Власотиначки речник Reviewed by Momizat on . Портал Порекло преноси речник народног говора и речи из Власотиначког краја, Горњег Повласиња, које је прикупио локални етнолог Мирослав Младеновић   Речи Портал Порекло преноси речник народног говора и речи из Власотиначког краја, Горњег Повласиња, које је прикупио локални етнолог Мирослав Младеновић   Речи Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Власотиначки речник

Власотиначки речник

Портал Порекло преноси речник народног говора и речи из Власотиначког краја, Горњег Повласиња, које је прикупио локални етнолог Мирослав Младеновић

 

Речи на слово А

аа.. – да

абен – кваран. сикварен(аби га-исјжквари га)

абер – порука

абре – узречица(абре ја ти реко),повика по стоку на испашу у планини

ав – лајање пса

автабус – аутобус

адет – обичај

аеороплан (ароплан) – авион

акмач – имитација џепа код кројења

ајат – незаграђена тераса

ајд, ајд.. – повика по стоку за вучу приликом орања плугом,

ајдук-расте као биљка(врста тикве) округлог шупљастог облика са дугачком дршком, која се пробуши са обе стране, изваде семенке и њиме точи помоћу уста „увлачењем“ ракија из бурета

ала – гад, рђа

алал вера – похвала за добро урадјени посао

аламуња – олуја, брз у послу

алаџа – врста платна од кога се прави антерија доброг квалитета

алаџина антерија – антерија бољег квалитета (женска ношња у виду капута)

алега мишко – узречица неког унутрашњег личног задовољства

ален – црвен

али се – измотава се, прави се важан

алка – округла гвоздена направа којом се везује гвоздени ланац за запрежна кола

алосује – потсмева се, набија цену при погодбу

алосија – величина нечега

аљав – гадан, шашав, брљив

аљави се – измотава се, кревељи се, шашави се

анџар – велики нож (без скалпања)

анџик – торбица од козину у којој овчар носи храну(најчешће сир и хлеба)

антерија –  женска ношња, направљена од платна и памука изнутра и са рукавима се носи као капут

амбар – четвртасти велики дрвени сандук са преградама (преграде се зову Пресак)у коме се држало жито(раж, овас, пшеница)

ами – узречица за чуђење

амрел – кишобран

апе – уједа, гризе

апотине – ране од угриза, од уједа

арам, арам да ти је – нека ти је на част,

арамбаша – харамбаша

арамлија – нерадник

арамлика – нерадница

аргат – радник у поље

арлија – срећа

ардов – буре за ракију

астал – сто за ручавање

акал, акал ич немаш у главу – немаш памет, без памет си, шупља ти глава

арнавутин – албанац(шиптар)

арно – добро(ала ми је арно)

армоника – хармоника

арчи – троши

артија – хартија

ау – знак чуђења за неку учињену грешку

 

Речи на слово Б

Багатела – бадава, нешто нема вредности, џабе, појефтино

багателисати – потцењивати, скидати цену

баглама(врата на багламе и резом) – дрвена врата која уместо шарке имају гвоздене клинове, који се набијају у дирек(дрвени) и ко њега се окрећу, а уместо браве имају резу(гвоздена ручка с којом се затварају врата), да би се споља могла катанцем затворити, а гвозден клин се зове баглама.

б’з – зова, од које су се правиле цевке за мотање пређе за ткање на разбоју

бађава – бадава, испод цену

бађавџија – дангуба, нерадник, ништа не ради

баир – место око куће за испашу стоке

баланта – амбуланта

баљезга – лупета, свашта прича, прича глупости

бајање – врачање

бандоглав – неразуман у понашању

банзов – човек са лошим понашањем у друштву

баница – гужвара са сиром, ручно развучене и умотане коре са сиром, пита, гибаница

бањање – купање

батисало се – покварило се

банкет – зденута сирова цигла спремана за пећење сламом или на дрва на некој пољани

бацка – боде

бацко – ован

бачевина – место где се овце чувају, музу и добија се сир

бачка се – брчка се по води(нарочито свиње у бари)

бачур – дрвена посуда(са дршком или без ње са стране) за ракију, четвртастог облика, с једне стране отворена или има само мању рупу

бачва – велика дрвена посуда за сакупљање чљива(или грожђа-које се муља) које после стасавања(превру) се од њих пече ракија или се добија вино(направљена ручно код пинтера)’

бардак – жути или зелени кондир(направљен од глине) за грејану ракију

барјак – застава, знамење национално

барјакош – рогата дивља коза

баса се – удара се(удара се у груди), показује своју јачину

басамци – стпенице на кућу

батлија – срецник

баши – таји, прикрива (само у разговору)

басалес – провод(цесто уз пице и прасетину на добар руцак)

башта – отац, татко, градина са поврћем, мала парцела засађена поврћем

бега – бежи

бегање – бежање

бегендија – онај ко има укуса, наводаџија за женидбу

бегендише – допада се, одабир девојке или момка према лепоти

бездер – чудо (ће се најдеш ти у бездер)

бездушан – безосећајан човек

безвезе – није у скалду са истином

бекрија – весељак, онај ко је мало виђе попио алкохола

бела рада – народно коло, називбели биљке белог цвета

белег – вунено влакно од одело код врачања(бајања) врачарице

белеге – ознаке на тело човека

белча – бео во

белчуг – алка (ставља се на свиње да неријају(копу земљу)

белоуска – врста змије, цести надимак овце

бељаван – љут, опасан, опак, прек

бељај – невоља

белутрак – бели камен-који се ставља у кацу за купус, а и за „кресање“ огњилом са трудом да би се добила ватра и запалило дуван

белошка – називе беле козе или овце

белоушка – барска или водена змија неотровница, живи у барама и око стаја на село.

бејаги – ваљада (потврда истине у говору)

бењави – прљави

бембелија – назив за човека који ужива у животу, раскошан живот у изобиљу

бестрага – реч љутње, срџбе

бесуља – бесна жена, крава свиња итд(фигуративнини назив за одредјени облик понасања)

бечелак – везано бело платно(тканина), којом се умотује погача, баница и поклон који се носи на свадбама(у гостима)

бучкија – тестера

бугарка – народно коло

буза – водени напитак, прави се од чаравчног(пројног белог кукуручног)брашна-забрка се, поткисели и пије као напитак у време летњих жега у планини

буре – дрвена посуда за држање ракије(направљена ручно код пинтера)

бука – округло шупље дрво које служи као цев кроз кога тече вода за покретање воденичног точка у воденици поточари

бука – буква дрво

букнул – букнуо (код пламена ватре)

буклија – дрвена четвртасто округла посуда у облику пљоснате флаше од дрвета(чутурица= за ракију

булка (турчин)-црвени дивљи мак, булеста крава, испулкано зрно кукуруза на ватри

буљан – погрдан назив за мушкарца са разокавим погледом, човек са великом главом и очима као буљина(сова)

буљи – нешто истражује, гледа около да нешто види, разглеђује

бибер цреп – мали цреп за покривање кућа, који се прави ручно

бил – био

бичкија – мала тестера за ручно сечење дрва, служи и као пинтерски алат

бицман – нерадник

билмез – баксуз, нерадник

биров – грлати човек, са јаким гласом, који је у време турака од брда на брдо саопштавао наглас викањем наредбе сеоског кмета у село, па има и фамилија бировци

бисаге (дисаге) – у облику торбе са две стране са преметачем, а у њој се стави жито на рамену и помоћу њих се ручно сеје њива-прави се од козине, а користи и за ношење терета на коњу

битанга – погрдна реч за лоше понашање човека

б’к’р – бакар

благо – слатко

благота – мрс

блажан – мрсан

блаји – блајање оваца,погрни назив за оног који негде замишљено гледа у страну

блесина(блазина) – замлата, будала. на ништа нереагује

блесав – неразуман човек

бљује – повраћа

бојелек – антерија(женска ношња) без рукава, дугачки капут носи се испод вутаре(сукње)

богатлак – богатство

бок’л (бокал) – стаклена или керамичка посуда за воду или вино

боцкав – трновит

боровињка – боровница буљка

брадва – пинтерски алат(секирица)

браниште – браник букове или храстове шуме

брзак – онај који много жури у послу или у говору или у ходању, брзи пад воде у потоку

браца – блиски рођак по мушкој линији

брана – данашња дрљача за уситњавање земље и покривања зрневља после орања и сејања зита са ралицом(плугом) коњском или говеђом запрегом(с њом се влачи, а исплетена је од прућа па се зове и напар)

бревеници (чакшире) – панталоне

брег – брежуљак

брзи – јури

брго – брзо

бритва – овчарски нож са корицом и са канапом да се веже за појас

брич (дус) – бријач за бријање мушкарца, врста мушких панталона на „брич-дус“(шумадинске)

брка – дира, човек са брковима

бркнул – додирнуо

брљав – брљив

брљица(брња) – стављање белчуга (жице) на њушку свињи да не рије земљу у авлији, белчуг(жица) стављена на њушку свињи

брлог – муљ

брстина – у пролеће младе неразвијене гране буковине са попољцима

брстење – пролећно једење младе буковине од стране коза и говеда

брнчи – зуји

бробињак – мрав

бробињало – мравињак

буаљка – даска за белење платна

буа – бува, одара дрвеном направом (буаљком) када се пере и бели платно на поток

буаљка – дрвена направа за буање(ударање) платна од конопља у води када се бели или пере рубље

бубче – мала шпенадла

бубчетија – мале иглице за крпљење ручно или за везење стоњака или кошуље

букари се – парење свиње са вепром

бућкуриш – лоше направљено јело

буњиште – ђубриште

бучка – направа за мучење млека(помоћу буцала се бучка млеко и добија масло-маслац)

буцало – дрвена справа с којом се бучка млеко у бучки

буричаку се волови –в олови се боду роговима(испробавају своју снагу)

бус – део земље са кореном траве

 

Речи на слово В

ванџирал-бес, гнев, болест лудила

варен –куван

вађење вра-скидање сламе вилама приликом врше стоком на гумно

варош-град

в’здан-ваздан

вра-поређано ожето жито у сноповима за вршу коњима или говедама на гумно(око једног набијеног колца(стожер-стоже) и конопца се окретањем говеда или коња у јарам врше жито на гумно)

врућ-топао

врчва-земљана(гилена) посуда у облику грнета, са дршком у коју се ставља маст, сир, чварци и жито

варка-штеди, заштићује

вајда-корист

варен-куван

вашљив- који има вашке

ведро(ведрица)-кофа(дрвена посуда), дрвена посуда са дршком направљена од дуги код

пинтера и у њој се музу овце

вејање жита-чишћење жита од плеве на ветру, после врше на гумно, а баца се древном лопатом

велија-комад(грудва) сира која се сече на комаде при ручном добијању сира

вермане-кратко капуче (минтан) или лужнички з’бан

верманче-капут са гајтанима

вериге-верски празник, гвоздени ланац који се ставља на огњиште на оџак, да би се на њих накачио котао и варило млеко и грејала вода

вершула-највиђенији човек у село

веџба-вежба

вешка се- пење се н високо дрво

видело-светло (упали видело)

вије-плаче, кука

вика се-каже се,

вика-зове

викнул-звао је

вињага-гомила павита у жуми или винове лозе уз кућу

виронга-завеса за прозор

вистан(вустан-фустан)-хаљина

влачези-дрвена направа за вучу сена и жита(српом ручно ожетог овса и ража у планини) запрежном стоком, направљени су од две обле младе буковине и „разапети“ са пречанкама колико да могу да се клинцима ставе на двоколицу(запрежнакола) а са стране се сврдлом избуше рупе и поставе дрвени клинови који држе сено или зито које се у сноповима превози,а на крају се вуку по земљи(постоји и један влачег за терање дрва на пијац уиз планине, а у равници постоје влачези за четверку кола који се зову лојтре)

водник-направљена остава као креденац без затварања, где се ставља посуђе, са чашама и флашама

водунка (водунац)-стара сочно јесења крушка

вол-во(говече )

вратанца-мала капијица

вретанца-врете направљена од дрвета, која се стављају при изради кревета(кревет на вратанаца) илои клупе за седење на славама

врза-везао, свежањ листове храстове жуме за лисник за стоку

врда-пргав човек, избегава одговор

врпољење-несташлук

врсник-вршњак

врцка-веверица, окретљив у раду

верга-веверица

верлгра-добро ради

вилдан-млада воћка за садњу(шљива)

вилиз-прут од лозе

вилџан-шоља за кафу(од глине)

виталче-дрвена направа за мотање пређе за ткање на ручном разбоју(подужи штап који са једне стране има рашљу а на другој страни се правоугло ставља и ужебљује направљена кратака издељано и пробушено дрво правоугаоног облика-матовилче за ручно мотање пређе, док мотање пређе седећи врши се на округло виталче(„прекрстемо“ са колчићима за пређу) са постољем на земљи, које се окреће око усправно дрво причвршћено уз постоље

вител-направа за мотање пређе за ткање на ручном разбоју (цевки са пређом), направа попут данашњег рингишпила за љушкање младих на верски празник( на једној даски са две стране-вител, седу двоје и окрећу се око „стожара“ побијеног у земљу)

вртешка-запињач на врата, окретање(врти се) у круг

врв(вр’)-врх

врви-иде, пролази

врвина-козја или овчарска путања

вреви-говори

врећа-џак направљен од козину длаку

врз-одозго

врзал-везао

врзло-место где се веже псето

врзување(везување)-везаје пса на ланац, везување вреће(џака) на замку(а не преко труп) са брашном(кромпиром, житом), везување снопова жита приликом жетве

врнди( у гушу)-„свира“(болест у грудима) грло

врне-пада киша

врљак-брдо(стрмина планинског побрђа)

врљачно-брдовито

врљи-баци

врс-раван(он неје тебе врс),

врсник- исти број година (вршњак)

вртипоп-красуљак

врца-канап(врпца)

врцкав-окретљив у полсу

вршњик-плехани поклопац овалног облика(округло купастог са дршком), којим се покрива црепуља приликом печења хлеба на огњишту

вунија-левак за печење ракије на казан

вута-груба изаткана вунена женска сукња

вутарче-памучна летња женска сукња(хаљиница до појаса), која се често носи испод вутаре(сукње), а са њом се и спавало

в’шка-вашка

 

Речи на слово Г

галати-грди, клевета

гајде-стари музички инструмент(направљен од штавене овчје коже)

гад-лош човек

гарав-црн

гасарче-светиљка овалног купастог облика од лима, на врху мала ваљкаста направа на којој је постављен памучни канап који је умочен у петролеј(гас) и служила је као светло у кући када није било електрификације у село

гердан-ђердан

геџа-поп(свежтеник)

гила се-голица се

гица се-рита се(код коња)

главуран-главоња

гле-гледај

глембав-незграпан(глембаве уши)

глибав-спор

глоба-казна

глувара-глув човек, онај који се прави да нечује

гњевница-дневница на послу у печалби

гњездо-гнездо птице

гњидла-који има гњиде

гњидо једна-прљав човек

гневница-дневница

говедњак-балега(говеђи измет)

годи ми- добро ми је

гозден-гвозден

голем-велики

голем ’език-велики језик, причалица човек, онај ко превише прича о нечему него што није баш пријатно

големи гости-девојкина родбина на свадбу одлази у госте момковој родбини

готован-нерадник

гомна-човеков измет

гомњар-прљав човек по карактеру( погрдан назив)

горчив-горак

гра-пасуљ

градина-башта(парцела засађена поврћем и цвећем )

грбина-леђа

гребуља-грабуља

гремада(грамада)-гомила камења на ливади у планини

гримна-округла ваљкаста жупља направа од гвожђа, с којом се углављује ручна косqа за

кошење траве, наруквица

грозје-грожђе

грива-део длаке коња око врата

гребуља-грабуља

грм-жбун букове шуме

грмада-гомила сакупљеног камена у ливади

грне-глинена овала посуда са дршком(а често и са поклпцем) за кување јела поред огњишта

грудњача-предњи де кошуље на грудима, везан преко појаса и на врат, кога су носиле девојке и жене преко пртене кошуље кад пођу на сабор(игранку)

грумен-комад кристалног шећера или соли( с којом се крме овце)

гумно(гувно)-место где се око стожера врши вршидба помоћу коњима и говедама на село

гуљав-окуљен(овца)

гуња-покривач направљен од вуну(направљен од козину, вуне, конопља(кучина), дебљине 3 см-покривали се људи ), покровац(покривала се стока зими)

гуњга-замера, стално нешто брбља

гуца-свиња

гутураћ-лош човек, гуштер

 

Речи на слово Д

дабудне-ће да буде

далап-узида се у зид у виду доњег дела креденца, с адвоје вратанца од дасака које се

склапају и расклапају, где се ставља посуђе

далапара-врста хармонике

дангуба-неискоришћено време за рад

дар-девојкина спрема у рубљу(мираз) за удају(черге-ћилими, везани јастуци, кошуље, вунене чарапе, рукавице и друго)

дарамче-прслук од клашња(вунено сукно) из три дела

дел-врх гребена(зараван на брегу у планини)

дејани се-мучи се

денс’ка мука-тежина посла, данас је тежак посао, тешко се ради

детињар-балавац, неодрасла и несазрела особа, особа која воли с децом да се игра

дизл’ци-мушке вунене чарапе без стопала(потколенице)

дизгин-узда за коња

дизгин баба(девојка)-држећа баба, вредна и окретна девојка

диледан девојка-срчана девојка, разумна девојка

дика-понос

дирек.-офељана дрвена греда за градњу куће,струка на рало дрвено за орање њиве

дрвеним ралом

дирнул(дирнуја)-дирнуо, опипао

дип-сасвим,(дип си немогу)

дл’г-дугачак

дугобразест-дуго лице

дода-дада( назив за старију женску особу у фамуји)

долми се-зида се

домаћин-глава(старешина) у породици

домунђују се-договарају се

доколан-незапошљен у раду, досађује се, ништа неради

доксат-веранда, тераса испер куће, често направљена од дасака са сводовима, ограђена и са вратанцима за затварање, има и на диреци, на тераси се лети спава када је врућина

долеко-далеко

долина-поток

долма-зид од цигала између два дрвена стуба

долми се-зида се

дојде-дође, дошао

доцкан-касно

домазлак-домазлук, врста стоке која се годинама чува

дошал(дош’л-дошеја)-дошао

дрдавка-народно коло(моравски чочек-игра у место), узречица за неког који неотаљава свој посао(стоји у место и ништа није урадио)

дреја-капут без крагну од клашње(вуненог сукна)

дрз недај-узрецица у народном колу или приликом весеља на свадби

дрндав-брбљив, галамдђија

дрљив-неумивен ујутру по очима и лицу, има дрље у очима

дрндало-брбљало

дрвник-дрвљаник, место цепања дрва у двориште

дрљча-прљавко, који се није умио

дрвен-није говорљив, крут у ставовима, не прича, неокретљив у послу

дробињци (дробињак)-измет овце и козе

дрозгов-дрозд(дроља) птица

дроњци-делови поцепане одеће , прљави део вуне код овце који виси и лањка се

дрољав-прљав,

дропљав-поцепан

дрпа се-чеша се

дрпав-поцепан

друшка-другарица

друшкан-друг

друса се-креће се, тресе се(друсај шљиву)

друсај-треси

друсла-окретна жена у послу

дрчан-прождрљив

дршка-држач кашике

д’ска-даска

дудерка-сува ланена(од конопља) стабљика, која је служила као светиљка прилом вечере у времену кад није било струје у селима

дупе-задњица човека

дурљив човек-љутит , срдљив човек

дувка-рупа

дувар-зид

душманин-чош човек, штеточина

 

Речи на слово Ђ

ђавол-ђаво

ђак-ученик

ђаконије-разноликост у спремању(разне ђаконије спремила за једење)

ђилкош-сеоски развратан момак

ђутуре-погодба без мерења(од ока)

ђерам-бунар

ђинђосана-намирисана

ђуђум(врчва)- посуда од глине

ђувеч-овална глинаста посуда у којој се спрема качамак или неко јело у релни шпорета(а и на огњишту), врста јела од кромпира и пиринча

ђема-дим на оџаку

 

Речи на слово Е

е’дн-један

ела-ала,ела овам дојди,ела ја бејо

евега-ево га

ега-турпија, алат у ковачници

енега-ево га

ене-узречица(ене шта уради)

елек-јелек

ебан-ништавило од човека

егличје-јагличјр биљка(жута планинска украсна биљка, цвета у пролрће)

ерам-јарам за запрежну стоку

еремија-јеремија(верски празник)

есам-јесам

 

Речи на слово Ж

жалостив-тугаљив

жал-жао

ждере-превише једе храну

жега-врућина

жегре-палице(дрвене или гвоздене) за јарам запрежне стоке

жандар-полицајац

жељка-корњача

жешко-вруће

живина-кокошке

живинче-лоша жена која подсећа на лошу живину

живује-слаже се, добро саражује, добро живи

жљебан-који има велика уста

жми-жмури

жмурка-намигује, некада и добро не види

жутан-печалбар, онај који је од тешког рада поцрнео и пожутео, жута цвећка

зутајка-зута птица певацица у планини

 

Речи на слово З

забавил се-задоцнио се

забраји-заборави

зајебава се-шали се

зајебанција-шала

зајебанција-шала

зајебант-незгодне нарави

заврнут-није при здравој памети, добро не расуђује о својим поступцима

забрка-замеси, замути

завалија-радник, (туго завалија), радник(печалбар) који се мучи

заваркује-поштеђује

заваћен-заузет(суд), пун

заврзлама-народно старинско коло

заврљен-забачен

заврљил-напустио

загребци-справа чешљастог облика, са клинцима и дрвеном цршком, која служи yа чашљање вуне(кучина-конопља)

