Становништво Поткозарја досељавало се са разних страна, од Косова, Рашке области, Црне Горе и Старе Херцеговине, али и суседне Лике и Далмације.
Дракулићи су из Корјенића у Херцеговини (славе Мратињдан).
Дурбабе су од села Дорибабе, од босанског угра.
Дулићи су из Дулица од Гацка у Херцеговини.
Ђиласи су пореклом из Црне Горе (славе св.Симеуна).
Зорановићи су пореклом из Херцеговине.
Зорићи су пореклом из Дробњака у Црној Гори (славе Ђурђевдан).
Зупци су са Зубаца у Херцеговини (славе св. Ђурђа).
Јаракуле су пореклом од Рашковића из Старог Влаха (славе св. Ђурђа).
Јањетовићи су пореклом од Теодоровића у Херцеговини, а доселили су преко Далмације и Лике у ове крајеве (славе Јовањдан).
Јаснићи су пореклом с Косова (славе Ђурђевдан).
Југовићи су из Гацка у Херцеговини. Југовци су из полимског села Југова или од Југа из Југовића у горњој херцеговачкој површи.
Кавенуше су пореклом из Полимља (славе св. Симеуна). Кадијевићи су пореклом из Завале у Попову, у Херцеговини.
Калањи су из Мируша код Билеће, у Херцеговини (славе Никољдан).
Калабе су пореклом из Дробњака у Црној Гори (славе Стефањдан).
Калабићи су пореклом од Нове Вароши из Старог Влаха.
Калиновићи су дошли из Куча у Црној Гори (славе Никољдан).
Каругићи су пореклом из Колашина у Црној Гори (славе Јовањдан).
Келемановићи су из Поцрња, вероватно од Љубиња у Херцеговини.
Керкези су пореклом из Горњег Драгачева (славе Ђурђевдан).
Кецмани су доселили из јужне Србије преко Херцеговине и Далмације у ове крајеве (славе Вратоломијевдан).
Ковачевићи су из Рашке (славе св. Јована).
Козоморе су пореклом с планине Козомор, Нова Варош, Стари Влах (славе св. Јована).
Комадине су пореклом из Васојевића у Црној Гори (славе Никољдан).
Кондићи из дубичког краја су пореклом из вишеградског Старог Влаха (славе Никољдан)
Кораћи су из Попова у Херцеговини. Њихово даље порекло је Братоножићи у Црној Гори (славе св. Илију).
Корјенићи су из. Корјенића у Херцеговини.
Косијери су пореклом из Косијерева у Црној Гори.
Косовци су пореклом из Косова.
Котури у више села дубичког и градишког подручја доселили су из Старог Влаха од Ибра (славе Никољдан).
Кочићи су пореклом од братства Малешеваца у Херцеговини (славе св. Игњатију). Године 1436. спомиње се Блаж Кочић у Цетини. Србима којима припада Блаж су Херцеговци које је населио цар Душан око Клиса и Скрадина. Кочићи су доселили од Малешеваца у Грахову из Црне Горе.
Краљевићи су доселили из Херцеговине.
Крвавци су пореклом из Херцеговине.
Крчиковићи су пореклом из Црне Горе (славе Никољдан).
Кртолине су од Лубура у Риђанима, из Црне Горе.
Круге су доселиле из Црне Горе. Кувељи су од Сјенице (славе Ђурђевдан).
Куваље су пореклом од Сјенице (славе Ђурђевдан).
Кукићи су пореклом из Бањана у Црној Гори.
Кукићи су доселили из Херцеговине.
Кукуљи су доселили из Црне Горе.
Кужети (Зорићи) су се назвали што су прекужили кугу, а негде су били кувари у кужини и по том названи Кужети.
Лугоње су пореклом из Дробњака из Црне Горе (славе Ђурђевдан).
Лукачи су пореклом из Куча у Црној Гори (славе Јовањдан).
Лопари су доселили од арбанашке границе из Црне Горе (славе св. Јована).
