje. Školu su pohađala i deca iz Ravnog Dela. Prvi učitelj bila je Kosara Fišić, zatim Elenora Maksimović.

Danas Boljarci pohađaju osmogodišnju OŠ “Karađorđe Petrović” u selo Kruševica, dok je četvororazredana osnovna škola istureno odeljenje škole u Kruševici. Škola u selo Boljare  ima đaka na početku 21 veka.  Selo Boljare  je selo sa velikim brojem intelektualaca sa završenim najvišim školama. Ima ih  svuda po Srbiji.

 

Selo nekad i sad

Selo je smešteno u zaravni sa desne strane reke Vlasine, na nekoliko kilometara uzvodno od Vlasotinca od koga ga razdvaja brdo Beli Kamen. Izloženo južnoj strani, pogodno je za život, pa je zato postalo i najnaseljenije mesto u XXI veku gornjeg dela Povlasinja.

Nekada u selo Boljare  nije se moglo proći pešice seoskim sokacima od blatnjave zemlje smolnice. Danas je to drugačije. Ulice su u većini sve asfaltirane. Nema više blata. Čak se uređuju i poljski putevi.

Tamo negde gde je bila Begova livada, turski hanovi, kafane, kovačke radnje, bonbondžilnica, bačvarska radnja, ćirimidžilnica, potkivačka radnja – danas je to uređeno naselje u kome se čuje zvuk traktora i savremenih mašina, a i uređenost kućnog prostora u zelenilu. Zato su često boljaračke domaćice osvajači prvih mesta na “Vinskom balu” bilo u pogledu uređenja dvorišta ili čuvanja vinove loze.

Asfaltni put kroz selo povezuje ga sa Vlasotincem na jednoj i Svođem na drugoj strani. Selo je zbijenog tipa, elektrificirano, ima vodovod, telefon i kablovsku televiziju. U selu postoji mesna kancelarija opštine Vlasotince.  Zadružni dom je objekat gde je nekada bio bioskop, a u kome su u prošlosti održavane priredbe i igranke, susreti sela i takmičenje pevača amatera. Od trgovine ima nekoliko prodavnica i cvećara, a od savremenih zanatskih radnji pojedine za popravku automobila, belu tehniku i drugo.

U selu je nekada postojala potkivačka i kovačka radnja, a i stolarska, šnajderska i pinterska radnja. Danas su od tih klasičnih zanatlija samo ostali nazivi familija. Takođe postoji mlin koji drže kruševčani (Kruševica je selo u blizini). Selo ima benzisku pumpu.

Boljare je bilo mesto gde su se krčmila vina za planinski krompir. U razmeni za tri kilograma krompira se dobivao jedan litar vina po principu ja tebi krompir, ti meni vino. Vino se kasnije pilo na slavama i svadbama u planinskim selima vlasotinačkog i crnotravskog kraja.

U Boljaru klima pogoduje za razvoj vinogradarstva, voćarstva i stočarstva. Sade se i kukuruz i pšenica.

Veliki broj Boljaraca radi u trgovinskim radnjama, fabrikama i u organima opštine, škola  i opštinskog suda u Vlasotincu.

U selu postoji četvororazredna osnovna škola, a deca osmogodišnju osnovnu školu pohađaju u selu Kruševica, a neka u Vlasotincu. Pored škole postoji izgrađen kompleks -spomen obeležje- palim u ratovima i revolucijama za oslobođenje u Prvom i Drugom svetskom ratu.

Nekada je tu postojalo drvo ispod čije hladovine su se odmarali putnici koji su u karavanima bilo sa konjima ili peške išli prema planinskim selima, a i danas postoji iz tog vremena česma sa vodom. Za vreme bivše Jugoslavije su se tu stovarali vagoni žutog kukuruza iz berbe u Banatu, s kojim se prehranjivao narod u ovom kraju na početku i sredinom XX veka.

Tu ispod Velikog drva-Miro spavalo se i snevalo o boljem životu. A postojala je i kafana kod kuće Ljube učitelja, gde se i noćilo. Danas, Boljare dobija novi izgled. Asfaltiraju se ulice, uređuju seoske površine, osvetljene su sve ulice.

 

Sport

Nekada sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka Boljare je imalo fudbalski klub „Boljarac“, koji se takmičio u opštinskoj ligi. Ali su poznati lokalni fudbaler Cekić i njegov otac ipak igrali i za FK Vlasinu. Mladi košarkaši pretežno igraju za košarkaške klubove iz Vlasotinca. Fudbalsko igralište u Boljaru je poplavila reka Vlasina, a opštinska fudbalska liga više nepostoji. Na tom igralištu su igrane utakmice lokalnih fudbalskih klubova iz Crnatova i Manastirišta, dok nisu tamo napravljeni lokalni stadioni.

 

Nastanak imena i prezimena

PREZIMENA. Prezimena po očevom imenu, ponekad i po zanimanju, javljaju se kod Srba u srednjem veku, završavaju se na –ić i izvedena su od očevog imena (Nikola-Nikolić), prisvojnih prideva na –ov, -ev (Stojković, Milošević), imena od mila pešić (Petar-Peša) Conić (Stojan-Cona), Cakić (Stanko-Caka), Prokić (Prokopije-Proka), Cekić (Stevan-Ceka).

Ustanovljenjem crkvenih protokola trebalo je da bude uvedeno stalno porodično prezime. Po očevom imenu, shodno zakonu kneževine Srbije iz sredine 19 veka, koji je težio očuvanju rodova i njihove tradicije. Međutim u tome se nije potpuno uspelo. Očuvana su prezimena  po osnivačima rodova, prvim doseljenicima ili po očevom imenu u vremenu ustanovljenja knjige rođenih. Grananjem rodova jedni su zadržavali prezime po zasnivaču roda, drugi su menjali. Ima takvih rodova gde ima različitih prezima, pa čak i neko sa vdva prezimjena. Rodovi koji su očuvači prezime po kasnijem pretku, zaboravili su svoje najstarije pretke. Preovlađuju prezimena po nečemu značajnog pretka i to u većini iz 19 veka. Preko prezimena očuvao se kontinuitet roda, tradicija i predanja..

IMENA. U 19. veku bila su zastupljena mnoga srpska imena iz starog srpskog imenoslova, rasprostranjena na širem prostoru Stare Srbije (danas jugozapadna Bugarska i severnoistočna Makedonija): Stojko, Stojan, Stanko, Stanča, Stamenko, Trajko, Bogdan, Vukadin, Milovan, Vladimir, Božidar, Dragomir, Ratomir, Bogoljub, Milutin, Radivoje, Stojilko, Milosav, Stanislav, Svetozar i dr.

Imena iz crkvene tradicije (grčkog porekla): Ranđel (Aranđel), Nikodije, Stavra  (Krst-Krsta), Hristivoje  (Hristo-Krista-Rista), Janićije, Simon, Nikola, Georgije (Đorđe-Đora-Đura), Dimitrije, Anastas (Atanasije-Atanas-Tasa), Sotir (spasitelj), Arsa (Arsenije), Prokopije, Filip, Kostadin (Konstantin), Uroš (mađarskog porekla), Timotije, Petar (Kamen-Kamenko), Angelina (Anđelija), Katarina, Ikonija, Evgenija, Elena, Zoja, Nuša, Jevrosima, Gajtana, Sofija (mudrost), Dunja, Bosiljka, Paraskeva, Vasiljka.

Bibliska imena: Danilo,  Simeon, Josif, Lazar, ilija, Luka, Jakov, Zaharije, Mihajlo, (Mijajlo-Mikail (o), Jordan, Marija, Magdalena, Jelisaveta (jevrejsko).

Latinska imena: Agnija (Agna)-Svetlana (Agni-bog svetlosti), Latinka, Natalija, Kruna, Silvana, Ljiljana,, Marko, koja su ušla u srpski imenoslov iz jezika latinizovanog stanovništva. Jasmina i Nerandža su persiskog porekla, Ri(p)simija jermenskog porekla. Mnoga od ovih imena su nestala.

Neka imena izvedena su od imena od mila: Dimitrije-Mita; Nikola-Niča; Prokopije-Kope-Proka; Janićije-Naća; Gligorije-Gorča-Gliga-Gliša; Tihomir (Dikomir)-Dika; Kostadin-Kosta, Dina-Koca, Stevan-Ceka, kao i ženska: Nastasija-Sija-Sika, Tasa, Taska; Vasilija-Vaska, Katarina-Nina; Paraskeva-Keva; Aleksandra-Sana; Gmitra-Mitra-Mita; Jelisaveta-Saveta-Savka-Sevetka; Kostadin-Dina; Stojanka-Coca-Cocka-Caca; Leposava-Lepka-Leposka-Poska; Mladena-Dena; Danica-Dicka—Dika-Dana  (D’na)- Daca;; Zojica-Zoica-Ica-Zojka;  Magdalena-Maga; Jordanka-Dorka; Jevrosima-Roska-Rosa; Julijana-Julka; Darinka-Darka; Ri(p)simija-Risima-Risimka-Riska; Smiljana-Smilja-Smiljka; Stanija-Stojana-Stana-Ana-jana; Perunka-Pera-Perka-Persa; Bosiljka-Boska; Ljubica i Ljubomir-Ljuba. Takvog su porekla i imena Dragica (od Draga) i Milica (od Mila). Upisivanjem u crkvene protokole  stekla su status krštenih imena.  Izvedena  imena su i Zarija, Milivoja, Radivoja, Gligorija i dr.

Zastupljena su imena po biljkama i cveću: Eglika (jeglika) i Jaglika, Cvetko, Cveta, Perunka, Bosiljka, Koviljka, Jelka, Ljilja (na), kalina, Smilja, Ruža.

Imena  prema životinjakom svetu: Vuk(adin), Vuk(ašin), Vuk(ana), Vuk(ica), Vuk(osava), Sokol (zaštitna imena). Zaštitno ime je i Ognjen, Vesna prema proleću, danica prema zvezdi danici, Sunčica prema  Suncu i Zagorka prema Zagorkinji vili.

Stara srpska imena su skoro nestala čime je porodična tradicija prekinuta. Pod uticajem pomodarstva deci se daju strana imena ili imena koja nisu iz porodičnog imenoslova: Žaklina, Danijela, Marina, Tamara, Anita, Gabrijela, Silvana. U selu Boljare ima dve Merime (tursko ime) i jedan Karolj (mađarsko). U poslednje vreme vraćaju se srpska imena, ali nisu iz porodičnog imenoslova: Miloš, Nemanja… čime se ne doprinosi očuvanju rodovske tradicije.

 

Rodoslov familija

ŠULEJCI.   Šulejci, Lisice, Bliznaci (i Cacini), Đuršanovci,Kekonje, Milenkovići-Kostići i Boljarčevi u selo Konopnica  imaju istog pretka. Zemlja im je na okupu (osim konopničana). Svi osim Milenkovića, imaju istu slavu – Sveti Alimpije Stolpnik (9 decembar), a zovu je sveti Đorđe posni. (Moguće je da je ovde u pitanju prikrivanje u prošlosti. Iako se slava ne uzima kao dokaz zajedničkog porekla-slava Sv. Alimpije Stolpnik-Sv. Đorđe posni nešto kazuje. U srpskom imenoslovu ne postoji slava Sv. Đorđe posni.)  Šulejci i Lisice su nekad imali kolibe „U Prkendu“, gde su držali stoku, što ukazuje na zajedničko poreklo, kao i na kretanje prilikom doseljavanja.  Najstariji predak svih ovih rodova  čije ime je ime izvedeno iz prezimena, kao i nadimka jednog roda, jeste Đuriša.  Njegovi sinovi su: Stojan,  Jovan,  Krista, Mitar?  I još jedan čije ime nije upamćeno, a koji je otišao u Šišavu?

Mahala Šulejci je udaljena od sela dva  kilometara, gde se od naseljavanja prvog pretka nisu pomerali. Naziv mahale nosi iz druge generacije. Ranije su ih zvali Svrakari. Nadimak Šulejci dobili su po istoimenoj mahali u manastirištu, a donela ga je Đurđa koja se ovde udala (Kazivač Stojan Nikolić-Manastirište). Poreklom su sa Kosova. Verovatno su se pomerali u etapama. Došli su odkud Brezovicu.  (Stanovnici Brezovice su, po kazivanju brezovčanina Ilije Stankovića, takođe došli sa Kosova). Njihov predak je „morao da šalje ćerku Turčinu. Stavio je čekić u rukav, otišao Turčinu, ubio ga i pobegao otuda.(Kazivač: Jovan Milenković)

U mahalu su se doselili dva brata: Jova i Krista. Kasnije je došla i njihova snaja udovica Milka sa sinom Kostom i dve ćerke. Krista je imao ćerku Simku udatu u Lomnicu (ili mu je žena Simka poreklom iz Lomnice?), pa je imanje ostavio Kosti. Milka se preudala za Milenka Živkovića. Jova je osnivač mahale i roda. Bio je kovač. Tako mu je zavedeno i prezime. Njegov sin Ranđel preziva se Kovačević i Jović. Jedan ranđelov sin je Jović a drugi Kovačević. Današnji potomci su svi Ranđelovići  (Aranđelovići). Ne pamte starije pretke.

