Порекло презимена, село Јошан (Удбина, Лика)

Порекло становништва села Јошан, стање по попису Лике и Крбаве из 1712. године

Јошан, село са источне стране Крбавског поља, било је већ до 1700. године насељено, спомиње сењски бискуп Мартин Брајковић, а тако и Крајишки попис из 1701. године. Попис доноси овакво стање:

Арамбашићи 8, 4к, Бањани 17, 14 к, Цвијановићи 32, 7к, Диклићи 15, 11, 3, 19 к, Доганџићи 6, Драгићевићи 17, Дражићи 18, 15, 19 к, Егићи 8, 8к, Граховци 14, Каменко 6, 4к, Курињци 3, Мандићи 19, 17, 9, 40к, Мајсторовићи 10, 2к, Пањковићи 11, Радаковићи 30, 31, 14, 12, 18, 4, 100к, Радошевићи 21, Радуловићи 9, Рађеновићи 12, Саџаци 18, 6к, Стојаковићи 5к, Штимци 9, Влатковићи 8, 25, 3, 21, 16к, Вукмановићи 6, 8, 5к. Укупно 589 чељади.

Између тих насељеника пореклом су били од Вилића: Арамбашићи, Бањани (Бањанин), Цвијановићи, Диклићи, Доганџићи, Граховци, Мандићи, Машићи, Наранџићи и Вукмановићи, а Пањковићи од Брлога. Остали су дошли од Книна и Буковице (то су вероватно они родови које је Петар Смиљанић за време Кандијског рата од 1645.  до 1699. године са Крбаве одвео у Млетачко подручје). Већи број породица доселио је са већим бројем чланова, а неке и у великим задругама. Касније су се врло добро развијали Мандићи, а нарочито Радаковићи, који су око 1810. имали 100 кућа. У селу су 1712. године забиљежени Штимци, који су се касније раселили.

Попис презимена, крсне славе и крај одакле су дошли по попису из 1712. године:

Арамбашићи (Никољдан), дошли из Бриња, Вилићи

Бањани, Бањанин (Јовањдан), дошли из Бриња, Вилићи

Цвијановићи (Јовањдан), дошли из Косиња, Млаква

Диклићи (Аранђеловдан), дошли из Бриња, Вилићи

Доганџићи (Јовањдан), дошли из Книна, Буковица

Драгићевићи (Стевањдан), дошли из Книна, Буковица

Дражићи (Ђурђевдан), дошли из Книна, Буковица

Егићи (Никољдан), дошли из Книна, Буковица

Граховци (Ђурђевдан), дошли из Бриња, Вилићи

Каменко (Никољдан), дошли из Бриња, Вилићи

Косановићи (Никољдан), дошли из Плашког

Курињци, дошли из Книна, Буковица

Мандићи (Јовањдан), дошли из Бриња, Вилићи

Мајсторовићи (Јовањдан), дошли из Книна, Буковица

Пањковићи (Ђурђевдан), дошли из Брлога

Радаковићи (Никољдан), дошли из Книна

Радошевићи (Јовањдан), дошли из Лича, Леденица, Сењ

Радуловићи (Јовањдан), дошли из Косиња

Рађеновићи (Ђурђевдан), дошли из Книна

Саџаци (Никољдан), дошли из Бриња, Вилићи

Стојаковићи (Јовањдан), дошли из Бриња, Вилићи, Развала

Штимци, дошли из Косиња

Влатковићи (Никољдан), дошли из Бриња, Вилићи

Вукмановићи (Јовањдан), дошли из Бриња, Вилићи

Узелци (Никољдан), дошли из Смиљана

Шевер (Никољдан), дошли из Бунића

Сурле (Никољдан), дошли из Книна

Машићи (Никољдан), дошли из Бриња, Вилићи

Лончари (Аранђеловдан), дошли из Бриња, Вилићи, Лучани

Поткоњаци (Јовањдан), дошли из Дабра

Вукмировићи (Никољдан), дошли из Бриња, Вилићи

Наранчићи (Јовањдан), дошли из Бриња, Вилићи

Павковићи (Јовањдан), дошли из Книна

Кнежевићи (Јовањдан), дошли из Бриња, Прокике

Масникосе (Ђурђевдан), дошли из Бриња, Вилићи

Беванде (Никољдан), дошли из Смиљана, Смиљанско Брдо

Бјелобрк (св. Петар и Павле), дошли из Бриња, Вилићи

Бошњак (Стевањдан), дошли из Бриња, Плашчица

Клиске (Аранђеловдан), дошли из Дабра, Глибодол

Мрђе (Никољдан), дошли из Косиња

Познановићи (Јовањдан), дошли из Бриња, Вилићи

Стојићи (Аранђеловдан), дошли из Книна

Зец (Никољдан), дошли из Книна

Подунавци (Стевањдан), дошли из Книна

Вранићи (Јовањдан), дошли из Бриња, Вилићи

Мркобраде (Аранђеловдан), дошли из Бриња, Вилићи

Приморска крајина је 1640. године ухватила везу са кореничким Србима, које су Турци населили у Кореничко поље. Они су носили заједничко име “Усорци или Усорчани”, вероватно по имену краја из којег су били досељени. Та веза се тек почела оствариватиу лето 1658. године када је почело исељавање Срба “Усорчана” у околину Оточца. Следећа сеоба била је у рано пролеће 1660. године, где “Усорчани”  насељавају Гацко поље између Оточца и Брлога, а 1655. године било је такође исељавање Срба “Усорчана”, али сада у Плашки. Цели тај простор је био велик те су Срби за своје насељавање нашли довољно места. Већина се настанила у Вилићима: У Потхуму, Залужници, Дољанима, Шкарама, Главацама, Ораовцу и Старом Селу.

Од тих Срба “Усорчана”, који су населили Јошан већ 1698. године су: Арамбашићи, Бањанини, Диклићи, Цвијановићи, Доганџићи, Граховци, Мандићи, Машићи, Неранџићи, Вукмановићи, Каменко и Поткоњаци. Остали су дошли од Бриња, Косиња и Книна као повратници на од раније њихова имања. По попису из 1577. године види се да су у Јошану живели Срби и муслимани заједно.

У Крајишком попису из 1701. године за село Јошан, поред напред наведених презимена, помињу се још следећа породична презимена која су касније ишчезла: Доганџић, Драгићевић, Граховац, Курињац, Масникоса, Мркобрада, Пањковић, Радошевић, Радуловић, Рађеновић, Стојаковић и Штимац. А пред Други светски рат помињу се и презимена појединаца који су такође били становници Јошана као што су презимена Јелићи, Кукић, Либрићи, Зец, Мајцен и Вукмировић.

ИЗВОР: Гојко Кнежевић, “Удбина и њена села” (стр. 181-183)