Порекло презимена, село Дљин (Лучани, Доње Драгачево)

11. јула 2012.

коментара: 4

Доње Драгачево је 1898. и 1899. године проучавао Јован Ердељановић.

Постанак села и порекло становништва

Селиште, стара гробља и други остаци из старине све су поуздани знаци старијих насеља на овом месту. Како су готово сви остаци на страни према Бјелици, изгледа, да су старија насеља била ближе речној долини.

Судећи по неколиким знацима и данашњи дљински становници ће бити врло давнашњи.

Прво: Мада је иначе традиција у овим крајевима врло јака, ипак се ништа не зна о пореклу овог села нити се штогод зна о пореклу његових породица изузев две-три новије.

Друго: Цело се село састоји из неколико великих породица, које су се толико разродиле, да се већ не зна у каквом су међусобном сродству. Стога им је поред још слабо очуване успомене једини знак сродства слава. Пошто новијих досељавања није никако ни било, а старе породице све имају различите славе, овај је знак за распознавање породица – слава – одржао и до данас своју потпуну вредност.

Треће: Стари људи не памте, да се од пре 70-80 година ико доселио у ово село нити су од својих старијих о томе слушали, а овоме ће свакако бити узрок кршевитост и слаба родност дљинског земљишта (а Дљин је и прилично у страни, спутан досељеницима). Најзад и ово је једно од села, које је у 18-ом и у почетку 19-ог века имало свога спахију, а то већ значи, да није могло бити мало и ненасељено.

У дипломи Проте Гучанина јамачно је писарском погрешком место Дљин записано Дрен, јер у целом овом крају нема села под тим именом нити се зна да га је било, а сам ред, којим се у дипломи помиње (Тучково, Дрен, Чучаник, Негришори и т. д.), јасно упућује на Дљин. – У пописном списку од 1818. год. има Дљин 32 дома са 95 арачких лица.

У Дљину има сад велики број породица и са разним презименима; али се све оне по свом пореклу могу свести на неколико старих породица, од којих су се развиле. Те су се старе породице већ толико разродиле и намножиле, да су се од њихових појединих кућа развиле споредне гране и постали читави џемати.

Највећа (65 кућа) је најстарија од тих старих породица Страхињићи. Сад нема већ ниједне породице са тим презименом, већ су га све измениле. Од Страхињића су се развиле садашње породице: Ћебићи, Радисављевићи, Пантелићи (Бајукићи), Јовановићи са Рогошевићима, Гавриловићи, Петровићи (Теовилиовићи, од којих има једна кућа у Ртарима) и Јашовићи или Маринковићи. Осим тога има у првих шест породица и споредних презимена, као: Вучићевићи, Алексићи, Ристивојевићи, Сретеновићи, Стевановићи и др. Свима је Страхињићима слава Св. Јован Златоуст; само Јашовићи, који су потомци неког уљеза Маринковића славе и Арханђелов-дан. Страхињиће сматрају за праве потомке Страхињића Бана, па чак доводе у везу и њихово поносито држање и угледну спољашност са пореклом.

Друга је од великих старих породица Бузаџије. У њу спадају: Обрадовићи, Марковићи са Мишовићима и Маринковићима, Николићи, Ђокићи, Чолићи и Павловићи. Сви славе Арханђелов-дан. Презиме Бузаџије не носи сад више ниједна породица. Нагађају, да је она пореклом можда од некуд од Скадра.

Трећа је од старих породица Езани (Езановићи), у којој има ових презимена: Езани (Петровићи), Милосављевићи и Кузмановићи. Сви славе Никољ-дан.

Четврта је стара породица Ђедовићи, који се сада презивају: Ђедовићи, Миливојевићи и Игњатовићи. Славе Петков-дан.

Петровићи (Абазовићи) су такође стара породица, досељена од Нове Вароши. Славе Јовањ-дан.

Од осталих породица зна се, да су Бошковићи дошли давно „однекле од Пирота“ (славе Ђурђиц). Терзићи (Петровићи) су старином од оних Терзића из дучаловачког засеока Под-Овчара. Њихов се прадед призетио у једну од дљинских кућа. – Ивковићи су старином из ужичког округа.

Према свему овоме може се слободно рећи, да ниједно село у Д. Драгачеву нема толико старог становништва колико Дљин. Старе дљинске породице по свој прилици спадају међу најстарије становнике Д. Драгачева. Ни у једном селу целе ове области није тако велика разлика између прираштаја и досељавања колико у Дљину: две последње породице, које су из 19-ог века, чине само две куће, а осталих 156 кућа долази на саме старе породице из 18-ог века и из раније.

ИЗВОР: Јован Ердељановић, “Доње Драгачево”. Приредио сарадник портала Порекло Н. Кузмановић

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. Abaz

    Petrovići-Abazovići-Abazi ne slave Jovanjdan, već Nikoljdan.

  2. goran

    MOLIO BIH ZA NEKE INFORMACIJE O PREZIMENU GRKAVAC I SELU GRKAVCI.KOJI RODOVI POTICU OD NJIH,I DA LI SU IZ POPOVOG POLJA ODLAZILI ZA POLIMLJE I SANDZAK.MOLIO BIH ZA ODGOVOR PREZIME GRKAVAC NJIHOVE SEOBE,SLAVA JE SV ARH.STEFAN

  3. Vladimir

    Pavlovići iz sela Dljina slave Sv.Jovana Zlatoustog, a ne Arandjelovdan. Ne znam otkud ovakav podatak.

  4. Александар Јанковић

    У Дљину нема ЈАШОВИЋА, него су ЈАНКОВИЋИ. Налазе се у истом засеоку са Маринковићима, са којима се иначе својтају. У другом делу села, према селу Пилатовићи су такође Јанковићи, али нису у сродству.