Prezimena: Milenković, Kostić, Jović, Ranđelović, Aranđelović

Krsna slava: Sv. Đorđe-  Sveti Alimpije Stolpnik (9 decembar)                                

Poznati rodoslov:

Đuriša– Jova, Krista, Stojan (otišao u s. Konopnica), Mitar (izvedeno iz prezimena i još jedan čije ime nije upamćeno (otišaou s. Šišava)

Jova-Jana:- Ranđel, Stojko i Stoilko (blizanci)

Ranđel-Đurđa:-Prokopija, Stanko, Stanča i Roska.

Prokopija-Stamena:-Đurđa, Svetozar i Vukosava. Đurđa udata u Crnatovo, Vukosava u Kruševicu. Svetozar i darinka nisu ostavili potomstvo. Svetozar je kao četnik nestao a Darinka se preudala u Lipovicu.

Stanko-Mladena (prva žena- iz Vlasotinca):- radisav, jelena, Marika, Stojanka; a sa drugom ženom Draginjom sina Kristu.

Krista-Nada (Sečince):- žive u Sopot:Dragoljub, Jordanka, Jelena,  i Branko: Lidija i marija. Jelena i (žive u Nišu) imaju Jovana i mariju.

Stanča-Pera- Nisu imali dece, a sa drugom ženom Agnijom (Lopušnja) imao je Leposavu, Aleksu i Josifa. Aleksa i tala (Sečince) imali su Olgu, koja je privela Dragomira Stamenković iz Crnatovo. Imaju: Bojanu, Jovana i veru. Bojana i Milisav (žive u ralji) imaju Jasminu i Marinu. Jasmina i Rade imaju Aleksandra u Nikolu. Marina i Zoran: Isidora i Miloš. Jovan i Stanica (Lukačevo) imaju Zorana. Vera je bila udata za Božidara Stoilkovića. Josif i Mileva (Boište) nisu imali poroda. Leposava i Roska bile udate u Crnatovo.

*  *  *

BLIZNACI-CACINI. Rodonačelnici ove dve familije su Stojko i Stojilko-blizanci, iz čega je izveden naziv jednog roda. Prezimena Stojkove grane (Cacini) su: Jović, Stojković i Petković. Žive u mahali Musinci. J. Trifunovski je zabeležio rod pogrešno na drugi naziv a istraživanjem autora M.Milosavljevića)rodom i boljarac) treba da stoji: Gagričini i Džidžanovci.

Poznat rodoslov:

Stojko (Stanko-Canko)-Stojanka (Caca):- imali ćerku Nušu udatu za Stavru Stoilkovića. Stoilko umire. Caca privela Petka Mladenovića iz jastrebca. Posinili su Gligoriju Kuzmanovića iz Drajčine bare. Veza sa rodom je prekinuta i sad se zovu Cacini.

Gligorije-Milojka (Brezovica):- Dragutin, Mihajlo, Milan, Kosta, Darinka……… Živi sećanje da su rod sa rodom Lisice. Vikali se braća  (Kazivač: Olga Petković).

*  *  *

BLIZANCI.Prezimena: Jović, Stoilković, Kostić, Kostadinović, Stojadinović, Stojanović (izvedeno od sporedne linije).

Poznat rodoslov:

Stoilko (bliznak)-Stojana:–Kostadin ( u crkvenim protokolima Kosta “Dina”). Otuda su poznati i kao Dinini.

Kostadin-Stana (Ana-prva žena):-Stojadin, Vlajko, Sofija, Trajka, Mileva i sa dtugom ženom Stankom: Milovan.

Stojadin-Draginja (Vlasotince):- Dušan, Tihomir, Riska, Stevka.

Dušan-Danica:-……………………….

Tihomir-Danica:-………………………….

Vlajko-Narandža (Crnatovo):-…………………….

Milovan-Živka:-……………………………..

*  *  *

LISICE. Neka baba izgovorila: sedi na lisičku”-umesto na “stoličku”, pa je po tome rodoslov dobio naziv LISICE. Živi sećanje da su poreklom sa Kosova “došli otkud Brezovicu”. Žive u mahali Stojkovci.

Prezimena: Đurišanović, Stojanović, Cekić, Jovanović.

Poznat rodoslov:

Stojan-Sika:-Ceka, Bogdan, Mita, Petar i Zdravko. Posle ubistva Turčina Stojan sa sinovima Petrom i Zdravkom i jednim bratom beži u Konopnicu. Po kazivanju Stevana Stojanovića Stojanov brat je ostao u Šišavu i njegovo ime je zaboravljeno.

Ceka  je rodonačelnik ove familije. Sa ženom Janom (Anom) imao je Jovana i Todora.

Jovan-Draginja(prva žena):-Uroš, a sa drigom ženom  Roskom (Lopušnja)-Milutin, Trajka, Svetozar, Nada.

Uroš-Radulka (prva žena):- nisu nimali dece a sa drugom ženom Jelisavetom (Manastirište): Hristivoja (Krista), Vera, Simka, Mladenka……………….

Milutin-Mileva(Bilo-prva žena) i druga žena Savetka:………………

Trajko-Ruža (Golema Bara-Kruševica):-…………………………

Svetozar-Zorka:-………………………..

Todor-Sika( Zlatanović)su se posle oslobođenja od turaka 1878.godine odselili u Stublu (Bojnik-Pusta Reka). Neki njihovi potomci danas žive u Vlasotincu.

*  *  *

ĐURŠANOVCI. Rodonačelnik ove grane je Bogdan. Žive u mahali Stojkovci. Prezimena: Stojanović i Bogdanović.

Poznat rodoslov:

Bogdan-Stevana:-Milan, Dragutin, Arsa, Julka i Nastasija.

Milan-Jelisaveta (Sevetka):-Božidar, Josif, Rada, Zoička i  Sofija.

Božidar-Savka:- ……………………………….

Josif-Ruža (Šišava):-………………………………….

Dragutin-Danica: Najdan (ubio ga jedan Boljarac). Dragutin poginuo u Prvom svetskom ratu (1914-1918.g.).

Arsa-Persa (Jastrebac)-bez potomstva.

Rada udata za Gavrila Bodanovića, Zoička  za Petra Mladenovića, Sofija za Zariju Mitića. Nastasija (Sika) bila udata za Jovana Stamenkovića. Julka u Kruševicu.

U 19 veku živeo je i Đoka Đuršanović, koji je sa Stanom imao sina Ristu. Rista je umro 1880.godine u 20-godini.

*  *  *

KEKONJE.  Živeli su na levoj obali Crnatovke-mahala Musinci. Bili su dobre naravi, veseli, druželjubivi i dobri gurmani. U lokalnom govoru dobro se najesti kaže se „nakekaja se“. Otuda verovatno, nadimak KEKONJE. (Kazivač: Radmila Stojković). Rodonačelnik ove grane je Mita Đurišanović. Njegovi potomci su: Stojanovići, Gavrilovići i Mitići.

Poznata je genealogija ovog roda:Đuriša, Stojan, Mita.

Mita-Milena:-Gavrilo (Ćilko).

Gavril-Pera:-Uroš, Trajka, Paraskeva, Ljubica, Vladimir i Milan.

Uroš-Mileva  (Šišava):-Dragomir, Čedomir i Danica: Stojana i Ljubinka. Stojana i Žika (žive u Sm. Palanku): Nataša i Katarina. Nataša i Jovan nemaju dece. Ljubinka udata „na strani“. Čeda i Danica žive u Staroj Pazovi: Zoran i Nebojša. Zoran i Božika (Manojlovce): Saša i Dragana. Saša i Marija: Dušan. Žive u Nišu. Danica udata za Čedomira Stojkovića.

Vladimir-Zoica (Ica):- Vladimir je poginuo u Balkanskom ratu (1912-1913). Zorica se preudala za Vladimira Kostića.

Milan-Saveta (Crnatovo):- Stojanka.

Ljubica je bila udata za Petra Stojkovića. Preudala se u Kruševicu. Trajka je bila udata za Blagoja Stankovića. Paraskeva u Kruševicu.

*  *  *

MILENKOVIĆI-KOSTIĆI.  Slava Sv. Nikola.Prezimena Milenković i Kostić. Prema kazivanju Jovana Milenkovića majka njegovog dede Koste Milka došla je sa njim „kod čiču u Šulejci“. Znači da je Kostin otac bio brat Jove Kovača. Milka se preudala za Milenka Živkovića, koji je usvojio Kostu i ostavio mu imanje. Kosta je pod zakletvom prihvatio njegovo ime za prezime i slavu (Kazivač: Vera Milenković prenosi kazivanje supruga Laze Milenkovića). Otuda ovaj rod slavi Sv. Nikolu (19.decembar) za razliku od ostalih rodova istog porekla. Kosta je kao kum jednom zabeležen kao Mitrović (ili je to greška ili mu je otac se zvao Mitar).

Milka-Mitar imali su pored Koste i dve ćerke.

Kosta-Agna:-Krista, dragutin, Lazar, Ljubica, darinka, natalija, Julka, danica i Leposava.

Rista-Sanda(Dejan):-Ruža—(Po kazivanju rade Milenković Rista je imao jednu ćerku „udatu u Moravu“.)

Dragutin  sa prvom ženom Darinkom i drugom leposavom nije ostavio potomstvo.

Lazar sa prvom ženom Milenom ima: Stojana, Jovana, Bogoljuba i Slavicu.

Lazar sa Verom ima sina: Miroslava. Stojan i verica (žive u Nišu): Brana i Svetlana. Brana i Saik (žive u Kučevo): Dušica, Svetlana ima jednu ćerku. Jovan i Rada (Gornji Ora): Mirjana i Verica. Mirjana i Jovan (žive u Vlasotince): Jelena i Olivera. Jelena i Goran: Stevan i Dušan. Ljiljana i Branko (žive u Skoplje): Valentina i Saška. Slavica je bila udata za Stojana Stojanovića. Razvedena. Živi u Zrenjanin. Darinka, Julka, Danica, Ljubica i Leposava udate u Crnatovo. Natalija u Vlasotince.

*  *  *

BOLJARČEVI.  (Konopnička grana). Rečeno je da je Stojan sa sinovima Petrom i Zdravkom pobegao u Konopnicu.

Stojan-Sika:- Zdravko i Petar. Zdravko nije ostavio potomstvo.

Petar   je imao Uroša i Ćirka. Ćirko je za vreme Prvog svetskog rata (1914-1918.g.) na Krfu. Prezime Stojanović.

Uroš i Ljuba (Orašje): čeda i Dobra.

Čeda-Zorka:-Milorad, Stevan, Milunka, Olga i Rada.

Milorad-Mara:-Vera i Milica. Vera i Dragoljub žive u Vlasotince. Imaju tanju i Maju. Tanja i kosta: Milorad i Dimitrije. Maja i Goran:  Milica. Stevan i Dobrila: Dragiša i Suza:Dragiša i Snežana: Marko i Milica. Milunka i Momčilo: Milorad i Slađa. Olga i Tisa: Kosta i Vida. Rada i Zoran: Jasmina i Biljana. Dobra udata u Ladovicu za Jovana. Imaju Tisu, Radu i Velizara. Milorad (Čede) je 1951.godine poginuo kao graničar na granici prema Albaniji. Do razbijanja Jugoslavije karaula je nosila njegovo ime.

* * *

KOVAČEVCI-ŠOŠOREJCI. Slava Sv- Đorđe posni.Prezimena: Nikolić i Jovanović. Došli su iz Kovačeve Bare kod Grdalice. Otuda im po J. Trifunovskom i naziv roda po Stojanu Nikoliću naziv potiče od zanimanja prvog doseljenika koji je bio kovač. Drugi nadimak Šošošerejci  je kasnijeg porekla. Nikolin unuk Jovan terao je svinje uzvikom „šoš“ dodato „oreja“ i Šošoreja (Kazivač: Stojan Nikolić). Nadimak je izveden po sličnosti sa Šulajci, od kojih ih razdvaja put. Poreklom su odSmedereva, odakle se osnivač roda Nikola doselio u Kovačevu baru. Imao je tri odrasle ćerke i sina Stoilka. Bavio se kovačkim zanatom dok nije dobio od paše poruku „da mu pošalje ćerke da mu pevaju“. Priča se ponavlja kao u slučaju Šulejci, samo što je ovoga puta čekić sakriven „u čarapu“. Predhodno je ženu i ćerke poslao prema Vlasotincu. Sustigao ih je „kod Orašje“ i uz Vlasinu stigao do sela Gornji Ora. Živeo je tamo neko vreme, a onda se vratio nazad i nastanio u Boljaru, u potonjoj mahali Šulejci.

Može se pretpostaviti da je ovde u pitanju povratna seoba. Nikola je otišao na sever za vreme trećeg austro-turskog rata, ali se otuda posle izvesnog vremena vratio (jer je Turska 1791.godine Svištovskim mirom, objavila amnestiju i pozvala izbeglo stanovništv o u okolini leskovca, seoba na sever i povratna seoba.