Лопаре су из Требињске шуме у Херцеговини.
Лопарице су из Црне Горе.
Љубибратићи и Пухали, велике личке породице, дошли су из Требиња у Херцеговини са владиком Љубибратићем, чији су братственици били. Овога владику истерали су Млечани из манастира Савине након освајања Херцег Новог. То му је прибавило турску заштиту и путовање на такву даљину. То је изгледа било 1717. године.
Мандићи су неки из Рашке, а неки из горње Херцеговине (славе Никољдан).
Мајсторовићи су доселили из Херцеговине.
Малешевци су од Билеће у Херцеговини.
Матаруге око Козаре су пореклом од старог брата Матаруга у Грахову у Црној Гори. Има их и у Матаругама у Ћехотини, у сливу Лима. Сви славе Ђурђевдан. Матаруге у Грахову у Црној Гори први пут се спомињу 1318. године.
Матавази су из Црне Горе, а тамо се мисли да су пореклом Арбанаси.
Моравци су доселили из Старог Влаха (славе св. Јована).
Мораче су из Мораче у Црној Гори (славе Никољдан).
Мастиловићи су из Гацка у Херцеговини.
Мачинко је доселио из Херцеговине (слави св. Илију).
Мачноге су доселиле из Херцеговине.
Мацуре су пореклом из Братоножића у Црној Гори (славе св. Арханђела).
Медани су из Храсна у Херцеговини (славе Јовањдан).
Мерчепи су пореклом из Риђана у Црној Гори.
Мехтери или Штрпци (то исто значи на турском језику) доселили су из Старог Влаха.
Мирославићи су пореклом из села Капавице, код Љубиња, у Херцеговини. Ови се у Капавици сада зову
Гордићи, а пореклом су из Мратиња од Никшића (славе Никољдан).
Мостарци су пореклом из Херцеговине.
Мокроноге су дошљаци из доњег Полимља и Васојевића у Црној Гори.
Неретвљанци су пореклом из Херцеговине.
Никшићи су пореклом од Никшића у Црној Гори.
Обади су из Борча на Неретви у Херцеговини.
Обућине су пореклом од Колашина (славе св. Ђурђа).
Одавићи су пореклом из Херцеговине.
Ожеговићи су из села Ожеговића, на Чеву, у Црној Гори (славе св. Стефана).
Ољача имају своје имењаке у Ољачинцима, у Дубници, у Врањској Пчињи, а они су пореклом из Лопардинаца код Прешева (славе Ђурђевдан).
Опарице су доселили из Левачких Опарица (славе св. Јована).
Оташовци су из Црне Горе.
Падежани су пореклом с југа Србије.
Пађени су из Пађена у Херцеговини (славе св. Ђурђа).
Палавестре су пореклом из Херцеговине.
Парух је пореклом од Тараила у Шуми код Требиња, у Херцеговини.
Пашићи и Пјанићи су дошли из Рашке (славе Јовањдан).
Периновићи су из Невесиња у Херцеговини, а они су од Мучибабића.
Пиштељићи су доселили од Требиња у Херцеговини (славе св. Николу).
Племићи су из села Племе у вишеградском крају (славе св. Николу)
Поцрњи су из Поцрња од Љубиња у Херцеговини.
Попаре су пореклом из Фатнице у Херцеговини.
Предојевићи су пореклом из Рудина код Билеће у Херцеговини (славе св. Алимпију).
Прибићевићи су доселили из Херцеговине.
Пухали су дошли од Требиња у Херцеговини.
Рендулићи и Рендићи су од Сјенице.
Рорићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини.
Сантрачи су пореклом из Колашина у Црној Гори (славе Панталијевдан).
Селаци су доселили из Старог Влаха.
Силимићи су из Херцеговине (славе св. Ђурђа).
Сјенежете су дошљаци из доњег Полимља и Васојевића у Црној Гори.
Скендерије су од Скадарског краја. Њихово крсно име је св. Врач.
Скопље су из Херцеговине.
