Порекло становништва села Опарић, општина Рековац. Приредила сарадница портала Порекло Наташа Лазић-Богосављевић.
Вучићевићи и Лазићи, славе Св. Петку Трнову ( 8. 8.) и Св Параскеву (27. 10.)
По легенди, фамилије су настале од два брата. Пореклом су из Вучитрна, на Косову. Презимена носе по Вучићу и Лази, трећи брат остао на Косову. Отац Вучића и Лазе је Мирко, од оца Марка. По попису из 1831. носе презиме Марковић.
Пауновићи, пореклом су из Црне Горе. Славе Ђурђевдан и Св. Илију. Кумови Вукићевићи.
Смиљковићи, Николићи и Ђорђевићи славе Велику Госпојину 28. 08. и Светог Арханђела Михајла, и Недељицу, уочи Св. Арханђела. Пореклом су из Црне Горе. По попису из 1831. су Ђорђевићи.
Стевановићи и Бојићи, пореклом из Црне Горе, славе Св Јована Зимског и Летњег. Заједнички предак Глигорије по попису из 1831. носе презиме Глигоријевић.
Симићи, Вишњићи, Петровићи и Здравковићи Славе Св. Петку Трнову и Св. Параскеву. Пореклом из Топлице. Презиме Вишњић по баба Вишњи (Петровој жени), Петру, Сими и Здравку. 1831. Носе презиме Радовановић. Зову их Топличанима, а засеок где Топличка мала. Радован је отац Ђорђа и Здравка, а од Ђорђа родише се Петар и Сима.
Глишићи су из Црне Горе. Славе Св. Јована и Св Илију. Предак Глиша је братанац од Радована од кога потичу Тимшићи, Јовановићи и Танасковићи. По попису из 1831 су Миленковићи.
Дацићи и Милетићи, лоза по Дачи који је имао синове Николу и Милету. Николини потомци носе презиме Дацић, а Милетини Милетић. Пореклом су из Колашина у Црној Гори. Славе Св. Петку и Св. Параскеву.
Антићи и Цветковићи пореклом су из Топлице. Славе Св. Јован Милостивог и Св. Јована Златоустог. Антин и Цветков отац је Ђорђе.
Стевановићи су старином Петрушићи, презиме узели по баби Стевани. Славе Ђурђевдан и Св. Ђорђа. Староседеоци.
Чардићи, презиме носе по претку Чарди. О пореклу не зна се много, један од непотврђених података, сачуваног кроз усмено предање, је и да су Черкези, са Албанске границе. Добри су занатлије и спортисти. Славе Св. Петку и Петковицу.
Крстићи, не зна се одакле, један од усмено сачуваних предања је и да се везују за надимак “Жутаи” и да су досељени са Албанске границе. Славе Св. Арханђела Гаврила и Св. Арханђела Михајла. Једна од најстаријих фамилија у селу.
Пешићи, са Косова досељени у Горњи Дубич, а затим у Опарић. Славе Св Тому 19. октобра.
Глишићи – Шутићи, досељени из Калудре, у Општини Рековац. Надимак носе по првоуписаном презимену. Славе Св. Јована Летњег и Св Јована Зимског.
Нићифоровићи, досељени из Кавадара, у Општини Рековац. Славе Св. Јована, летњег и зимског. У сродству су са Николићима у Кавадару.
Милетићи – Новаковићи, досељени су из Колашина. Презиме променили почетком двадесетих година прошлог века, по деди Милети. Славе Св Петку и Петковицу. Предак Никола уписан као Никола Црногорац.
Матићи су досељени из Врања. Славе Ђурђевдан и Светог Ђорђа.
Павловићи и Павлићевићи, досељени и Црне Горе. Славе Велику Госпојину и Св. Арханђела. Презиме по Павлићу.
Илићи, досељени из Црне Горе. Славе Светог Ђорђа и Ђурђевдан.
Обрадовићи су досељени из Колашина, у Црној Гори. Славе Св. Петку и Петковицу.
Јешићи славе Св. Арханђела и Велику Госпођу.
Милићевићи, у попису из 1831, пописан предак као Бећар Филип. Носили и презиме Филиповић. Досељеници са тромеђе Косова, Србије и Црне Горе. И сада постоји Милића запис у засеоку Поповицка мала. У сродству су са фамилијама у селу Врба, код Јагодине и околини Ниша.