Jedan sin Nikolin ostao je u Smederevu.  Stojan dalje priča, da je njegov deda Jovan putovao  u Smederevo kod njega. Putpvao je sedam dana. Sa sobom je poveo i psa Arapče. Vratio se bez psa. Posle nekoliko dana stigao je i pas. Ovde su sećanja pokidana: po Stojanovoj priči taj sin se zvao Stoilko, što nije tačno. Stojilko je bio zastupnik Boljaraca u tužbi protiv turskih begova i počiva na boljaračkom groblju pored samog zapisa:-„počiva pod lad“, kako piše na spomeniku. Jovan je njegov sin. Ova zabuna nastala je možda zbog toga što je ime jovanovo dopisano iznad Stoilkovog na istom spomeniku. Ovde se, samo po sebi, nameće pitanje: nisu li, možda, Šošorejci istog porekla kao i Šulejci i ostali? Ista slava, imovina, kovački zanat, naseljavanje u istu mahalu, kao i ubistvo turčina na isti način. Možda su Nikola i Đuriša bila braća?

Poznat rodoslov:

Nikola je imao tri ćerke, sina stoilka i još jednog sina, koji je ostao u Smederevu.

Stoilko-Kita:-Jovan, Magdalena i još jedna ćerka.

Jovan-Mileva (Jastrebac):- Svetozar, Đora.

Svetozar-Sofija:-Svetislav, Mirka, Rada, Vlastimir, Borislav,

Svetislav i Zagorka (Kruševica): Slavko, Dana i Ilinka. Slavko i Gordana (Kruševica): Slobodan i Stanica (Svođe): Goran. Stanica udata u Stajkovce. Dana udata za Stojana Stojanovića. Ilinka živi u Vlasotince i ima dve ćerke.

Vlastimir i Rada (Bilo): Novica. Novica i Ljubinka: Ivan i Ivanka(blizanci). Ivana udata u „Moravu“. Ima dve ćerke, Ivan neoženjen.

Borislav-Smilja:- Slađana i Dušanka. Slađana udata u Borin Dol, živi u Vlasotince. Ima sina Marjana i ćerku Svetlanu, udatu za Igora Cakića. Dušanka  neudata.

Vojislav-Slavica(prva žena):-Sreten. Sreten i Jasmina (D.Lomnica) imaju ćerku nenu i dva sina. Nena udata u Bilo, živi u Vlasotince. Ima Katicu, sašu i Bratislava. Sa drugom ženom nema dece.

Momir-Slobodanka (Ub):-Mira (ima jedno dete). Rada živi u beograd. Mirka i Svetislav (Crnatovo) žive u leskovac. Nemaju dece. Olga udata u Bratiševac. Ima sina Miloša (živi u zaječar). Ima jedno dete.

Đora-Trajka:-Sreten i Stojan. Sreten i rada:Dragoslav, nada i Vera. Dragoslav i Dragica: Bratislav i merima. Bratislav i Zorica (Jakovljevo) im aju nenada. Merima se udala u Ravnu Goru i živi u Vlasotince. Ima DaRKA I SANJU. Nada udata u Dadince za Jovicu. Žive u lazarevcu. Imaju Mariju i jelenu. Marija i Jovica: Uroš i tamara. Vera i Milorad: Maja. Stojan i Smilja: Novica i Dragica. Novica i Ljubinka: Marina i Nataša. Marina udata za Bratislava Mitića iz Kruševice. Žive u Boljare. Dragica i Stojan (Crnatovo) žive u Vlasotince. Aleksandar i Aleksandra. Jasmina i Nebojša (Bilo): Sanja i Tanja. Magdalena udata za Iliju Đikića.

* * *

ŽIVKOVCI. Slava Sv. Nikola (19.decembar). Prezimena: Živković, Miladić.Rodonačelnik familije  je Živko. Porodični rodoslov je prilično očuvan. Po kazivanju ilije i Čede Živkovića, Živko je poreklom iz Crne Gore. U Boljare je stigao u drugoj etapi doseljavanja. To je jedini predstavnik dinarske struje u Boljaru. Prema J. Cvijiću, dinarska struja se u kretanju prema Moravi jedno vreme zadržavala na Pešteru. Po njemu pripadnika ove struje u dolini Južne Morave ima malo. Pored Živka, Garčići (okolina Danilovgrada-predhodno se doselili u selo Gare- Crna Trava)  u Manastirište i Vukadinovci u Crnatovo(koji su se predhodno zaselili u selo Crna Bara i rodoslovu su sa Milenkovićima(rodonačelnik Milosav-imaju i prezime Milosavljević i Milenković i slave istu slavu Sv. Nikolu, -podvukao M.M) (Po kazivanju člana ovog roda Živkovci, Boljare), pripadnici su ove struje.

Stigavši u Boljare, Živko se zaustavio na mesto Gabrak, pored pomenutog izvora. I danas se ovo mesto zove Živkovsko i u njihovom je vlasništvu. Tu je iskopao zemunicu. Jedne večeri, kada se vratio „kući“ i podigao poklopac, neko ga je ščepao za ruku. Jedva se istrgao, ali je ostao faličan u ruku di kraja života. U zemunicu su se uselili hajduci. (Kazivač: Čedomir Živković s. Boljare)

Posle ovog događaja, premestio se u međurečje crnatovke i Umnice. Posle drugog svetskog rata zbog čestih poplava, preostali članovi ovoga roda premestili su se u novo naselje-Širokornicu.

Poznat je rodoslov:Živko-Stevana:-Stoilko, Milenko.

Stoilko je sa prvom ženom Stamenom imao Kostadinu i Vasiljku (udate u Crnatovo), Milana i Miladina. Sa Marijom nije imao dece.

Milan-Vasiljka (Šišava-prva žena):- Nisu imali dece. Sa drugom ženom Ljubicom (Crnatovo) imao je: jelicu, Milevu, zagorku, Svetozara, Uroša i Iliju.

Uroš-Deska:- Čeda i Olga.

Čeda-Vukica:-Srđan i Mirjana. Srđan i  Jelica: Aleksandra, Jovanka i Uroš. Mirjana udata u Dobroviš. Ima sina Aleksandra. Olga-Mladen (Kruševica): žive u Boljare. Imaju Mirjanu i Ivanu. Mirjana i Srđan (Crna Bara): Aleksandar. Svetozar nije ostavio potpmstvo. Ilija se nije ženio. Jelica udata za Dragomira Stojanovića. Zagorka za Dragomira Milenkovića, Mileva u Crnatovo.

Miladin-Anđelija (Zlatićevo):-Ljubomir, Darinka, zagorka, Ruža, Milutin, Milivoje i Persa.

Ljubomir-Stojadina (Kruševica):-Dragoljub, Dobrivoje, Slobodan i Petar.Dragoljub i Mladenka: Slavica i vera. Slavica i Vasiljko (Ladivnica): Sunčica i Olivera. Sunčica i Olivera. Sunčica udata u Grdelicu. Ima sina i ćerku. Olivera ima jedno dete. Vera i Stanomir (Kruševica) žive u Vlasotincu: Jugoslav i Bojan. Jugoslav i Genija (Alibunar): Kristina. Bojan  i Olivera (Manastirište): Radmila i dana. Radmila i Imre nemaju dece. Dana udata za Milana Bogdanovića. Slobodan i Smilja (Šišava):Sreten i Stojan. Sreten i Mirjana (CRna Bara): Miloš i Đorđe. Petar i Bosiljka (Svrljig) žive u Knjaževc: Goran.

Milivoje-Zagorka:-Imaju Dobrunku udatu za Nikolu Gavrilovića.

Milutin-Darka:- Tomislav i divna. Tomislav i Slavica:Ljubiša i Gordana. Ljubiša i Nataša (Bosiljegrad): Milutin i Milan. Gordana i velibor (Zvečan): Jelena i Dragana. Divna i Mile žive u Knjaževcu. Imaju sina Dragana. Persa je udata za Dragomira Grozdanovića. Žive u Knjaževcu. Darinka sa Svetozarom Ranđelovićem nije imala decu. Drugi put udata u Lipovicu. Ima Vukadina, Slobodana i pavla. Zagorka udata za Dragoljuba Stojanovića, Ruža bila udata za Đorđa Milosavljevića, a drugi put u Manastirište.

Milenko-Stana:-Nisu imali dece. Druga žena Milka dovela sina Kostu, koga je Milenko posinio.(vidi Milenkovići-Kostići).

* * *

LINOVCI I MUSINCI.  Slava Sv. Nikola.  Žive u mahali Musnci. Ime mahale i t+roda musinci izvedeno je u Boljaru iz nadimka rodonačelnika Stojana Anđelokovića Muse. Zbog brojnosti roda, a možda i popularnosti Muse u svoje vreme, nametnuto je  ime ostalim rodovima., koji su na ovom mestu živeli ranije: Blizanci, Živkovci, Kekonje. Priča se da  je do sredine 19. veka „Boljare bilo gore u Musinci“. I posle Drugog svetskog rata stajala jedna zgrada na stubovima, za koju kažu da je to bio koš u koji je skupljan desetak. Nedaleko odatle nalazilo se gumno na kome je obavljana vrša. Priča se da su ovde živeli Turci.

Dva brata Stanko i Stojan ubili su Turčina u selo Linovo (Lužnica) i pobegli u Boljare. U Linovu i danas postoji mesto koje se zove Turski grob. Dve familije slave sv. Nikolu. Jedni su poreklom iz Resnika kod Beograda. Tamo su ubili Turčina i pobegli u Linovo. Drugi su došli iz Zelengarada (Znepolje-Stara Srbija-danas  Zelengrad pripada Bugarskoj podvukao M.M), još u tursko vreme.(Iz zapisa Niške  mitropolije 1901.g.).

O tome kako je Stojan dobio nadimak Musa, priča njegov  praunuk Stojan stojanović:“Turska vojska je logorovala u begovu livadu. U slobodno vreme Turci su se rvali. Boljarci su posmatrali.  Pobednik Turčin pozvao je Boljarce-ko hoće da se sa njim rve. Pobednik  može da ubije pobeđenog. Javio se Stojan, oborio Turčina i ubio ga. Turci su ga nagradili aplauzom i povicima: „Musa, Misa“. Musa je njihov nacionalni junak. (verovatno Musa kesedžija). Ovu legendu potvrdio je još jedan Stojanov praunuk, a priču je čuo od oca. (Kazivač: Sreten Stojanović, s. Boljare). Musa je nesumljivo, u to vreme bio popularan, jer se i dolina Umnica pominje kao Musina dolina.(izvor:iz  rodoslova Cvetkovci).

Linovci su se najpre naselili na mestu koje se danas zove Stara Kuća. Vodu su donosili čak sa begovog kamena.(Po pričanju Jove Milovanovića, neka žena iz roda Linovci otišla je po vodu i nije s evratila. Našli su je mrtvu u šumi u gabraku). Sredinom 19 veka, kada se iz Stare kuće silazi u selo, koje postaje mahala Musinci, a ie sela se širi na veći prostor. Po prezimenu se vidi da su stanko i Stojan sinovi Anđelkovi.

Od Stanka i Stojana potiču dva roda: Linovci i Musinci. Stanko nije imao ece, pa je usvojio Milovana iz Linova (doneo ga u bisadzi). Po jednom kazivanju Milovan nije bio istog roda, a po drugom Milovan mu je bio sinovac, jer su mu dva brata ostala u linovu. Milovan se preziva Stanković, što znači da je prihvatio ime usvojioca za prezime, što baca izvesnu sumnju u to da mu  je bio sinovac. Milovanovi potomci su Milovanovići.   A u nazivu roda Linovci čuva se mesto porekla.

LINOVCI su iz Stare Kuće  sišli u već formiranu mahalu musinci posle oslobođenja od Turaka. Rodonačelnik familije Linovci je Milovan.

Milovan-Stamena (Stanka Lopušnja):- Nikola, Krista, Gligorija, Trajka i Riska.

Nikola-Zlata:-Tihomir i Vukosava. Posle Nikoline smrti Zlata se preudala u Crnatovo.                                                                   Tihomir-Natalija:-Jordan, Branislava, Bogoljub, Borislav i Kostadin.

Jordan-Danica (Livađe-Kruševica):- Mirjana, Zorica, Ljiljana…… Bogoljub Milovanović je poginuo 1944.godine.

Borislav-Olga (Mnastirište):-Slobodanka i Gordana…..              

Kostadin-Marija:-žive u belu Crkvu, imaju Branku…

Krista-Stojanka (Brezovica):-nisu imali dece. S drugom ženom Stanom iz Javorja imao je: Zoricu, Vladimira, Leposavu i Živana.              

Vladimir-Leposava (Dejan):-Danica, Predgrag, Zona i Vida. Danica udata za Slavka Mladenovića.

Predrag – Rada (Crnatovo):- Nikola i Momčilo.                               

Nikola-Danica:-Zoran. Zoran i Dušica žive u Vlasotince, imaju Milicu. Zona i Aleksandar Dinčevski: Cveta, Stevka i Momčilo. Žive u Skoplje. Jasmina i Borko nemaju dece. Zoica bila udata za Vladimira Mitića. Vladimir poginuo u balkanskom ratu. Zoica se preudala za Vladimira Kostića. Leposava udata u Kruševicu za Ljubomira. Ima Novicu i Nikolu.

Živan-Danica:-Nisu imali dece. Posle njegove smrti Danica se preudala u Vlasotince.

Gligorija-Roska (Orašje):-Dragomir i Svetozar.