загаламил-обогатио се

загар-пас, ловачки кер

заграђа-врт заграђен оградом

за залека-мало

за лек-мало

зајац-зец

закасотина-невоља

закокрђује-много захтева, много тражи, много потражује

залудњар-беспослен

залупајка-замлата, шашав , будала, прича глупости, заноси се

залчак-парченце хлеба

замет-ограда од прућа или од тараба за чување оваца у којој лети или зими ту ноћу бораве(најчешће се заме прави у неку њиву, како би се нађубрила)

запат-расад младог цвећа или поврћа за садњу

запатил- посадио нову врсту стабла воћа или цвећа у двориште

запуцал-навалио на јело

затрупа-затрпа

затуцотина-замлата, прича глупости, будала, прича без реда

запонга-држач од дрвета за терет на запрежним колима

заграда-заграђен а ограда врта помоћу дрвеног плота-ограде

застежа(застаја)-крпа која се ставља на пуну врећу са житом и ушије се да жито неиспада

заструзи-направа од дрвета у полукруглог шупљег облика са затварачем од дрвета, укме се ставља сир или пржено од јаја, када се пође да се ради у поље

здушили се-саживели се, спријатељили се

звиска-млада овца, која се још није јагњила

зевка-зевање бебе

зезање-шала

зелениш-купљено поврће, зелено воће

зељка-главица купуса

злотвори-слути

земљана ока-бокал за вино

з’мби-одјек звука у каци или бурету, добар знак квалитета

зољаво-погрдни назив за лоше учињено.без везе

зомбав- ружан човек, није леп

зоња-бумбар(говеђи и коњски) који уједа у току летњих врућина

зубато(сунце)-сунце за време мраза

зука-врста траве која расте у мочвари(барчуги) у планини

зумбул-розе цвет(лазарица) у пролеће

 

Речи на слово И

ивега-погрдан назив у шалама(евега)

изелица-лош човек

Изгруљен-ољуштен(орах од љуспу)

издул се-цркао

излезал-изашао

излегал-изашао

изгорел-изгорео(у ватру или у пожуди за неком женом)

интерес-камата за позајмљен новац

иска-тражи перут у косу, хоће

исна-истина(исна си је било)

испасуљил га-одрекао оно што је рекао

испретура се-настрахова се, помеша се

ич-нимало

иште-тражи

 

Речи на слово Ј

јаблан-врста киселих јабука

јајце-јаје

јагличје-јаглика цвеће

јапунџа (пелерина)-четворо кртстата и има ћулавку на главу као кабаница, направљена од вуне са траком а без рукава преко средине, прекривач од клсашње(грубо вунено сукно изваљано у ваљавици) као изаткана черга(ћилим) за покривање(покривка) када се спава

јасле-направљено од дасака з а исхрану стоке, у коме се ставља сено, слама или храстова

јаска-осећај болова у глави или на другом месту, нарочито спољне ранесушена шума

једностранка-народно коло

јега-евега, турпија

јеђ-једи, ручај

јела-оди

јендак-непроходно место са брежуљцима, провалија

јер’м-јарам за вучу запрежном стоком

јероплан-аероплан, авион

јесика-јасика дрво

јок-не

јошке-још

јуже-уже, конопац

јулар-привезак од јуже за вођење говеда у вучи или при орању

јутре-сутра

јучерке-јуче

 

Речи на слово К

кавана-кафана

Кадар-у стању, може

кадење-мирис тамњана

кака-дечји измет

каца-дрвена посуда направљена код пинтера од жина и дугама(издељане од дрвета) у којој се сабирају шљиве и у њој се оставља да превру и потом се пече ракија на казану

кантар(на оке)-стара мера(справа) за мерење тежине, скојом се мерило жито у врећама у воденици, као и сено када се продаје на тежину, као и прилом продаје пољоипривредних производа на пијаци

караконџула-плашила, сотоње, привиђења, женски ђавол(који се појављује до Свети јована

Крститеља 20 јануара), болест

карта-дрвена посуда(флаша) за вино(ракију) скојом се звало за на свадбу

караконџуло-погрдан назив за незграпну особу у послу

киткари-они што носе премену(одећу и обућу) девојци а чине их: свекар, свекрва, младожењски(зет) и најближи из родбине

казан- казаница је посуда округлог облика, бакарисана-калаисана, за печење ракије

казанџија-човек који пече ракију на казану

калкан-предњи део каната(цетвртастог облика од дасака.тера се у њима ђубре) запрежних кола

калабалак-свађа

калушест-шарен око очију, а остало црна овца

канате-запрежно превозно средство направљено од дасака четвртастог облика и служи за превоз стајског жубрива до њива, кукуруза, кромпира, брашна

капсал-умори се

караконџула-мечка

карлица-дрвена посуда полујајастог облика направљана од рдвета и служи за месење хлеба од брашна

кесер-тесла

кијац-тег на кантару

кицош-момак који се много одева упадно, човек који се кинђури у одевању

китка-цвеће, обичај када се од стране момкове родбине носи девојци облекло(премена)

кладенац- Камењем(плочастим) направљен мали бунарчић(30x40x50 см) од извора и то са једним отвором из кога се пије или точи вода, на коме су се у време турака састајали хајдуци у овом крају

квачка(квочка)-кокошка која изводи пилиће из јајета лежећи на гнезду и чува пилиће, жена која је лења и неуредна

клада-обло одсечено стабло букве

кладња-запаљена ватра, накладен огањ

клађење-натпреваравање помоћу „јадаца“(кост у облику ракље) кокошке или прстима се клади о тачности утврживања неке истине

клацка-љуља

клај, клај..-полако ходање пешке

клиндуп-врста голуба који је гнездо правио у шупљини храста и букве

клисурац-врста планинског кромпира

кљакав-трапав

клемпав(клемпаве уши)-велике уши, незграпан

кесорез-немирно дете, баксузно дете

клопотар-плехано звоно округклог облика

клувче(клупће)-клупко, намотано нитима од вине или конопља у округлом облику

кноћи-вечерас

ковчег(за рубље, за хлеб)- велики дрвено сандук са или без преграде за веш, са четири ногарке а често и са поклопцем, који има шаре са са стране, а у њему се ставља девојачки дар или рубље жена и девојака(даје се као мираз уз удају) , а у ковчегу за хлеба чува се брашно(одигнут од земље са четири ногара)

коло-народно коло(оро), точак на запрежна кола, воденично коло

кочина-обор за свиње

колагије-алкице на врећу

колце-мали точак

кожљак-кожа

кокошињац(кокошарник)-живинарник, кокошји измет, направљен оборза чување живине(кокошака)

кожук(кожу’)-одећа од коже која се носи зими(у виду прслука-кожук од штавене јагњеће коже)

кокала-ударала, изударала дете

комин-озђак куће

компири-кромпири

кондирџија-онај који носи китени кондир са ракијом и зове за свадбено весеље код момка (најчешће малдожењски-зет)

копа-место за здензту сирову ручну циглу

копан-добро парче кокошјег меса

копнен-жута ниска трава(момци је беру да привукују девојке да копнеју за них)

копуран-дужи капут, необлачи се, само се сњим загрне

кордељка-окруњен клип кукуруза

коруба-корито од дрвета , које служи као појило стоке на извору-шопи(чесми)

косов-кос птица

косило(држач)дрво округлог облика на кога се ставља коса, а дужина косила је неколико метара

костим-џемпер

котарка-дрвена корпица од букове коре за мазгу(сок од гулења буковине)

кот’л-котао

котле-лимена посуда са дршком у којојн се носи вода или музу овце

кочан-кордељка(клип искруњеног кукуруза)

кошара-штала

кошарина-кожница

кравај-мали хлеб

кравајче-мало округло хлебче испечено на огњишто у пепелу

криваче-шаке

кривуљке-направљене од две отесане криве цепанке(облика лука), а служе за превоз брашна и жита на запрежној двоколици

кркам-једем, ждерем

кркаче-рамена

крке-леђа(а носи ме на крке-на леђа)

крљуга-суви пањ

крндар-пањ

крошња(мала и велика)-плетена корпа од финог прућа(а и од грубог прућа)

крпатак- парче дрвета којим неког гађаш, велики род класа кукуруза

кртинци-кртичњаци

крчма-част(пију крчму за отелено теле)

круг(танур)-полуокруглог дрвеног облика, изграђен од дрвене даске, на коме се меси хлеба од брашна

кубикација-глиниште, зимско копање и ископавање глинасте земље, која током зиме треба да да измрзне како би се у пролеће од ње правила ручна или машинска цигла

куде-где

кудеља-направљена од дрвета, са дршком и на горњем делу у облику плочасто правоугаоног облика, са украсима, на којој се ставља вуна или кучина(лан) за предење помоћу вретена(округло направљено од боровине)

кука-закривљено дрво с којом се беру плодови, гвоздена маша(кука са једним или два

дела) с којом се растура жар у шпорету за дрва

кукаља(обранка)-дрвена направа за ношење воде са извора(крива дрвена направа са две куке на крајевима где се стављајку посуде-тестије или котлови)

куку леле-кукумавчење, лелекање(кајање за нечим лошим или жал за нечим изгубљеним)

кукумавка(кукумавчи)-кукавица човек, који увек кука да нема, врста птице Сове

кулиза-улизица

„кућа“- просторија куће око огњишта на сердини „куће“

кућерче-мала собица са ниским кровом за младе после женидбе

куче-пас

куп-гомила

купара(купарка)-гомила

куфер-кофер за ствари,писмо

куре-узречица од милости за мало мушко дете

курлаћи-погрдан назив бестидне људе у животу

курталиса-ослободи

кутре-младунче

куша-пас

 

Речи на слово Л

лаже(момак)-води љубав

л’же-лаже, неговори истину

лајно-балега

лакат-дужина руке до лакта с којом се мерила дужина платна приликом ткања у разбоју

ландра се-клати се, смуца се и ништа не ради

ласица-лисица

лапов-лопов

лејка(чаша)-посуда слична ајдуку, која се добија од биљке у облику тикве, са округлином(отвором-унутра шупља) и округлом шупљом дршком с којом се точила вода на кладанац(извору) и служила у покућанству када се грејала вода у котлу на огњишту, погрдан назив за човека који неуме да мисли(шупља „лејка“)

леле-узречица (леле какво направи), жал за нечим изгубљеним

лелечање-кукање

лацка-штуца

левина-зграда

легање-спавање

лези се-плези се

лејка-глава, чаша од једне врсте тикве за точење воде са кладанца и употребе у домачинству

лемезнице-иземчасте младике са врхом шумовите и повезане у круг, па се стављају око зденутог стога на врху стожера, како би се штитило сено од кише која се низ њи слива на земљу

лепотија-лепота

лепотиња-лепота

леса)вракњица)-врата на кућу од тарабе или спољна врата на огради од баскија(младица-најчешће од брезе)

лесарка(крлешка)-канате исплетене састране од прућ лесковине

лечка-мало

лијаћлисица

липсотина-цркотина

литра-пљосната земљана посуда за ракију са четири ноге

лиштевина-грање које се ставља око ракљастих набијених дрва око стожета за дењење стога са сеном, да би сено било одигнуто од земље и да се не скапе од влаге

ловор-миришљива биљка

ложиче-кашичица

ложица-кашика

лочка-мала барица са водом, која је сакупљена вода у стопу стоке на сеоском путу

лојтре-то су направљени влачези за четвер-запрежна кола за превоз сена и ожетог жита у сноповима(две издељане гредице у облику правоугаоника спојене на неколико места са пречанкама и са стране усправно клинци од дрвета набијени у гредице и који држе сено и жито)

лонче-мала овална плехана посуда (чаша са дршком)

лопата-дрвени ашов за вејање жита после врше на гумно, гвоздена алатка за товарење песка и шодера, служи као алат у грађевинарству

лопатица-гвоздена лопатаица(ашов-лопата), служи да се с њом запреће хлеб са вршњиком у црепуљи са жаром и пепелом на огњишту, а са њом су извођени ударањем и ритуални обичаји на верски празник еремија

лунза-скита

луџа-лудак

 

Речи на слово Љ

љигав-слинавац, балавац, човек без карактера

љиге-бале

љизгав-клизав

љиљак-јоргован

љузне-удари

љушка-љуљашка за децу и омладину

љапав-незграпан, није вичан у послу

љапша-погрдни назив нераднику и незграпном човеку

 

Речи на слово М

мазга-сок од букве који се једе у планини

мазгов-неосетљив човек

мајалак-скитање, шетња

маје-скита

мајачина-скитање

мала-махала, засеок

маларка-много се маје(скита) по малу(комшије)

мале-мајко

манћор-намћор

манџа-јело

матер-мајка

маша-кука са једним или два дела, којом се служи приликом померања вршњика када се пекао хлеб на огњишту илои шпорета на дрва

мезе-салата или сухомеснати производи, сир или купус кисели и паприка из трошиу(каце-подкисељен) као предјело у гостима

менгела-вешала за веш

мејана-механа

метловина-бреза

метљика-бреза

мираџика-девојка при удахжјиса миразом(даром-може и у некретнинама а и у подели имања)

мираџија-момак који је узео девојку са миразом

месаљ-покривка за омешени хлеб(од грубог вуненог или ланеног платна)

мишоморка-мишоловка

млада-невеста

младожења-момак

младођењски- онај који носи кондир китени са ракијом и зове за свадбено весеље у момковој кући(зет)

младика-младо дрво(расадна воћка или буква)

млекује- даје доста млеко(крава или овца)

момче-момак

момчељуб-травка за љубав удвоје, да би се волели двоје ставља се под јастук(веровање), а једу је мачке

мори-еј ти (мори к’д ћеш се врнеш-узречица у говору)

мотовила(матовилка)-ручна направа за мотање пређе за ткање на разбоју, кракати човек, превише израстао младић

моча-пиша

мочка-мокраћа

мрзешљив-мрзовољан

муа-мува

муштик-део машине за ручну израду цигле

мустра-изрека за човека који жели да се више цени, примерак извезаног пешкира од кога треба да се гледа у везању

мутав-који се прави да не чује, онај ко неуме да говори

 

Речи на слово Н

наберотина-набран пасуљ у њиви

наврчкал-везао опанке( правене свињске од штавену кожу)

назујци-од вуне исплетене чарапе само за прсте на ноге

начукотина-добијен пасуљ чукањем(ударањем) дрвеним штапом на гумну или у дворишту, погрдан назив

нашмикнути-намигнути-

накарал-затворио, утерао(накарал овце у замет-обор)

накрал се-накрао се, најео се, крађом се обогатио

наимује-накривује помало

начукал-напио се превише алкохолом, набио колац у земљу

напудил-најурио( напудил туђе овце)

нарусил-натрунио( пао рус(трун)-травка у јело, када се косе ливаде-нарусил јело)

невољан-болестан, нема вољу за рад

недовиђује-не види добро

недоклепан-неискклепана добро секира или мотика код ковача

нече-неће

неје-није

ненајешан-ненасит

неслан-човек без разума, непосољено јело

неотесана цепанка-цовек незграпног изгледа, онај ко има превише снагу а мало памети

несвиди се-недопада се, није привлачан,

несвидљив-шкрт

ножице-маказе

ноли-узречица(ноли бре Арсо)

 

Речи на слово Њ

њињи-њихови

Њекња-прекјуче

њекњашки-прекјучерашњи

њекња-прекојуче

њурча-глупак

њушка-тражи, истражује нешто

њушкало-истраживач, који има слуха да нешто пронађе

њојзи-њој

њоња-погрдан надимак за незграпног човека

 

Речи на слово О

обалка-покретна машина за израду ручне цигле

Обедувал-ручао

обед-ручак

обдувал-заситио се

обиђе-проба

облекло-одећа

обранка-кукаља, с којом се носи вода са тестијама са кладанца(извора)

обртен-бере се као цвеће за ђурђевдан да се по веровању момци „обртају-да заволе“ девојку(гледајући кроз венчић од цвећа обртена)

овам-овде

овакој-овако

овчар-пастир

ов’н-ован

огењ-огањ, ватра

огњило-кресало од гвожђа, које помоћу камена белутрака и „куваног“ труда(букова гљива) се добија ватра за паљење дувана на овчарској лули и паљење овчарске ватре у планини

огрижњак-огизлак устима парче јабуке

огризина-сено или слама која остаје иза стоке када се храни у штали

огркаваел-промукао

огрљак-оковратник кошуље без крагне

огруљен-ољуштен(орах или лешњак од љуспе зелене)

огуљен-ољуштен, скинута кора са младог дрвета

оданул-одахнуо, одморио се после тешког рада

одомује се –закућује се. гради свој дом(кућу)

озрћа се-окреће се

ој-молим(одзив)

олоајда-лудо, будаласто

ока-мера за тежину од 1 200 грама, зове, одзива, вика те, позива те

окам(викам)-викам, зовем, позивам

онакој-онако

оноди га –позови га

пзези-удари га, узвик приликом весеља на свадби

оче(оће)-оће, хоће

опанак(свињски, гумени)-одећа направљена од(уместо данашњих ципела) штавене свињске коже и вуненог канапа, пиротски опанци са прешницама и опанци од камионске гуме(човке)

опричал-испричао

ољагал-осрамотио

ооо..-знак да треба да стане запрежна стока да се одмори приликом вуче или рада у поље

ојс-повика да се окрене стока на паши или приликом орања на њиви

оп,оп..-узречица приликом весељења на неком весељу

ората-разговор

оратил-говорио

оратити-говорити

арашњак-баница(пита) од ораха прави се на бадње вече Божића

ордан-јордан

ортачина-подједнака подела зараде између „ортака“(два човека који раде заједнички

посао)

ортак-саучесник(пар) у подели посла и зараде

оро-народно коло

основа-конац од вуне тврдо преден

остал-сто за ручавање

оточ-мало пре

ошав-воће, воћка

оштурело-опустело

 

Речи на слово П

пакосник-који чини штету

палаверка-жена која оговара, проноси вести

палавурда-голоигра, лажов, неповерљив човек у послу

паница-чинија (тањир од глине)

пањуга(пењуга)-суви пањ

папурци(фафарони,џинчићи)-љути папричићи

пастрма-урањена заклана свиња, са добрим месом и сланином

патрав-крив, искривљен, са физиким манама, бангав

патлиџан-парадајс

пашка-прди(испушта гасове), стење

пембељив(бембељив)-црвен

пенџер-прозор

пекља-рупица за дугме

печаловина-зарада

перашка-црвено јаје на верски празник велигден(ускрс) с којим се туцају деца

пет’л(певац)-петао, онај ко командује у кући

петица-широки део сечива ручне косе за кошење планинске траве

петља-онај који покушава да тражи решење, има петљу(има мозак да нађе решење)

пизда-кукавица човек, погрдан назив за човека склоног превари

пијалук(пијалуци)-весеље, алкохолна пица

пилајка-младо пиле изведено са квочком, младо лепо девојче

пиленце-младо пиле од квочке или птица у шуми

пиле-дивља птица

пичколизац-човек који је склон подилажењу, улизивању

пиштимаљ-женска кецеља, летва за шаловање греде у грађевини

плајвез-плавез, дрвена оловфка за писање

пласт(сена)-мала зденута гомила сушеног сена купастог облика

плевња(племња)-горњи део штале у коме се држи сено

плиска-прска, речна птица, тепање на мало дете девојчицу

пљеска-прича без везе

плот-ограда саплетена од грања или са тарабама

повесмо-количина вуне или конопља која се ставља на кудељу (очешљана помоћу гребенци или на влачару)

повесмо-количина вуне или конопља(кучина) која се ставља на кудељу(очешљана помоћу гребенци или код вуновлачара) да би се ипрела пређа за ткање на разбоју

поврта се-повраћа се

поврћа се-повраћа се

подева се-задиркује се

поганија-изелица, дрчан човек, неумеран у свему, лош човек, пакостан човек

погаравио-поцрнео

подвешка(мушка)-врпца на чарачи, женска чарапа, каже се за мушкарца који је стално са својом женом или се свуда меша у женске послове

подира-задиркује

подручак-доручак

подручује-доручкује

пожењује се –преудаје се

поје-пева

појило-место где се лети поји стока у планини(може бити извор у облику вира или дрвено корито(коруба))

положара(излеговање)-нерадник, онај који више воли да лежи него да ради, куче(пас) који поткрада кокошја јаја од полози(кокошје гнездо)

поклисара-човек који је склон отимању туђег(крађа) у пољу

помилтело-размилело се

помињује-везује крај с крајем

попрња-ракљасто дрво које се закове за греду, за темељачу кад се прави кућа, а на

њега се често закачи млеко и крошња са стварима

попке-женски пиротски опанци без дршки

поприка-паприка

порта-врата

посмеши-обрука се

посмита-смета

посолен(посолена човко)-преслан, неразложан човек, неразборит човек

поспара-штеди(при јелу)

постиљци-пелене

потаман-свеједно

потика, потикал-изгуби, изгубио

потка-стављено забодено дрво у ливади)мотка са шумом на врху), која је знак забране уласка туђе стоке за испашу

потрепча-човек који стално трепће

почекотина-чекање на готово, зајам на чекање, човек који се много не жури и стално чека нешто

барчуга-бара урасла са травом и водом од извора на стрмини

почува-милује

почукотина-добијени пасуљ после чукања мотком у дворишту или на гумну

пошушњар-ситничар, неспособан за озбиљније послове

праша-пита

прање-менструални циклус код зене, руцно прање веса рукама на реци или кориту

приветљив(преветљив)-срдачан

привој-део дрвеног рала

преводила се крава-осемењавање краве код бика природним путем

предајет-незаграђена тераса, где се током лета одмара од велике врућинр, а ту се и ручава