Смољани, Смолићи, Смолоићи пореклом су с карсног платоа измеду доње Таре и Пиве у Црној Гори (славе Ђурђевдан).
Смољевићи и Смољо пореклом су из Дробњака у Црној Гори (славе св. Ђурђа).
Сопиљи и Совиљи су из Невесиња, Херцеговина (славе Никољдан).
Срђени су из села Срђевица у Гацку, Херцеговина,
Стирачи су пореклом из Васојевића у Црној Гори (славе Јовањдан).
Сунарићи су из Старог Влаха (славе Симеуњдан).
Танкосавићи су пореклом из Старог Влаха (славе св. Ðурда).
Тице су из Полимља.
Торомани или Туромани од Дубице и Градишке су пореклом из Полимља (славе св. Стевана).
Трнинићи су из села Трнина у Колубари.
Трубари су из Херцеговине.
Тубини су из Бурмаза код Стоца у Херцеговини (славе Вартоломијевдан).
Тумарићи су из Тумарске, планина Коњух.
Ћеранићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини.
Ћермани су из Љубиња у Херцеговини.
Убавићи су од вишеградског краја.
Угарчићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини. Угарча су из Херцеговине. Угреновићи су пореклом из Старог Влаха (славе Јовањдан).
Хашани су доселили од Плава из Црне Горе.
Хере су пореклом из Херцеговине.
Цикоте код Дубице су пореклом из Старог Влаха. Цикота има у Црној Гори (славе св. Ђурђа).
Џепине су пореклом из Куча у Црној Гори (славе Јовањдан).
Шапоње су од Нове Вароши, Стари Влах (славе св. Василија).
Шатенци, Шамате су доселили од Билеће из Херцеговине.
Шашари су из Херцеговине.
Шеве су од Никшића из Црне Горе (славе Аранђеловдан).
Шевићи су од Сјенице из Старог Влаха (славе Ђурђевдан).
Шљивићи су из Старог Влаха (славе Никољдан).
Шоботи су поријеклом од Мрњавчевића из Куча у Црној Гори (славе Митровдан).
Шолаје су пореклом из Старог Влаха (славе св. Ђурђа).
Штрпци су досељеници с југа, из Херцеговине.
Штековићи су из Васојевића. Према другим подацима, из села Штековица у Прибоју, где се спомињу од 1642. године, Црна Гора (славе Никољдан).
Шумљаци су доселили из Шуме у Херцеговини.
Шуњићи су пореклом из Херцеговине. Шумани од Дубице и Градишке пореклом су од Полимља.
Шурлани су пореклом из села Ораха у Шуми код Требиња, у Херцеговини. Изгледа да су Шурлани доселили преко Далмације.
Страдање Срба са Козаре и Поткозарја у Другом светском рату
У Другом светском рату с подручја Козаре и Поткозарја изгубило је животе преко 40.000 становника. Подручје Козарске Дубице пре Другог светског рата имало је 33.350 становника. Од тога броја је погинуло 18.495 становника. Само на подручју општине Козарске Дубице 463 домаћинства остала су без наследника по мушкој и женској линији. Њихова огњишта су се угасила. И ово је један податак који показује како су ратови уништавали становништво на овом подручју које је гинуло, расељавало се и насељавало.На ово подручје после Другог свјетског рата становништво се досељавало и насељавало из Змијања и Мањаче. Интересантно је навести да је била миграција после Другог свјетског рата из Змијања у Кнешпоље, на место где је изгинуло становништво. То су куповали земљу од оних који су остали и населили се. Ово је исти правац некадашњег миграционог кретања од Змијања у Поткозарју.
Душан Дивљак, стар 70 година, из села Побрдана у Кнешпољу, прича да је после Другог свјетског рата доселио из Добрње са Змијања.
Рајко Станивуковић из села Побрдана у Кнешпољу после Другог светског рата је доселио из Добрње са Змијања.