Dragomir-Stamena (Dejan):-Jovan, Tomislav, Milosav, Gordana i Stanislav.

Jovan-Olga(Kruševica):-Bojana i milovanka. Bojana udata za Radojicu Cvetkovića. Milovanka za Zorana Anđelkovića u Vlasotince. Imaju Jelenu i Stefana. Tomislav i Jelena žive u Bačkoj Palanci, imaju Svetlanu, Veru i Milosava. Svetlana-Slavko:- Mira, Luka i  Nemanja. Vera i Bora:-Maša i Mirko. Žive u Tovariševu.

Milosav-Gordana:-Toma.

Milosav (Dragomira) i Ivanka (Grnčar) žive u u Bačkoj Palanci. Imaju Ljudmilu i Srđana. Ljudmila i Zoran: Stefan i Ognjen. Gordana i Mića žive u Bačkoj Palanci. Imaju Zorana. Zoran i Marija: Željana i Milan. Stanislav i Mira (Livađe-kruševica): Žaklina i Vesna. Žaklina i Saša (Vlasotince) imaju Stevana. Vesna udata u Mrštane za Dušana. Imaju Slađanu i Bojana.

Svetozar:-Danica:-Miodrag, Vera i Radmila.  Miodrag i rada (manastirište): Sreten i Aleksandar. Sreten i Biljana: Marina i Milica. Maleskandar i Vera: Miljan i Ivan. Vera udata u Šiašavu za Cvetana. Imaju Jovanku i Novicu. Jovanka i novica: Aca i Ivan. Novica i Jasmina: Jelena, Aleksandar i marija. Rada i miloša (Krivi Del): Slaviša i Slađana. Slađana ima Jelenu. Živi u Vlasotince. Trajka udata u Šišavu (familija Orozovci). Riska za Dimitrija Pešića.

 

MUSINCI.Prezimena:Anđelković, Stojanović, ilić, Mijajilović, Milosavljević.                                                                                  Stojan-Anđelija:Milisav, Ilija, Pejča, Mihajlo i Vaska.

Milisav-Jelena (Gradište):-Boško, Dragutin i Nastas.

Boško-Draginja:-Đora, Cvetko, Sevetka, Tala, Darka i Danica.

Đora-Ruža:- Imali su Slavka. Đora je poginuo 1944.godine, Ruža se preudala u manastirište,a Slavko je nestao po domovima za ratnu siročad. Đora je sa drugom u minićevu imao sina Dragana.

Cvetko-Savka:-Zorica, Brana, Dragana i Sreten…………………..

Dragutin-Stojanka:– Čedomir i Živla. Čedomir i Judita (Slovenija): Vlada i čedomir. Žive u Sloveniji. Dragutin je poginuo na Solunskom frontu 1918.godine, a Stojanka se preudala u lomnicu.

Nastas-Ljubica:- Nisu imali dece.

Nastas i Mileva (Prodanča-Predanča podvukao M.M): Stojan, rada i Slavica. Stojan i prva žena Slavica: Srđan i Nedeljko. Novica i Ljubica: Darko i Amalija. Stojan i druga žena Ljiljana: Jovica. Žive u Manastirište. Rada udata za Stevana Kocića, Slavica za Stevana Cakića.

Ilija-Kita (Kata):-  Aleksa, Blagoja, Milivoja, Persa, Stana, Stojanka i Elena.

Aleksa  (orizeten u Vlasotince) i Trajka imali Perunku (nije se udavala).

Blagoja-Julijana:- (Kruševica): Mladen, Sreten i Sevetka. Sa drugom ženom Marijom imao je Ljubomira.

Mladen-Mara:Novica i Jova………

Sreten je usvojen u Vlasotince u familiju Totoškovi.…..

Marija   se preudala u lipovicu i odvela Ljubomira. Sevetka udata u Kruševicu. Stana i Stojanka udate u kruševicu. Elena u Šišavu, a Persa za Trajka Stojanovića.

Milivoja  – Desanka (Manastirište):Stojadin i Krista. .

Stojadin-Savka (Kruševica): Vera i Branko ………….

Krista i Julka (Modra Stena):- Zoran i Svetlana. Zoran i Zagorka (Makedonija): Marija, Svetlana i Suiniša………………

Pejča-Jovana:-Vlajko, Borivoje, Angelina, Zoica, Ljubomir i Vojislav.  Vlajko-Ljubica (prva žena): nada. Sa Kosarom (druga žena):-Sreten, Olgica …………..

Ljubomir-Natalija:-Rada, Mira, Slavica i Stojan………..    Vojislav nije ostavio potomstvo.

Borivoje-Desanka (Ravni Del): Sreten. Borivoje umro i Desanka , a Desanka se preudala u Lipovicu i odvla sina.

Mihajlo-Roska (Crnatovo):-Svetislav, Vukadin i Dragomir.

Svetislav-Danica:-Ruža i Čedomir…….              Vukadin-Danica (CRnatovo):-Stevan, Vlastimir. Stevan i rada: Mira i Vladanka. Mira i Nenad (Bistrica)  žive u Paraćin: Boban i Dragan . Vladanka iz prvog brala (Šišava) ima Sunčicu. Iz drugog braka ima Vladimira. Živi u Vitoševac. Vlastimir i Boska: Ljubiša i Zvonko. Ljubiša i Svetlana žive u Pirotu….

Dragomir-Jelica:-Danilo i Živla. Danilo i Slavica: Vlada i Slobodan. Žive u nišu. Živka udata za Obrada Milenkovića.

Vaska se nije udavala.

* * *

PINDARCI I PLITARCI. Slava Sv. Nikola (19.decembar).  Prezime roda Pindarci: Stojanović i Milošević.  Imaju zajedničkog pretka. Ime najstarijeg pretka izvedeno iz prezimena je janko. Živi sećanje o tome da su došli sa Kosova. Prvo naselje je padina uzvišenja Krs’, iznad mahale Musinci. Bila su dva brata: Stojan i koca. Rodonačelnik familije Pindarci Stojan ostaje na ovom mestu. Ime mahale i roda je, po jednoj priči, izvenjdeno od „napindirio se“, što znači naljutio se. Po drugoj priči ime je izvedeno od nadimka stojanovog sina Miloša, koji je bio pinter. Gazdarica kod koje je radio negde u Šumadiji, umesto pinter, govorila je „punder“ (Kazivač: Petar Milošević s. Boljare). Danas ovde niko ne živi. Jedina kuća koja postoji služi potomcima za odmor. Ime mahale polako dobija značenje lokaliteta.

Postoji rodoslov:Janko:-Stojan, Koca.

Stojan je imao Miloša.

Miloš-Jelena:-Lazar, Milutin, Aleksa, Milan i Svetozar.             

Lazar-Vukana (Samarnica):- Vukadin, Lazar je poginuo u Prvom svetskom ratu. Vukana se preudala za Sotira Stojkovića. Vukadin i jelica žive u Vlasotince. Imaju Draganu i Ljubinku.

Milutin-Marika (Crnatovo):- Rada, Milena i još jedna ćerka. Preudala se u Ličje. Milutin je umro. Priveden je Dušan iz Boišine. Nisu imali dece.

Aleksa-Stojanaka (Crnatovo-prva žena):-Vlajko i Vladimir, sa Nedom (Samarnica) imao je Milorada i Staniku.

Vlajko-Ljubica (Crnatovo):- Živojin, Nada, Sreten, Jelica i Olga. Živojin i Vera žive u Nišu……………………………

Vladimir-Zojka:-Tihomir, Danica, Darka i Silvana. Tihomir-Olga:-Zagorka i Petar. Petar i Mira (Šišava):-Ljiljana i Anica……….

Milorad-Zoica:- Sreten i Nada. Sa drugom ženom Roskom ima Novicu i Čedu. Sreten-Slobidanka: Dragan i Zoran……………………

Milan je bio oženjen Draginjom. Poginuo u Prvom svetskom ratu. Draginja se preudala za Stanka Ranđelovića.

Svetozar-Cveta (Crnatovo):- Dragomir, Svetislav, Čedomir, Olga i Zona. Kolonizovani u Srpski Miletić posle Drugog svetskog rata.

Dragomir-Stana (Žitni Potok):- Boban………………………..

Svetislav-Mirka: Stojan i Bratislav…………….

Čedomir-Jagoda:-Ljiljana i Miljan (žive u Odžacima)……………………

*  *  *

PLITARCI. Prezimena: Janković, Kocić, Bogdanović, Ilić (Ilijić). Rodonačelnik je Koca Janković. PLITARSKI. On se iz mahale, koja će kasnije biti nazvana Pindarci, premestio na mesto Trševine na obod kotline ispod Belog Kamena i Dubrave. Ima više tumačenja naziva ove familije. Po prvoj varijanti ovde su bile kolibe „opletene prućem i zbog toga Plitarci“(Kazivač: iz rodoslova familije Cvetkovci). Po drugoj varijanti neki predak je gazio Vlasinu i „vikao plitka“. Po trećoj varijanti Kocini sinovi se uplitali u turske poslove, pa ih Turčin nazvao Plitarci. Po četvrtoj varijanti neki predak brojio pare i stavljao u kapu koja je bila plitka. Postoji i varijanta po kojoj je majka zvala decu Pinda i Plitko, iz čega je izvedeni nadimci oba roda. (Kazivač: Jovan Kocić i vera Milošević, s. Boljare).

Osnivač mahale i roda Koca u crkvenim protokolima pominje se kao Koca Janković Plitarski. Ovo je starije od svih pretpostavki. Plitar na šiptarskom jeziku (okolina Debra) način zidanja kuće (prizemlje od kamena a sprat od nepečene cigle, pletera ili čatme). Tako su građene kuće i u Boljaru. Ova pretpostavka ukazuje na pripadnost ove familije debarskoj ili kosovskoj struji.

Poznati rodoslov: Koca-Stana:-Ilija, Bogdan, Đika.

Ilija-Stevana:-Ranđel, Petar, Mitra, Ana, Aleksandra (Sana) i Kita.

Ranđel-Vaska:-Milutin, Jordanka (Dorka) i Dragutin. Ranđel umro. Vaska se preudala u Kruševicu.

Milutin-Kosara:-Borko i Olga. Druga žena Ikonija privela Milosavu i prirodila Novicu. Borko-vera: Mira i Svetlana. Mira i Dragiša žive u Vlasotince. Imaju Stevana i Slavicu. Stevan i Ivana: Duško i Jelena. Slavica i Boban žive u Vranju……………………….

Dragutin-Ljubica (Ravni Del):- Srđan i Ružica. Srđan i Rada (G.Bara-Kruševica): Milentije i Vera. Milentije i Ljilja (Crnatovo)……..   Jordanka je bila udata za Vukašina Kocića. Aleksandra he bila udata za Milana Miloševića. Ana venčana 1884. Kita 1890.g.(Iz knjige venčanih)

Petar- Gmitra (Lomnica):-Božidar i Dušan.

Božidar-Bosiljka (Kruševica):Slavko, Jovanka i Jova. Slavko i Milka (Livađe-Kruševica): Dragoljub i Vera…………………..,

Dušan-Zagorka (Dejan):-Tihomir, Zoran i Brana………………………,

Bogdan-Jana:Đorđe i Ljubica.

Đorđe-Draginja:-Petar, Krista, Danica, Julka.

Petar-Ljubica: Stanko, Mara, Momir i Slavko…………….

Krista-Jelena (Ravni Del): nisu imali dece. Sa Stojankom ima: Mladena, Ljubisava, Slavicu i Miodraga………………….

Đika-Marija (Crnatovo): Vasiljko, Stamena, Sija i Kostadina.       

Vasiljko – Anica (Konopnica): Leposova, Mileva, Ruža i Julka. Leposava udata za savu Jovića, Mileva u Orašje za Stavru, Julka za Stojana Cvetkovića, Ruža za savu Stojkovića. Preudala se u Crnatovo.

Stamena udata za prokopija Ranđelovića, Sija za Jovana Tomića, Kostadina za Petra Đikića.                                                                             Postojao je i Zdravko Plitarić koji je imao sina Stojana, koji je umro 1880.godine u 60.godini.

* * *

STOJKOVCI.Slava Sv. Nikala. Prezimena: Jović, Stojković, Milosavljević (Milisavljević), Milošević, Milenković i Stanković. Po kazivanju Božidara,a njemu je pričao Dragoljub Stojković, došli su sa Kosova. Najpre su živeli „u Musinci“. Zasnivači mahale su braća „blizanci“:Stojko i Stanko. Oni su kao ustanici i hajduci 1842.godine prebegli u Srbiju i zabeležili na karantinu u Aleksindžu kao Stojko i Stanko Cvetković. Stanko (Stoilko) ustvari Stojko je zabeležen i kao Jović u crkvenim  protokolima. Stojkova grana je brojnija pa je mahala nazvana po njemu. Jednu granu zovu Bliznice. Veruju da nadimak dolazi od reči „bliznaci“. Po išljenju Nikole Stankovića nadimak dolazi od vrste čelika „bliznica“, kojim se „mladio“ kopač. To su mčelične šipke koje su se navarivale na kopač, zatim se kopač klepao i kalio. Kaže se:“udario mu bliznicu“.