прекара се-умре, прецветало воће, презрело воће, крава која више нетражи вола

прекарал-претерао

премена-рубље

пресвлачи премењује(облачи ново рубље)

премића-премишља

преметнул-погрешио у препознавању човека

презовци(големи гости)-девојкина родбина одлази у гостима код младожењу после свадбе

пређа-предена овчја вуна

пресак-дрвени сндук за жито

пресан хлеб-хлеб омешен и испечен без квасца

претрисање-када се нешто тражи по џеповима(полицајци траже украден новац), окретање сламе на гумну

претури се-престрави се, преплаши се

прешница-гвоздена направа за закопчавање каиша на гумненим опанцима, сату или каишу

пригрне-загрли

припушта-јури коња галопом, додаје и увеличава нестварно

притран-секирљив, савестан

притриса се-секира се, радан, налати на работу(посао)

притужнело- осећај туге за нечим, мучнина у стомаку од нечега

примка-направа за хватање птица)врабаца, жутајки, синидара , белокрилки) у току зимских месеци у планини(направљена од рашље храстовиног дрва и савијена у елипсаст облик а са стране су навезане „замке“ од коњске длаке на којој се хватају птице када кљују на ђубриште)

прљица-њушка

прозрћа се-провиди се, провидне рупе на поцепаном џаку

продума-проговори

проклетија-проклет, зао човек, назив за ону женску ствар,

пролипсал- исрпљен од тешкога рада

промине-мимоиђе

проја-хлеб омешен од жутог кукурузног брашна

прошке-дрвене тарабе

просек-стари тесарски алат, сличн данашњем крампу(зидарски чекић са две главе:с једним буши се рупа, а са другим обликује четвртаста рупа у дрву дирека(греде))

прост као пасуљ-узречица за човека који је припрост у понашању

прут-перут у коси

пузаљка-клизавица од леда

пуздер-одвојена ланена(од конопља) влакна од стабљике на трлици остављају голу стабљику пуздер, куцина са стабљиком без цесљања на загребцима

пукница-храна

пуле-дете

пулка-дугме

пупоњак-патуљак

пустинче-проклета да је

путињка-путања

путиште-пут кроз село, махалу

пуца-једе(не напуцал се да бог да)

пупавац-човек малог раста

пупља-израз за мало дете

 

Речи на слово Р

работа-посао

работан-радан

работи-ради

работница-радница

разбој-дрвена направа за ткање тканина од вуне и конопља(делови: вратило, задње вратило, прво вратило, брдо, савељка, подношке, клупа за седење, набрдила, нитке за увођење)

разбуцало се-разљутило се

раздеротина-поцепотина на панталонама

рачин-трава којом се праве мађије(бео цвет, високо расте)

рагожа-постељина направљена од плетених ремена од ражове сламе и ланеног канапа, а на њој се спавало на земљу

разокав-неправилан распоред очију код човека(поглед у супротну страну)

раниче-јагње које се рано ојагњи

расипник-растурач куће, изрека за човека који много троши

распаранда-човекса поцепаним оделом, онај који живи неодмерено

рженица-раж, слама од ражи

рекна(рекла)женска блуза

рекнул-казао

рибица-одсечак од хлеба или јабуке или кромпира

рид-истакнуто узвишење на брду

рикнул-рикнуо, умро, муцање волова, срко, пуко на послу

риљач-ашов за риљање у њиви

рипче-мала рибица или израз за младу девојку

расове-сечена храстова шума у јесен, сложена у везама у ракљасто храстово дрво

распаранда-недолично обучена особа(превише комотно обучена)

распикућа(расипокућник)-који упропашћује кућу, растура кућу

распаранда-одрпанко

распиштољил се-раскомотио се(у одевању или када плаћа за весеље музикантима)

ратосиља се-изгубио вољу

ргнул-мунуо

рђосал се-разлењио се

репати се-прави се важан

рженица(р’ж)-раж

ркотина-испљувак

рњка-њушка, нос

рогуља-вила

рогоз(шавар)-биљка расте у мочвари чији лист служи у изради буради и каца у пинтерском занату(ставља се између дуге да не тече ракија)

рове-буче(во)

ручник-стављају га жене на главу(капа-веса-беретка са репом, носиле младе невесте(ален-црвен) вез са китком (црном свилом) на врху главе)

рукатка(котлајка)-глинена(плехана) овална посуда у којојсе носи јело за ручак на њиви

рукољка-захват ожетог жита помоћу српа на њиви

русје-трње

рус-трун

руца-плаче

 

Речи на слово С

савељка-направа елипсастог облика са отвором и на крају са рупама где се ставља цевка са пуном пређом и тако ткаје на ручном разбоју

сал-само

сапетка-корпа плетена од прућа: служи за ношење хране за мртве на задушници(а и корпа за веш)

сапуљан-прљавко

сараџа-рак у води

сасипа-упропасти(само за живо)

саир-брука, штета направљена у поље стоком у испаши

саџак- округла гвоздена направа са три ногарке, на којој се ставља тепсија да се пече баница (пита) или хлеба на огњишту испод жара

свињштак-измет од свиње

свирка-музика, народно коло

свитка-светли

свиткавица-летећа мала буба која ноћу светли у току лета

сврдел-ручна бушилица за бушење рупа на влачезима приликом постављања клинаца(има навртањ и ручицу која се окреће и сврдлањем се прави рупа)

свртиште-имовина, на којој неко повремено живи у малом месту, место живљења

сврћати-свраћати

с’г-сада

секач-алат за сечење гвожђа

севте-најпре

севтелак-почетак

сеир-шала

селин(целер)-зелена биљка што се сњом терају овце на журжрвдан(а са њом се и крме овце), зачинска биљка

синџир-ланац за пса

синидар-птица певачица сјеница

сирење-сир

сирењарка-погача са сиром

сиџимка-подебљи канап од вуне или од конопља

скапотина-трулеж

скинул-скинуо

сколубе-кике, плетенице

скрчи-шкрипи

скубе-чупа

скучи-завија

славујка-назив за младу невесту(снајку)

сламарица-постељина од конопља направљена)изаткана од платна ланеног на разбоју), у којој се ставља слама или буково суво лишће како би се на њој спавало или на рагожи или на кревету

сланце(слн’це)-сунце

слап-грана, ређање једно по једно, надошла количина воде на потоку

слезне-сиђе

слепча-слепац

слива-шљива

слизали се-постали интимни

слинча-слинавац

слубе-мердевине

слунце-сунце

смакља-неуредно обучен човек(са смакнутим панталонама)

смандрља-спетља

сметана-кајмак

смеши се-брука се

смешка-шала

смине-сврати

совра-ниски мали столчић, округлог облика, са кратким ногаркама, направљен од дасака, на коме се ручава са дрвеним малим троношкама

сомур-слине

сомуран-слинавац

снајка-млада невеста

сноп-везано жито(раж, овас,пшеница) на њиви

сојкало-направа за хватање птица сојки у време зимских дана у планини

солар-сланик

соларник-дрвена кутија овалног облика са поклопцем за чување соли или млевене паприке или зачина, а некада се стављао сир, црни лук или кувана јаја приликом чувања овце у планини

сол-со

соленик-дрвена кутија мањег облика(без и са отвором, слична заструзима) за со, а може бити и четвртастог шупљог облика са дршком без затварача

споређују-слажу се

спотура се-саплиће се

спржољил се-сасушило се

срамује се-стиди се

сретење-верски празник, дан сусретања(по веровању какав те човек сретне таква че ти бити година), дан почетка парења птица

стринка-стрина

стовна-тестија

стог-гомила сложеног осушеног сена купастог облика око стожета у ливади

старшија-домаћин куће или главна особа у село као најстарији човек

стревил-погодио

стринка-стрина

строши-сломи

трошке-мрвице хлеба

стртољил-згрчио се

струка-дрвена направа за санке(као руда за запрежна кола)

струљо-рапаво

стублина-издлбено буре од дрвета, део запрежних кола за стоку

стунтило се-намрштило, наоблачило се пред грмљавину и падање кише из облака са градом

стура се-скида се

сугаре-јагње које се доцкан ојагњи(ђурђевско сугаре)

сугарна-позна(година)

сукало-дрвена направа за мотање цевки са пређом

сукаљка-оклагија, дрвени округли штап са којим се суче баница

сурла-дугачак нос

сурлан-човек са дугачким носем

суртук-сметењак

тутка га-наговара га

сушурка(вунија)-левак за ракију

 

Речи на слово Т

таналак (на таналак)-полако, с уживањем

тапија-потврда о поседованом имању(поседовани лист)

тараба-истесана(одељана ручно или на стругари са троугластим шиљком на једној страни) правоугла даска до једног метра, скоком се ограђује авлија(двориште)

таранчуг-овчја кожа у којој се носила вода за пиће

татковина-очевина

татабица-стеница

т’г-тада

тевиг-део рала за орање(део јарма на ралу за вучу)

тегобија-тешкоћа

текме-као корито, у њега се замесује хлеб од брашна, данашња вангла

тенџера(лађенка)-земљан посуда овалног облика са отвором и поклопцем са малом рупо у којој се кува јело поред огњишта или на шпорету

тепал се-потукао се

тепање-туча

терзија-мајстор шнајдер(кројач) ручног кројења

теслимим-предам

тестија(стомна)-посуда од глине овалног облика са дршком (са два отвора, један широк на коме се пуни на извору, а други је мали на коме се пије вода)

тестиче-мала тестија за децу

тимарење-чешање крава и коња чешагијом(чешљем за стоку) у одржавању хигијене код стоке

тирке-дечја игра са каменицама(са 3 или 5, а има и мала и велика капија), где се каменице бацају у ваздух и хватају једном руком, а другом руком се каменивжце „протерују“ низ „капију“ друге руке и на крају се цела гомила каменица хвата са једном бацаненом каменицом

точак-округгао точак на шинска кола, бицикла

топила-место(неки вир-барица) где се топи конопља

топрв-тек

тотмак-држач(ручица) с којом се управља косилом косе када се ручно коси ливада

транакоп(будак)-копач(шиљаста мотика)

трандавил(трандавин)-врста руже

травка-струк сваке биљке у ливади

тркаљаа-котрља

трла-тор за овце

трлица-дрвена направа за одвајање куцина(ланених-од конопља) влакна од стабљика које су биле топљене у топилу(виру води) и потом сусене да би се лаксе одвајало влакно од исусене стабљике, потом се загрепцима цесља циста куцина(конопље) и онда преде на кудељи са вретеном и ткаје платно на дрвени разбој

тресак-одјек грмљавине, када пукне гром

тресак баба-добро држећа баба

трнокоп(транакоп)-уска мотика

троношка- столица направљена од дрвета)даске изрубена за седење на три ногара уз огњиште или за совром

тропа-лупет, лупа

трошалија-који троши

трошеница-масленица, упржен суви хлеб са сиром и свињском масти у тигању на шпорету

трошке-мрве

тртља-прича којешта

туцало-дрвена направа за туцање лука у туцаник од дрвета округлог облика

трупа-гомила

трупац-труп од дрвета

трупељајест-округао

туго леле-речица којом се тугује

туго рано-речица којом се тепа

тугује-жали

тужан-отужно

тулбак(мешина)-стомак

тулбен-марама женска са шаркама(шарама)

тупан(бубањ)-добош

тупанџија(бубњар)-добошар

тури-стави

тутка-чаша за воду слична лејки(расла у градинама са лејкама односно врста бундеве, шупљасто дводелано округла, са сређашњом цеви ми два дела лоптасто шупља маса са семенкама, које се чисте и с њом се носила вода са извора)

туцало-дрвена направа за туцање лука

 

Речи на слово Ћ

ћелепур-џабе

ћелепурџија-рђав човек, који жели да узме нешто џабе

чембер-горњи део косе

ћеремиџилница-радионица за израду ручне покривке ћеремида за покривање крова кућа

ћеремида-пећена глинена покривка полуваљкастог облика за покривање крова куће(данас је то цреп)

ћопша- погрдна изрека заоног који храмље

ћорча-погрдна изрека за оног који невиди

цоска-угао у соби, теме уг;а на поду собе(у згради просторије)

ћук-ноћна птица

ћулавка-чуперак на глави, капа од капуљаче на глави, онај ко је обележен неком маном у животу(има ћулавку на главу)

ћумур-црно угљенисано буково дрво, које служи у ковачници за ковање железа,

ћумурџија-мајстор који прави ћумур од буковог дрвета

ћурчија-мајстор за ручно прављење кожука(у облику прслука) од штавене овчје коже

ћутек(ћотек)-батине

ћутук-глупак

ћуш капе-дечја игра са шутирањем капа на рупи(ставља се капа на рупу и оног кога удару чувар капе, тај ставља своју капу да се шутира на рупи)

 

Речи на слово У

убав-леп

убавачко-лепо

увапирил се-увампирио се

угњита се-гура се, мува се

узвуждал-побеснео

узуран-бесан коњ

ују,ују..-женски узвик са циком на свадбеном весељу

укашкан-упрљан

укоравил-отврднуо

уљав-глуп, будала

уљча-глупак, будала

умит-метла од прућа

упишори-угуши

уплаф-страх

усампасил се-побеснео

уси га-где га

усник-део машине за израду цигла

усмивкује се-потсмева се

утак-обично преден вунен конац

утепа га-изудара га, уби га

утутка се-покрива се

уштавка-уштави

ушумљави га-поквари га

 

Речи на слово Ф

фајрон-означавање затварање кафане и ноћног живота

фантазира-измишља нешто ван памети

фењер-ручна лампа на петролеј(гас), која служи као осветљење за ноћно путовање запрежном стоком у дрварењу на пијаци из планине у Власотинце(а и за подмиривање стоке)

филџан-шоља за кафу

фитиљ-памучни канап на светиљки(гасарчету) с којом се помоћу петролеја стварала

светслост у кући када није било електрификације

фиока-преграда у орману

фишек-купасто савијен папир у чију празнину су се стављале бонбоне

фуруна-пећ на дрва(кубе за дрва направљено код лимара у облику ваљка са горњим и отворомса стране и са триногара, скојим се загревају просторије помоћу буковог и храстовог дрвета), бубњара,

фртаљ-народна мера

фустан-женска сукња

 

Речи на слово Ц

цавти-цвета

цаклаво-светло

цаклеје-светли

царевица-кукуруз

цепаница-неотесано распулућено дрво

цвик-сирутка

циција-човек шкртица, недружељубив

цевка-округла шупља направа од дрвета зова, која служи за ткање на разбоју, јер се на њој намота пређа и помоћу савељке се ткаје на разбој

цепељушка-мотка

цревари-погрдан назив за власотинчане, оног соја људи којим су живели на туђи рачун(само су седели пили, јели и пустали велике стомаке) и склони преварама и подвалама из интереса

црепана-радионица за израду ручног црепа за покривање кућа(нарочито бибер цреп)

црепња(црепуља)-направљена овално од глине за печење хлеба на огњишту под вршњиком

црешња-трешња

цркнул-умро, преморио се од тешкога рада(цркнул од работу)

цунул-пољубио

целивка-пољубац

цопест-крупан човек

 

Речи на слово Ч

чадар-шатор(направљен грубо од папрата, а некада од черги(козји покривачи), постојали су и цигански шатори

чакшире-мушке панталоне

чивта се-удара се, рита се

чадаровци-назив фамилије која је живела под чадар(шатор)

чавдар-пас који много лаје и налати на путнике али неуједа

чавдаровци-фамилија која је добила назив по имању таквог пса „чавдара“, а и по томе што су много „лајали“ као пас „чавдар“, што је то било лоше за друге људе

чакнут.(ударен)-није при здравој памети

чамуга-мотка

чаршија-град

чебрњак-повећа округло дрво којим два човека носе на рамену котао пун воде са извора

чекич-тесла

чекрк-справа за мотање цевки од пређе од повесма

черапе-чарапе

чешире(чакшире)-панталоне

човка-онај ко има велику главу и слабо мисли(посолена човка), опанак од камионске

гуме, чаша од једне врсте бундеве(лејка)

чивке-плетенице косе девојке

чкола-школа

чонгар-остатак одсеченог младог дрвета у шуми

штавељ(зеље)-ливадска зељаста биљка(зеље ливадско) од кога се прави зељаник и разна предјела

чпорет-шпорет

чума-куга болест

чумав-расчупан човек

шупа-просторија у којој се држи алат и сечена дрва за ограв

чури-дими

чурне-јурне

чур-дим

чурнуо-мало више попио алкохол

чутура-глава, посуда војничка за воду, човек који тешко памти

чутуран-главоња

 

Речи на слово Џ

џабалак-бадава

џабе-бадава

џада-путања

дза или бу-це да буде или неце да буде, одлука да или не

џака-тражи

џавгар-назив за мала кучићи која многу лају, човек који је склон свађи и завади због одређених циљева,

џавгари-свађалице, заваџије

џандар-жандар

џапа се-много тражи, галамџија човек, брани се

џам-стакло на прозору

џевап, џевап дава-плаши

џевгало-део дрвеног рала, које одбија(изврта) земљу приликом орања ралом

џигер(модри)-лековита биљка жалфија

џилит- дечја игра са штапом и једним дрвом које се ставља на рупу и баца са штапом(ако га двојица ухвате онда они игају са „рупе“ а уколико га неухвате онда се удара „дилит“ и праве се „бабе“ на десетину до сто) и играју ову игру свињари, овчари и говедари

џимрав-који бира храну

џинче-љуто паприче

џипкање-котрљање

џола-погрдан назив за припростог, приглупог човека

џомбав-нераван сеоски пут

џубе-бело капутче са гајтаном, капут до колена од беле клашње(вуненог сукна) са гајтаном

 

Речи на слово Ш

шамлета(ломота)-прича глупости

шашав(брљив)-неразуман човек, лошег понашања

шашиње-кукурузовуна од стабљика обраног кукуруза у јесен

шевтелија-кајсија

жегра-гвоздена(дрвена) палица за упрезање говеда у јарам за вучу

шегује-исмева

шештак-псећи измет

шљака-ради тешке физичке послове

шљапав-неспретан у ходању

шљокав-прљав

шкљокаџија-пијаница

шотковац-птица певачица

жопа-чесма(коруба) полуваљкастог облика на извору од дрвета

жтетина-зараван у буковом браништу(ливади) у планини као остатак прављења ћумура од буковине

штрокав-прљав

штрока-прљавштина на телу

стровљевац-ветеринар који стровљева свиње да немогу бити плодне(вепру се ваде муда-тестиси)

шпица-гвоздена направа за запрежна кола

штукне-побегне

штуриња-проклетиња

шуле-мала тестија, погрдан назив за припросту жену, млада јагњад

шуленце-млада двиска овца која се још није јагњила

шумак-шу,а, забран

шубори-жубори

шумка-лист

шушљак-ђубре

шушула-блесав

шушумига-лош човек

 

ИЗВОР: Запис из 1980. и 2007. године, село Крушевица, Власотинце.  Забележио: Мирослав Младеновић, локални етнолог

 

ДОДАТАК: Употреба речи на дијалекту југа Србије у песмама и причама (Аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац)

       

                         ВЛАСОТИНАЧКИ   РЕЧНИК ЛОКАЛИЗАМА И АРХАИЗАМА

A

Абер-поздрав, вест.

Ајд’-хајде

Ајат-заграђена настрешица испред куће, отворени простор испред куће за летњи одмор. незаграђена тераса.

Ален-Црвен.

Ама нама-узречица у песми

Аран-добар.

Астал-Сто за ручавање.

 

 

Б

Баница-пита гужвара мешена ручно оклагијом.

„Банда“-дружина музиканата, трубачи, плех музика.

Батлија-срећник., срећа.

Бардак-Глинена посуда  у облику бокала  из које се пије вин о или кондир за грејану ракију

Башта(татко)-отац.

Бегај-бежи.

Белокрилка-птица певачица са белим крилима.

Беклике-турски порез у времену ропства под турцима

Берићет-добар род у поље, богатсво.

Бил-био

„Биљобер“-верски празник Свети Јован седмог јула када се беру лековите биљке.

Бичкија-ручна тестера, мајсторски пинтерски и столарски алат

Блају-блеју овце.

Благо-слатко.

Блажила(блажи се)- „мрсна“ храна од свиња, „омрси се“, употреба свињског меса и масти.

Бремена-трудна жена.

Бурјан-Коровска биљка.

Буре-дрвена посуда у којој се смешта ракија.

 

 

В

Ваљавица-мала радионица за „ваљање“ клашњи(вуненог сукна)-од кога су се правила одећа у планини, која је нрадила на „погону“ млаза воде.

Ватање-пипање, миловање девојака.

Вергија-турски порез

Вериге-гвозден ланац окачен над огњиштем димњака.

Веник-шатор, често направљен од букових грана и покривен зеленим папратом у коме се весели и пије на вашарима у хладовини.

Викне-зове.

Вител- дрвена направа за забаву  младих („окретање“-претеча рингишпила).

Воденица-млин са воденичним каменом је млео жито покретањем воденичног тока помоћу млаза воде на потоцима.

Волел-волео.

Врта-враћа.

Вртипоп-планниска биљка Бела Рада.

Вртам-враћам.

Вудунка-врста јесење крушке, водунац, водена крушка, стиже у касну јесен.

 

 

Г

Гасарче-лимена направа овалног облика, светиљка на петролеј(гас).

Глупава-несналажљива, особа са мањим просеком интелигенције.

Горштак-планински човек, снажног изгледа, чврст и опорит на све муке и невоље у планини, отпоран, црвен ко јабука и здраворазуман.

„Готови“-спрема јело.

Госјанин-гост.

Градина-башта са старинским  цвећем и поврћем.

Грањка-Грана.