Душан Томаш из села Побрдана у Кнешпољу прича да му је причала прабаба Мика да су они давно доселили од некуд из Далмације. Славе св. Николу. И ово је миграциони правац Црна Гора-Херцеговина-Далмација-Поткозарје. Душан прича да је његова прабаба Мика рођена у XИX веку. У фашистичкој офанзиви на Козари јуна и јула 1942. године погинула су Микина три сина: Стево, Симо и Илија. Тад је прабаба Мика била у поодмаклим годинама. Изгинувши синови и унуци, али оста само једно праунуче, Душан.Мало мушко дете кога баба Мика није од себе никуд одвајала. Мика би говорила: »Дала сам отаџбини синове и унуке. Хвала богу, оста ми праунук Душан, моја глава куће. И моје се огњиште није угасило.«Године 1943. наступила је глад. Баба Мика у својим поодмаклим годинама узе заставу и крену пред омладином да бере ноћу жито према Дубици. »За мном, дјецо, не бојте се, морамо од непријатеља отети наше жито!« Кад се завршио рат 1945. године баба Мика је са својим праунуком Душаном подигла кућицу. Остао је праунук Душан и није се угасило огњиште. Кад је Душана оженила и упутила у војску, баба Мика је говорила: »За отаџбину сам дала синове и унуке, али сам дочекала да из моје куће поново пошаљем војника да носи пушку и брани кнешпољску земљу натопљену крвљу његових дједова и очева. Пјевајте, људи и веселите се! Данас сам најсрећнија прабаба у Кнешпољу. Баба Мика из своје куће поново шаље под пушку војника. Није душман успио да уништи огњишта у Кнешпољу!« Такве су биле мајке Кнежопољке.
Предања о пореклу која су се преносила са оца на сина:
Крнете, Баслаћи, Саџаци, Милановићи доселили су из Лике у Поткозарје. Према родослову који је поседовао Станко Крнета, они су у Лику дошли из Сјенице. Дакле, Сјеница-Лика-Поткозарје, то је био правац миграционе струје. Крнете у Драготињи, Волару и Приједору славе Томиндан. Крнете у Маринима и Јутрогошти славе Јовањдан. Ево како је дошло до промене славе. Сеобом из Лике један Крнета се задржао у Цазинској крајини, а други одоше у Марине и Јутрогошту. Овај Крнета што оста у Цазинској крајини убио је два бега и побегао у други феуд, али је по казни морао променити славу. Од тих су Крнете у Драготињи, Волару и Приједору, који славе Томиндан. Иначе, стара слава Крнетама, док су били у Сјеници и Лици, била је Јовањдан. Симатовићи су се звали Регоде. Први Регода дошао је из Кључа у Паланчиште. Дакле, правац миграције Херцеговина-Далмација-Кључ-Поткозарје. Тај Регода имао је сина Симу-Симата. Симатови синови по оцу Симату добише презиме Симатовићи. Село се звала Симатовица. Симат је био први у Симатовићима. Од њега пред Други свјетски рат било је више од 20 кућа, домаћинстава. Презиме Симатовићи добили су има преко 100 година. Регоде су славиле Ђурђевдан. Ту славу наследили су Симатовићи.
ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Војислав Ананић
10. мај 2013. у 12:47
Милош Борчић
Поштовани, имаш ли какве податке о Борчићима, Башићима, или Кондићима из Новоселаца испод Козарске (некада Босанске) Дубице? Највише би ме занимали Борчићи, јер је то презиме мог прадеде и чукундеде док су Башићи презиме моје прабаке, а Кондићи моје чукунбаке. Почео сам да проучавам родослов, и чуо сам да смо ”по предању” дошли из Лике, али то је све што знам. Мој прадеда је на почетку рата убијен од стране усташа, а прабака са децом побегла али била ухваћена и послата у логор Јасеновац (мислим да је био Доња Градина) одакле је побегла и настанила се у Београду, насељу Велики Мокри Луг, где ја и моји и дан данас живимо. Крсна слава нам је (данас, за пре не знам) Свети Јован.