Ime nastarijeg pretka (Jova) izvedeno iz prezimena njegovog sina Stanka Jovića, koji je umro 1882.godine i prezimena njegovog unuka Miloša.

Poznat rodoslov: Jova :-Stojko, Stanko i ćerka Sika (Kazivač: Stojanović-rodoslov Boljarečivi naseljeni u selo Konopnica (Stojan posle ubistva Turčina)).

Stojko-Stojanka:-Milenko, Milisav, Dimitrije i Miloš.

Milenko-Stana:-Dušan, Zarije i Sotir.                          

Dušan-Mladena:-Čedomir i Desanka. Smilja privedena. Čedomir i Danica: Bogoljob i Radmila (Dobroviš): Nadica i Nenad. Desanka udata za Uroša Živkovića. Smilja u Kukavicu.

Zarije-Nastasija (Vlasotince):- Milan, Tihomir, Jelisaveta i Anđelina. Milan i Ljubica nisu ostavili potomstvo. Tihomir-Stana:Obrad-Rdaivoje: OBrad i Živka:Duško i nebojša………………….                                   

Sotir-Darinka (prva žena):- nisu imali dece. Od drige žene Vaske usvojio je Dragoljuba.. Sa trećom ženom Vukanom ima Ružu. Ruža udata u kruševicu za Vladimira. Imaju Dobrivoju, Veru i petra. Dobrivoje živi u Boljare. 

Milisav-Velika (Brezovica):- Nikola, Milan, Jovan i Sava.               

Nikola-Milana:-Radojica, Vlajko i Mile.

Radojica-Trajka :- Sreten, Slavica, Dragoljub i Ljubinka. Sreten-Kosara:-Nadica i Gordana: Nadica i Dragoljub (Brezovica) žive u Nišu. Imaju Srđana i Gorana…………..

Dragoljub-Milica:-Mirjana (živi u Masuricu-iznad Predejana), ima veru i Maju. Slavica udata za danila Stojanovića. Ljubinka i Blagoja (Kruševica) žive u Boljare. Maju sina Miroslava. Miroslav živi u Beogradu, ima Ivana i Jovanu.

Vlajko-Riska:-: Živka, Danica i Tomislav. Živka udata za Blagoja Stamenkovića. Danica za Nikolu Milovanovića.

Tomislav i Ljubinka:Boban i Ivan. Ivan i Aleksandra: Kristina.

Mile-Rada:Slavko, Ljubinka i Jova…………………………..

Jovan-Zorka:-Velimir, Miodrag, Kosara i Zorka. Velimir i Olga: Slobodan i Dušica. Slobodan i prva žena Gordana imaju Biljanu. Sa Zoricom ima Marka i merimu. Biljana i Radomir (Skrapež): Kristina i katarina. Dušica i Slobodan (Manastirište): Miroslav i merima. Merima i Srđan: Miloš, Miodrag i Savka…………….. Kosara udata u Crnatovo, Olga za Vitomira Grozdanovića.

Milan-Julka (Jastrebac): Petar, Ljubomir i Budimka.

Petar-Nada:- Olga, Siniša, Mica i Vera . ……………………

Ljubomir-Zagorka (Crnatovo):- Boško, Miodrag i Jelica………………..

Sava je bio oženjen Ružom. Poginuo u Prvom svetskom ratu (1914.1918.g.). Ruža se preudala u Crnatovo.

Dimitrije-Eglika:-: Blagoje, Svetozar, Ruža i Riska.

Blagoja-Savka:-Desa, Stana, Milutin, Lazar i Momčilo. ……………….

Svetozar-Cveta:-Vlajko, Rada i Danica……………

Miloš (Jović i Stojković) – Jelena:-Petar.                                   

Petar i Ljubica:-Desanka i Milutin. Ljubica se preudala u Kruševicu. Milutin i Sibinka (Crnatovo) venčani 1899.g……………………

Stanko imao je Nikolu i Jovu.

Nikola-Milojka:-Dušan, Gavril, Stanča i Antonije.

Dušan-Parskeva:-nisu imali dece. Sa Ljubicom ima sina Radivoja. Radivoje i savka: Sokol. Sokol i Snežana: Milan i Milena.

Gavril-Sika:-  Dragutin, Ilija, Leposava. Dragutin i Leposava žive u Kučevo……..

Stanča-Stojanka (Brezovica) venčani 1892.g. Stanča umro.

Antonije-Agija (Vlasotince): Stojan.

Jova-Stojanka:- Blagoja, Dobrinka, petar, Svetozar, Vukica, Persa, Mileva i Kostadina.

Blagoja-Trajka:- Kosara, Smilja, Zorka, Ljubica. Kosara udata za Dušana prokića. Zorka u Liovicu, Ljubica za Petra Kocića.

Petar je poginuo u prvom svetskom ratu (1914-1918.g.). Bio oženjen Jovankom iz Crnatova.                                                                             Vukica  i Mileva udate u samarnicu, Kostadina za Mihaila Tasića.

* * *

  CVETKOVCI.Slava Sv. Nikola. Prezimena: Cvetković, Conić, Jović, Jovanović, Stoilković, Mihajlović, Vacić i Todorović.  Najstariji predak je Mladen.  Doselio se sa Kosova. Prvo naselje je uzvišenje Krs. Sin Cvetko sišao jer na mesto Slanište (Bara), ispod Belog Kamena, pored starog turskog puta. Tu je podignuta kuća u kojoj je bio han. Po kazivanju Ljubomira Cvetkovića od Mladena potiču Mladenovci i Đokinci.  Sve tri familije pripadaju prvoj grupi doseljenika. Đokinci nemaju sećanje o zajedničkom pretku. U mahali Đokinci zajedno sa njima živi i jedna grana familije. Cvetkovci, Mladenovci imaju svg rodonačelnikaMladena.   Najstariji kumovi familija Cvetkovci i Mladenovci su iz guberevca, sela na levoj strani obale Južne Morave, južno od Leskovca. S obzirom na važnost kumstva u srpskoj tradiciji i da se kum retko menjao, ovaj podataka ima na svome značaju.

Poznat rodoslov:- Mladen  je imao Cvetka i dve ćerke udate u Jastrebac i Brezovicu.

Cvetko:-Jova, Stojan (Cona) , Stoilko, Stana  (udata u Šišavu) i Stanka (udata u Sredor). Jova (Joca) je bio zastupnik sela u tužbi protiv turskih begova.

Jova-Milka:-Todor, Ilija, Rista, Vasiljko, Agna i Perka.

Todor-Mita:-Ljubomir, Ranđel, Aleksa, Marija i Jelena.                 

Ranđel-Sotirka:- Milan. Milan je imao Đuru, Olgu i Dušku- Đura nije ostavio mpotomstvo. Olga udata Boljince. Duška u Svilajnac. Ostavile pitomstvo. Ranđel je otišao na ženino imanje u Bonjince.

Aleksa-Anđelija (Dejan):- Stojadin, Dobrinka, Stana, Mileva.

Stojadin-Jovanka (prva žena):- Sreten, Borko, Vera. Sa Radom ima Slobodana, Luku i Milunku. Sreten i Rada žive u S,ederevo.. Nemaju dece. Borko i Dana žive u Svilajnac…………….. Marija razvedena 1913.godine.

Ilija se početkom 20 veka preselio u Vlasotince. Sa Velikom je imao Stojanku, Božu, Borka i Zorku.

Rista-Kostadina (Šišava-prva žena):- Petar, Mikail, Svetozar, Tasa, Zorka, Draginja i Ljubica. Sa Gajtanom (druga žena) je imao Tihomira i Talu. Ljubica je privedena. Petar je bio oženjen Ljubicom iz Boljinca, ;ikail i Nastasija: Josif.  Petar, Mikail i Svetozar poginuli u Prvom svetskom ratu(1914-1918), a Josif u drugomm(1941-1945)…………………..

Vasiljko (Vaca, u crkvenim protokolima Jova)-Katarina:- Danica, Sevetka, Milan, Jeftimije, Dragutin i Sava. Danica udata za Svetislava Stojanovića.

Milan-Kosana:-Zarije, Mara, Tala, persa, Zagorka………………………

Jeftimije-Ljubica:-Dušan, Slavko, darka, Slavica……………………

Dragutin-Ljubica (Lopušnja):-Stana, udata u Manastirište. Ima Đoku, dragoljuba, Anku i veru.                                                                          Sava-Leposava:- nisu imali dece.

Agna udata  za Kostu Milenkovića. Perka za gavrila Mitića.

Cona (Stojan)-Đurđa:-Marija, Tasa i Nikola.  Marija bila udata u Vlasotince za Unifrija. Drugi put venčana 1885.godine.

Tasa-Jelena (Gare-druga žena): Mihajlo.                                 

Mihajlo – /prva žena –Kostadina): Svetislav, Svetozar, Persa, Darka i Boža. Sa Milevom (Kruševica-druga žena): Dragoljub.   

Svetislav –Danica:-Dobrivoje i Slavica. Dobrivoje i Rada: Aleksandar i Bogdan. Aleksandar oženjen Snežanom. Bogdan o Zorica (Svođe): Ivan i Jelena. Slavica udata za Vlastimira Bogdanovića.

Svetozar –Zagorka:-Bogosav, Vitomir i Boska. Bogosav i Smilja (Dejan): Petar. Petar i Smilja nemaju dece. Vitomir i Nada: Jovan………….

Persa  udata za radomira Tomića, darja u Crnu Baru.

Boža-Smilja su se odselili u Vreoce. Nisu nastavili potomstvo.

Dragoljub-Rada (Mankićeve) Branko i Mirjana. Branko i Saveta (Crnatovo): Dragan, Mirjana udata u Lozovik.                              Vladimnir-Natalija (Bonjince):- Gina, Nada i Zagorka. Gina i Borko žive u Vlasotince. Nada udata u Makedoniju. Zagorka u Crnatovo.

Vojislav sa prvom ženom  Budimkom (Lopušnja)   nije im Ao dece. Sa savkom ima Krunu, Miru i Zoicu……………………………….

Stoilko-Anđelija:-Vukadin. Živan, Živka i Ljubica.                    

Vukadin-Stojanka:-Dragomir, Blagoja, Stana i Zagorka.             

Dragomir-Keva:- Nisu imali dece.

Blagoja-Brana(prva žena):- Rada, Vlastimir i Tomislav. Sa drugom ženom Radom ima:Jovu, Radovana i Milicu. Rada i Milosav žve u Vlasotince. Imaju Nebojšu i Novicu. Neboša-Nada (Prijedor): Nenad i Saša. Tomislav-Dana: Bora i Ljiljana……………….  Stana udata za Tihomira Milenkovića. Zagorka za Milivoja Živkovića.

Živan-Sevetka (Samarnica):- Živka, Nada, Persa, Darka i Ljubomir. Sa drigom ženom Desanko (Bonjince) nije imao dece. Živka udata u manastirište. Nada za Petra Stojkovića. Persa za Ljubu Kostića, Darka za Lazara Stojanovića.

Ljubomir-Simka:-Slobodan, Novica i Gordana. Slobodan i Ljiljana: Saša i Dejan. Dejan i Ivana: Emilija. Novica i Radmila: vesna i Slađana. Vesna i Živko (Plevlja-Crna Gora): Marko i nikola. Žive  u Boljaru. Slađana i Nebojša: Milica  i Marija. Gordana udata za Dragoljuba Kocića.

Živka udata u Konopnicu. Ima Branka- Ljubica udata u Crnatovo. Ima petra, Smilju, nadu i Darku.

Za familiju Cvetkovci vezuju se i braća Jovići: Petar i Jeftimije Tima.  Priča se da su živeli u mahali Plitarci.

Jeftimije-Anica:- Draginja, udata za Jovana Mitića.                       

Petar–Mitra:- Vlajko i Stana. Vlajko se prizetio u Jakovljevo (Popazikinci) . sa Julijanom je imao sina Boška koji je živeo u Vlasotincu. Po kaztivanjima su iz familije „Cvetkovci“, a po drugom kazivanju Petar je „usvojen“ iz Cvetkovci.. što znali da su Petar i Jeftimije Jovini sinovi, Ime usvojioca nije poiznato.

*  *  *

ĐOKINCI.Slava Sv. Nikola. Prezimena: Đokić, Kocić, Kostić i Stoilković.

Živeli su na Kućištu.  Odatle su sišli u ventar sela. Osnivač mahale roda je Đoka. Mahala je posle Prvog svetskog rata bila verski centar sela. Po nekim kazivanjima ovde se nalazila turska kancelarija turska crkva (Kazivač: Brana Stamenković) i tursko groblje, Tu je i posle  Drugog svetskog rata stajao koš (kun), nazvan tako po drvetu kunu (klen) koje je raslo pored njega, a u koji su turci skladištili desetak.

U Mahali žive rodovi: Gagrice, Šabani i Drdani i jedna familija Cvetkovci.

Poznat rodoslov (Genealogija):-Đoka:- Koca, Mita.                                 

Mita-Stevana:- nisu ostavili potomstvo.

Koca-Jelena:-Stoilko, Kosta, Niča, Sotir, Milana i Sevetka.

Stoilko-Stana:-Aleksandar, Vojislav, Ruža i Danica.