Грбина-леђа.

Гра-пасуљ.

„Гувно“-место где се простиру цигле направљене  ручниом калупом.

Гуте-кромпир(Црна Трава).

 

 

 

Д

Далечина-туђина, „бели свет“.

Двоколица-запрежна воловска  кола са два дрвена точка.

Дејани-мучи се.

Денуше-нестадоше.

Дејани-мучи се. Дербенџија-стражар, чувар кланца, пролаза. Дербенџије- специјална врста чувара (полувојна позадина стража) путева и кланацима од хришћанског становништва које је у времену под турцима обезбеђивало путеве и кланце пролаза турских каравана са товаром од хајдучије, који су чували страже и ударали бубњеве ако су се појављивали хајдуци.

Дивљакуша- Дивља крушка, необуздана девојка

Д’нске-Данас.

Д’л-узречица:дал, јели.

Д’нске-данас.

Д’нови-дани.

Д’њу-дању.

Добивал-добијао

Дојдемо-дођемо.

Дојди-дођи.

Дом-кућа, завичај.

Дојдооше-дошли(торлачко-шопски).

Доооди-долази

Друшке-другарице.

Друство-друштво.

Другар-друг.

Дунђер-грађевински мајстор.

Дудук-чобанска свирала, фрула.

Душманин-рђав човек, осветник, лош, крвник

Душмански-крвнички, осветнички,

 

Ђ

Ђубре-човек без карактера, лош човек, стајско ђубриво за њиве,

Ђуђумче-мала глинена посуда у којој се ставља  зимница или свињска маст или сир са паприком, као и свежа јаја и држи се у хладном подруму куће.

 

Е

Еве га-Ево га.

Еве-ево.

Ене ги-ено их.

 

 Ж

Женка- турско цвеће, жут цвет, украсна биљка.

„Жутан“-печалбар, Од тешку работу жути ко „женка у градину“, испоснео,  поцрнео од сунца и тешкога рада.

„Жућко“-жут кондир из кога се пије грејана ракија.

Жњем-жањем.

 

З

Забрајиш-заборавиш.

Зављил-зављио, одбацио, оставио.

Завалија-јадан, јадничко, сажељавање.

Зајебант-шалџија, шерет..

Зајебанција-шала, весели смех, некада и подвала у послу.

Збирам-сакупљам,  берем.

Здравје-здравље.

Здравац-планинска мирисна биљка, млади здравац испеван у песмама девојака за време Ђурђевдана.

Зврцне-зазвони.

Зевњана-земљана.

Зевња- зева, негде  стално поглеђује, непристојност.

„Зеленко“-зелен кондир из кога се пије хладна

Зивне-зовне, позове.

Знае-зна.

 

И

Ивер(треска)- кора  од трупа букве или храста.

Изђика-одржи се у животу дете.

Излезни-изађи, искочи.

Изедем-поједем, умиљата узречица мајке према детету, Умиљатост преме деци.

Иљадарка-новчаница од хиљаду динара.

Исна-истина.

Истрови-изгуби.

Ич-уопште.

Иш’л-ишао.

 

 

 

Ј

 јеч’м-јечам.

„Јечмари“-циглари који су увек долазили кућама када се вршила ручна жетва јечма.

Јеђте-једите.

Једанпут-једном.

Јест’к-јастук.

 

К

Калемар-мајстор који на дивљу подлогу младице калемљује воћку, нож с којим се врши калемовање воћака.

Калуп-цигларски четворугло правоугаони алат за  ручну израду цигли од иловаче земље.

Каца-дрвена посуда у којој се сакупљају шљиве за печење ракије казаном на село.

Какавац-врста  калемљене крушке, жут,  гњил и сладак, стиже  крајем августа.

Какој-како.

Казан-бакарна посуда за печење ракије.

Казувал-казао, говорио.

Каракаш-„црномањест“

Кво-шта.

К’д-кад.

Китка-Цвет.

Китени-окићен цвећем.

Кладенац-извор воде у планини ограђен каменом.

К’о-као.

Кот’л-Котао, посуда од бакра.

Кондир-глинена посуда за ракију (хладну и врућу).

Кондирџија-онај који служи ракију гостима  из кондира, који носи китен кондир на свадбу.

Компир-кромпир

Комине-преврела смеша набраних шљива у каци спремне за печење ракије на казну.

Комендијаш-забављач, шалџија, човек веселе нарави.

Комити- су припадници малих војних формација, који су се комитским или четничким начином војевања борили противу турског освајача

„Кривина“-избегавање радних обаеза у грађевинарству, забушавње на послу, забушант.

Крвопија-опасан човек.

Копнеје-вене, секира се.

Кравајче-мала погачица  омесена од браша која се пече у пепелу огњишта.

Кравај-весеље у кући.

Крстопутина-место где се укрштају сеоски путеви на коме се праве мађије.

Крушкар-место под дивљим крушкама, продавац крушака на пијаци или коњима у планини.

Крушковача-ракија од дивљих крушака.

Курјак-вук.

Куј-који.

Куфер-коферт за писмо, кофер за одећу и обућу за пут.

 

 

Л

Ласица-лицица.

Лапов-лопов.

Лабаво-попуштање.

Лега-лежи.

Ленствовање-нерад.

Л’ко-лако.

‘Ладно-хладно.

‘Лад-хлад.

Лепотиња-лепота.

 

 

Љ

Љушке-Љуљашке.

 

М

Маје се-не ради, лењствовање, нерад. Малтерка-зидарски алат.

Мајмунка-печалбарска торба у којој се носи алат и покривка. Мајачина-нерад, шенлучење, ленствовање, шетња, забава.

Малечко-мало.

Марен-неки верски празник, женска клетва.

„Масенга“-„опасан“ хајдук

Мистрија-зидарски алат.

Мори-узречива у говору.

Матер-мајка.

Малко-мало.

Маџарка-стара сортс модрих шљива од којих се прави пекмез и добра ракија српска шљивовица.

Мекишари-слаи на работу, немају физичке предиспозиције за тежак рад, мекушци, нису издржљиви у раду и животу.

Мине-пролази, прошао.

Младожењски-особа која носи китен кондир, зове за свадбено весеље и води рачуна о весељу кумова и старојка, најчешће је то зет момка, кога заките пешкиром и кога носи до краја свадбе.

Младиња-Млади, омладина, девојке, момци и деца.

Млого-много.

„Момкиња“(„слушкиња“)-слуга овчарски и говедарски код газде у планини, девојчице од седам година биле „слушкиње“.

Мученица-сама жена са децом без печалбара у кући која све сама обавља тежачке послове у планини, жена печалбара која се много мучи од тежине рада, самоће живота и сиромаштва.

Мушмула-кошчато воће сазрева крајем јесени.

 

 

Н

Наводаџисање-„наводаџија“ је  особа као „посредник“ приликом удаје или женидбе на село.

„Накоњче“-обичај да младо дете „уштине“ млада снајка, да заплаче-дарује га и то означава обред порода.

Најебувал-тешко пролазио у послу, тежак рад, неугодности код мајстора.

Наковањ-алат за ковање ручне косе за косидбу трава.

Натрескам-напијем.

Научил-научио

Нег’-него.

Нек’д-некад.

Неке-није.

Несам-нисам.

Носил-носио.

 

 

Њ

Њи-њима, Ово, Њим, с њим.

Њума-њу, ње.

 

 

О

Обед-ручак.

Обртам-окрећем.

Ов’м-овам.

Од’нем-одморим.

Одма’-одмах.

Онуј-ону.

Острило-брус за оштрење ручне косе од камена.

Отидне-отиде.

Оче-хоће

Ошав-воће.

 

П

Паница-чинија, тањир од глине направљен ручно код грнчара.

Пазук-недра.

Пандиљи-старо рубље.

Пекмез-посластица кувана од шљива за децу.

Перуника-украсна планинска биљка, плаве боје, има обредни значај.

Печалба-сезонски посао циглара, зидара, пинтера-тежачки посао, мука.

„Печал“(„печалба“)-туга, мука.

Печаловник-печалбар, сезонски радник.

Печаловина-зарада у печалби, надница сезонског радника у туђину. Потребштине-купљена роба на пијаци или дућанима за потребе домаћинства  на село у планини.

Пенџер-прозор.

Писал-писао.

Писувал-писао, пише писмо.

Писуј-пиши.

Питујем-питам .

Пиле-Птица.

Пинтер-качар,мајстор за израду буради, бачви и каца од дрвета  за ракију и вино.

Пилитија-младе птице у гнезду.

Пландовање-овце лети  у поднесе од врућине  одмарају у хладу.

Пладне-подне.

Побацује-присилни прекид трудноће, када се присилом избаци зачетак детата трудне жене

Подвешка-канап на женској плетено вуненој чарапи.

Повалим-похвалим.

Поголем-већи.

Погача-посебна врста хлеба која се меси и пече на жару испод сача(вршњика) у црепуљи(глинена посуда) -а данас у шпорету.

Поје-пева.

„Покривка“ („Премена“)-покривачи за спавање и одећа и обућа за пресвлачење недељом у печалбу

Политичи-бави се политиком.

Полагачке-полако.

Помељари-кириџије који су дотерали запрежном стоком или коњима жито да се меље у воденици.

Помињујем-помињем, штедим, замена за  нешто.

Понек’д-понекад.

Поприка-паприка.

Постал-постао.

Постал-постао.

Поточаре-воденице које су радиле на потоцима

Почука-потроши, попије.

Прооде-пролазе.

Проја-хлеб од жутог или белог кукуруза који је самлет у воденици.

Пројдооше-Прођоше

Промине-прође.

Почука-потроши, попије.

Почука-потроши, попије.

Прати-пошаљи,

Превара-прељуба.

Прекара-умире старац, осећај да је близу крај живота.

Препеченица-Препечена љута ракија на казану.

Причал-причао.

Проја-хлеб од жутог или белог кукуруза који је самлет у воденици.

Прооде-пролазе.

Пројдооше-Прођоше

Промине-прође.

Пченица-пшеница.

Пустелија-Место без живота, без птица и људи.

Путишта-сеоски путеви пуни блата и непроходни.

 

 

Р

Работи-ради.

Работа-рад, сезонски рад, печалба.

Радовал-радовао се.

Речељ-дечја посластица од шљива, грожђа, тикви печенки.

С

Сабор(собор)-игранка, место забаве младих уз игру и песму народних кола уз музику трубача, гајдаша, хармоникаша.

Сабајле(ујутру)- рано у зору, рано у јутро

Сас-са.

Свак’-свако.

Свадбарина-турски порез на удадбу девојке

С’г-сад.

Св’ки-сваки.

Селско-сеоско.

Синко-сине.

Сирнице-верски празник у пролеће, љушкање на љуљашки везаних за дрво

Скитња-лењствовање, беспосличар

Слабашно-слабо, неразвијен за физички рад, још неодрасла особа.

Слива- дивља шљива , дрисна, ситне шљиве.

Сл’нце-сунце

Смејурија-смешна ситуација, смеје се, шали се, весело је.

Смлачина-мешавина трава од које се праве „помије“ за  исхрану свиња.

С’њам-сањам.

Сњега-са њим.

Сњега-са њим.

С’њам-сањам.

С’н-сан

Совра-трпеза, дрвени ниски сто за ручавање са столицама „троношкама“.

Соплитале-саплитале, неспретан ход од преобимне употребе алкохола.

Спијење-спавање.

Спи-спава.

Стр’на-страна.

Стона(тестија)-Глинена посуда из које се пије вода.

Суђенице-Виле „пророчнице“-пророче живот детету кад се роди какав ће да буде, виле: судије живота.

Суче-Сукање(врткање) пређе на цевку, која се ставља у совељку(алат за ткање) и омнда се ткаје на разбој.

 

 

Т

Таг-тада.

Татко-отац.

Т’г-тад.

Тезетар-мајстор циглар.

Тезга(„Астал)-спремљен подигнути сто са направљеним блатом  за  ручно прављење цигле.

Тенџера(леђенка)-земљана посуда овалног облика са отвором и поклопцем са малом рупом у којој се кува јело поред огњишта или на шпорету.

Тепа-бије, туче.

Тепсијарка-тепсија.

Тија-те, ови.

Тике-тако.

Тканица-женски појас ручно ткан на разбоју.

Тој-то.

Туј-ту.

Турал-стављао.

Тугаљиве-Тужне, жалосне.

Туршија-зимница која се спрема чисто на природан начин у глиненим лонцима или качићима од дрвета-од воћа, паприка, парадајса, купуса. Трап-рупа ископана у којој се преко зиме чува кромпир све до пролеће у свежем стању.

 

 

 Ћ

Ћеримиџија-печалбар, мајстор за израду ћеремида од глине за покривање кућа у стара времена.

Ћиримиџија-печалбар, најамни радник: циглар , црепар и ћеримиџија.

Ђуђумче-мала глинена посуда у којој се ставља  зимница или свињска маст или сир са паприком, као и свежа јаја и држи се у хладном подруму куће.

 

У

Убав-леп-

Убаве-лепе.

Устанује-устаје.

Ушур-најам, услуга  од самлетог жита у воденици у брашну.

 

 Ф

 

 Х

 

  Ц

Царевица-кукуруз.

Цел-цео.

Целивал-целивао, љубио.

„Цивилка“-служење војске ван касране  без војничих обавеза: у мабуланте, пошти.

Цвећке-цветови.

„Црепуљан“-велики хлеб испечен у црепуљи под сачом (вршњиком). Целивке-пољубци.

Црнчи-мучи се, превише ради.

Цунем-пољубим.

 

 Ч

Чанта-торба.

Чантра- торба.

Черга-ћилим, ткани покривач на ручном разбоју.

Чељад-деца у породици.

Четници(Комите)- од речи „чета, четовање“ су били припадници добровољачке српске герилске формације која је настала током 19. века и која је организовано помагана од стране власти у Србији у циљу слабљења турске моћи на балкану.

Ч’с-час, тренутак.

 

Џ

 Џилит (Клиса)- планинска пастирска игра, дечја игра говедара, овчара и свињара.

 

Ш

Шешки-псећи

Шес-шест.

Шише-стаклена флаша за ракију спљоснатог облика.

Школарац-млад момак који иде на „више“ школе, јер се у планини није ишло у школу, саомоучно само да се чита и пише.

Шљивовица-ракија од шљива.

Шљивар-воћњак са шљивама.

Штурка се-нешто се снебива, тражин се нешто.

Штукнем-да нестанем да ме нигде нема.

Штријач(штровељевач)-мајстор(ветеринар) који „обрезује“ вепра да неможе да се пари са свињама

* * *

   Из објављене збирке песама на дијалекту::  ПЕЧАЛОВИНА(2011. Власотинце, “Млади Графичар”) , аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог И историчар И писац песама И прича на дијалекту југа Србије, Власотинце  (страна 31)

Постављено: 27. јул 2013.г Власотинце, јужна Србија

Аутор: Мирослав   Б. Младеновић Мирац

Напомена: На крају збирке je  РЕЧНИК ЛОКАЛИЗМА И АРХАИЗМА

 

* * *

 

 

РЕЧНИК  АРХАИЗМА И ЛОКАЛИЗМА

 

 

A

Алавутка(„шупељка“)-народни музички инструмент од глине,

Аероплан-Авион,

Антерија-Кратка мушка ми женска  хаљина испуњена памуком, са штеповима.

Абаџија-кројач антерија и долама

Амбар-Дрвени „четртасти“ сандук за чување жита на село,

Аргати- Надничари у поље

Аршин-мера за дузжину код ручног ткања,

Ајдучки- Хајдучки, јуначки

Ален-Црвен

Абер(турц.)-порука, вест глас

 

 

Б

Башта-отац

Беште-бежите

Бијач-извршитељ физичке казне

Б’з-Зова

„Баба“-Дужина штапа у игри  дечје игре „џилита“

„баскије“-летве од  младица буковине,

Бата-Старији брат,

„Боројалице“:-разбрајалице у дечјим играма „жмуркама“

Бега- бежи

Бојелек-„Дугачка анетрија“

Белград- Београд

Бел-бео

Брдине-Брда, побрђа, нераввне удодолине

Бача-башта

Бећар-момак

Баница-пита гужвара

Брана-дрљача, пољопривредна справа од прућа за равњање после орања дрвеним ралом или плугом

Буљук-стадо оваца

Барјактарче-момче које носи барјак на свадби

Блуза-кратка женска хаљина

Бањала-купала се

Брале-узрећица за  умиљатост брату

Барјак- бело или црвено платно као застава, кога су носили хајдуци или се носио на свадби

Бољка-нека болест

Баталјону-батаљон, формацатска чета у партизанима

 

В

Ване-ухвати

Вакли-шарени, црни

Вител-витао, направа за љушкање

„Воденице“-Дечја направа од кукурузовине за воденице потоичаре

Верга-веверица

Вутарка-Сукња од ткане вуне девојчица

Војно-ле(девојче)-драга, драги, (у припеву)

Војно-драги ,муж

Војче-девојче

Вракњичка-вракњица, вратанца, капијица

Ватамао(ваћамо)-хватамо

Ване-Ухвати се

Врзале-увезале  снопље жита

Врни-врати

Вржете-вежете

Врћај-враћај

Врљам-бацам

Врткају-упредају

 

Г

Горун-врста храста

Гајде-стари музички народни инструмент

Горешњак-верски дан вашара 26. јула у Власотинцу

„Гигање“,-Поскакаивање на једну ногу

Гиге(Гигаље)-штуле, ходаљке

Гасарче-лимена купаста светиљка помоћу петролеја

Гомна-Говна, измет животиње или човека

Гороцвет-врста цвета

Голема-Велика

Годиница-година

Градина-башта

Грађанче-момче које живи у граду, варошанче,

Грађанка-варошанка

Граба-хвата, узима

Гуја-змија

Големо-велико

Гњила-Мека презрела   крушка

Горјанине-ветар који у пролеће развија гору

Гуња-горњи део мушке одеће од грубе вунене тканине

 

Д

Дамба-дечја игра

Дутка(Дудерка)-суве стабљике конопље, које су служиле као светиљке , која се добија из потопљеног конопљиног стабла у барама воде

Дудуче-фрула, народни инструмент пастира

Дубац-дечја колица

„Длакара“-лопта за игру од кравље или коњске длаке

Дволе-бројалица

Дома-кућа

Девојче-млада девојчица, девојка

Долине-удодолине потока

Дооде-долазе

Дућан-продавница мешовите робе

Додијало-досадило

Дојдем-дођем

Дванаес-бројалица

Доланче-девојачки јелек

Девеју-збирају, сакупљају

Дунђери-мајстори грађевинари, зидари

Дада-старија сестра

Дибока-дубока

Долама-мушка ношња у виду дугачке пелерине

Дода-сека, дада

Доодим-долазим

д’н-дан

 

Ђ

ђаволче-момче, момак

 

Е

Ерген(турц.)-момак)

Ел’-дођи

е’дн-један

 

 

Ж

Жутајка-врста птице

„Жегало“-дечја игра

„Жмурке“-дечја игра

Ж’миш-жмуриш

Жњите-жетва жита српом

Женка-врста цвећа, кадифица, турско цвеће

Жалба-жал за нечим, неправда, неправо

Живовали-слагали  се , дружење

Жалеје-туга за  нечим

Жандар-полицајац

 

 

З

Заблајала-блејање овце

Замет-тор за овце

Збирале-сакупљале

Збор-говор, реч

Збориле-говориле

Зумбул-врста цвета(плави и розе зумбул)

Заинат-инаћење

з’лва-заова

згледамо-видимо, угледамо

здравац-врста цвећа

згодило се-десило се

 

И

Изник’л-изникао

Изеде-поједе

Искачајте-изађите

‘Иљадо-хиљаду

Исврљила-избацила

искам-тражим, желим

искарује-истерује

 

Ј

Јед’н-један

Једнуш-једанпут, једном приликом

Једноле-бројалица

Јечменка-девојка мкоја жање јечам, врста крушке

Јерген-момак

 

К

Каракаца-митолошка буба, опасна,

Като-час(архаично)-сваког часа

“Клопка“(„Склопка“)-дечја хватаљка за птице

Куче-пас

„Клечка“-саплитање

Кноћи-пред вече, вечерас

Крстат-шаре облика „крста“

Клиса(Џилит)-дечја игра

Клис(Клиска)-дечја игра

„Котарка“-дечја корпица направљена од прућа

Куде-где

Краљице-обредне песме и игре које изводи група девојака

Китка-цвет(закити се)

Кладанац(кладенац)-извор воде направљен од камења

Кладенче-мали извор

Коледари-група дечака која пева коледарске песме у време Божића

Кротко-мирно

којеми га-шта га

крошња-корпа

кучка-погрдна реч за жену, женка пса,

кудеља-преслица за предење вуне на вретену

караћеме-грдиће ме

куда-камо, где

кумитцке-кумитцке, хајдучке чете

килтлерове-хитлерове

Копање(окопавање)-прашење кукуруза, кромпира и винограда

комат-комад, парче хлеба

коџа-много

 

Л

„Лушка“-Љушка, љуљашка, љуљати

Лелејка-дечја љуљшка изаткана на разбоју

„Крпењача“_лопта од крпа

Лазарице-плави цвет, девојке које певају лазаричке песме, обредне песме

„Лазар“-вођа  лазарица

„Латинке“-жене староседеоца пре дпалска јужних словена у овим крајевима, римљанке

Леле-узвик и нарицање за тугу, неки бол или жал за нечим

Лани-прошле године

Ливатка-мала ливада са зеленом травом

латинче(Драгољуб)-врста цвећа

лежаја-лежао

лозје-виноград

‘леб-хлеб

Лепотија-лепота

Лелеје-љуљати

Лађане-врста ветра који хлади

 