Унапред захвалан.
10. мај 2013. у 13:58
Небојша Новаковић
Милоше,
Велики број родова је у Бос. Крајину стигао управо из Лике. Борчићи су Св. Јована славили и у Босни. Било их је у Доњем Бушевићу (Крупа).
Башића има више несродних породица. Једни славе Срђевдан и пореклом су од Грбића. Расељавали су се по Крајини из Далмације. Мисле да су се раније презивали Грбљановић. (ово може да указује на порекло из Грбља)
У Далмацији пак има Башића, али славе Св. Аранђела.
Башићи су и велики род у Херцеговни, има их и православних и католика и муслимана.
Само презиме има двоструко порекло. Настајало је или од турског “Баша”, или од личног имена Братислав-Баша.
Што се тиче крајишких Кондића, требало би да славе Никољдан. Према предању, сродни су Јеличићима (Никољдан), а пореклом су “од Ужица”.
11. мај 2013. у 10:38
Dragana
Postovanje . Da li neko zna nesto o porijeklu prezimena Miodragovic (krsna slava Sveti JOVAN Krstitelj),kao i nesto o porijeklu prezimena Begic u BiH, nastanjenih u Banovicima ( od koje Srpske porodice su nastali, koja krsna slava…)? Unaprijed zahvalna
11. мај 2013. у 11:07
Небојша Новаковић
Бегићи су се исељавали у североисточну Босну углавном из Херцеговине.
У Херцеговини их има у Јабланици, Мостару и Совићима. Воде порекло од старе породице Линђо, која је некада живела у Златима. (претпостављам да су у питању католици)
Постоји ДНК анализа, којом се данас успешно открива порекло породица, тако ћете сигурно добити одговор на то да ли су Бегићи некада били православни, или католици.
Иначе, у монографијама се помиње да су се Бегићи расељавали из западне Херцеговине углавном (Габела и околна места). Према томе, велике су шансе да су у једном тренутку били католици. Западна Херцеговина је насељена углавном родовима из источнијих крајева Херцеговине, што опет може да указује на то да су некада били православни. У западној Херцеговини има и пуно католика који у пореклом из Далмације.
Што се Миодраговића тиче, они су стара херцеговачка породица. Помињу се веома рано у историјским изворима на простору Хума (данас Херцеговине).
11. мај 2013. у 13:50
Dragana
Prijatno sam iznenadjena brzinom odgovora,hvala Nebojsa .
11. мај 2013. у 14:35
Небојша Новаковић
Нема на чему Драгана.
19. јул 2014. у 22:09
Mitar
Zna li se dal je prezime Miodrag iz Dalmacije povezano sa Miodragovicima iz Hercegovine?
17. мај 2013. у 11:32
ЖАРКО
Поштовани, да ли имате податке о породици МАРЧЕТА? Презиме Марчета са крсном славом Св. Архангел Михаил се спомиње у „Шематизму дабробосанском“ за 1882 годину, између осталог и за парохију Демировац, протопрезвитерат дубички, одакле и ја потичем. Интересује ме повезаност са другим породицама истог презимена и крсне славе Св. Јован Крститељ, односно са породицом МАРЧЕТИЋ који славе Св. Архангела Михаила. Унапријед захвалан!
17. мај 2013. у 18:16
Милорад Богдановић
Жарко, драго ми је да си прочитао “Шематизам дабробосански” за 1882 годину. Предлажем да овдје потражиш и књигу ПРЕЗИМЕНА СРБА У БОСНИ; Ђорђа Јањатовића, гдје ћеш заједно са “Шематизмом” много лакше упознати Марчете тј Марчетиће.
Такође, потражи књигу ПОРОДИЦЕ ДАЛМАРИНСКИХ СРБА; Александра Бачко, срт 282-284 гдје су доста детаљно описани Марчетићи, мада славе другу славу,али слава се понекад и мјењала као и презимена, зависно од датог времена, код појединих породица.
У Херцеговини нисам пронашао ово презиме.