Aleksandar (Aleksa)-Zoica:-Ljubomir, Dragomir, Dimitrije i Darinka. Ljubomir-Persa:- Milutin, Novica, Zorica. Milutin-Ratomirka: Goran i Gordana.. Dragomir-Živka…………………………….

Darinka udata za Ratomira Stamenkovića.

Vojislav se prizetio kod Milana Milenkovića…………………………..

Kosta-Anica:-Marija, Dimitrije, Mita i Zlata.                         

Dimitrije-Kostadina:- Vladimir, Božidar, Draginja, Ljubomir, Ljubica, Zojka i Radulka.

Vladimir-Gmitra:- Nisu imali dece. Sa Zoicom ima Darku, Veru i Leposku. Darka privela Čedu Petkovića iz Crnatovo. Imaju Sretena. Sreten sa Draganom ima sina Zorana. Sreten je vratio očevu slavu Aranđelovdan. Leposka udata u Manastirište.  Vera u Makedoniju.

Božidar i Radulka (Dejan) su se odselili u Banat. Nisu imali dece.  Ljubomir-Draginja:rada, Olga i Ljubinka. Rada i Steva žive u Makedoniju. Imaju Vladu i Stevu…………………………….

Draginja udata u Brezovicu, Ljubica za  jeftimija Jovića, Zojka za Vladimira Miloševića. Radulka bila udata za Uroša Cekića.

Mita venčana 1886.godine, Marija 1888.g. Zlata udata za Nikolu (Niču) Milovanovića, drugi put u Crnatovo.

Niča-Pera:- Taska (udata za Prokopija Cakića), Nasta (udata u Bilo, odselili se u Brijanje).                                                                       Milana udata za Nikolu Stojkovića. Sevetka za Milana Bogdanovića.

*  *  *                                                                         

U okviru ove mahale žive potomci Slavka Mladenovića, koji se trudesetih godina 20 veka doselio iz Crnatovo. Slavko i Danica: Sreten i Jelka…….

MARKOVCI.Slava Sv. Nikola. Prezimena: Marković, Milošević, Stojanović, Stanković, Prokić, Mitić, Kocić, Cekić i Stamenković. Rodonačelnik roda:Marko.  Po njemu nsu se nazvali Markovci.  Prvo  naselje je potonja mahala Musionci. Po drugoj priči prvo naselje je bilo iznad starog crnatovskog puta na mestu Miloševe kolibe, tako nazvane po Markovom unuku Milošu.

Po prvoj  priči marko je prešao u vlasotince, gde je na perifieriji podigao busaru, ali   se opet vratio u Boljare. Za to vreme njegovi sinovi Mladen i Stojan zasnovali su nove mahale.   Mladen mahalu Mladenovci, na obodu kotline ispod  Belog kamena, a Stojan-Stojanovci na desnoj obali Crnatovke. Treći sin Caka (Stanko) ostao je u mahali Musinci. Posle oslobođenja od Turaka i on silazi u mahalu Stojanovci. Njegovi potomci po njegovom sinu Prokopiju (Kope), pominju se kao kopičini a prezivaju Prokić, Cakić i Stanković.

Po jednoj  prili poreklom su iz Linova. Po drugoj iz Bila. Međutim, nastariji njihovi kumovi su, kao što je rečeno iz Guberevca. Može se pretpostaviti da su kumovali Marku. Ovaj ppodatak ukazuje na pripadnost familije kosovskoj struji.

Poznat je rodloslov: Marko:-Mladen, Stojan i Stanko (Caka).   Mladen  ke rodonačelnik familije Mladenovci, Stojan-Stojanovci a Stankov sin Kope-Kopčini. Iz familije Mladenovci izdvaja se rod Vračarci.

MLADENOVCI. Mladen-Stamena:-Miloš, Stamenko, Ceka, Mita i Koca.

Miloš-Marija:-Pejča, Milan, Janićije, Mihajlo i Stojanka.

Pejča-Draginja (Brezovica):-nisu imali dece.

Petar-Zoica:-Sreten, Dana i Sragoljub…………………………….

Milan-Aleksandra (Sana):- Vladimir, Ilija i Jovan.

Vladimir-Živka (Crnatovo):-  Miloš i Boska……………………….

Ilija-Draginja:- Božidar i Dušica…………………….

Jovan-Živka (Kruševica)-Stojan, Stojan i Smilja: Dragan i Ljilja….

Janićije (Naća)-Trajka:-  Nikola. Sa drugom žemo, Dragom imao je Uglješu (Juga), Uroša i Ratka.

Nikola-Milena:-  Đura. Sa Roskom ima Dušicu. Đura i Milica (Kruševica): Dragoslav i Simka.  Žive u Beogradu………………..

Uglješa-Kosana (Kruševica):-Jovan i Mirjana…………………….

Ratko-Živka (Crnatovo):-  Dragoljuv i Slobodanka…………….

Mihajlo-Vaska (Crnatovo):-Kosta i Savka………………….

Stojanka bila udata za Dragomira Stojanovića. Dragutin je poginuo u prvom svetskom ratu. Stojanka se preudala u Lomnicu.

Stamenko (Meca)-Cveta:- Mihajlo, Blagoje i Stojanka.

Mihajlo-Milojka (Kruševica):-Jovan. Sa drugom ženom Roskom (Dadince) imao je Milutina, Uroša, Gavrila, Dimitrija, Darinku i Olgu.

Jovan-Nastasija (Sika):- Stana, Persa, Živka i Dragomir. Dragomir: Mirjana i Milica. Mirjana i Ivan (Darkovce): Nataša i Zorica. Žive u Vlasotince. Nataša udata u Skrapež. Živi u Pančevu……   Persa i Stana udare u G.Baru (Kruševica). Živka za Dragomira Kocića.

Milutin-Stanka:-Danica i Petar……………………

Gavril- Živka:- Sreten, Jelka i Tomislav. Sreten i Stojana: Aleksandar i milivoje. Aleksandar i Stojanka (Ravni Del): Dalibor i Danijel. Milivoje i Gordana (Krivi Del): Bojana i Biljana……………………………

Uroš-Savka:-Voja i Dragoljub……. Darinka udata za Josifa Mitića.

Blagoja-Marija (Golema Bara-Kruševica):- Stanoja, Jovanka i Stojanka.

Stanoja-Zagorka (Crna Bara ):- Luka, Blagoja, Olga i Smilja …………..  Jovanka udata u Crnatovo. Stojanka u Gložane.                                      Mita-Stanka (Janka):- Vukadin i Neda. Vukadin i Pera: Ljubomir i Stanika: Miodrag. Ljubomir umro.  Stanika se preudala u Grdelicu i odvela sina. Neda venčana 1883.g.

Ceka-Jelena (Lomnica):-  Prokopije i Milan.

Prokopije-Taska:-Svetozar, Zoica, Paraskeva i Saveta.

Svetozar-Mileva:- Slavko i  Čeda……………………

Milan-Mileva:-Ljubica i Danica. Ljubica udata za Josifa Milenkovića. Danica privela Svetozara Milovanovića.                                            Paraskeva i Zoica udate u Crnatovo.

*  *  *

VRAČARCI.   Rodonačelnik ove grane je Koca Mladenović.   Njihov       predak je stalno molio Turčina da mu dodeli zemlju. Dosadilo Turčinu, uzjahao konja, okružio dobar komad zemlje na zaravni Krvav”c i rekao:“Evo ti i da mi više ne vračariš“. (Kazivač: Čedomir Kocić, s. Boljare). Taj komad zemlje je i danas u njihovom posedu. Tako je izveden nadimak roda. Svi nose prezime Kocić.                                                                            

Poznat rodoslov:  Koca-Mladenka:-Kosta, Jovan, Stana i Vasiljko.     

Kosta i Mara:-  Odselili se u Beograd.   Imali sina Blagoja. Za vreme Drugog svetskog rata izbegli u Boljare. Neko od njegovih potomaka bio je u partizanima u ovom kraju. Posle rata bio je poslanik za vlasotinački sreez.                                                                                                       

Jovan-Agna (Kruševica):- Vukašin, Saveta i Danica.                        

Vukašin-Jordanka (Dorka):-  Petar, Nenad, Čedomir, Jovan i Boska. Petar i Sibinka: Slobodan i Anka. Slobodan i Marija (Dobroviš): Vladimir i Sanja…………. 

Nenad-Mada: Časlav i Rade. Časlav se nije ženio. Rade i Gordana (Borin Dol): Danijel i  Danijela. Čedomir-Zorka (Manastirište):- Dobrila i i velibor……… Jovan-Vida (Manastirište): Nebojša i Vukašin……… Boska udata za Vlastimira Stojanovića.       Danica udata za Dragutina Bogdanovića, Saveta u Kruševicu.           

Vasiljko-Todora: nisu ostavili potomstvo. Vasiljko umro a Todora se preudala.                                                                                             Stana udata za Kostadina Bliznaka.

STOJANOVCI.    Stojan i Jovanka: Marija, Arsa i Stoilko.

Arsa-Agna:- Trajko, Ljubica i Pera.                          

Trajko-Persa:- Lazar,  Ratko i Zorka . Lazar i Darka: Rada i Mirjana. Rada i Blaško žive u Vlasotince………….. Ratko poginuo u Drugom svetskom ratu. Pera udata za atanasa Milenkovića, Ljubica za Vlajka Stojanovića.

Arsa je držao obućarsku radnju u Beogradu  Godine 1941. izbegli su u selo i ostali.

Stoilko  sa ženama Mladenkom, velikom i Katom nije ostavio potomstvo. Četvrta žena velika udovica milisava Stojkovića privela je Nikolu, Milana, savu i Jovana i „prirodila“ Paraskevu, udatu za Dragomira Stroilkovića.  

*  *  *

KOPIČINI.   Caka (Stanko)  –Stevana:  Prokopije (Proka, Kope) i Nastasija (venčana 1885 godine).                                                    Prezimena: Stanković, Vakić i Prokić.        

Prokopije-Cakić (Stanković)-Stana:- Stavra, Gligorije, Vladimir i Nastasija.

Stavra-Draginja (Brezovica):- Aleksandar (Aleksa), Zarije. Dušan i Milevka.                                                                                            

Aleksa-Keva (Šišava):-  Stana, bila udata za Jovu Grozdanovića, drugi put za Aranđela   iz Šišave. Imaju Anidžu. Žive u Vlasotince.

Zarije –Anđela:-Zorka, Danička i Deska. Zorka udata u konopnicu, Danička živi u Subotici. Deska privela Branka iz Banata. Imaju maju. Maja i sava žive u vlasotince. Imaju dvoje dece.

Dušan-Kosara:-  Dragoljub i Javorka. Dragoljub ima Biljanu udatu u Crnatovo. Javorka udata za Čedu Kocića. Milevka udata u Lipovicu. Ima dve ćerke.

Gligorije-Mileva (Ravni Del):-  Danica, Živka i Vojislav. Sa Draginjom ima dece: Danica i Živka udate u Crnu Baru, žive u Vlasotince.

Vojislav i Sevastija (Krivi Del):- Slavica i Vitomir, Slavica udata za Milutina Pešića u Manastirište. Vitomir-Verica: Saša i Biljana. Žive u Supkovo kod Paraćina.

Vladimir-Vaska (Crna Bara):- Nikola, Vojislav. Nikola i Deska: Đoka i Ljubinka. Đoka i Snežana: Suzana i Jelena. Žive u Knjaževcu. Suzana ima dva sina……..  Jova- Snežana: Miloš i Dragana….. Branko živi u Beogradu. Simeon i Mira (Lomnica) odselili se u Smederevo. …………..

Nastasija bila udata za Mihajla Jovića, drugi put u Brezovicu.

*  *  *

Od familije Markovci, po nekim kazivanjima, potiče i Janko. Koji bi mogao biti Markov brat. Živeo je u mahali Stojanovci i „zemlja mu je od Stojanovci“ i u dodiru sa zemljom Mladenovih potomaka. Janko je imao Stojana.  

Rodoslov:- Stojan Janković   i Stanija (Stojana, Jana):  Trajko, Prokopija i Stanko (Stajko), Stojko). Prezime  Stojanović . Trajko i Prokopija   živeli su u mahali Plitarci, a Stojko u mahali Stojanovci. Trajko i Gmitra (Gare) nisu imali dece. Druga žena marika (Mankićeve) privela Kosaru koja se udala za Milutina Kocića. Prokopije–Kopica i Vukana: Jovan venčan sa Draginjom (Lomnica). 1901.godine. O ljemu nema daljih podataka. Kopica i Trajko posinili su ZarijuArsenija Stanojevića i Marije iz Crne Bare , nadimiak Konjari. Po predanju poreklom su iz Radomira (današnja Bugarska). (Kazivač: Vlastimir Stojanović selo Boljare). Zarija, sada Stojanović i Vaska imali su Dragoljuba. Zarija je poginuo na Ceru. Kod Vaske na dom dolazi Sotir Stojković.

Dragoljub-Zorka:  Rada,  Olga i Vlastimir. Rada udata za Dobrivoju Mihajlovića. Olga privela Mila Krasnićija sa Kosova- Nisu  imali dece. Vlastimir i Olga (Brezovica): Vesna i radoslav. Radoslav i Veroslava (Klina) : Vesna, Milica, Miloš.

