Моје име је Никола Миљковић, имам 29 година. Рођен сам од оца Милинка и мајке Севде рођ. Бешић.
Очеви родитељи су Богосав Миљковић и Љубица Миљковић. Деда Богосав је рођен у селу Вртоп код Ниша, ближе Гаџином Хану, а баба у селу Трнава код Прокупља.
Моји Миљковићи славе Св. Николу.
Мајчин отац је рођен у Великој Кладуши под именом Зекерија Бешић од оца Ибрахима и мајке Мунибе рођ. Грошић.
Оно што мене занима је одакле моји Миљковићи потичу?
Једна мала напомена, можда вама мала олакшица: чуо сам приче да су се неки од дедине рођене браће презивали Ђурић. Неки поп је нешто погрешио, или није.
Које је наше право презиме и одакле потиче?
Хвала унапред на одговору!
6. октобар 2012. у 14:16
Nenad
Miljkovici postoje i u selu Siroke Njive ,opstina Prokuplje,a po predanju u srodstvu su sa Milivojevicima.Po usmenom predanju,poticu iz sela u okolini Sjenice,gde su rodjena braca Miljko i Milivoje,zbog krvne osvete Turaka,morali da prebegnu u Toplicu.Takodje slave sv.Nikolu.
7. октобар 2012. у 12:18
Sarko
Nikola imam podatke od koje se oblasti doseljavalo stanovnistvo u Donju i Gornju Trnavu kod Prokuplja.
U Donjoj Trnavi su ziveli Cerkezi do 1878 godine, kada je oslobodjena Toplica, oni su se povukli sa Turcima i Siptarima. Od 1878 godine pa sve do kraja 19. veka doseljava se stanovnistvo iz juznog podrucja Juznog Pomoravlja, Makedonije, sa Kosmeta i Kopaonika.
U Gornjoj Trnavi ima starosedelackog stanovnistva i doseljenog 1878 godine po oslobodjenju Toplice iz juznog dela Jugo-istocne Srbije, sa Kosmeta, Makedonije i Kopaonika.
Sto se tice starosedelaca u prokupackim selima skoro da ih nema, bilo ih samo u 5-6 naselja, ostalo stanovnistvo je doseljeno po oslobodjenju Toplice 1878 godine iz raznih oblasti. Najbrojniji doseljenici u prokupackim selima su iz jugo-istocne i juzne Srbije: Crnotravci, Vlasotincani, Vladicihani, Pcinjaci, Poljanci, Pirocanci itd. ima i nesto stanovnistva iz Bosilegradskog Krajista. Iz drugih oblasti blize Toplici ima dosta doseljenika sa KIM i iz Makedonije. Ima nesto malo doseljenika i iz uze Srbije.
Dinarskih doseljenika ima najvise iz jugozapadne Srbije, sever Crne Gore, crnagorska Brda i Stare Hercegovine.
7. октобар 2012. у 12:30
Sarko
Nenade, pre ce biti da su dosli 1878 godine zbog boljeg zivota u oslobodjenu Toplicu, i da su se doselili na nagovor srpskih vlasti kako bi se sto vise srpskog stanovnistva naselilo u Toplici.
18. октобар 2012. у 17:53
Nikola Miljković
Hvala na ovim podacima,mislim da je dobro znati koji su narodi živeli na tlu odakle su vam preci,mada ja mislim da nemam ništa što ima veze sa Čerkezima.Baba po ocu ima prozirno plave oči,belu put,bila je i borac u ratu. Jedan istoričar mi je ispričao da su miljkovine bili veliki turski posedi dodeljivani vidjenijim ljudima u selu.Opet,negde sam čitao i da su Miljkovići nastali od Miljka Biljarca koji se naselio u okolini Niša i imao sina Veljka,te su tako nastali Veljkovići jako poznata beogradska vlastela. Na Kosovu je postojala Miljković mahala selo u okolini Vučitrna..Od oca sam čuo da vodimo poreklo iz Crne Gore i da mi je pradeda Nikola pobegao pred krvnom osvetom koja je tamo bila učestala,po njemu sam i dobio ime.
18. октобар 2012. у 21:43
Sarko
Nikola, a koje je to selo u okolini Vucitrna? U okolini Vucitrna je doseljeno mnogo kolonista uglavnom 1921 – 1935 god. Sad ne znam da li ste se Miljkovic prezivali i pre 1934 godine, ili vam je prezime skorasnjе. U Dobroj Luci kod Vucitrna zabelezeni su Miljkovici (1 kuca., ne pise nista o slavi), doseljeni 1922 godine iz Drenove (opstina Brus)- Gornja Toplica. Ovo su jedini Miljkovici u okolini Vucitrna. Meni cudno kako to da znas za Miljkovic mahalu, a ime sela ne znas? Ova poslednja recenica deluje mi neuverljivo, i mislim da si izmislio ovo uvezi krvne osvete, mislim nema potreba za tim, kakve koristi imate od toga gospodine Miljkovicu… Kazete doselio vam se praded. Znate li da je praded cetvrto koleno po redu? Uzmimo primer vi imate 40 godina (iako mislim da ste vi mladji, znaci primer rodjeni ste 1972 godine, prosek po kolenu neka bude izmedju 25 do 30 godina. Vi rodjeni 1972 god (minus 25) otac rodjen 1947, (minus 27)deda rodjen 1920 god. (minus 30) PRADED rodjen 1890 godine.