Љ

Љиљак-јоргован

Љушка-Љуљашка

 

М

Младиња(младити)-млади, момци и девојке

„Магарац“-игра картама

Мале-мајко

Мома-девојка

Момче-момак

Музнице-овце које се јагње, које имају леко и музу се током лета

Млого-много

Младенци-верски пролећни празник за двоје младих који су  ступили у брачну заједницу

Малено-омало, недорасло, тепање девојци

Мори-узречица у говору

Маузерка-врста пушке

Материна-мајкина

Маћија-маћеха

Мајчица-мајка

Мерише-мирисати

 

Н

На-ево, узми

„Нишаљка“-Љуљашка

Ножице-маказе

Невеста-млада удата жена(девојка)

Наминуше-навратише

Н(М)исице-врста цвећа, дивљи зумбул плаве боје

Наџиње-нажиње

 

Најволила-најволела

Никој-нико

Накара-натера

Напудерисала-намирисала се

Ниша-љуљати се

Навађујем- наводим

Наминем-навратим, свратим,

Нуни-спавај

 

 

Њ

Њојзи-к њој

Њојне,-њене

 

О

Обаљње-рвање

„Оглавак“-женска ношња

Оро-народно коло

“Ораси“-дечја игра

Огледују-оглеђују се

Одеју-долазе. иду путем, одлазе

Оздол-одоздо

Обед-ручак

Озгор-одозго

Остри-оштри косу оштрилом

Огењ(огањ)-ватра на ољњишту

Одменица-стасала ћерка за рад у поље, мајкина одмена

Орате-говоре

Ората-говор

Обиколи-окружи

Одадба-удадба

 

П

„Пулке“-дугмади, дечја игра

Пандур-полицајац

Праћка-дечја  чобанска направа за игру

„Пуцаљке“-дечја игра

„Примика“-дечја справа за хватање птица. „омча“,

Петоле-бројалица

Плачипичка-дете које плаче без разлога

Проорати-проговори

Поубаво-лепше

Помад-бела крема за негу лица девојака

Пољубија-пољубио

Повива-повијја

Премена-преобука

Повревише-разговараше

Помете-почисте

Постот-део ожетог жита ручним српом

Праиме-правимо, урадити, радимо

„Преличотина“(Мечкар)-преушена особа

Потпираљка-подметнуто дрво као полуга у испомоћ подизања неког терета

Порта-велика капија

Помељара-девојка која ради у воденици и узима ушур

Подлагано-нешто обећано а неучињено, неверна љубав,

Пелин-биљка која има горак укус

Пазуке-девојачка недра

Пресно-тазе, нескувано млеко

Павловица-млада невеста Павлова

Посмивале-подсмевале

Писамце-писмо

Продума-проговори

 

Р

Растока-место где се река рачва на рукавце, издигнути део реке где се вода разлива

Рипни-скочи

Рукољке-руковати ожетог жита ручним српом

Раставиче-раставић

Резетла-врста цвећа

Растужија-растужио се

Разођујем се-скитам, ходам без циља

Роднина-рођак

 

С

Свињка-дечја игра хокеја

„Стрела“-дечја игра луком и стрелом

Стожер-усправан колац око кога се врше жито на гумно коњима или воловима

„Светиилија“-вашар 2.августа на Чобанцу

с’г-сад

Синко-сине

Самоук-особа која се сама научила да пише и чита без школовања

Столичка-дрвена столица троношка

Сушеничка-сушеница, месо сушено

Снашка-млада невеста(жена)

с’лнце-сунце

снопље-сноп жита увезаног после ручне жетве српом

Собира-сакупљају се, скупља нешто

Сојка-врста птица

Спије-спава

Сура-тамне боје

Соплети-саплети

Слунце-сунце

Сугаре-касно ојаљњено јагње или последње рођено дете у фамилији

Скапаја-скапао, ухватила га трулеж, лења особа

Старино-узвик у песми за стару особу или планине  у јуначким песмама

Свикам-дозовем

С’плетнем- саплетем

Славеј-славуј

 

Т

„Тирке“- чобанска игра

Тојага-штап овчара и говедара

„таблићи“-игра картама

„Трновка“-вашар у августу на верски парзник у село Свође

Транакоп-будак, врста ратарског  алата

Терзија-ручни кројач одела

Туј-ту

Татко-отац

Теленце-теле

Торбичка-торбица изаткана од вуне

Тулбен-бела марама, фино платно

Турила-ставила

Тавра- дика, дичи се, улепшава се

Т’нка-танка

Трандафил-врста руже

Тури-стави

Толко-толико

Тија-такви

Тканица- опасач ткан на разбоју од вуне са шарама

Тике-тако

 

Ћ, ћев-ћеф

 

У

Уапа-уједе

Укачи се-попне се,

Ујануло-попело на коња

Узомо-узосмо

Убава-лепа

Узнемо- узели смо

 

Ф

Фута-вутара, вута, женска сукња „шопца“,

 

Х, харач-турски порез

 

Ц

„Царушке“-дечја игра

Цура-девојка

Цавтим-цветам

 

Ч

Човке,-гумени опанци од точкова камиона

Четвореле(  Четвере, Чивиле,  Чардак, Чабар,  Чичино),-бројалице Чорбаџија-газда, богаташ

Черге-покривка изаткана од вуне или конопља иоли од козине

Чунгур-врста примитивног музичког инструмента, дрвени тупан, бубањ

Чума-куга

 

Џ

„Џилит“-Чобанска игра, клис, штап са квргом

„ Џиде“-дечја игра на леду

Џану-узречица у народним песмама

 

Ш

Шивке-плетенице косе

Шумка-гранчица са листом

Шевељи-заносити се, ходати несигурно

Школарица(„Школица“)-дечја школска игра

„Шутка“,-шутира

Шићер-шећер

Шајка-врста капе, ексер

Шербет-врста напитка од воде и шећера

Шимшир-зимзелено дрво                          

 

Из рукописа : ДЕЦА У  ИГРАМА  И ПЕСМАМА ПОВЛАСИЊА(народна књижевност-Етнологија/), 2012.г. Власотинце- Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

 

          * * *

 

 

 

 

РЕЧНИК АРХАИЗМА И ЛОКАЛИЗМА

 

 

A

Абна- кварна

aбре- узречица

aвлија-двориште ‘ајд- хајде, узречица

‘ајде-хајде, идемо

‘аје- не разуме

‘ајмо (ајде)-, хајде, идемо

ак’л- памет

акча-турска новчана јединица

ал’-узречица

ала-чудовиште

алал- реч похвале

алајбегова слама- свачије и ничије

аламани-мангупи

ален- црвен

алиш-квариш, љутиш (Бога алиш)

аљине-одећа, парамање

ама- узречица

аманет-порука

апаш- немирно дете, разбојник

арлија- срећа

арно-добро

‘армоникаши-хармоникаши

 

Б

Баба- стара жена, ташта

бабица-медецинска сестра

бађавџије-нерадници

баксуз- лош човек

благо- слатко

бајање:- гатање, врачање, изговарање чаробне формуле у лечењу  неке болести.

бата- старији брат

баталџија- нерадник

бањање-купање

„банда“-дружина

бапка-мекоћа,

батали – остави

башта-отац

беж’ – бежи

беклике.- Турски порез  „десетак“ под турским ропством у 16-19. веку.

белмуж- јужњачки спецјалитет од младог сира (или од масла-маслац)   и од белог кукурузног воденичног брашна у времену Премлаза када се јагањци одлучују (25. мај-19 дана после Ђурђевдана ) и или на Ђурђевштину, један дан пре   Ђурђевдана (6. мај)

‘бем-псовка

бесује-лудује, неверство жене, парење женке пса

беу-били су

беше- бејах, присутан, био је

б’зди- мирише, лош мирис

бија-био

билмез- нерадник

бисадзи –дводелна врећа са преклапачем

бир – узречица

бирал-бирао

благоњке- узречица

блаии-блаје

боемштина- кафански живот

болан – болестан

болни- болесни

Бољаре-село („Бољар“: сељак  великопоседник)

бољка-болест

бонбонџија-бонбонџија

брацо-умиљатост  према брату

браца-ближа родбина по мушкој линији

бре!-узречица

брго-брзо

брђанин-планински горштак,

брига- секирација, нека невоља човека

брљча- шашав, будаласт,

брчкали-купати се, газили воду, прскали се водом

буа-бува

будала- лоша особа

будне- буде

буде- биће

„бука“ –  дрво буква, округла шупља цев која нодводи воду на воденични точак који покреће рад воденица које мењу брашно од пшенице, ражи, овса  и кукуруза

буника-отровна биљка

буњиште-сметлиште

буре-дрвена посуда за чување ракије

 

В

‘Вала му- хвала му

варош-стари назив за варошицу-град, центар града

вашар – верски дан окупљања народа на весеље и продају

ве’ – узречица

вејка-врх храста, врх осушене гране  дрврта

Велигден – ускрс (верски празник)

велије- комад (грудва) сира која се сече на комаде при ручном добијању сира

Вепар- нерез

вересија – зајам

вергија-турски порез

ветарлига- узречица

Ветрушка – птица

видрошњак-доњо воденично коло  на воденици

видел- видео

видело – светлост лампе на петролеј или гасарчета, светлост по дану, дневна светлсот живота

видеја- видео

виђува-виђају се

викала-говорила, звала неког,

вилџан- шоља од глине (грнчара)

виме-део краве са сисама у којима се музе млеко од краве

вир- удубљење пуно водом

вол – во, домаћа животиња

волеја-волео

волел-волео

волење-љубав

„воћка“-женски полни орган , воће, млада садница

вр’ – врх  брда, врх неког дрвета

врана- птица

врачарица-жена која се бави враџбинама

враџбине:- магија, чаролија

вретено- дрвена нарава за предење вуне

врећа – џак направљен од козине

врзала- везала

врзан- везан

врца-црн канап, канап

врљи-баци

врне- пада киша, враћа зајам

врнеш-вратиш

врни се- врати се

врнул- вратио

вртам-враћам

врта се- враћа се

врту-враћају

врчи – пропушта, пада киша

вршњик- сач

вуја-вук

вуци – вучи, курјак, дивља животиња, вук

в’шке-вашке

 

 

         

Г

Гад-лош човек

ги- их

гил –гилицкање, узречица

гиличка – гилицкање

гле’-гледај, погледај

гњиде-вашја јаја на глави

гњездо-гнездо

говече -крава

голема – велика

голем – велики

големо – велико

гомно – измет човека, прљав човек

голча –узречица, сиромашан човек

горун –храст, снажан планински горштак

гос’ – гост

гоџа – много

гра’ – пасуљ

градина-башта

грањке-гране на дрвету

грбав – човек повијених леђа

грбаво – много родило у поље, добар род

грбина- леђа

грне-глинена  овална посуда за кување поред огњишта(са дршком и поклопцем

гробје – гробље

грозје- грожђе

грутка –парче сира, комад сира

гу-је, узречица

гуша-грло, оковратник

„гуштер“-млад војник

 

Д

Дабогда- узречица у клетви жена

давал – давао

дал- дао

дејани-мучи се

денем- изгубим, куде да се денем(где да се изгубим)

денске –дневне муке

„десетак“-турски порез

дербенџије- спцијална врста чувара (полувојна позадинска стража) путева у кланцима од хришћанског становништва које је у времену под турцима обезбеђивало путеве и кланце пролаза турских каравана са товаром од хајдучије, који су чували страже и ударали у тупане (бзбњеве) ако су се појављивали хајдуци ( махала Тупански Дел-село Борин Дол)

дечица- деца

дигаја – дигао се, подигао се

дигнул – дигнуо, подигао се

дигсе- дижи се

диж’ се- дижи се

диксе-дижи се

дирек- дрвена греда,  дрвени стуб куће

д’н- дан

д’нске- данас

д’н’с- данас

д’њу- дању

дојде- дође

дојди-дођи

дооди- долази

долеко-далеко

дом- кућа

дома – кући, кућа

долеко-далеко

досађа – досада, извињење

дос’г- досада

дремка- трен ока у сну

драл- подвикнуо, подигао глас

дрпав- поцепан

дрпни-узми, крађа,

дрчан – захтеван, свуда да проба

д’ске – даске

дудуче- фрула

дуле-умиљата узречица за дете

дупе- задњица

душманин-гадурија, лош  човек

душевадник- лош човек

 

            

 Ђ

Ђавол- ђаво

ђаволија-вешта жена, вагина

ђаволаста –девојка која „осваја“ момке, лепа девојка

ђидија-добар јунак

 

  Е

Еве- Ево

‘еде – једе

‘ектар- хектар

‘ед’н- један

‘ел ти- јели ти

‘ела-дођи, aлa,eлa oвaм дojди,eлa ja бejo

‘ер’м- јарам

ест’к- јастук

ете-узречица. (ете кво напраји-ето шта направи)

 

      

 

  Ж

Женка- жуто цвеће у градини

жељке-корњаче

железо-гвожђе

женка- жуто цвеће у градини

женске- девојке

живували-добро се слагали, лепо живели

жмије – жмури

жњеш – жетва

 

З

Забавил се- закаснио се

забрадила се –  завезала мараму на главу

забраила- заборавила је

заборавил- заборавио

завалија-сажаљење за болесног или сиромаха човека, губитник,

завило- умотано, јаукање пса

заврљил- оставио

загаламил – обогатио се, загаламио, непотребно порича

„загорел“- загорео, сексуална пожуда

„загорела“- страст жене за мушкарцем

загрцнуло се – залетела храна  у  једњаку

задавил се –задавио се

задремал- задремао

заинат- инаџија

зајебава се- шали се

зајебанција- шала

зајебало – узречица

зајебант-шалџија, шерет, весео човек

закасотина – мука, невоља у животу, тежина посла

„заклан“- поспан, уморан од тешког посла ( спава ко „заклан“)

закрпа- крпљена крпа на панталоне

„залепи“ – исказане ружне речи старијој особи

залуав-шунтав, блесав, изгубљен, будаласт, приглуп

залци- парче хчеба стављено у уста

залуђан- без посла

замајан-изгубљен, расејан

замет- тор за овце

„замочувала“- запишала, непоштовање жене према мужу

зановеташ- исправка, преправка

зановета – заповеда,  много тражи

„заноси се“  –  измотава се у ходању, пијан, прича оно што не доликује, прави се важан

знаја- знао је

заподевам- подсмех,  подсмевање

заповеда- наредба, наређује, подела послова

запој- запевај

запојал- запевао

запршка – зачин

зарадовала- обрадовала, радост

затој- зато

затрла се – загубило се,  пропаст

затрло – загубило се, нестанак

зацапал се- заљубио се

зачеша-  само кад се добије помоћ од другога онда се  иде напред

зашеја- заобишао

заш’л- зашао, много захтева

збере- сакупи

збирали се – сакупили се

збиркате –  сакупљате

здравје- здравље

„зев“- обредни чин у ткању на дрвеном развоју

зевњану- земњану порцију

зјала – лењост, митско биће

змни- тресе се

знаје – зна

 

 

И

Избечил – искоколио очи,  избечио

Изврнул се- изврнуо се, умро

изврљија- избацио

изврљи- избаци

изврнул- изврнуо

извољеваш- тражиш, потражујеш превише

„изгинусмо“.реч пошалица

изд’не- издане, умре, умор од тешког рада

издуле- напасена стока на пашњаку, затрованост у повећању стомака

„изгинусмо“-реч пошалица

„изеде“-уједе, поједе, наноси бол

„изедем“- поједем, узречица

изел- појео, изео

„изеле је“- нанеле јој зло, злоба, подвала,

„изеја“- појео,  изео, бол („изеја ме“ за срце)

изјалови- не буде онако како је погођено, несигурност

„излегне“ – изађе, изведу се пилићи под квочку

излипшу- полипшу, угину

изм’кне-измакне

изџивџија – искоколио очи

имал – имао

исек’л се – исекао се , посекао се

иска-тражи

исна- јесте, истина (исна си је било)

искарали  – истерали, отерали 

искарували- истерували, истерали,

искарује- истерује

искочил- искочио

испогани – исказивање ружних речи, („нахрани га гомнима“), вређање личности

испразним“- одбаци сувишност

истровено- изгубљено

истровил се – изгубио се

исчука- потроши

иш- бежи

 

 

 

 Ј

Јајца-јаја

 јевтика- болест турбекулоза

јед’н – један

јеђ’-једи, ручај

јела-оди

јер’м-јерам за запрежну стоку

југовина – опадање снега у пролеће

јуже – конопац

Јуне – младо теле

јутре-сутра

 јучер-јуче

 

К

Кавга- свађа

какој – како

кантар- справа за мерење тежине

капија – улазна врата на двориште куће

карала-љутња, љутила, грдња, грдила (мајка карала ћерку)

каца- дрвена посуда у којој се стављају шљиве за печење ракије

качамак-српски јужњљчки специјалитет од  кукурузног брашна(белог или жутог) самлето у воденици

квачка – кокошка која је из јаја  извела пилиће

кво-шта (кво работиш-шта радиш)

к’д-кад

„кец“-играч на крају народног кола

кида- сече

киде-где

килава –неспосбна особа

кисељке-  дивље киселе јабуке

клепан – оштрен камен на воденици (накован камен, секира, коса, мотика код ковача)

клувче –клупче

кљекав- неспретан, трапав у послу

кљечка-саплитање ногом, подмуклост,

кноћи-вечерас

кова- посуда

кој – ко

колај- лако, безбрижно

колко-колико

коловођа-играч који води народно коло

комат – комад хлеба

комендија-шала

комижива- Капу узречица у заклетви у потврди истине која се изговара другом лицу (Комижива-заклетва у мајку или сестру)

комижив – узречица у заклетви у потврди истине која се изговара другом лицу (комижив- заклетва у оца или брата)

компир-кромпир

кордељке-окруњен клас кукуруза

коричка-кора

коске- кости

котал(кот’л)-котао

коти- излежу се

коџа-много

крал- крао

крвник-зао човек, овчји крпељ

крвопија- лош човек

кротка-мирна

кротко –полако

кротка – мирна

крпи – шије, сашива поцепано

крџалије- бандитске чете које су пресретале Турке негде ба почетку 18 века (1792-1806.године), убијали и пљачкали: често су нападали и поткрадали стоку и оримали сточарима Србима, па се тога становништво по други пут расељавало у планинама у црнотравском,  лужничком и власотиначком крају

куде-где

куј- ко

кукавица – птица, човек без карактера

куковдан- неће никада да буде (јер кукавица „нема дан“

купил-купио

купен- купљен

курата –лоша срећа

курвалук-прељуба, варање у браку,

куса – једе кашиком, кратка сукња

кусо- кратко

кутрак- пас „трећак“, мало порасло штене пса

кућевне-Кућне

куфер-кофер

кучка.-лоша жена, керуша

куче-пас

 

Л

„Лагал“- лагао, лаж,  не узвраћена љубав, удварање

лагарија-шаљивост, духовита „лаж“, лажов, превара

‘ладно – хладно

„лаје“ –  велика причалица, склоност оговарању

лањски – предходна година

‘леб- хлеб

‘лебац – хлеб

легало – кућа, штала. стаја, тор

лежарина- лежи се а ништа не ради, надница плаћена печалбару када је кишни дан

лелеје се – лелуја се, слабог здравља

лелејка-дечја  изаткана рукотворевина  од вуне на разбоју у којој се носи дете на леђима или љушка у љуљашку

„л’же“- „лаже“, не узвраћа љубав

„л’жу ае“-„лажу се“ (воле се)

лизгуз –реч пошалице када се неко искија

лија- лисица

липсал-липсао, угинуо

липши – умри

лисје-Лишће

л’ка – лака

л’ко – лако

лозје – лозје, виноград

локмаш – који граби туђе, похлепан човек

ломоти-непотребно говори, лупетње, свашта говори, стално нешто прича

л’цка –лацка, неко те спомиње

лочка-мала барица воде направљена стопалом говечета

 

Љ

„Љуто“- вредно, налати на посао, свађалица

љушка-Љуљашка

 

М

 Маћија-маћеха

 Мејана -механа, кафана, крчма

 Мучил-мучио

 Мотовилка-дрвена наптрава за мотање пређе за ткање на разбоју

Мислил-мислио

 Младунци-млади брачни пар

 Младенци-верски празник посвећен младом брачном пару  после направљене свадбе

Милцацајац-милиционер

 Метер-зидарски метар

 Молија-молиои

  Малко-мало

 Млого-много

 Мераклија- превелика љубав према нечему: женама, вину и ракији

 Мајете-луњање, скитња по село

 Мру-умиру

 Мерак-воља, нешто се превише воли

 Млоги-многи

 Мукачки-посмуклост

 Манџа-јело

Маузер- немача реч (пусшка „маузерка“)

  Мотка-тојага,  дрвени штап  за батине

Могаре-магаре

Малер – нека несрећа

Модар – плав

Млого – много

Му – узречица

Матер – мајка

Мукачки -подмуклост

Море – узречица

Мазница – дволична особа

Малкице – мало

Мазан – подмукла особа

Мандало – неважна особа

Млати – удара

Манџа- јело

Мојега – узречица мушкарца

Мазгов -нерадник

Маџар плот-  плот зидан каменом или прућем плетен

Масница – модрица од удара

Могарица- велики кашаљ

Муфљуз – лоша особа

Муда- мошнице

Мишоловка- справа за хватање мишева

Мрте- узречица

Мајал- скитао се

Мајачина – скитња

Магаре –домаћа животиња

Мајање- скитња

 