Stajko-Gajtana (Gare):-  Ljubica, Stajko je umro, a Gajtana se preudala za Risu Jovića. Ljubica bila udata za Ljubomira Milenkovića. Nisu imali dece.                                                                                                                                                           

* * *                                                                                       

GAGRICE.  Slava Đurđevdan.  Prezimena: Janković, Milenković, Petrović.                                                                                     Najstariji predak čije je ime izvedeno iz perzimena je Janko. Živeo je u Jastrepcu (selo iznad Vlasotinca). Sin Milenko   se doselio u Boljare. Sećanja potomaka ovoga roda su protivurečna. Po jednima došli su iz Linovo (Lužnica). Pretpostavka da su  sa  Kosova, našla je potvrdu u kazivanju Stojana Mitića:“ Poreklom su iz Istoka ili okoline“. Njihov raniji boravak u jastrebcu ukazuje na put, kojim su se jretali od Kosova do Boljara.                                                                                                 Prvo  naselje im je Kućište. Posle oslobođenja od Turaka sišli su u mahalu Đokinci. Držali su vodenicu. Nadimak roda izveden je od vrste insekta gagrica, prenosno škrtica, tvrdica, baksuz.

Rodoslov:   Janko :- Milenko.

Milenko – Velika:Petar, Gligorija, Mita, Todora i Todor.

Petar- Jelena:-Mihajlo, Atanas, Milan, Ljubomir i Živan.

Mihajlo-Paraskeva (Vlasotince):- Vladimir, Danica, Svetozar, Nada, Živka i Ljubica.                                                                           Vladimir-Budimka:-Aleksandar, Ilija i Ljubomir.  Aleksandar i Cveta (Kruševica) žive u Sremsku Kamenicu. Imaju Slađanu…………  Ilija i Dobrila žive u Leskovac.  Imaju Tanju i Emu………………… Ljubomir i Ljubinka (Šišava): Svetlana i Vladica………………..

Svetozar i Persa venčani 1921.godine.

Atanas-Pera:-Draga, Josif, Zoica i Tala. Draga udata za Ljubomira Kostića, Zoica za Dušana Jovića, Tala u Orašje.                                Josif i Ljubica nisu imali dece.

Milan-Stana (Ravni Del):-usvojili su Nikolku Janković iz Lomnice i prizetili Voju Kocića.                                                                    Ljubomir i Ljubica nisu imali dece.

Živan-Leposava (Kruševica):- Dragomir, Jordan i Borko.

Dragomir-Kosara:- Jova, i Persa. Jova i Ratka (Crnatovo) žive u Vranju. Nemaju dece. Persa se nije udavala. Jordan i Miroslava (Brezovica): Vera, Ljubinka i Dragica. Vera i Bratislav (Svođe) žive u Vlasotince: Miša i Nela……………..   Borko i druga žena Varadinka nemaju dece.

Gligorije-Pejka (Borin Dol):- Dušan, Krista i Vaska. Dušan je otišao u Bugarsku i nije se vratio. Tamo je formirao porodicu. Krista i persa (Vlasotince) živeli su u Leskovcu: Zojka.  Vaska udata u Crnatovo.    Todora bila udata za Vasiljka Kocića. Preudala se.

*  *  *

Ovoj familiji pripada i Todor.  Nema  direkne veze, ali je verovatno sin milenka, rođen posle Todore.

Todor-Stanka (Stojana Zdravković i Milke):-Dragutin, Milivoja i Ljubica                                                                                              

Dragutin-Leposava:- Dragomir i Jelka. Dragomir i Zagorka: Momir …….  Milivoje-Danica:-  Najdan, Lazar, Dragoljub, Slavica, Persa i Milenka.  Posle drugog svetskog rata odelili se u Šabac………………….              

Stanka se preudala za Kostadina Stoilkovića.                                                   

*  *  *

DŽIDŽANOVCI.  Slava Đurđevdan.   Prezimena: Milenković, Mitić i Jovanović.    Sa Gagričanima imaju zajedničkog pretka. Poreklom su sa Kosova.  Mita Milenković je verovatno četvrti sin Milenka. Kasnije je sišaO U Kućište.  A odatle u mahalu Cvetkovci. On je rodonačelnik ove familije. Naziv roda JE NADENUT PO NEKOM Midži iz Lomnice. Kasnije se ovo Midža preobratilo u Džidža. (Kazivač: Olga Petković, s. Boljare).

Genealogija roda je: Janko-Milenko-Mita.                                           

Mita-Trandafila:-Jovan.

Jovan-Draginja :- Velimir, Mihajlo, Danica, Zarije, Josif i Savka.

Velimir- Draginja (Crnatovo):- Krista,Rada i Mileva. Krista i Jelka (Manastirište): Boško, Milutin i Snežana……………

Mihajlo-Danica:- Ruža, Persa, Dimitrije i Vera. Dimitrije i Milena: Dragana i Marina. Vera udata u Preslap, Olga udata za Božidara Petkovića, Persa živi u Vlasotince……………………………………

Zarije-Sovka:- Čedomir, Slavko i Olga.   Čedomir-Nada (Manastirište): Dragan i Branka……………  Slavko-Ljubica žive u Vlasotince: petar i Karolj………………..                                                                                Josif-Darinka: Stana, Anka i Stojan.  Stana i Dragan žive u Banatu: Živko.  Anka i Vidoje (Crna bara): perica i Nada. …………………………   Danica udata za Živana Đikića. Savka za Blagoja Stojkovića.

* * *

ŠABANI I DRDANI. Slava Sv. Nikola.  Ne sećaju se porekla. Imaju iste kumove sa Stojkovcima, što u izvesnom smislu ukazuje na kosvsku struju, a možda i na dalje srodstvo. Šabani se prezivaju: Conići i Cekići.  Drdanci  su Kocići. „Drže se za braću od čiču“.  Pored slave i imovina im  se graniči. Sećanja dopiru najdalje do dede. Pomilju se kao „Đurđinci  od kojih nastaju Šabanovi i Drdanovci“.  Rekonstrukcijom crkvenog protoklkoa stiglo se do ĐURĐA. Ime je izvedeno iz prezimena njegovog sina Spase Đurđevića i unuka ilije Đurđinog. Đurđe je prvi doseljenik. Prvo stanište bilo je na Kućištu. Odatle su sišli u mahalu Đokinci.  Spadaju u orvu grupu doseljenika. Najstariji predak koga Šabani pamte je Stojan (tzaća) u protokolima Stojan Cekić (Cakić) Cake-Cane Janković. Cake-Cane je ime od mila od imena Stanko. Rodonačelnik je Janko. Prvi Šaban je Jakov-jače. On se u vojsci na prozivku nekog Šabana odazvao i dobio nadimak Šaban. (Kazivač: Dimitrije Kocić, Boljare).

Poznat ovakav rodoslov:   Đurđe:- Spasa, Janko i Jova.                  

Spasa-Jana:-Stanko, Blagoje i ilija.                                                  

Stanko (Spasić)-Jelena:- Velika…

Blagoje-Ana (Jana):-Simon. Jana se preudala za Bogdana Kocića.

Ilija Spasić-Cveta:-posinili su Vlajka Stojanovića koji je mimo običaja zadržao svoje prezime.

Janko :- Stanko.                                                                              

Stanko-Cveta:-Đođije, Stojan.

Đorđije (Đorđe)-Jana (Cana):-deca im se nisu održala. Neki ih vezuju za rod Šulejci (prema crkvenim knjigama).

Stojan-Stana (Lipovica):- Jakov, Arsa i Mileva.

Jakov-Leposava (Šišava):- Vlajko, Stevan, Deska i Danica.  Vlajko-Ruža (Dejan): Jagoda i Rada. Jagoda i Mića žive u Lozoviku. Imaju Gorana. Rada udata u Makedoniju. Stevan i Slavica: Dragan i Smilja. Dragan i Cana (Darkovce): Ljubiša i Igor. …………………. Desja udata za Dobrivoju Petkovića.

Arsa-Milana (jJstrebac):- Darka, Boža i Radmila. Darka udata za Dragoljuba u Brestovac. Imaju Miroslavu. Kao udovica vratila se kod brata. Boža i Živka nisu imali dece, pa su „očuvali“ Miroslavu. Miroslava privela Gradimira iz Gunjetinu. Imaju decu. Radmila udata za Svetislava Đikića, Mileva za Milana Cekića.

*  *  *

DRDANI. ( „Drtke“).  U Lokalnom govoru drtka znači bradavica. „Majka govorila na dete majkino drdanče“ (Kazivač: Ruža Cakić). Tako je izveden nadimak Drdani.

Ne zna se odakle je izvedeno prezime Kocić. Zasnivač roda je Jova.

Jova:-Koca (Jović) i Ceka.

Koca-Kata:-Petar, Krista i Draginja.

Petar je bio oženjen Jovankom (Vlasotince). Nisu ostavili potomstvo.

Krista-Vukana (Lomnica):- Draginja, Zorka, Ljubica, Deska i Stevan. Draginja udata u Crnatovo. Zorka živi u Australiji. Ljubica udata u Stajkovce za Đoru. Deska udata u Crnatovo. Draginja udata za Đorđa Kocića i prenela nadimak, ali su poznati kao Drtke.

* * *

PETKOVCI. Slava Sv. Nikola.  Prezimena: Stojanović (Stevanović), Petković, Pešić, Cvetković, Stoilković, Bogdanović, Kostić, Đikić i Blagojević.

Rodoslov  je rekonstruisan pomoću prezimena. Jedino rod Pešinci i Đikići ima jasan kontuinitet. Jedno nejasno sećanje govori da su poreklom „iz Linova“ . Tamo na obali Puste reke i danas postoje Petkovski šljivari (Kazivač: Živojin Pešić). Međutim, Linovo Linovo je prilično udaljeno od Puste reke. Može se pretpostaviti da su iz nekog sela okoline Puste reke. Najstariji njihovi kumovi su iz G. Prisjana, sela u gornjem toku Puste reke (desna pritoka Vlasine). Po kazivanju Jove  Milovanović:“pre bili samo Petkovci“-su prvi doseljenici i osnivači sela.  Rodonačelnik ove familije je Petko. Prvo naselje bilo je u „Musinci“. I danas jednu njivu zovu Kućište. Livade pored ove mahale i danas se zovu Zajednica i pripadaju ovoj familiji. Odavde si se spustili na desnu obalu Ružine doline i levu obalu Crnatovke.

Rodoslov: Petko je imao Pešu (petar, Stojana i Cvetka.  Peša je Petković, Stojanović (Stevanović), što ukazuje na starijeg pretka. Bio je zastupnik u tužbi protiv turskih begova. Njegovi potomci su PEŠINCI.

PEŠINCI.Peša-Stana:- Stoilko i Bogdan.                             

Stoilko-Stojanka:-  Stavra, Blagoja, Dimitrije, Aleksa, Atanasije, Gligorije i Velika.

Stavra-Nuša:-Ljubica i Ljubisav. Ljubisav i Savka: Božidar, Olga, Smilja………

Dimitrije (Miće).Riska:-  Vasilija i Živka, koja je privela Milovana Stoilkovića. Imaju Kosaru, perku, Lazara i Dragoljuba. Kosara udata za Sretena Milosavljevića……………………

Blagoja-Vaska (Manastirište):- Vlajko, Jovan, Kostadin, Gina i Zoička.

Vlajko-Cveta (Svođe):-Žika, Rade, Slavko, Stevan i Stana………..

Jovan-Ruža:-Vera, Čedomir i Jelena. ……………….

Kostadin (Denča)-Stana:- Predarag i Simka…………………..

Gina udata u Crnatovo. Zoička za Milorada Miloševića.

Antanasija i Tošana (Vlasotince):- Danica (udata u Šišavu za Luku)…………….

Aleksa se prizetio u Mnanastirište. Sa Marijom ima: Milorada, Josifa, Milutana, Ružu, Persu i Radu….……………………

Bogdan-Marija:-Nastasija (venčana 1883.g.), Bogdan, Krista i Perka.

Krsta-Jovanka nisu imali dece. Krista i Katarina (Brezovica) imali su: Zoicu, Blagoju, Gavrila, Jelisavetu (Savka), Smilju i Danicu……….

Gavril-Rada:-Olga, Božidar, Smilja i Vlastimir………………

*  *  *

ĐIKINCI-MRTKALOVCI.      

Prezimena:Stojanović. Đikić, Petrović, Petković.

Rodoslov: Stojan je imao Điku i Kostu.Kosta je umro 1874.godine. Rodonačelnik roda je Đika.   Prvi Mrtkalovac bio je Ilija. „Voleo je da se švalera“. To se u lokalnom govoru kaže:“  da mrda-mrtka“  , od čega je izveden nadimak.(Kazivač: Dobrivoje Đikić)

Đika-Stamenka:- Ilija, Petar i Trajka.

Ilija-Magdalena:-Živan, Svetislav i Zagorka.   

Živan-Danica.-Rada, Smilja, Boska, Jelka………………………….   

Svetislav-Rada:- Ruža, Slavica, Dušanka i Čeda. Žive u Beogradu…….. 

Petar–Kostadina:- Vukadin i Paraskeva.