18. октобар 2012. у 23:58
Nikola Miljković
Pričam ono što sam čuo i ne tvrdim da je to tačno! Da nije konfuzno i da znam odgovore, ne bih ni podelio ovu priču sa vama. Znam i ja za taj matematički sled vezan za kolena i godišta, ipak ne pomaže mi! Moj deda je rodjen oko 1911, pradeda možda oko 186o.
29. октобар 2012. у 18:57
Nenad Miljkovic
Pozdrav, moj pradeda je takodje iz sela Vrtop kod Gadzinog Hana, dosao je posle I svetskog rata u Bg
8. октобар 2013. у 17:48
Nikola Miljkovic
Pozdrav Nenade,bilo bi mi jako drago ako bismo mogli bliže da se upoznamo.Ako je tvoj pradeda rodom iz Vrtopa,a moj deda Bogosav takođe,velika je mogućnost da smo rod! Ako budeš u mogućnosti kontaktiraj me preko moje elektronske pošte [email protected],ili me potražiti na fb-uk društvenoj mreži.
26. април 2019. у 12:58
Slaviša Miljković
Retko kad otvaram mejl,najbolje je da se javite na mob porukom 066/80-66-581.Ja sam iz Niša,potičemo iz istog sela pa cu vam malo detaljnije objasniti poreklo,onoliko koliko znam.
2. новембар 2012. у 11:24
Miroslav Mladenovic
Са пажњом сам прoчитао начин комуницирања у погледу РОДОСЛОВА Миљковић из околине Гаџи Хана (Заплање-Југ Србије). Наравно да сам СИТ многих већ на десетину година од доктора наука, до обичних “крадљиваца” у погледу “присвајања” истраживања у погледу родослова одређених фамилија и села. Но, овде ћу да вам напишем да сам чак и краће речено ИСПОНИЖАВАН и ПОТКРАДЕН па чак “назван” и ЛОПОВОМ на једном од форума односно ПОРТАЛА, а на више ЊИХ су ме ПРВО ИСКОРИСТИЛИ па НАЈУРИЛИ. тако сам на ВИКИПЕДИЈИ све што постоји деведет и пет процената све о ВЛАСОТИНЦУ и СЕЛИМА написао, али су ме ОБРИСАЛИ као ПИСЦА ТЕКСТОВА и неко под ШИФРОМ је ВЛАСНИК сада МОЈИХ ТЕКСТОВА. Ево доставићу пример за село Крушевица (опа чак и за своје родно село Дејан). Брука и срамота од ИНТЕЛЕКТУАЛНЕ КРАЂЕ од МЕДИОКРИТЕТА у Србији у свим сферама науке и културе већ на десетине година на Југу Србије и даље траје.
ПРИЛОГ:
Разговор Крушевица
Из Википедије, слободне енциклопедије
Скочи на: навигација, претрага
Разговор:Крушевица
Из пројекта Википедија
Изворни текст за Википедију писао Мирослав Младеновић, Власотинце. –Vl 01:39, 18. фебруар 2007. (CET)
1. Разговор_са_корисником:Rainman – Википедија
Пређи на одељак Свође/Мирослав Младеновић: Мирослав Младеновић је локални етнолог, историчар и просветни радник из Власотинца. …
en.wikipedia.org/wiki/sr:User_talk:Rainman – Кеширано
1. Pitanje za Knezevica
Pozdrav Miroslav Mladenovic Vlasotince nastavnik matematike mmirac@ptt/yu … Википедија НИЈЕ организација са средиштем у Београду, Википедија је светска …
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1516.0;prev... – Кеширано
Уређујете Разговор:Крушевица (Власотинце)
Из Википедије, слободне енциклопедије
Скочи на: навигација, претрага
Немамо чланак “Крушевица (Власотинце)”
Разговор:Крушевица
Из пројекта Википедија
Изворни текст за Википедију писао Мирослав Младеновић, Власотинце. –Vl 01:39, 18. фебруар 2007. (CET)
”
Мирослав Младеновић локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије
2.новембар 2012.гподине Власотинве југ Србије
2. новембар 2012. у 11:52
Miroslav Mladenovic
У другом делу коментара ћу написати неколико реченица на ову тему по питању РОДОСЛОВА Миљковић. Има добрих овде и добронамерних истраживача, али и оних који “лове” у мутно. Док не објавим лично многи сакупљени материјал, нећу више по питању РОДОСЛОВА детаљно писати, изузев могу навести неки објављени материјал, како је овде објављен о прокупачком крају из одређених СПИСА истраживача у записима, што поздрављам, јер ми који смо удаљени од архива нама служи много да проширимо сазнања о одређеним родословима. Сам родослов ФАМИЛИЈЕ Миљковић потиче по претку МИЉКО. То име се често помиње у многим фамилијама на подручју Заплања, Власотинца и Црне Траве. Наравно да је тачна формулација да је Миљко по питању презимена Ђурић (а Ђурић роослов је распрострањен у моравској и власинској котлини-знам и села где су досељени са Косова, а овде се помниње Вучитрн)-а из село Криви Дел (Црна Трава) заселили се прво у село Борин Дол па онда у махалу Ђорђине села Дејан (Г.Дејан-до другог светског рата Ленове села Дејан). тако и дан данас има потеса МИЉКОВА ЧУКА. Вероватно се Миљко презивао ЂУРИЋ, јер постоји фамилија у махали Ђорђине ЂУРИЋ али су призећени и тако се губи крсна слава.
