Порекло презимена, село Опарић (Рековац)

Порекло становништва села Опарић, општина Рековац. Приредила сарадница портала Порекло Наташа Лазић-Богосављевић.

Вучићевићи и Лазићи, славе Св. Петку Трнову ( 8. 8.) и Св Параскеву (27. 10.)

По легенди, фамилије су настале од два брата. Пореклом су из Вучитрна, на Косову. Презимена носе по Вучићу и Лази, трећи брат остао на Косову. Отац Вучића и Лазе је Мирко, од оца Марка. По попису из 1831. носе презиме Марковић.

Пауновићи, пореклом су из Црне Горе. Славе Ђурђевдан и Св. Илију. Кумови Вукићевићи.

Смиљковићи, Николићи и Ђорђевићи славе Велику Госпојину 28. 08. и Светог Арханђела Михајла, и Недељицу, уочи Св. Арханђела. Пореклом су из Црне Горе. По попису из 1831. су Ђорђевићи.

Стевановићи и Бојићи, пореклом из Црне Горе, славе Св Јована Зимског и Летњег. Заједнички предак Глигорије по попису из 1831. носе презиме Глигоријевић.

Симићи, Вишњићи, Петровићи и Здравковићи Славе Св. Петку Трнову и Св. Параскеву. Пореклом из Топлице. Презиме Вишњић по баба Вишњи (Петровој жени), Петру, Сими и Здравку. 1831. Носе презиме Радовановић. Зову их Топличанима, а засеок где Топличка мала. Радован је отац Ђорђа и Здравка, а од Ђорђа родише се Петар и Сима.

Глишићи су из Црне Горе. Славе Св. Јована и Св Илију. Предак Глиша је братанац од Радована од кога потичу Тимшићи, Јовановићи и Танасковићи. По попису из 1831 су Миленковићи.

Дацићи и Милетићи, лоза по Дачи који је имао синове Николу и Милету. Николини потомци носе презиме Дацић, а Милетини Милетић. Пореклом су из Колашина у Црној Гори. Славе Св. Петку и Св. Параскеву.

Антићи и Цветковићи пореклом су из Топлице. Славе Св. Јован Милостивог и Св. Јована Златоустог. Антин и Цветков отац је Ђорђе.

Стевановићи су старином Петрушићи, презиме узели по баби Стевани. Славе Ђурђевдан и Св. Ђорђа. Староседеоци.

Чардићи, презиме носе по претку Чарди. О пореклу не зна се много, један од непотврђених података, сачуваног кроз усмено предање, је и да су Черкези, са Албанске границе. Добри су занатлије и спортисти. Славе Св. Петку и Петковицу.

Крстићи, не зна се одакле, један од усмено сачуваних предања је и да се везују за надимак „Жутаи“ и да су досељени са Албанске границе. Славе Св. Арханђела Гаврила и Св. Арханђела Михајла. Једна од најстаријих фамилија у селу.

Пешићи, са Косова досељени у Горњи Дубич, а затим у Опарић. Славе Св Тому 19. октобра.

Глишићи – Шутићи, досељени из Калудре, у Општини Рековац. Надимак носе по првоуписаном презимену. Славе Св. Јована Летњег и Св Јована Зимског.

Нићифоровићи, досељени из Кавадара, у Општини Рековац. Славе Св. Јована, летњег и зимског. У сродству су са Николићима у Кавадару.

Милетићи – Новаковићи, досељени су из Колашина. Презиме променили почетком двадесетих година прошлог века, по деди Милети. Славе Св Петку и Петковицу. Предак Никола уписан као Никола Црногорац.

Матићи су досељени из Врања. Славе Ђурђевдан и Светог Ђорђа.

Павловићи и Павлићевићи, досељени и Црне Горе. Славе Велику Госпојину и Св. Арханђела. Презиме по Павлићу.

Илићи, досељени из Црне Горе. Славе Светог Ђорђа и Ђурђевдан.

Обрадовићи су досељени из Колашина, у Црној Гори. Славе Св. Петку и Петковицу.

Јешићи славе Св. Арханђела и Велику Госпођу.

Милићевићи, у попису из 1831, пописан предак као Бећар Филип. Носили и презиме Филиповић. Досељеници са тромеђе Косова, Србије и Црне Горе. И сада постоји Милића запис у засеоку Поповицка мала. У сродству су са фамилијама у селу Врба, код Јагодине и околини Ниша.

Арсићи и Филиповићи, Славе Св. Петку и Петковицу, потичу од два брата Филипа и Арсе. Пореклом су из Црне Горе. По неким изворима Арса (Ареније). Уписан је као Радисављевић.

Стевановићи, Славе Св. Јована, летњег и зимског. Староседеоци. Предак Стеван уписан је као Глигоријевић.

Тодоровићи, пореклом из Црне Горе. Славе Св. Јована (7. јула) и Светог Јована Милостивог (25. 11.)

___________________________

Стање из 1955. године: 

У Опарићу има 257  кућа.  Породице су: 

Радовановићи (21), староседеоци,  славе Аранђеловдан,  а преслава им је Велика Госпођа.

Миленковићи (4), такође староседеоци, славе Светог Јована по Божићу, а преслава им је Ивањдан.

Брашићи (11),  досељени из Копаоника,  а зову их Старовлашанима,  славе Ђурђиц,  преслављају Ђурђев-дан.

 Ивановићи (7), досељеници са Косова,  славе Аранђелов-дан,  а преслављају Велику Госпођу.

 Радовановићи (9), доселили су се такође са Косова, славе Св. Јована по Божићу, а преслављају Св. Илију.

Вукићевићи (19), доселили су се из Црне Горе у Косово, а одатле су дошли овде,  славе Аранђеловдан,  а преслављају Велику Госпођу.

 Дацићи (2), не зна се одакле су, славе Петковицу, а преслављују Петковицу.

 Поповићи (9),  досељеници са Копаоника,  славе Аранђеловдан,  а преслављују недељу што пада пред исти Аранђеловдан.

 Јеремићи (7), досељеници са Голака из „Арнаутско“, славе Аранђелов-дан, а преслављују Велику Госпођу.

 Каревци (4), досељеници из села Жарева у округу Крушевачком, славеНикољдан,  а преслављују Св.  Николу што пада 9.  маја.

Дробњаци (4), досељеници из Црне Горе,  најпрте су се били населили у Косову,  па су одатле дошли овде,  славе Ђурђевдан,  а преслављују Св. Илију.

 Крстићи (3), не памте одакле су,  славе Аранђеловдан,  а преслава им је Св.  Аранђел.

Цветковићи (9), не зна се одакле су, славе Св. Јована Милостивог, преславе немају. Једна су породица са Поповићима у Риљцу и Рековцу.

ИЗВОР: „ХРОНИКА СРЕЗА ЛЕВАЧКОГ“ – рукопис непознатог аутора из 1955. године. Приредио сарадник портала Порекло Милош Стојадиновић