Vukadin – Trajka:- Danica. Vukadin je umro u Francuskoj za vreme Prvog svetskog rata. Trajka se ppreudala  za Vlajka Stojanovića. Paraskeva udata za Dušana Stankovića, Trajka za Janićija Miloševića.

*  *  *                                  

Cvetko je imao Kostu i Stojana. Prezimena: Petković, Cvetković, Stojanović, pešić (bočna linija). Današnji potomci pamte najdalje baba Stamenku.

Kosta Cvetka Petkovića i Stamena imali su: Kristu, Vasku i Kostadinu. Krista i Kata (Brezovica): Savka, Natalija, Zorka i Zagorka. Savka je bila udata u Crnatovo. Drugi put privela Uroša Stamenkovića. Natalija udata za Tihomira Milovanovića. Zojka za Jovana Milosavljevića. Zagorka za Stanka Cvetkovića. Vaska je bila udata za ranđela Kocića, preudala se u Kruševicu. Kostadina je bila udata za Dimitrija Kocića.

Stojan (Stanko) Cvetković je verovatno drugi sin Cvetka Petkovića- Žive u susedstvu. Imaju nešto zemnje „od starine“.                                    Stojan-Grla:-Jova i Toma. Prezimena: Cvetković, Stojanović, Tomić. Jana  je bila udata za Blagoja Spasića, drugi put za Bogdana Kocića. Stojan ima potomke po ženskoj liniji.

Jova-Margita nisu ostavili potomstvo. Toma i Stojanka usvojili su Jovana iz Kruševice od roda Lepojevića.

Jovan-Nastasija (Sija): Sevetka, Radomir i Draginja……..

* * *

ČEŠMA.  U drugoj fazi pomeranja sela prema glavnom putu i Vlasini formira se mahala ČEŠMA (turski česme-uređen izvor i okolina). Prema tipu kuće (stariji tip moravke) u kojoj se i danas živi, može se pretpostaviti da su nastariji stanovnici ove mahale PEŠINCI. Početkom 20. veka doseljava se iz ravnog dela porodica Cvetka Stanijevića, poznati kao Šopovi. Tridesetih  godina podignute su česme, po kojima je mahala nazvana ČEŠMA, a ljudi Češmarci ( i Češmarke). U isto vreme se doseljava porodica Ljube Anđelkovića. Formira se trgovački i zanatski centar sela.          

* * *

ŠOPOVI.Slava Sv. Nikola, Prezimena: Stojanović (Stanojević), Cvetković i Gavrilović. Cvetko je živeo na mestu Arničije (Ravni Del). Usvojio je Gavrila „iz Prodanču-Predanča, iz roda Stojanović-Čadarovci-podvukao M.M). Gavril je prihvatio prezime Cvetković. Jedan njegov unuk je promenio prezime u Gavrilović.

Gavril-Vukana:-Stanko i Stojan (blizanci), Trajka, Smilja, Mileva i Stana.

Stanko-Zagorka:- Stanimir, Deska, Stojana, Tihomir i Mira. Druga žena Lenka privela Milenu i „prirodila“ Dobricu, Stanimira i Stojanku: Radojica i Ratko. Radojica i Bojana žive u Leskovcu: Boban i Goran. Boban i Marija: Danica……………………….. Stojana za Sretena  Mladenovića, Mira u Šišavu, Milena za Dimitrija Mitića, Dobrica za Slobodana Vukadinovića u Crnatovo (žive u Vlasoztince).

Stojan-Julka:-Milan, Nikola, Mita, Borka i Slavica. Milan i Rada (Ravni Del): Vukica i Olgica. Vukica udata za Čedomira Živkovića. Olgica privela Stanka iz Dobroviša. Imaju Olivera i još jednog sina. Nikola i Dobrinka: Vinka i Svetlana. Vinka živi u Surdulici……  Mita i Boska: Ljilja i Slobodan. Ljilja udata za Slobodana Cvetkovića…… Borka i Dragoljub žive u Vlasotince. Slavica udata za Čedomira Cekića.    Trajka udata za Radojicu Milosavljevića. Mileva za Nikolu Miloševića, Stana za Milutina Stamenkovića. Smilja u R.Del.

Ljuba Anđelković je sin Zlate Kostić Milovanović iz drugog braka.

Ljuba-Trajka: Olga, gordana i Svetlana…………..

* * *

ŽUTINI. J. Trifunovski je zabeležio da ovaj rod potiče od domazeta doseljenog iz Crne Bare. Međutim domazet Krsta Stamenković nije imao dece. On je samo svojim nadimkom obeležio svoj rod.

U mahali Plitarci je živela porodica Đorđa N. Milenkovića (Nikolića) čija se majka doselila iz Ravnog Dela.

Poznat je rodoslov:

Đorđe i Kata (Konopnica) :-Vaska, Leposka i Petra. Vaska je bila udata za Zariju Stojanovića. Zarija je poginuo na Ceru. Vaska privela Sotira Stojkovića. Leposka je bila udata za Voju Stojanovića.

Petar i Stevka(Kruševica):- Savče i Slavica.  Petar je umro. Stevka privela Krstu. Stevka umire. Krsta dovodi Darinku iz Graova. Nisu imali dece. Očuvali su Savče i Slavicu. Slavica i Dragomir (Jezdine): Jordan i Ljubinka. Jordan i Jana  žive u Vlasotincu. Imaju sina. Ljubinka i Milenko žive u Šapcu. Imaju dve ćerke. Kod Savče dolazi Svetislav Ilić Moravka iz Prilepca. Nisu imali dece. Danas ovde živi usamljena starica Savče. Dok je živeo Krsta je slavio svoju slavu Sv. Jovana. Posle njegove smrti su vratili porodičnu slavu Sv. Nikolu. (Kazivač: Vlastimir Stojanović).

* * *

DOSELJENICI.

 Pred Drugi svetski rat u Boljare su se iz Crnatovo doselili braća Nikodije i Dragomir Grozdanović. Godine 1947. kolonizovani su u Srpski Miletić.

Sedamdesetih godina 20. veka počier proces doseljavanja u selo Boljare, Najveći broj doseljenih je iz kruševice. Niklo je novo naselje na prostoru Begove livade. Jedan deo doseljenika rasuo se po mahalama sela, Neki doseljenici su prihvatili boljaračku letlju slavu-Duhovi odnosno Sv. Trojca. Većina doseljenika je iz zaplanjske i lužničke  govorne zone. Doseljenici familija po selima:

Kruševica:- Veljković Vladimir, Dimitrijević Dobrivoje i Jordan,  Dinčić Jovan, Ilić Jovan i Radomir, Mitić Borko i Milivoje, Milenković Dragiša i Slobodan, Mladenović Sokol, Nikolić Sreten, Pešić Dobrivoje, Radenković Dragan, Stamenković Radomir, Stanković Vladimir, Stanojević :Đorđe,  Luka i Milan, Todorović: Aleksandar, Božidar, Dragan, Ljubisav i Mića.

Crnatovo:- Đokić: Živojin ,  Jovan i Lazar, Stanojević Stevan.

Džakmanove (s. Borin Dol):-Mitić Čedomir i Radica: Nadica i Dragan. Nadica udata za Slobodana Milenkovića. Dragan i Divna žive u Beogradu.  Stanojević Borislav i Nevena: Biljana. Jasmina udata u Sikiricu, Ljubinka u Krnjaču.                                                                              Ravni Del:-Đokić  Čedomir i Cveta:- Jovica i Goran. Jovica i Gorica: Dragan i Marica.    Mitrović Andrija i Vera: -Milica i Jelena. Milica i Toma žive u Vlasotince: Ivan i Vesna. Jelena i Zoran: Milan i Dragan.    Cvetković Đorđe i Boska: -Petar, Stevan i Snežana.

Aleksine:Stanojević Borislav.                                                  

Darkovce (Crna Trava): Sibinović Savka: Aleksandar.

Borin Dol:Jocić Dragoslav.                                                                

Bilo (Donji Dejan): Zdravković Mihajlo.

Gradska (Crna Trava): Nikolić Dragoljub.

Crna Bara:– Risto Pančić-Ašanin, bavio se gajenjem stoke na planini Kruševici (Vlaov del). Smatrao je sebe Grkom. Na Kruševicu se doselio posle Drugog svetskog rata iz pirotskog Visoka. Pošto nije imao dece usvojio je Borivoja Nikolića iz izvora kod  babušnice. Borivoje i Nada (V. Krčimir): Slobodan i Božika. Slobodan i Milena: Solja i Marijana. Božika i Novica Jocić (Kruševica): Dijana i Dejan, Poznati su kao Ašani. Hristo i  Spasena počivaju na boljaračkom groblju.

Manastirište: Jovanović Miroslav i Vera(romi-cigani): Makedonika, Snežana, Zlata, Zoran, Drago, Mira, Bojan, Aleksandar, Tihomir i Moša. Ranije živeli kao cigani čeragiri.

Izbeglice: Demonja, Dragan (Glina-Hrvatska) i Gordana (Kruševica): Perica i Vladimir. Ljušić Dragan i Vesna (Istok-Kosmet): Nemanja, Milica i Stefan.

Danas van Boljara živi oko 350 potomaka. U vremenu popisa Turaka (326 stanovnika), vidi se da van Boljara živi još jedno Boljare. Najviše ih živi u Vlasotincu (83), Nišu (38), Beogradu (26), Leskovcu (22), Bačkoj Palannci (19), Zrenjaninu (14),. Među Boljarcima ima: Makedonaca (39), Hrvata (3), Slovenaca (5), Nemaca (2) i Bugara…

Ako s e ima u vidu naseljavanje ovoga kraja posle seoba sa Kosova krajem 18. i početkom 19. veka, kao iz Makedonije (bežanje od “čume”-kuge i turskog zuluma), Crne Gore, Hercegovine, Vlasinske oblasti. Zaplanja, Lužnice i Znepoljske oblasti (Bugarske) i “ostatka” mnogih starosedeoca i onih koji su bili rudarili pod Turcima: Sasi, Vlasi,  Mađari, Bugari, Rusi,  Hercegovci, Makedonci,… zato se može često u etnološkom smislu čuti  raznorazni dijalektološke reči i ostaci raznih vidova običaja i govora kao i nošnje koje pokazuju raznolikost stanovništva i njegovog porekla u jeziku pa i uopšte  o njegovom  poreklu korena….

DODATAK:

TOPONIMI vezani za”Prokletu Jerinu”

Za Prokletu Jerinu je vezano mnogo potesa(naziva mesta )-TOPONIMA u lužničko-vlasotinačkom kraju.

Tako je Milosav Milovanović-Boljarac pisac monografije o selu Boljare (Vlasotince), poreklom po rodu iz sela Linova(Lužnica)- zapisao mnogo zanimljivih TOPONIMA vezanih za jerinu u selo grnčar (Lužnica; od svoje supruge iz sela Grnčar a i mnogih drugih iz lužničkog kraja.

OBEŠENIK:- Na tom mestu je “prokleta” Jerina besila ljude za neposlušnost u radovima koji su rađeni na gradnju Jerininog grada.

CRNA STRANA:- Polse pogubljenja na OBEŠENIKU na ovom mestu je prokleta Jerina naređivaala zakopavanje obešenih ljudi.

CARINA:-Naziv mesta gde je bila “carina” Proklete Jerine. Odatle je postavljeno platno preko koga su prolazilo na pazarište.

PUSTA DOLINA:- Po kazni ispod platana tu su za neposlušnost držali ljude.

JASENOVA KOLIBA:- To je suprotna strana od OBEŠENJAKA. Tu je bio dvor Proklete Jerine. Ima neke ruševine.JERININA KAPIJA-tu je bio njen dvor.

SKAMENJENA STENA:-Kad su Turci došli ona je bežala. Konji su bili potkovani naopačke, da bi se zavaro trag u bekstvu.

Njena ćerka nije htela da beži-a Jerina je rekla:”da Bog da da se skamenila”. Ima stena u ljudskom obliku-preko jedne ruke platno, a u drugoj ibrik-skameniolo se. Na tom mestu su nalaženi stari predmeti i novac.

ČUČULJICA:- je kamena stolica sa koje se vidi SKAMENJENA STENA .

Zapis 2013-2014.g.

Zabeležio: Milosav Milovanović-Boljarac (iz s. Boljare-živi u Bačkoj Palanci), pisac monografije o selu Boljare (Vlasotince)

Etnografski uredio i postavio: Miroslav B. Mladenović Mirac

9

AUTOR: Miroslav B. Mladenović Mirac (1948), lokalni etnolog i istoričar i pisac pesama i priča na dijalektu juga Srbije, Vlasotince,  jug Srbije, 26. novembar 2012.godine

IZVORI: 

[1] Milosav Milovanović Boljarac:-“BOLJARE-vlasotinačko selo”, Bačka Palanka 2006.g,  “Biblioteka sela” (Zavod za sociologiju  razvoja sela Beograd)

[2 Miroslav B. Mladenović Mirac: Iz rukopisa: „Pečalnik (legende i predanja iz vlasotinačkoga kraja)“, 2012.g., Vlasotince

[3 Miroslav B. Mladenović Mirac: Iz rukopisa:“ Sela u vlasotinačkom kraju“, 1970-2012.g., Vlasotince