Н

 Немог’л-није могао

 Нарани-нахрани

 Недош’л-није доша, женска клетва

 Наз’д- назад

 Некакој-некако

 Неработи-неуради

 Непројдоше-непрођоше

 Нек’д-некад

 Непројдоше-непрођоше

 Навреви-наговори, наприча, исприча

 Никој-нико

  Неје-није

 Ножице.-овчарске маказе

 Ник’д-никад

 Најебаја-најебао, надрљао, неприлеке у животу,

 Нагазија-нагазио,

 Несам-нисам

 Најмалечко-најмање

 Наполиц-напола, половина дневнице или добити у обради земље

Наиде-наиђе

 Нес’м-нисам

 Н’ћ’с-ноћас

 Неналитај-незалитај се, нежури

 Неаје-нереагује, незаинетерсован (чује ал неаје), прави се глув

 Натрескал се-напио се, птерао у алкохолу, заљубио се

 Нашеја-нашао

Неје – није

Натрескал се- заљубио се

Напраје- направе

Нараним – нахраним

Наџгари- набоде

Наденем – ставим

Несвртала – није свраћала

Најголема – највећа

Најголем – највећи

Напија се – напио се

Најдем – нађем

Ницају – ничу

Најак – најачи

Немало –нема се

Најели – нахранили

Неимал- никада не имао

Неврнул се- не вратио се

Невидел – не видео

Неподигал се- не подигао се, постао  непокретан

Немка – занемео, губљење говора

Нагрнуја – нагрнуо( рад мотиком у окопавању кукуруза или кромпира у поље)

 

 

Њ

 Њојзин-њен

њокавица- нос

њума – њу, ње

 

О

Обличишта- нечасне радње, срамотно, неморално  (подај му тој па му гле’ обличишта)  срамотно, неморално

Обешено (накачено) – стављено на клин зида, урађено (нема месено па обешено)

обукеја-обукао

овија-ови

овој – ово

оволки – оволики

овуј-ову, ово, показатељ узимања

ог’њ(огењ, огањ)-ватра

одила – ходала

одлати – скита се, вдалама

одвугла – влажна

одма’- одмах

од’мна-одавна, недавно

однел.-однео

оженил се -оженио се

озгор-одозго

ој- узречица

ооди- дођи, иди, путује

оодимо-путујемо, идемо

оојј- молим, одговор на одзив

опако- опасно, страшно

Оп’нци-опанци:свињски , правени од коже (шумадински), гумени  пиротски од гуме

опоује-певање молитве од свештеника, кадење уз молитву,

ората (оратешка)-разговор, говор

орати-говори

оратил-говорио

оратила – говорила

„Орашлике“-бонбоне направљене од ораха код  мајстора бонбонџије

орезил-усрао се, унередио се, прљав човек,

ор’л – птица грабљивица  орао

оро – народно коло

осиљке-бодљикаве иглице класја од жита,

остаја-остао

острило-оштрило, брус за оштрење коса

отидне-отишао

отидо-одлазим

отишеја-отишао

отиш’л-отишао

„откидао“-узимао

Отоше ( одоше)-  отидоше, отишли су

отпале – одпале

отуд – показно место кретања

отцекла – одсекла

оћала-хтела

оћаравел – оћоравео, остао без вида

‘оћу-хоћу

‘оче (‘оће)- хоће

очукал-очукао, ударио, поломио, штета,

оџак-димњак

 

 

 

П

Падал-падао

палаверка-жена која оговара, преноси вести

палитика- политика

панађур-вашар

пандиљ-део одеће, постиљак (пелена)

пандур-жандар,  полицајац, сеоски кмет, општински чиновник који наплаћује порез у село

 паприче – мала љута паприка

пара-новац, доходак, плата

параман-део одеће

парамање-одећа

пари- новац,

патка- мушки полни орган, перната птица, домаћа живина

пачвара- прљаава  крпа, прљав човек, човек с којим сви „бришу“патос

пекљавина – особа која се свуда меша

пенило- пена од сапуна

пепељив – пепељаст, мало луцкаст

петал-петао

пет’л – петао

печал (пекал)-туга, бол, зарада, материјална добит

печалба- надница, тежачење, аргатлук, работа

печаловник (печалбар)- човек који иде у печалбу, ради да би нешто зарадио, надничари, аргатин (зидар, циглар, пинтер..)

печаловина-зарада у печалбу

печено- готова ствар, свршено, дато

пијанка-весеље

пијавица- животињка која живи у воду

пилајка – младо пиле, лепа млада девојка

писувал-писао, пише оловком

питују-питају, распитују се, наводаџисање девојке

пладне-подне

побегал-побегао

повалене – похвалене

поврте се-снебива се, нешто тражи, окретање

поврта-приговара старијој особи

подаде-даје му, услуга подебел-дебљи

подвешка – канап женске плетене чарапе од вуне доколеница

подмуклица – прљава особа

подолеко- подалеко,  још даље, подаље

поганац – миш

поголема-повећа

погребоја – стално кашиком  гребе шерпе, збирање остатка,  задње рођено дете

поитај-пожури

појдомо-пођомо

полипсали – помрли, угинули

полипшу-угину

лол’чке-полако

полог-кокошје гнездо  на коме се сносе јаја

полочајке- плочајке, плочице од камена

пол’чке-полако

помор – смрт

понекоје-понеко

пооре- Иоре њива дрвеним ралом, плугом или тракторм

поп-свештеник

попадија – супруга (жена) свештеника (попа)

попадиче-попвова(свештеникова ћерка

пописували-пописали

попке-женски гумени опанци

попује – дели савете

пореџија-  оштински чиновник који наплаћује порез

потрепоја – стално трепће очима, човек са одређеном маном

попадиче-попвова(свештеникова ћерка

порекла – одустала од  „дате речи“ за удају

порева – повраћа

поприке-паприке

посналажљив-више сналажљив, довитљивост, сналажљивост

пострадосмо – нека невоља

потикала се – изгубила се, губљење орјентира живота

почука – потроши, поломи, изломи, што заради све потроши

пошал – пошао

предузимач (предузетник)-  приватни послодавац, груповођа

прозевушка-жена која се прозева од нерада, нерадник, лења жена

пројде-прође

праили-правили

прдне- испушта  гасове

привати-прихвати, „прими“ се посађено дрво

призетко – призећен, момак заснива породицу у  породици  девојке

пријавил-пријавио

прикане-пријатељу

„прича“-догађај, начињена штета на село

преапаја се  – ујео се

преврнула – окренула

прекарал-претерао

Прекара се-умре,  прошло време за парење животиња,  презрело воће

премена- девојачко рубље

премењује-пресвлачи

премла-велики страх од нечега

прегњеталце-стомак

препреза –  мења „страну“ у јарам при орању  плугом њиве  воловима

прооди-пролази

прорадују се –провеселе асе на неко весеље, радост у кући

претурила се- уплашила се

пупче-пупак детета, пупчана врпца

 

 Р

Работа-посао, рад, зарада

р’жен- ражен хлеб

разбој- дрвена справа за ткање текстила

разболеја-разболео

разболел- разболео

разнел-разнео

радела-радила

ракија- алкохолно пиће

‘рана-храна

ранил-‘ранио, хранио, рана од пушчаног метка

ранке – узречица у клетви („Ранке“-нека тешка болест)

распрштал- распрштао, разнео

раштркале се – разишле се на све стране

рек’л-рекао, казао

рекне- каже, казала

рекнуја-рекао, казао

рекнула-рекла

речеми  – каже ми, казао ми

р’ж- биљка  раж

рија- њушком свиња  њушка у ливаду

рипа – скаче

рипче –вагина код девојчице, умиљатост према женском детету

рис- дивља мачка

ровине-увала од рудокопа

роди- рађање, берићет у поље, невоља

родија се -родио се, откачио се неког бељаја, рађање

 

 С

Сабајле(собаље)-рану ујутру, пре изласка сунца

сабор(собор)-игранка, окупљање људи уз музику на верски празник

савељка-дрвена направа за разбој за ткање на село

саг-сад

сарани – сахрани, уништи

сас-са

свекрва – мајка  момка

свитке – свитац, „свитци“(мутно са „звездицама“  у очима од удараца)

св’ки-сваки

св’ку-сваку

сво-целокупно, све

сврака – птица

с’г-сад

седењкање-седењка, зимско ноћно  окупљање девојака и момака по кућама

сеиз-коњушар

сеир (Саир)-шега,шала., подсмех

секирација – брига, нервоза, напетост

селска-сеоска

синидар- сеница птица певачивца 

синко-сине

Сиротиња – сиромаштво, сиромах

Синџир- гвоздени ланац којим се везује пас

сирење-сир

Сиротија – сиромашрно стање

„ситно“-мали број дана до одслужења војске

ситулација-ситуација

скомина – киселост

скршлила – сломила, поломила

скрше-сломе, поломе

славеј – славуј

слама –стабљике после вршидбе на гумну од ражи и овца и јечма

сл’зе-сузе

сливе-шљиве

сломил – сломио

слуговање-слуга, надничар код газде (сточар)

с’м-сам

смејурија-смех

сми – нешто лоше

смишљаја-смишљао

снајка-невеста, млада удата девојка

сњума- с њом

собује- изује

совељка – дрвена направа на којој се мота пређа са којом се ткаје на  дрвеном разбоју

сојка- птица певачица

сол-со

сокак-сеоски пут у насеље, тесна улица, крстопутина у село, место окупљања,

сомун- бели  хлеб

сотона – ђаво

софра-трпеза, дрвени мали  округло ниски сто

спијете-спавате

спи –спава, нерадник

спим-спавам

„срединка“-средњи део, унтрашњи део хлеба без корице

старејога-старијег

„старкан“-стари војник

старојко-стари сват (побратим)

старудије-старо, неупотребљиво

старчуга – старац, стара мушка особа

стегнул – стегнуо

стигнаја – стигао

Стока – домаћа животиња, лоша особа, поквареност

стра’-страх

стринка-стрина, жена стрица

стр’на-страна

суне се-окрене се

сурци –измет псета, прљаве особе

 

Т

Таг-тад

„тврд“ – тешка особа

„тврдица“- штедљива особа, саможивеник

такој – тако

тамњан – творевина од воска (меда пчеле)

танте – узречица

татабица- врста штетног инсекта, штетан човек

татко- отац

т’г-тад

т’д-тад

теј-  те (теј овце-те овце)

тепа – удара, батина

„тепање“-батине, туча, умиљатост према детету

„тепаш“-удараш, уљигивање, додворавање

терање-изоран плугом један део њиве на село, излазак стоке, приморавање

тија- тај,  они. такви

т’ј-тај

тканица-мушки изаткан појас од вуне

т’кој-тако

т’нко-танко

тој-то

тојага-дрвени штап овчара и говедара

тојаче-тојага, мали штап

тотије- то је

топка-букет љубичица

трабуња – много прича

транакоп- будак, мотика

„трећак“-  млади во од три године

трешти – много се чује, гласност

„трлица“- причалица, дрвена направа за грубо одвајање стабљике коноља  и влакана

тријанка- врста шљиве, шљива са три  стабла из једног корена ( три четалке- три крака; пошалица  за мушки полни орган са мошницама или  за женски )

троношка-мала столица са три ногара

тропа-гласно говори

трпен- трпљен, који ћути, издржљив

тртомуте-нешто неко мути, превртљивац

трупчики-мали трупци (обла дрва)

тугичке- узречица сажаљења

туј-ту

тулбен-бела марама

туњав- неокретљив

тура – ставља

турај-стављај

туп- не изоштрен, приглуп

тупан – бубањ, гоч, музички инструмент

 

  Ћ

Ће- узречица, потврдно (ће буде)

ћера-тера

ћеримиџија (ћиримиџија)-печалбар, надничар, аргатин

ђидија – јунак

ђугум-глинена посуда

ћорав – не види

ћотек- тепање, батина

ћорча – приглуп, не види

ћурка – приглупа женска особа

ћушне-гурне га

ћушнем-гурнем

 

У

Убава-лепа

убави – лепи

убаво-лепо

убавило-лепота

убери се- узми се (узми се у памет)

убија-убијо, повредио се

увати се- ухвати се

увати га-ухвати га

уватио- ухватио

удал-удао ћерку

„ударен“- приглуп

ударил-ударио

удзрту-заглеђују

удри- удари, батина

узеја-узео

узрел-узрео, доба старости

ујани-ујахао

ујка- ујак

умочаја-умочао, умокрио се, упишао се

умочал-упишао се, умокрио се

умреја-умро

упецаја се- упецао се

уработи-уради

урекнула га- урочила га

утепаја-утепао, убио, батина

утепал-убио, батина, ударио, тукао,

утепала-ударила

учукан-приглуп, уштровен вепар, уштогољен (ован или во)

учкур- канап

уш’л-ушао

 

  Ф

фала- хвала

фали-хвали, недостаје нешто

„Фењер“- сточарска лампа на гас(петролеј) „фазан“, светиљка

 

Х

 Холштапер-безобразник, прљав човек

 

Ц

Царевица-кукуруз

ц’вти-цавти, цвета

цврсто-чврсто

цврцц (Милојка!)!-бити (као бити или као био Милојка!)

цел-цео

целивка-пољубац

целивување-љубљење

„цепи“- добро ради, секиром раздваја цепанице

цвили- плаче, јауче

црепуља-овална глинена посуда у којој се пече хлеб испод сача на огњишту

цркја-цркао, умро

цркни- умри

цркнул-цркао, умро

цуни-пољуби

 

 

Ч

Ча’-стриц

чакшире- панталоне

чамовина-даске дрвета од чама(бора)

чантра-чутура, торба

чебрњак-обло дрво на који се носио велики котао са водом са извора

‘чела-пчела

чемерика-врста отровне биљке

ченгела- кривудава кука  на којој се  стављају ставри ( Помагало од гвожђа у облику слова латинице  U  са кукама на крају )

черечи се-кривљење женских ногу, срам, стид

черге- покривка, ткани ћилим на разбоју

чешља- крађа, уређење косе чешљом

читал-читао

ч’к-чак

чкола-школа

ч’с-час

чување-добар однос према  ближњему

чума-куга

чумка-чума, куга

ч’чкољ- чачкољ,  дете   које се стално задиркује

 

 

Џ

Џабелеске-џабе, бесплатно, испод цене

џаболебоња- нерадник

џака-тражи

поџакала-оговарала, разговарала

џамбас-укротитењ дивљих коња

џивџану- врабац, умиљато тепање малом детету

џиброња- прљава особа, џибра(прљави остатак  после печења ракије на казану)

џинче-љуто паприче(паприка)

џигерица- део тела

џезвија- штета, одштета,

 

 

 

Ш

„шала“- кокетирање

шаљивџија-шерет, човек који воли шале

шарен:- који вара жену у браку

шарене- ћилим са шарама, неверне  жене

штала- стаја за  крупну стоку

шатровачки-говорни језик сточара и печалбара

шева- птица певачица, кривуда  лево  и десно

шиљ’к-шиљак

швалер-љубавник

шврљка-прељуба, лажов, неповерљива особа

шљива- воће

шљивар-воћњак

штала- стаја за  крупну стоку

шиша-узречица, скидање косе код берберина

шише-пљосато стаклена посуда за ракију

шпанцир-мајање, скитња

шондаш-завитлаваш

штрапка- стопа  животиње

штркљаш-када се неко осили, говече се „штркља“(када су  летње врућине  говече подигне реп када га уједе „зоља“  и  неком силом трчи  да  гази све пред собом: кукуруз, жито)

штровен-уштогољен, вађење тестиса код вепра

штудир-лутање, луњање, лутање без циља, скитња

штурка се- нешто тражи без циља

шубара- капа од штављене овчје коже

шунел- бежање

 

 

 ДЗ (Ѕ)

ДЗвер- звер, дивља животиња, лош човек

ДЗмни – чврст ход (кад се хода „земља да се тресе“), тресе се

ДЗвере се- чуде се, зачуђени

ДЗид-зид

ДЗидар-зидар

ДЗвиска-Двиска, млада овца која се није јагњила

ДЗомбав-Зомбав, лошег изгледа у лицу

 

 *

Из рукописа ПЕЧАЛНИК (Власотинце, 2012.г)-Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

Постављено: 28.јул 2013.г. Власотинце југ Србије

* * *

 

 

 

 РЕЧНИК  АРХАИЗМА И ЛОКАЛИЗМА

 

 

 

A

 

Акне-натера, набије, утера

Апне-уједе

ајд’-хајде, чаком, одмах, отпоздрав,

алал-узречица похвале:алал вера

алатка- курац, пенис, мушки полни орган

аљавотина- преличотина, измотава се , прави се чакнут,

абре-узречица, знак чуђења

 

 

Б

 

блесав-неразуман човек

башта-отац

богче-Бога

баба-ташта

биров-сеоски кмет

бијен-тучен, претучен

бодцка-бодља од јежа

братац-пријатељ

брљча- шашав, будаласт,

брљива-будаласта

бађавџија-нерадбик

битанга-лош човек, безобразник,

банзов(бандзов)-неразуман човек, тупавко

бараба-лош човек

блаи-блеје

буљав-разокав, једноглед, велике очи

буљина-птица сова

буљи-негде гледа, скривен поглед

булка-разбулкано зрно кукуруза на ватри, цревени мак

 

 

В

 

видело-светлост

врни се-врати се

врљај-бацај

влачези-дрвена направа за сточну запрегу

вртам-враћам

викам-зовем

вашљиво-прљаво

вурда бабо- врста млечног производа, узречица

вицкаст-шаљив, који зна вицеве

вуна кићо-узречица у шали

ванџирала-побеснела, полудела, гневна

вуцибатина-покварен човек, прљав и зао човек, лажов

вутара-женска сукња од вуне овце

ваћање-хватање,   сексуално злостављање  жена

вр’-врх

 

 

Г

 

газдарица-домаћица куће

гузица-задњица

гу-је

ги-их

гњевница-дневница

гумен- савитљив као гума

грнци-посуђе од печене глине

гол’-го

голем-велики

глувча-глув, недочује,

гужњак-задњица

гле-гледај

гузан-крив, грешан

гузоња-син високог државника на функцији

гадан-опак, зао

говно-гомно, лош човек, измет

гомњар-прљав човек

гаде један-прљав човек, поквареност,

гњидо једна-поквареност, дволичност

гадурија-поквареност, прљавштина, покварен човек

градина-башта

гагрица-скрчав човек, саможивеник

глибава-трома

губав-неком прљавштином обележен, са крастама

глупча-будала

глупав-будаласт

глувара-који само луња, ноћна луталица, иде од куће до куће,

голоигра-  грбља,

 

 

Д

 

детенце-дете

детиња-дечја

домаћица-супруга, жена домаћина

дупенце-дечја засњица, дечје дупе

дупе-задњица

дојдо-дођох

дом-кућа

дадем-дајем

држ му-држи га

де-узречица у говору

докурчи-досади

детињо-дечје

докурчило-досадило

до мојега-узречица, до курца, љутња

дрви се-ерекција  пениса-мушког полног органа, прави се важан

дркаџија-орални сношај мушкарца, који га дрка, љутња,несналажљив  мушкарац,

дада-старија сестра , сека, дода

дрљав- ујутру неумивен, неуредан

дрмбољ- стари назив за неки музички инструмент

двиска(дзвиска)-млада овца која се није јагњила

дуни му-дувај  устима

дупеста-велика женска задњица, згодна жена

дигал(дигнул) се-дигао се, пенис(курац) у ерекцији

драгичка-порука, абер, исказ поруке

динарче-динар, новац

 

 

Ђ

 

ђока-курац, пенис, зајебанција, шала

ђура-узречица, „шије му га ђура“, исказ незадовољства,

ђубре непрегорело-прљава особа,  поквареност,

ђувечар-особа која воли јело ђувеч, мајстор грнчар који прави   глинену посуду ђувеч, нерадник

ђилкош-непочишан младић на село, обешењак,

 

 

 

 Е

 

еве-ево

еооо-погрдна мушка шала на село, зајебанција, узречица,

 

Ж,

женче-млада удата жена

живо-све што се креће

жвајзне-удари

жвизне-утера

женка-жута цвећка у градини, жуто цвеће,

женски петко-мушкарац који ради женске послове

женска-жена, женска особа, млада девојка

 

 

З

збиберим-начукам, набијем, утерам

збрзи-утера

звизне-удари

заработил-зарада

зајебанција-шала, пошалица, подскочица

зајебавај-шала, задиркује, пошалица

зајеби ме-остави ме на миру, не досађуј

зезам-терање шеге, пошалица да се скрати досада

збије-утера

загуљотина-џандрлјав човек, чудна особа, незгодан човек, лоше нарави

зајебант,-шалџија, особа која ствара смех у друштву

загуљен-незгодан, неприступачан

зажуљија-особа која слабо види, млакавост

зајеба се-узречица, учинио грешку

зевзак-нерадник, приглуп

згуза-отпозади

загорела( загорел)-јака сексуална жеља жене и мушкарца на село

 

 И

искочил-изашао

испилило-искубао, очерупао

 

Ј

Јебем-сексуални чин

јес’-јесте

јеби се-узречица у говору

јеби га-узречица у говору

ју-узречица уговору

јебал-јебао, сексуални чин

јебем ги-јебем их, пошалица

јебе ми се-узречица у говору

јебана-жена после сексуалног односа са мушкарцем, трома особа, губитник,

јеботе-узречица, знак чуђења,

јебачина-сексуалност

јебиветар-несигурна особа, особа без поверења, неспособност у раду,  јебан-губитник,

јебање-секс

јебаја (јебал)-јебао, сексуални чин,

јебурљива-жена која много воли да се јебе, сексуална жена,

јебу се-полни однос мушкарца и жене

 

 

К

 

