Порекло презимена, село Ребић (Удбина, Лика)

16. јула 2012.

коментара: 0

Порекло становништва села Ребић, стање по попису Лике и Крбаве из 1712. године

Северозападно од Удбине, на делу Крбавске жупе, надомак Мекињара лежи село Ребић. Била је распрострањена пракса да насеља добијају називе по презименима родова или породица које су у њима живеле. Тако је и Ребић добио име по породици Ребић. Крбавска жупа је у времену од 9 до 10 века доживела велики напредак. Из тог периода има прецизних података градова, насеља, племства, о поседима и слично. Већ се крајем 15. века у Крбави спомиње град Ребић. Он је грађен на рушевинама јаподског утврђења. То није био град у данашњем смислу речи него тврђавица грађена од необрађеног или притесаног камена, малтера и земље. То су, у суштини, били приземни или спратни објекти. У Ребићу су живела братства, родови и породице из племена Гушић као и њихови кметови.

По освајању Удбине 1527. године, Турци освајају и град Ребић. По попис из 1577. године видимо да су Турци обновили град и населили га већином православним живљем из дубине Босне, а нешто мање муслиманским живљем. У ратовању од 1685-1689. године и једно и друго становништво се расуло. Муслимани одлазе у правцу Бихаћа, а Срби са Петром Смиљанићем одлазе у Далмацију, а мањи део у логоре око Бриња. Ребић је био пуст све до 1698.  године када га поново насељавају Срби из Далмације и горње Лике.

По крајишком попису из 1712. године било је следеће стање:

Ћосићи 21 чељаде, 9 к, Ћук 9, Јанчићи 6 и 12, Ленкићи 5, Мирићи 5, 1к, Момчиловићи 5, 10 к, Секула 13, Шестани 8, Тодорићи 6, 5, 7,  Травице 8, 1к, Тркуље 11, 5к и Вукодери 6.

Од њих су Мирићи од Вилића, Момчиловићи од Косиња, Тркуље од Дабра, а остали су дошли од Книна и Буковице. Нешто касније су дошли Кнежевићи, Галовићи и Врачари са српске стране, а док су са хрватске стране дошли Црнковићи, Жагари, Жупани, Жаје и Цвитковићи.

Попис презимена, крсне славе и крај одакле су дошли по попису из 1712. године:

Ћосићи (Ђурђевдан), дошли из Книна, Буковица

Ћук (Никољдан), дошли из Книна, Буковица

Јанчићи (Никољдан), дошли из Книна, Буковица

Ленкићи (Никољдан), дошли из Книна, Буковица

Мирићи (Аранђеловдан), дошли из Бриња, Вилићи

Момчиловићи (Ђурђевдан), дошли из Косиња, Крш

Секула (Аранђеловдан), дошли из Книна, Буковица

Шестани (Јовањдан), дошли из Книна, Буковица

Тодорићи (Ђурђевдан), дошли из Книна, Буковица

Травице (Петровдан), дошли из Книна, Буковица

Тркуље (Јовањдан), дошли из Дабра, Глибодол

Вукодери (Никољдан), дошли из Книна, Буковица

Кнежевићи (Никољдан), дошли из Бриња, Прокике

Галовићи (Ђурђевдан), дошли из Бриња, Рапајин Кланац

Врачари (Никољдан), дошли из Бриња, Вилићи

Клиске (Аранђеловдан), дошли из Дабра, Глибодол

Допуђе (Ђурђевдан), дошли из Книна, Буковица.

Момчиловићи долазе из средње Србије преко Босне и Косиња у Ребић, Мирићи долазе са Косова, преко Босне, Подлапца, Вилића у Ребић. Кнежевићи, стара постојбина им је тромеђа Србије, Босне и Црне Горе, тачније са Жабљака, село Шаранци. Тркуље долазе из Босне тј. из Грахова, преко Дабра у Ребић. Галовићи – стара постојбина из околине Требиња, Херцеговина. Остали долазе из Книна, Буковице.

За време владавине Марије Терезије, Тркуље из Ребића долазе 1752/53. као граничари у Срем и то у Стару Пазову, добивши земљу и доста привилегија.

ИЗВОР: Гојко Кнежевић, “Удбина и њена села” (стр. 143-145)

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.