На данашњи дан: Рођен Милош Црњански Reviewed by Momizat on . 26. октобра 1893. - Рођен један од највећих српских књижевника XX века Милош Црњански, аутор романа "Сеобе", "Роман о Лондону", "Дневник о Чарнојевићу"... Црњан 26. октобра 1893. - Рођен један од највећих српских књижевника XX века Милош Црњански, аутор романа "Сеобе", "Роман о Лондону", "Дневник о Чарнојевићу"... Црњан Rating:
You Are Here: Home » На данашњи дан » На данашњи дан: Рођен Милош Црњански

На данашњи дан: Рођен Милош Црњански

26. октобра 1893. – Рођен један од највећих српских књижевника XX века Милош Црњански, аутор романа „Сеобе“, „Роман о Лондону“, „Дневник о Чарнојевићу“…

Црњански је рођен у Чонграду, у Аустроугарској (данас Мађарској), у осиромашеној грађанској породици. Отац Тома био је нижи чиновник који је због свог темпераментног заступања српске мањинске политике „прогнан“ из Баната, из Иланџе (коју је Црњански називао Иланчом, по њеном старом називу) у Чонград. Мајка му се звала Марија Вујић и била је родом из Панчева. Милош Црњански је од 1896. одрастао у Темишвару, у патријархално-родољубивој средини која ће му култ Србије и њене прошлости усадити у душу као најдражу реликвију. Најдубље и најтрајније сензације својих дечјих и дечачких година доживљавао је у типично српским националним и верским садржајима: црквена школа, икона светога Саве,тамјан, православно српско гробље са ритуалом сахране и задушница, вечерње приче и песме о Србији, хајдучији и набијању на колац – све се то у дечаковим емоцијама претварало у трајан немир и непресушан извор нада, радости, сумњи, разочарања и подизања.

Милош Црњански је основну школу завршио у српској вероисповедној школи код учитеља Душана Берића у Темишвару. Матурирао је у темишварској гимназији код католичких фратара пијариста.

Године 1913. уписао је студије медицине у Бечу које никада неће завршити.

Прву песму „Судба“ Црњански објављује у сомборском дечјем листу „Голуб“ 1908. године. 1912. у сарајевској „Босанској вили“ штампане је његова песма „У почетку беше сјај“.

Вест о убиству аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда затекла га је у Бечу. На самом почетку Првог светског рата Црњански је доживео одмазду аустријских власти због Принципових револверских хитаца у Сарајеву, али уместо тамничког одела обукли су му униформу аустроугарског војника и послали га на галицијски фронт да јуриша на Русе, где је ускоро рањен. Већи део времена од 1915. из тих трагичних ратних дана Црњански проводи у самоћи ратне болнице у Бечу, више уз мирис јодоформа него барута, да би се тек пред сам крај рата обрео и на италијанском фронту. У његове успомене неизбрисиво су се утиснули призори ратне пустоши. „… Фронт, болнице, па опет фронт, и љубави, свуда љубави, за хлеб и за шећер, све мокро, све киша и блато, магле умирања“ – то су била виђења живота у којима је сазревао млади Црњански.

1916. ради у Дирекцији државних железница у Сегедину. Следеће године је враћен у војску и прекомандован у Коморан иОстрогон. У Бечу 1918. уписује Експортну академију.

Тридесет милиона недужних мртвих људи нашло је места у антиратним стиховима овог несрећног младог ратника које је он из рата донео у својој војничкој торби, прво у Загреб, а затим у Београд, где се најдуже задржао. 1919. у Београду се уписује на Универзитет где студира књижевност и уређује лист „Дан“.

1920. упознаје се са Видом Ружић са којом ће се 1921. и венчати. Исте године Црњански са Видом одлази у Париз и Бретању, а у повратку путује по Италији. 1922. је био наставник у панчевачкој гимназији, исте године је стекао диплому на Филозофском факултету у Београду.

Између 1923. и 1926. професор је гимназије у Београду и сарадник угледног листа „Политика“. Истовремено, издаје „Антологију кинеске лирике“ и новинар је улисту „Време“. 1927. у „Српском књижевном гласнику“ излазе први наставци његовог романа „Сеобе“.

1928 — 1929. је аташе за штампу при Амбасади Краљевине Југославије у Берлину. На његов позив немачку престоницу посећује његов пријатељ књижевник Вељко Петровић.

1930. за роман „Сеобе“ добија награду Српске академије наука. Следећих година путује бродом по Средоземном мору и извештава из Шпаније.

Године 1934. покреће лист „Идеје“ који следеће године престаје да излази.

У периоду између 1935. и 1941. ради у дипломатској служби у Берлину и Риму. По избијању Другог светског рата евакуисан је из Рима и преко Мадрида и Лисабона августа 1941. одлази у Лондон. Као противник Тита и комунистичке идеологије остаје у Лондону и живи у емиграцији. Овде ради разне послове. Књиговођа је обућарске радње Хелстерн на Бонд стриту и разноси књиге фирме Хачардс на лондонском Пикадилију, док његова супруга шије лутке и хаљине за робну кућу Херодс. Црњански успут стиче диплому Лондонсог универзитета и диплому за хотелијерство и менаџерство.

Милош Црњански је у Лондону био члан међународног ПЕН-клуба који му обезбеђује да се на машини откуцају његови романи.

Други светски рат и дуги низ поратних година Црњански је провео у емиграцији у Лондону, где 1951. узима британско држављанство. У Југославију се вратио августа 1965. године, уз сагласност државног врха, захваљујући посредовању југословенског амбасадора у Лондону Срђана Прице. Испрва је становао у београдском хотелу „Ексцелзиор“ у близини Скупштине. У трагању за обалама свога живота, он је с радошћу угледао Београд који је у његовој носталгији блистао „као кроз сузе људски смех“.

Последњих година све више побољева од артериосклерозе; губи вољу за животом, повремено се губи, тешко се креће. Одбија храну, одлазећи, вољно, у смрт. Последње речи Милоша Црњанског, упућене лекару који га наговара на узимање хране, биле су: „Ја уопште немам намеру да живим“. Умире, у осамдесет четвртој години, у болници „Др Драгиша Мишовић“, 30. новембра 1977. године. Након обдукције, конзилијум лекара констатује да је смрт условљена не органским, већ психосоматским разлозима. Сахрањен је 2. децембра 1977. на Новом гробљу у Београду, у Алеји заслужних грађана.

Црњански је објавио велики број дела са разним темама и садржајима:

Поезија: Лирика Итаке (1918), Одабрани стихови (1954), Ламент над Београдом (1965)

Приповетке: Приче о мушком (1924)

Романи: Дневник о Чарнојевићу (1921), Сеобе (1929), Друга књига Сеоба (1962), Роман о Лондону (1972)

Мање су позната два предратна романа Милоша Црњанског (прештампавана и после рата) – „Кап шпанске крви“ и „Сузни крокодил“ (недовршен). Његово учешће у стварању и објављивању контроверзног романа „Подземни клуб“ је спорно. У последње време су све видљивија настојања да се Црњансково двотомно дело „Код Хиперборејаца“ (жанровски тешко одредиво) стави у равноправан положај са осталим његовим великим романима. Рукопис првог романа Милоша Црњанског – „Син Дон Кихотов“ – је, нажалост, изгубљен. (Писац га је био послао часопису „Бранково коло“.) По „Роману о Лондону“ снимљена је 1988. истоимена мини серија.

Драме: Маска (1918), Конак (1958), Никола Тесла(1967).

Поред тога, објавио је неколико књига репортажа и две антологије лирике источних народа.

ИЗВОР: Википедија


Коментари (5)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top