Курвинска-прљава посла, нечиста, жена која стално мења мушкарце,

Куј-који

к’д-кад

кумица-жена (супруга) кума

крвч’к-крв

крс’-крст

курац-мушки полни орган

кво-шта

куга-болест

кур’ц-курац, пенис

крши-ломи

курчи се-прави се важан

курајбер-мангуп

качамак-српски специјалитет од пројног(жутог) и белог брашна  куде(киде)-где

кравај-мала погачица

калај-средство за калаисање бакарних посуда,

компир-кромпир

куре-мало дете, дечје паче

курата срећа-лоша срећа, незгода, губитник,

керуша-женка  ловачког пса

кретен-будала

кучка-женка пса, лоша жена

курвештија-лоша жена, прељуба жене

куроња-мали дечак,

 

 

 

 

Л

‘лебац-хлеб

‘лебарник-фуруна за печење хлеба,

лепче-хлеб

локмаџија-пијаница, алкохоличар, похлепна особа

лопужа-лопов

липсоња-неухрањена особа,  млитав,

луша-пичка, вагина, женски полни орган, узречица:“чукам си лушу“,

локатори-пијандуре, алкохоличари

лочу-пију

 

 Љ,

 љубеш(Горњи и доњи)-уста или полни орган

 

М

материна- мајкина

матер-мајка

мунем-стави га

море-изречица у говору

мојега-узречица мушкарца у послу, курац, мушки полни орган, пенис

муда-мошнице мушкарца, мушка јаја

модар-плав

мрсомудоња-који ствара проблеме, лоша особа,

мати-мајка

матовилка-дрвена направа за мотање пређе, курац, мушки полни орган

манџа-јело

мустаћи-бркови код мушкарца

моја ме-узречица жена у говору

малечко-мало, није велико

малко-сасвим мало

мајмуну један-љутња на другу осубу, мајмуне један, глупак,

менђушар-особа која носи менђуше на ушима, млитава особа,

муж-ожењен мушкарац

мудоња-млак, тром, нерадник

манда се-скита се

мандало-скитара, бетзвредна особа, дрвена направа с којом се затварала дрвена врата

млого-много

мазгов-нерадник, тупава особа, себичност,

масница-модрица од  батина  по телу

мућкарош-лоша особа, стално нешто мућка, нерадник

мрс-свињокољ у јесен, маст, полни однос

 

 Н

натрескам-набијем,

нанче-мајку ти

накарам-набијем

невеста-млада удата жена

начукам-набијем

нагузим-сексуални чин

нес’м-нисам

неје-није

напрај-направи

напсува-напсовао

не пиздари-не галами,

набутам-нагурам

најебао је-надрљао је

напичњак-женска особа која се прави важна, млада жена

најеба га-велика мука, у невољи

ник’д-никад

нејебана-жена без секса, невољна жена,

најебал си-надрљао си, у проблемима,

накарал-утерао

напраил-направио

непосолен-неразуман човек

натрти се-нагузи се

начукал-начукао, сексуални чин мушкарца

нумеје-не уме, не зна

 

 

Њ

 њума-узречица жена, њој

 

 О

оплајвазим-мушка пошалица

овам-пвамо

овуј-ову

овој-ово

од’мна-одавна

опасена-поједена трава у ливади, чакнута

‘оћеш-хоћеш

‘опрем-мушка пошалица

одјеби-бежи од мене, љутња, склони се

‘остар-оштар

отишеја (отишаја)-отишао

опалим-спалим, сексуалност,

омакнем-набијен, сексуалност

обед-ручак

одма’-одмах

отресем-начука, одјебем, сексуалност

омрси се-нешто јебе, јебачина, секс,

обесил га-мушка пошалица за  импотенцију, старост

оној-онмо

објаши-ујахати

опанци-обућа

 

П

поган-прљав човек,

погана-прљава жена

повитак-пелене

прди-пушта гасове

по списку-псовка целе фамилије

прљица-уста

пизда- пичка,  прљава особа, кукавица човек, преварант

печалбар-радник у надници, мучен радник,најамни радник у туђину

предузимач-приватни послодавац

прејеба-превари

прејебал,-преварио

посерем-љутња, незадовољство, нужда, измет човека

прокурцал-све потрошио

попиздио-разљутио се

пицајзла-кукавица, преварант

пичколизац-дволичњак, улизица

пичкара се-псује мајку

прцало-јебурљив, незрела особа

патка-курац, пенис, мушки полни орган

поголема-већа

прњка- њушка, нос

порасаја,-порастао, израстао

плакне-стави га

прдало-задњица, испуштање гасова

паница-чинија, тањир од печене глине

пичкица-згодна девојка

пиче-младо девојче, женски полни орган, мала девојчица

почекотина-који стално чека,  смиреност, стрпљивост, узречица“стара почекотина“

појеба га-превари га

п’шкаш-пашлаш, пушта гасове

пијандура-алкохоличар

пицопевац-превртљив мушкарац,

перуника-биљка са плавим цветом,

проодио-проходао

почел-почео

поје-пева

 

Р

 рђа-лоша особа, поквареност

работа-рад

рабаџија-трговац са запрежном стоком

раскурцал-све растурио, све потрошио, упропастио цео иметак,

разјеботина-лошо урађен посао,

рокне-удари

рутаво-јако, веома снажно, чврсто

размркала се-овца тражи овна да се пари

разбукарила се-свинја тражи вепра да се пари

разбуцал се-разјебао се,  неконтролисано понашање

рогоња-будала, насамарен

риђосана-добра риба, згодна жена, боја женске косе

роспија-покварена жена,

рундов-пас

распикућа-растурач  куће

разбуцана-разјебана, неочешљана жена, сеуксална жеља

рачеврљан-разбијен део крушке, набијено, последица ударца  каменом у главу

рекнуја-рекао

 

 С

спалим- утерм, натерам, набијем

стерам-натерам, набијем

сиса-дојка жене

сорта-врста, фамилија

спрегнем-савије, натегне, набије, утера

смрдљива-прљава жена, поквареност

стринка-стрина

семка-семенка, клица

совра-софра, трпеза за ручавање

смрдљиво-прљаво

стуј-с том

с’м-сам

сас-са

снајка-млада невеста, снаха, снаја

совце-са овцама

с’г-сад

скурцао-потрошио

сирома’-сиромах

стојко-курац, мушки полни орган, пенис

стр’на-страна

скрчав-циција, лош човек, недаје ништа, тврдица

скокам-набијем, утерам

стерам-натерам, утерам

сојка-птица певачица

само баје- гласно исказивање незадовољства, стално нешто прича

сивоњо-незналицо

спрегни се-намести се

спичкал-потрошио

смрдља-прљава

сврши-оргазам

струготина-отпадак дрвета после стругања дрвета  на пилани(стругари)

срамотичина-безобразлук, недолично понашање

стоко-љутња, увреда

скапља-трома особа у послу

спрдачина-неозбиљност

сероња-неспособност

скецан-лошег физичког изгледа

суртук-будала

срдито дете-наљутено дете

селски-сеоски

свитке-светлост, бубаљке које светуцају ноћу

седнуја-сео

стра’-страх

 

Т

турим-ставим

тетка-сестра мајке

там-тамо

туп-незаоштрен, мушка пошалица

тија-тај

тврд-мушка пошалица

тупаџија-онај који  нешто „тупи“, увек нешто поквари, поквареност

троши-ломи

тој-то

татко-отац

тојага-дрвени овчарски штап

тараба-истесана даска до метар дужине са шиљком на врху

тртоња-онај који се „трти“, доказивање у послу, свуда се наплиће, тикван-глупан

транакоп(будак)-копач, шиљата мотика

туца се-јебе се, врши сексуални однос

тврдица-шкрт

 

Ћ

 ћорча-има слаб вид, неналажљив, погрдна изреака према оном ко слабо види

ћорави-не види добро

ћуране-погрдна увреда  према мушкарцу

ћурко-погрда увреда према жени

ћускија-глупак, гвоздена полуга

ћутук-глупак, крњуга, суб одсечак одсеченог стабла букве

ћулавка- обележен неком маном : „има ћулавку на главу“ , чуперак дечака на глави

ћопша-погрдна изрека за оног што храмље, има једну краћу ногу, тром,

 

 

У

узо-узео

укачи-попео се

упрчил-дигао га, усправио се,

укоравија-укоравио, учврстен,

уапеш-уједеш

ујани-ујаши

утепаја-утепао, убио, батине,

умреја-умро

усмрдеја-усмрдео

 

 

Ф

  Фамилија-ужа породица

фртаљ-четвртина

 

Х,

 

 Ц

Цуне-пољуби

Цревар-погрдан назив за лоше људе у Власотинцу, нерадник,

цвика-плаши се

циганштура-погрдан назив за  лоше цигане, погрдан назив за лопове и лажове

цимир-узречица: „цимир пичка“, плачљиво дете,

цмиздри-плачљивко, дете које плаче без разлога ,

цинкарош-дволичњак, преварант, потказивач

цепанка-незграпни мушкатац,   дужни метар расцепаног облог дрвета,

 

Ч

 човка-глава

чукам-јебем, набијем, мушка пошалица

чукало-мушки уд, особа која много прича

чешире(чакшире)-панталоне ручно скоројене од вуненог платна(клашње)

чивта се-рита се

 

 

Џ

џандрљало-покварен човек

џерима-проклетство несрећа

џеремољина-пичка, погрдна женска шала, „пуста џеремољина свашта рађа“, женски полни орган

џибра-прљави остатак коштица шљива после печења ракије на казану, прљава особа, поквареност, погрдна увреда

џукела-будала

џомбав-нераван

 

  Ш

Шашав-лудцакст

Шија-врат

ш’ш’књ си-откачен блесав

шибне-удари

шугаво-неухрањено, прљаво

шуга-кожна болест

шупељка-музички инструмент окарина направљен од глине, погрдна мушка шала

шоња-несналажљива особа, погрдна  шала, приглуп

шмокља-погрдна шала, несређеност,

шипарица-млада свиња која се први пут пари, млада девојка

шпиртосан-превише уморан, без снаге

шврља-прељуба, пише оловком

шиљокуран-незрела особа, пубертетлије,

шилибајзер-недорасла особа, преварант

шиљеже-младо јагње од овце

Ш.Л.Б-шашав, луд и брљив, мушка пошалица:“ти си Ш.Л.Б“

шинтер-пас

шише-флаша, стаклена боца

* * *

 

Из рукописа:- ПСОВКЕ И РУЖНЕ РЕЧИ ИЗ ВЛАСОТИНАЧКОГ   КРАЈА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ- ПОВЛАСИЊЕ(2012.г.Власотинце)-Аутор:

Мирослав Б Младеновић Мирац локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

Постављено: 28.јул 2013.г. Власотинце југ Србије

* * *

 

 

 РЕЧНИК  АРХАИЗМА И ЛОКАЛИЗМА

 

 A

 Аран-добар.

Ајс’-хајде.

Ален-црвен конац.

‘Артија-хартија.

Астал-сто за ручавање.

Ајде-Хајде.

Авлија-двориште куће.

Амбар-дрвени сндук за смештај жита, дрвени силос.

Арно-добро.

Амрел-кишобран.

Ама-узречица, ће.

Абер-порука.

‘Ајте-хајдете.

 

Б

Бил-био.

Башта-отац.

Бучка-дрвена посуда за бућкање маслаца од  овчјег млека. Бучкање-бућкање,  радња добијања маслаца из овчјег млека из бучке бућкањем млека.

Босиљак-миришљава биљка.

Баница-пита гужвара.

Б’ш-баш.

Бејо-Бех, кад сам био.

Сабор(собор)- народно коло, игранка уз музику свирача.

Бата-старији брат сестре и брата.

Бачал’к-пртљаг.

Берићет-богатство.

Бaњал- купао се.

Беше-било је.

Братко-другар.

Бија-био.

Брука-прељуба, срам, стид, неморал.

Брљча-будала, није при здравој памети.

 

В

Врта-враћа.

Викне-зове.

Вуновлачара-машина за влачење вуне, ради на речицама. Вутарица-дечја  вунена сукњица од грубог сукна (клашње).

Врца-канап исплетен од вуне.

Ви-вас.

Вртање-повратак.

Височина-високо.

Водил-водио.

Вампир-дух.

Викав-називају, зову.

Вача-хвата.

Врцани-надимак по „врци“-канапа.

Вршњик-сач, поклопац црепуље печења хлеба крај огњишта. Вани се-ухвати се у коло.

Ванул-ухватио.

„Врља“-баца.

Вршља-прљавштина, прави штету, нечасност.

Врљак-брдовита  планинска  стрмина  где се  једино „врља“(баца) каменом.

Врљија-вљио, бацио.

Вамилија-фамилија.

 

Г

Гаће-панталоне.

Гомна-лајна, човеков измет.

Градина-бача.

Горштак-човек који живи у планини.

Голем-велики.

Гњездо-гнездо птица.

Грањка-грана дрвета.

Гасраче-лимено купаста светиљка на петролеј(гас).

Гуте-кромпир.

Главата-глава.

Големијат-већи, повећи, старији.

Гајдарџија-народни музичар који свира гајде.

Гадно-лоше.

Грбина-леђа.

Греови-грехови.

Грваљу се-грле се.

Гица-рита се, опира се, удара се, одбијање.

Главурина-глупак, будаласт, велика глава.

 

Д

Дојдооше-дошли(торлачко-шопски).

Дејани-мучи се.

Д’нске-данас.

Д’л-узречица:дал, јели.

Д’њу-дању.

Дооди-долази.

Другар-друг.

Д’днови-дани.

Дом-кућа, завичај.

Добивал-добијао.

Дика-радост.

Дупе-задњица, гузица.

Дубало-помоћна дрвена направа за мало дете да прохода.

Дојде-дође, стиже.

Далечина-даљина, туђина.

Дом-кућа.

Друм-калдрмисани пут.

Душмани-лоши људи, злочести.

Дрозгов-дрозг птица певачица.

Д’-да.

Д’н-дан.

Девојчетија-девојке.

Доодили-долазили.

Двор-двориште куће.

Дос’г-досада.

Девојће-девојке.

Детево-дете.

ДЗмија-змија.

Дробил-дробио, замрсио.

Доодил-долазио.

Друшке-другарице, вршњакиње.

Добричина-добар човек.

ДЗвери-лоши људи.

Догураја-догурао.

Дигнуја-дигнуо.

Дос’г-досада.

Дош’л-дошао.

 

Е

Еве-ево.

Ел’-узречица, или, ил’.

‘Емпут-једанпут.

Епа-узречица  у разговору

Ебемлига-узречица у разговору.

‘Едеш-једеш.

 

Ж

Жњем-жањем.

Жената-жена.

Женче-жена.

 

З

Зврцне-зазвони.

Збирам-сакупљам.

Зивне-зовне, позове.

Зављил-зављио, одбацио, оставио.

Забрајиш-заборавиш.

Здравје-здравље.

Забрај’-заборави.

Залчак-парче хлеба.

Зевња-земља.

Запел-запео.

Зинул-зинуо, отворио уста.

Збор-реч.

Збори-говори.

Зарадује-развесели, обрадује.

Збиротина-различито сакупљено воће, сакупљено грабуљом сено на ливаду, различита гомила.

Загори-појачана жеља за  сексом.

Збирштина-окупљање људи, гомила, сеоска крстопутина, сокак. Зашеја-зашао.

Зажмурија-зажмурио.

Засрал-покварио, упропастио.

Зашашавеја-зашашавио, шенуо, ван памети.

Заврљија-заврљио, одбацио, оставио.

Заљубија-заљубио.

Запуштија-запуштио.

 

И

Истрови-изгуби.

Ич-уопште.

Иш’л-ишао.

Изедем-поједем, умиљата узречица мајке према детету, умиљатост преме деци.

Иска-тражи.

Идење-одлазак.

Ишал-ишао.

Изоратим-изговорим.

Истрови-изгуби.

Ич-уопште.

Иш’л-ишао.

Искривил-искривио.

Испрскаја-испрскао.

Изгубија-изгубио.

Ишеја-ишао, одлазио.

 

Ј

Једанпут-једном.

Јест’к-јастук.

Једнуш-једном.

Јебаја-узречица у разговору.

Јед’н-један.

Јабуће-јабуке.

Јасење-Дрво Јасен са лепим мирисом цвета.

Јеђ-једи.

 

К

К’о-као.

К’д-кад.

К’во-шта.

Казувал-казао, говорио.

Куј-који.

Какој-како.

Каракаца-умиљато тепање мачки.

Казуј-кажи.

Куде-где.

Коричка-кора хлеба.

Кожук-кожух, прави се од штављене коже оваца.

Компири-кромпири.

Косов-кос птица певачица.

Кравајче-мали хлебић печен у пепелу огњишта.

Кука-жеравица од гвожђа с којом се меша жар на огњиште. Кладенац-извор планинске воде саграђен са каменом.

Кикотало-смејало.

Клашње-изаткана и уваљена вунена тканина у ваљавицу од вуне овце.

Курјак-вук дивља животиња.

Караконџула-плашило.

Копнеје-вене, секира се, туга.

Кришка-задњица жене,  исечено парче хлеба.

Карале се-свађале се.

Кушља- брдски коњ.

Кучето-куче, пас.

Кој’-ко.

К’ко-како.

Крушковача-ракија од дивљих крушака.

Крушак-место од дивљих крушака.

Кротко-мирно, сталожено, тихо.

Куфер-дрвени кофер.

Каца-дрвена посуда у кој се сакупљају шљиве за печење ракије на казану.

Кудеља-преслица са којој се преде вуна на вретену.

Киде-где.

Л

Ласица-лицица.

Лапов-лопов.

Лабаво-попуштање.

Лега-лежи.

Ленствовање-нерад.

Л’ко-лако.

‘Ладно-хладно.

‘Лад-хлад.

Леле-узречица лелекања (исказ незадовољства).

Ложица-каишика, прибор за јело.

Л’же-лаже.

Л’жов-лажов.

Лоче-пије алкохол, лиже млеко.

‘Леб-хлеб.

Л’жу се-воле се.

Лагаја-лагао.

Лозје-виноград.

 

Љ

Љутеница-специјалитет јела од љутих сувих паприка.

Љубил-љубио.

 

М

Мори-узречива у говору.

Матер-мајка.

Малко-мало.

Мајачина-нерад, шенлучење, ленствовање, шетња, забава.

Млого-много.

Маје се-не ради, лењствовање, нерад.

Малтерка-зидарски алат.

Мистрија-зидарски алат.

Малечко-мало.

Мочка-мокраћа.

Мами-зове, повикује, позове.

Мосте’-мали мостић, брвно  на потоку.

Момчетија-момци.

Мојега-узречица у разговору.

Мог’л-могао.  Мачће-мачке.

Момчето-момак.

Мужата-муж, супруг.

Могаре-магаре.

Мос’-мост.

Мечката-мечка.

Мерак-воља.

Мираз-девојкин дар, дукати, имање, некретнине, при удаји носи у кућу момка.

Мрсил-мрсио.

Море-узречица у говору.

Муваја-мувао, штеточина, поквареност, лоша намера.

 

Н

„На коњче“-свадбени обичај са  малим дететом  и снајком.

Нек’д-некад.

Научил-научио.

Нег’-него.

Носил-носио.

Натам-на једну страну.

Навам-на другу страну.

Ник’д-никад.

Нашо-наше.

Напраји-направи.

Нес’м-нисам.

Нече-неће.

Нећи-неки.

Несу-нису.

Нође-ноге.

Надничар-сезонски радник у печалбу или пољу.

Надница-новчана или робна вредност рада  сезонског радника за један дан  рада.

Немож’-неможе.

Наводаџија-уговарач удадбе и женидбе у стара времена, „наводи“ удаје и женидбе у село.

Мислил-мислио.

Никој-нико.

Нашеја-нашао.

Неслан-неразуман.

Начукаја-начукао, пијаница, превише попио алкохол.

Неје-није.

Носија-носио.

 

Њ

Њи-њима, Ово, Њим, с њим.

Њи-њима, Ово, Њим, с њим.

Њума-њој, њу, к њојзи, код ње.

 

О

Отидне-отиде.

Ов’м-овам.

Онуј-ону.

Обед-ручак.

Обртам-окрећем.

Од’нем-одморим.

Одма’-одмах.

Ошишал-ошишао.

Ошљаци-измет.

Оодило-проходало, ходало.

Очокљане-ожиљци на ногама деце.

Онеј- узречица , они, ови, оне.

Ошав-воће.

Од-из.

Ор’л-орао птица грабљивица.

Ов’с-овас житарица.

Омамил-омамио.

Оратило-разговарало.

Ората-разговор.

Онакој-узречица, онако.

Одовде-одавде, порекло.

Орати-говори.

Оодил-‘одио, ходао, ишао.

Оче-‘оће, хоће.

Окне-зовне,зове.

Опанцити-опанци.

Оп’нци-опанци.

Оро-народно коло.

‘Оће-хоће.

Оскудација-немаштина, сиромаштво, без новца, бедан живот. Оџак-димњак куће.

Ооди-хода.

Ол’кша-олакша.

О’ладим-охладим.

Од’нем-одморим.

Оод-ход.

Омађијало-мађијима нанете чини ( враџбине) да се не воле.

Опрај-оправи.

Обук’л-обукао.

Ока- мера за тежину.

Отоше-отидоше.

Одговараја-одговарао.

Отишеја-отишао.

Опаметује-опамети.

Остареја-остарио.

Обрукаја-обрукао.

 

 

 

П

Превара-прељуба.

Подвешка-канап на женској плетено вуненој чарапи.

Постал-постао.

Причал-причао.

Писал-писао.

Помињујем-помињем, штедим, замена за  нешто.

Прати-пошаљи,

Повалим-похвалим.