За Миљковиће у селу БОРИН ДОЛ(из свог сакупљеног извора) ево достављам мали део материјала:
““СЕЛО БОРИН ДОЛ (Власотинце):- Презимена: Чуљковци(Цекић, Миљковић, Ђорђевић),
Чуљковци-Ђорђевић, Миљљковић: Миљко-живео у једно село између Боњинца и Свођа-насељени из село Виње код Ниша), син Ђорђе (призетио се у село Пржоње код Г.Ораха)-снови:Тодор( живео 85.гдоселио се у Село Борин Дол-Маркова Чука) и Дине(у село Крушевица)Тодорови синови:Драгољуб(рођен 1902.г-живео 74..г), Васиљко(син Жика-одселио се у Власотинце), Драгослав.Драгољубови синови:Радомир) рођен 1923.г-има 86.г и живи код сина Зорана у село Марковац код Велике Плане), Моша, Јован, Мирослав-сви су презиме Ђорђевић, сем Радомира(Миљковић). Сви из фамилије су се бавили калаџиским занатом, калаисали су бакарне казане за печење ракије, бакарне тепсије, бакарне котлове.“ (Из РУКОПИСА: „Села у власотиначком крају“., аутор: Мирослав Б Младеновић Власотинце 1970-2012.г)
Мирослав Младеновић локални етнолог Власотинце
2.новембар 2012.године Власотинце, југ Србије
2. новембар 2012. у 12:05
Miroslav Mladenovic
Овде нешто да додам. Негде у неком спису сећам се да сам наишао на чудно истраживање о породици Цекић. Има је у селима Борин Дол, Бољару, Манастириште али о томе одакле је засељена постоји једна занимљивост. Каже се да је једина у времену најезде неких племена освајача (заборавио сам назив) у овим крајевима преживела у пећини у околини Беле Паланке (а то је близи Гаџи Хана и Ниша и Власотинца) – што вероватно има занимљивост за истраживаче, јер и она у село Борин Дол носи назив ЧУЉКОВЦИ (са Миљковићима и Ђорђевићима (по Ђорђу-син Миљков). Каже се у том истраживању да је једна од најстарих фамилија у том крају која је опстала после проилаза многих најезди освајача.
Моје мишљење је да постоје различити родослови МИЉКОВИЋ, према Миљку и крсној слави, а некада се догоди и иста крсна слава и име, а и презиме исто али из супротних страна насељавања. И о томе се мора доста водити рачуна у истраживању ПОРЕКЛА неке фамилије.
Мирослав Младеновић локални етнолог Власотинце
2.новембар 2012.године Власотинце, југ Србије
2. новембар 2012. у 16:17
Miroslav Mladenovic
Додатак:.
„Родослов презимена МИЉКОВИЋ (Назив према имену: Миљко):
У власотиначком крају:
Села: Крушевица и Борин Дол:-МИЉКОВЦИ:-Славе Свети Николу, презиме Миљковићи.
Село ЛИПОВИЦА:- ДОБРУШКИНИ:-Миљковићи, крсна слава Свети Никола,
Село БРЕЗОВИЦА:- УРУЦИ:-презиме Миљковић, крсна слава Аранђелов дан,
Село Шишава:- Родоначелник Стојан-синови: Миленко (Миленковић) и Миљко (Миљковићи),крсна слава Свети Никола. Други родослов Миљковић(родоначелник Младен-из Мачкатице (Сурдулица)-а браћа исто:ММиленко и Миљко –крсна слава Свети Ранђел.
Села:Млачиште и Бајинце (Црна Трава):- Баинце и Млачиште“. Порекло становништва Млачиста:-Камењари, Миљковци, Ивановци су пореклом из турског самокова у Козарници (Црна Трава). Старином су из Прокупља (Копаоника) па су тамо „направили кривицу“ па побегли овамо у Козарницу. Њихов предак Миљко имао је 9 синова, од којих су у другој половини 19. века три брата дошла у Млачиште (Синадин, Спаса и Млађа), три брата отишла у Баинце (Новковци) а три остала у Козарници. Од оних у Баинцу су Пронини(Друмари), иза Црвеног Брега..“
Из рукописа: СЕЛА У ВЛАСОТИНАЧКОМ КРАЈУ, Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац 1970-2012.године, Власотинце
Мирослав Младеновић локални етнолог Власотинце
2 новембар 2012,године Власотинце југ Србије