Арсићи и Филиповићи, Славе Св. Петку и Петковицу, потичу од два брата Филипа и Арсе. Пореклом су из Црне Горе. По неким изворима Арса (Ареније). Уписан је као Радисављевић.
Стевановићи, Славе Св. Јована, летњег и зимског. Староседеоци. Предак Стеван уписан је као Глигоријевић.
Тодоровићи, пореклом из Црне Горе. Славе Св. Јована (7. јула) и Светог Јована Милостивог (25. 11.)
___________________________
Стање из 1955. године:
У Опарићу има 257 кућа. Породице су:
Радовановићи (21), староседеоци, славе Аранђеловдан, а преслава им је Велика Госпођа.
Миленковићи (4), такође староседеоци, славе Светог Јована по Божићу, а преслава им је Ивањдан.
Брашићи (11), досељени из Копаоника, а зову их Старовлашанима, славе Ђурђиц, преслављају Ђурђев-дан.
Ивановићи (7), досељеници са Косова, славе Аранђелов-дан, а преслављају Велику Госпођу.
Радовановићи (9), доселили су се такође са Косова, славе Св. Јована по Божићу, а преслављају Св. Илију.
Вукићевићи (19), доселили су се из Црне Горе у Косово, а одатле су дошли овде, славе Аранђеловдан, а преслављају Велику Госпођу.
Дацићи (2), не зна се одакле су, славе Петковицу, а преслављују Петковицу.
Поповићи (9), досељеници са Копаоника, славе Аранђеловдан, а преслављују недељу што пада пред исти Аранђеловдан.
Јеремићи (7), досељеници са Голака из „Арнаутско“, славе Аранђелов-дан, а преслављују Велику Госпођу.
Каревци (4), досељеници из села Жарева у округу Крушевачком, славеНикољдан, а преслављују Св. Николу што пада 9. маја.
Дробњаци (4), досељеници из Црне Горе, најпрте су се били населили у Косову, па су одатле дошли овде, славе Ђурђевдан, а преслављују Св. Илију.
Крстићи (3), не памте одакле су, славе Аранђеловдан, а преслава им је Св. Аранђел.
Цветковићи (9), не зна се одакле су, славе Св. Јована Милостивог, преславе немају. Једна су породица са Поповићима у Риљцу и Рековцу.
ИЗВОР: „ХРОНИКА СРЕЗА ЛЕВАЧКОГ“ – рукопис непознатог аутора из 1955. године. Приредио сарадник портала Порекло Милош Стојадиновић
18. октобра 2015. у 17:39
goran
Moran napomenuti da u popisu fale odredjena prezimena, to su Vuckovic I Milosevic a to su failije as vecim broken domacinstava.
20. новембра 2015. у 04:46
Богдан Опарница
Да ли неко зна одакле потиче фамилија Опарница.Према неким сазнањима потиче из околине Рекавца.,сад ме нешто асоцира на Опарић село поред овог мјеста. Иначе сад живимо у и у околини Шипова у Републици Српској.на путу између Мркоњић Града и Купреса.Сва прегледања на интернету воде до Рековца и околине, али како су се прије презивали никако да сазнам.међу овим Презименима нас нема, има нас још око Београда , неколико фамилија и у Војводини,,око Н Сада и Панчева,.
28. јануара 2016. у 17:09
Дробњак
Поштовани,
има ли још увек Дробњакау у Реснику и која су им презимена?
Хвала!
5. фебруара 2016. у 21:23
Јордан
Шта је са Стојадиновићима који имају и засеок у Опарићу који се по њима зове?Они су у сротству са Тодоровићима који потичу од истога претка Стојадина.Недостају и Дацићи .
3. јула 2018. у 09:34
Zoran
Ja sam Zoran Dačić. Unuk Stamenka Dačića iz Dragova, koji je rođen 1896. godine. Stamenkov otac se zvao Gmitar i bio je iz Oparića. Ako neko bilo šta zna o Gmitru Dačiću ili njegovim rođacima iz Oparića neka mi javi komentarom ovde ili na e-mail [email protected], unapred zahvalan.