Пладне-подне.

Мине-прође.

Писуј-пиши.

Печлба-одлазак на сезонски рад.

Питујем-питам .

Послал-послао.

Паница-дрвена чинија, тањир од дрвета.

Прдне-испустање  непријатних гасова.

Пица-женски полни орган.

Прооди-прохода.

Појдо-пођох.

Плећка-најбољи део меса од плећа  свиње.

Проодише-прођоше.

Пилитија-птице.

Појало-певало.

Прегорел-прегорео.

Пањ- пресечени део обла дрва буковине са кореном.

Претура-премешта.

Путањка-козја стаза.

Преодили-пролазили.

Потражил-потражио.

Послушал-послушао.

Пазука-недра жене.

Посадил-посадио.

Писувал-писао.

Поблизу-ближе.

Пандиљ-облекло, стари капут.

Покровац-покривка од козине, конопља и вуне за  тегљећу стоку. Пројде-прође.

Пораснул-порастао.

Праимо-правимо, радимо, израђујемо.

Покршил-покршио, поломио, направио штету.

Повисоко-на висине.

Паднуја-пао са функције.

Поодоле-ниже, доле.

Поганац-миш.

Просил-просио.

Патија-патио.

Педесе’-педесет (50).

Пцето-псето, пас.

Прејел-прејео, превише узео хране.

Песнопојци-певачи песама.

Протедза-протеза се, истеже се.

Пуздер-лош, није добро.

Прејде-пређе.

Промрља-проговори.

Појде-пође.

Проодила-пролазила.

Питувале-питале.

Помагал-помагао.

Појдо-пођо, пођох,пошла сам.

Пекмез-посластица од шљива.

Поприка-паприка.

Прозбори-проговори.

Прајиш-правиш.

Пландовање- овце лети  у подне  се  од  црућине одмарају у хладу.  Побра-другар, јаран.

Печаловина-сезонска зарада у печалбу.

Пустелија-женски полни орган.

Покусал-покусао.

Прамање-облекло, одећа и обућа.

Поранија-поранио.

Пошашавеја-пошашавио, будаласт, шенуо.

Пропаја-пропао.

Побрљавеја-побрљавио, ван памети, будаласт, неразуман.

Пороодаја-продао.

Потикаја-потикао, загубио се, побудалио, будаласт.

 

Р

Работи-ради.

Радовал-радовао се.

Рипа-скаче.

Р’ж-раж, житарица.

Ровина-увалина где је некада  са површине копана руда.

‘Ранили-хранили.

Разврже-развеже.

Рагожа-рогозина од сдламе ражене.

Работи-ради.

Радовал-радовао се.

Руб-кора хлеба.

Руће-руке.

Разбој-дрвена направа за ткање черги(ћилима) , платна од вуне и конопља.

Разбуцана- појачан сексуални хормон,  појачана сексуалност.  Распуштеница-разведена и слободна жена.

Работија-работио, радио.

 

 

 

 

С

 

Сњега-са њим.

Сл’нце-сунце.

Сас-са.

Свак’-свако.

Св’ки-сваки.

С’г-сад.

Спи-спава.

Скитња-лењствовање, беспосличар.

Сњег’-с њим.

С’м-сам.

Спијење-спавање.

Синко-сине.

Спрсти-прстима.

Сирење-сир (крављи, овчји).

Собајле-рано ујутро, док сунце није изгрејало, у зору.

С’њало-сањало.

Спало-спавало.

Стра’-страх.

Стареји-старији.

Сњега-са њим.

Сл’нце-сунце.

Свак’-свако.

Сетија-сетио се.

С’њује-С њом је.

Сенћа-сенка.

Сећира-секира.

Слуђа-слуга.

Стареј-старији.

Сцепани-поцепани.

Стигал-стигао.

Српемил-спремио.

Слива- воће шљива.

Селска-сеоска.

Саир-срамота, грех, љага.

Стракан-стари војник (стари борац).

„Ситно“-мали број осталих дана служења војске.

Сирома’-сиромах.

Спаја-спавао.

Совра- ниски округли сто за ручавање са троношкама столицама. Строши-сломи, поломи.

Сврнуја-свратио.

С’г’л’м- није читав, није нормалан, ван памети, будаласт.

Св’ко-свако.

Старчуга-старац.

Старос’-старост.

 

 

Т

Тој-то. Туј-ту.

Тија-те, ови.

Татко-отац.

Турал-стављао.

Тепа-туче, батина.

Тропа-гласно говори, велика бука.

Тркаљало-превртало.

Тркаља-преврта.

Тојага-дрвени штап.

Троношка-  мала столица са три ногара.

Тарабе-остругане даске за ограду двришта.

Т’г-тад.

Толко-толико.

Такој-тако.

Т’кав-такав.

Т’кво-такво.

Тека-тај.

Трупулајест-округао.

Таланта-галама, гужва, проблеми.

Т’нке-Танке.

Тропаја-тропа, гласно говори.

Тереја-терао.

Т’ју-туј, ту.

 

Ћ

Ћиримиџија-печалбар, најамни радник: циглар , црепар и ћеримиџија. Ћиримиџија-печалбар, најамни радник: циглар , црепар и ћеримиџија.

Ћорав-добро не види, слеп.

 

У

Устанује-устаје.

Убаве-лепе.

Уроци-силе злих демона.

Уватим-ухватим.

Уздисал-уздисао.

Уживанција-уживање, радосни и срећни тренутак.

Устанује-устаје.

Укачи-попне, стави.

Умејал-умео.

Удзр’л-угледао се, загледао се.

Умрл-умро, преминуо.

Умислела-умислила се.

Уванем-ухватим.

Уване-ухвати.

Умочала-одбацила у коло, непристајање хватња момка до девојке у коло.

Украја-украо.

Узмувал-узмувао,  кретање.

 

Ф

„Фазан“-млад војник.

 

 

 

Ц

Црнчи-мучи се, превише ради.

Цел-цео.

Целивал-целивао, љубио.

„Цивилка“-служење војске ван касране  без војничих обавеза: у мабуланте, пошти.

Цунем-пољубим.

Царевица-кукуруз.

Цунем-пољубим.

Цавти-цвета.

Црнчи-мучи се, превише ради.

Цел-цео.

Целивал-целивао, љубио.

„Цивилка“-служење војске ван касране  без војничих обавеза: у мабуланте, пошти.

Цунем-пољубим.

Цвећка-цвет.

Цуре-девојке.

Целивување-љубљење.

 

Ч

Ч’с-час, тренутак.

Че-ће.

Чигра-веселост.

Чича-стриц.

Челенка-ожиљак на глави , белег од неког ударца детета  на чело главе.

Чкола-школа.

Чеврљуга-Шева птица певачица.

Ч’к-чак.

Чабрица-дрвена посуда у којој се музу овце.

Черга-ћилим изаткан од вине на разбоју са шарама.

Чес’-част.

 

 

Ш

Шушумига-превртљивац.

Шушеница-димљена сушена  вешалица меса.

Штрапћа-штрапка.

Шија-врат.

Шише-стаклена флаша за воду или ракију.

Шимшир-зеленика, зимзелено дрво.

Штета-превара, прељуба.

Шућка-луња, бесциљан човек, смуца.

Шоња-приглуп, несналажљив.

   Из објављене збирке песама на дијалекту::  АБЕР СА ПЛАНИНЕ (2011. Власотинце, “Млади Графичар”) , аутор: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог И историчар И писац песама И прича на дијалекту југа Србије, Власотинце  (страна 111)

Постављено: 28. јул 2013.г Власотинце, јужна Србија

Аутор: Мирослав   Б. Младеновић Мирац

Напомена: На крају збирке je  РЕЧНИК ЛОКАЛИЗМА И АРХАИЗМА

* * *

ПРИЛОГ:

“Лопушњаначки говор”

Од свих говора у овом крају “лопуњаначки говор”(са околним селима:Горња и Доња Лопушња, Равна Гора, Градиште, Самарница, Брезовица, Јастребац) има своје изговоре:дошаја, бија, ишаја-све до “Пољци”(од села Орашје и Ладовицу, до села:Конопница, Гложане, Стајковце, Прилепац и Батуловце).

У “пољцима” (раде у “поље” па их називамо “пољци”)-у изговору уместо речи дошаја, они говоре ДОЂОВАЈА…

Занимљиво је да у селу Равна Гора и Лопушња једино се ту може чути овакав дијалекат у употреби речи: Ласица (лисица), лапов (лопов)-подвукао М.М 2013.г.

 

Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар и писац песама и прича на дијалекту југа Србије

28.јул 2013.године Власотинце, југ Србије

 


Коментари (6)

  • Мирослав Младеновић локални етнолог Власотинце

    НАПОМЕНА:
    „Власотиначки речник
    Портал Порекло преноси речник народног говора и речи из Власотиначког краја, Горњег Повласиња, које је прикупио локални етнолог Мирослав Младеновић
    „-Прикупљање речи народног говора Горњег повласиња у власотиначком крају, наставља се све до овог септембра 2012.године радећи као наставник математике ОШ „Браћа Миленковић“ у село Шишава-Ломница. Нарочиту помоћ у сакупљању старих речи на дијалекту овога краја од 2007.године до 2012. године су ми пружали ученици ове осмогодишње школе, а лично стваралачко исказивање путем објављивања три збирке песама на дијалекту овога краја-нажалост о свом трошку:ПЛНИНСКА ОРАТА (2008.г.), ПЕЧАЛОВИНА (2011.г),АБЕР СА ПЛАНИНЕ (2011.г), а у рукопису су и ПЕЧАЛНИК (завичајне приче.легенде, предања, изреке,здравице,клетве..-са речником старих архаичним речима локализма), ПЕЧАЛБАРСКА ПИСМА, МОЈЕ ПРИЧЕ и још рукописа о сакупљеном народно културном благу свога народа из прошлости власотиначко црнотравско власинско лужничкога краја.
    Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар и локални писац прича и песама на дијалекту југа Србије, Власотинце, Република Србија
    3.септембар 2012.године Власотинце, Србија

    Одговори
  • Miroslav Mladenović

    Poštovani,
    niste UBACILI dodatni poslati materijal o VLASOTINAČKOM REČNIKU, koga sam poslao elektronskom poštom.
    Pozdrav.
    M.M Vlasotince
    30.jul 2013.g. Vlasotince

    Одговори
  • Dragan

    Belouška nije zmija otrovnica! I mnogo reči ima koje nisu najbolje pojašnjene, neću da ulazim u detaljnu nalizu, video sam samo npr. reč Tropa – nije glasno govori, to je Vika, a Tropa znači lupa. Npr. Ajde ne tropaj, je: Ajde ne lupaj!

    Одговори
  • Miroslav Mladenović

    Dragane,
    Pošto ZAJEDLJIVO komentarišeš REČNIK, samo da ti POJASNIM:-Ovo je deo sakupljenog materijala od strane mojih učenika do 2007.godine, a što se tiče PRAVOG VLASOTINAČKOG REČNIKA nisam još je u FAZI prikupljanja reči. Ovaj deo REČNIKA nažalost su OVDE objavili ONI ISTI PROVOKATORI koji KRADU INTELEKTUALNO znanje i po ZADATKU žele da UNIŠTE postojanje SRPSKOG jezika sa dijalektima.
    Drugo, na osnovu IZBORA druge REČi odmah sam PREPOZNAO PROVOKATORA. Sama reč TROPA ima višeznačajnu funkciju u dijalektu ovoga kraja. Ovde je upotrebljena kod određivanje pojmovnog roda TROPŠINCI (selo Svođe), gde je rodonačelnik STOILKO „glasno govorio“-TROPA, pa je i rod dobio naziv TROPŠINCI.
    Tvoje ZNAČENJE je OMALOVAŽAVAJUĆE i nije za komentarisanje, jer značenje VIKA znači GOVORI-ODZIV negde u planini kada se neko na imenu POZIVA ili kad neko nekog ZOVE po imenu i prezimenu da dođe kod njega u gostima ili kada se zove za SVADBU.
    Znaćenje reči:“Ne tropaj“ i „ne lupaj“ označavaju u mom rodnom kraju koliko je meni poznato (jer sam se njima služio njima u detinjstvu i mladosti u više značenja, koja će biti obrađena kada budem negde za neku godinu sređivao sav prikupljen materijal o DIJALEKTU u vlastinačkom kraju). Izgleda će do tog vremena da Vam se GAZDE promeniti, pa nećete MOĆI više da imate PRILIKU da LEČITE svoju frustracije na ovakvim portalima u Srbiji.
    Pokušaj omalovažavanja ovde je svemu kraj, jer više ne želim da odgovaram na komentare bilo koje vrste-a to sam napisao malopre na istu TEMU samo na PORTALU o POREKLU prezimena Vlasotinca.
    Namerno sam napisao „latinicom“ jer ste mi sinoć čak poslali PROVOKATIVNI poziv PREKIDA od strane POŠTE korišćenja INTERNETA, što sam dopisom dobio PROVOKATIVNO slanje VIRUSA.
    P.S Pošto ja nisam stavio ovaj TEKST na ovom portalu, što znači da je neko taj moj tekst negde našao i ZLOUPOTREBIO(jer ja kao planinsko i seljačko dete dobro znam kakva je ZMIJA BELOUŠKA-neotrovnica i hvatali smo ih sa svojim drugovima govedarima i ovčarima u planini 60.g 20. veka).
    Izgleda na PORTAL STABLO ću morati izvesno vreme da prestanem da pišem KAKO bi imali prilike da se samostalno GLOĐETE, a kada budem završio sa svim istraživanjima onda ću sve to staviti u najkraćem roku, kako ne bi se moglo slati VIRUSI od kojih teško mogu da pišem na svom KOMJUTERU.
    Miroslav Mladenović Mirac, lokalni etnolog i istoričar i pisac pesama i priča na dijalektu juga Srbije

    12.avgust 2013.godine Vlasotince, Republika Srbija

    Одговори
  • Miroslav Mladenovic

    Narodni govor i reči iz Vlasotinačkog kraja – Gornje Povlasinje …
    http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1544.0 – Кеширано – Слично
    10 нов. 2007… Lužnice, Znepoljske oblasti(Bugarske-Trna i drugih gradova)-ostavilo dostatraga , kao i upotreba turcizma u govoru i staroslovenskih reči.
    http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=1544.0
    Miroslav Mladenovic nasta
    члан

    Ван мреже

    Организација:
    Osnovna skola
    Име и презиме:
    Miroslav Mladenovic
    Поруке: 57

    Narodni govor i reči iz Vlasotinačkog kraja – Gornje Povlasinje
    « у: 19.36 ч. 10.11.2007. »
    ________________________________________
    NARODNI GOVOR I REČI IZ VLASOTINAČKOG KRAJA-GORNJE POVLASINJE
    Negde sedamdesetih godina sam počeo da se bavim prikupljanjem reči iz naroda u Gornjem povlasinju.sa centrom sela Svođa, pa sve u selima oko Vlasotinca, brdsko planinskog dela. Uočio sam da se ovde govori narodnim dijalektom, a da je književni jezik u upotrebi samo u školama, ali i oni koji su učili u školama tim jezikom se uopšte nisu služili u svojoj porodici i svome selu. tako je i danas skoro slično na početku 21. veka-svi naseljenici iz toga kraja ja rubu grada vlasotinca, služe se mahom svojim narodnim jezikom, bez prihvatanja govornog jezika čistih vlasotinčana. naravno da je taj govor izgubio dosta upotrebnih reči iz prošlosti, pa sam svojim sakupljanjem rešio da ostavim trag tog govornog jezika iz vremena 19 i 20 veka na području Gornjeg Povlasinja u vlasotinačkom kraju. Primetno je da sam prilikom prikupljanja-a i kontakta i kao dete i kao učenik i prosvetni radnik-i sam rođen u ovom kraju, primetio da se naseljavanjem ovoga kraja sa svih strana:Kosdova, makedonije, Kopaonika, sa Vlasine, Crne Trave, Lužnice, Znepoljske oblasti(Bugarske-Trna i drugih gradova)-ostavilo dosta traga , kao i upotreba turcizma u govoru i staroslovenskih reči. Ovde ima i bugarskog dijalekta- mupotrebu i njihovih reči, turskih reči, makedonskih reči, onda upotreba naglaska kosovskog dijalekta. Zanimljivo je da se u selima:Svođe, Gornji Orah(Lukačevo, Ćuove, Pržonje), Dobroviš-mogu ćuti reći iz lužnićko-bugarskog dijalekta poput: Oče(Oće), neče(neće), Oknu ga (viknu ga-zove ga), onda u selima :Gornji Dejan, Kruševica, Ravni Del, Crna Bara i još nekim –može čuti kod starijih ljude negde sedamdesetih godina reč KIDE(Gde) ili pak u selima: Ravna Gora, Lopušnja nile optrebne reči: Lasica(Lisica) i Lapov(Lopov). Primetno je da se u ovim seloima zadržao narodni govor onaj sličan iz crnotravskoga kraja-poput upotrebne reči:bil(bio), išal ili iš’l(išao)-dok se u samom gradu Vlasotincu i okolnim selima-prigradskog dela-Boljara, Manastirišta, Šišave, dela Lomnice, Sredora, Skrapeza, Lipovice, Dadinca i još nekih okolnih sela- upotrerba reči: BIL je sa BIJA(bio) ili DOŠAL-DOŠEJA(došao). naravno da taj upotrebni narodni govor se zadržao u sličnom obliku i u selima i u gradu.naravno danas pod uticajem televizije se taj narodni jezik polako gubi, a u samom gradu tamo gde sus grupno doseljavali planinski gorštaci-polako postaje asimilacija gogvornog jezika u „prostu većinu“-bilo „seoskog“ ili „varoškog“ govornog područja.Negde do devedesetih godina 20. veka govor4ni jezik se koristio u pisanju pečalbarskih pisama-umesto književnog jezika, a danas se komunikacija vrši telefonom i više se nepišu pisma, pa se polako gubi izvorni narodni govor i jezik. Naravno da taj jezik je bez gramatike i paseža, pa se kaže često da u ovom području ima samo jedan ili dva padeža. Evo primera:“kude si bil-bil sam u Vlasotince“-odokle ideš-idem iz Vlasotince.“ Ostavio sam traga i o tim pečalbarskim pismima, koja sam objavljivao u lokalnom listu „Vlasina“.Sve napisane reči su bile u upotrebi u mome detinjstvu u porodici i selu, a srećivanje po abecedi mi je pomogao i članak NARODNE PESME I REČI IZ CRNE TRAVE U ZAPISIMA MIODRAGA POPOVIĆA-Staniša Vojinović. Vlasotinački zbornik boj 2, 2006.godine Vlasotince.
    U nastavcima ‘u napisati re;i po azbucnom redu. pozdrav Miroslav mladenovic 10.niv.2007.g Vlasotince

    Одговори
  • Miroslav B Mladenovic Mirac

    НАПОМЕНА: Аутор је од соптевног новца са сопственим радом уз велике муке и невљје издао и напосао кнјигу ВЛАСОТИНАЧКИ РЕЧНИК(Народни говор из власотиначког краја), 2016.г., Власотинце.
    ЗБог тежине у погледу материјалних трошкова упућујем заинтересоване на читање у библиотекама:Народна библиотека Србије, Матица Српска Нови Сад, библиотека у Власотинце, библиотека у Лесковцу-а послао сам књигу са корицама интернетом одрђеним институцијама и факултетским библиотекама у Србије кнјигу у ПДФ.
    Аутор: Мирослав Б Младеновић Мирац, Власотинце, Србија
    12.март 2017.г. Власотинце, Србија
    *
    zapisi 17
    bibliografije.nb.rs/bibliografija/CIP%202015/CIPM112016/zapisi17.html
    Народни говор из власотиначког краја : власотиначки речник / Мирослав Б. Младеновић Мирац. – Власотинце : М. Младеновић, 2016 (Власотинце : М.
    http://bibliografije.nb.rs/bibliografija/CIP%202015/CIPM112016/zapisi17.html

    811 ЛИНГВИСТИКА ПОЈЕДИНИХ ЈЕЗИКА И ЈЕЗИЧКИХ ГРУП
    811.163.41’374 ЛЕКСИГОГРАФИЈА. РЕЧНИЦИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА
    CIP – 492
    МЛАДЕНОВИЋ, Мирослав Б., 1948-
    Народни говор из власотиначког краја : власотиначки речник / Мирослав Б. Младеновић Мирац. – Власотинце : М. Младеновић, 2016 (Власотинце : М. Младеновић). – 359 стр. ; 21 cm

    Тираж 150. – Summary.

    ISBN 978-86-919695-7-8

    811.163.41’374’282.2(038)
    COBISS.SR-ID 227460108
    * *

    zapisi 53
    bibliografije.nb.rs/bibliografija/tekuca/monografska/BSTMsv4_2016/zapisi53.html
    Народни говор из власотиначког краја : власотиначки речник / Мирослав Б. Младеновић Мирац. – Власотинце : М. Младеновић, 2016 (Власотинце : М
    http://bibliografije.nb.rs/bibliografija/tekuca/monografska/BSTMsv4_2016/zapisi53.html
    претходна
    наредна

    СР 2016 М – 1561
    МЛАДЕНОВИЋ, Мирослав Б., 1948-
    Народни говор из власотиначког краја : власотиначки речник / Мирослав Б. Младеновић Мирац. – Власотинце : М. Младеновић, 2016 (Власотинце : М. Младеновић). – 359 стр. ; 21 cm

    Тираж 150. – На корицама ауторова слика и белешка о њему. – Summary.

    ISBN 978-86-919695-7-8 (брош.)

    811.163.41’374’282.2(038)
    COBISS.SR-ID 227460108
    * *

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top