17. мај 2013. у 19:55
ЖАРКО
Милораде, хвала Вам на брзом одговору и упућивању на нови извор (Александар Бачко). Претходно поменуте изворе сам проучио. Не знам да ли је погрешно доводити у везу ова два презимена (Марчета/Марчетић), пошто пратећи изворе и миграције становништва ова се два презимена преплићу?!
14. јануар 2020. у 13:28
Rajko saldum
Da li mozemo mailom da se cujemo
[email protected]
17. мај 2013. у 19:04
Небојша Новаковић
Само презиме је настало по личном имену Марко/Маро + суфикс ча, па даље настаје Марча, Марчин, Марчић, Марчета…
Марчетићи из Босанске Крајине припадају роду Богуновића. Њихова првобитна слава је Јовањдан. Било је речи о овом роду и раније.
О Богуновићима (извор : Порекло православног народа северозападне Босне, Владислав Скарић, Поуње у Босанској Крајини, Милан Карановић) :
“ Богуновићи су по Владиславу Скарићу од Рашке. То сам чуо од њихових братственика у Лици, да су од Старе Србије. Нина Ковачевић, старац од 75 г. из Малог Радића прича о пореклу свога рода ово:
пре 300 год. „пали“ су на Змијање под Бјелај. Кад су жене набијале конопље, изгори им кућа и у њој тапија. Тад им Турци отму земљу и они се склоне у Далмацију, управо кад је Млетачка истисла Турке из Далмације.
Кад је Стојан Јанковић истерао Турке из Лике, пресели један огранак у Лику у Зрмању. Ту их се брзо народи толико да су се морали расељавати. Исели их се 7 браће пре 150 година у Врановину у Бјелајско Поље. И ту нису могли да скрасе и преселе се у Дољане. Један је брат био ковач. Ковао је звона за овце и узимао је овцу двизицу за свако звоно. Тако је заметнуо овце, које су му се трипут хиљадиле. Потомци њихови од гране Ковачевића и сад имају овце од тих оваца, које су узимали за звона. Дешавало им се да им је прелазило хиљаду и те су одбијали у планину, да су онога ко их нађе. Тад их је било у кући 70 чељади. По ковачу се прозову његови синови Ковачевићи. Један се носио као паша па му потомке прозову Пашићи, а један је од 7 браће радо пио, па му потомке прозову Пјанићи. Из Дољана су најпре једни преселили преко планине у Велики Радић. Из та два насеља као матице раселе се по овој области. – Богуновићи су и Бундале и Мазалице, само не зна се да ли су се разродили са посебним презименима у Далмацији или Босанској Крајини. Богуновићи су и Адамовићи, Марчете, Стојановићи, Татићи и Грмуше, само су се презвали тако у Далмацији.
– Чини се да су се у Лици издвојили:
Цвјетичани, Познани, Борићи, Обрадовићи, Крајиновићи, Цвијановићи, Шкундрићи и Миљуши. О томе се толико сачувало да су „некако једно“, па се ето „разродило“. Због тога што су се разграњавали у Далмацији, Лици и Босанској Крајини то се племе Богуновића може разврстати у три групе родова. Ни један ми случај није познат да су се између се женили.
У првој су групи : Богуновићи 21 кућа. у 10 насеља; Ковачевићи 97 к. у 21 н.; Пашићи 31 к. у 6 насеља; Пјанићи 3 к.; Анушићи 10 к. у 4 н.; Мазалице 12 к.у 6
н.; Бундале 4 к. у 2 н. Ђурашиновици 5 к. свега је од ове гране 183 куће.
У другој су у Далмацији разрођеној групи најјачи Адамовићи. Из Далмације су пали пре 200 г у Смољану више Босанског Петровца. Ту побију Турке, јер су им хтели да проведу силу на слави, па побегну преко планине у ову област, а једни у Прекосање.
У овој су групи: Адамовићи 27 к. у 9 н.;МАРЧЕТЕ 24 к. у 5 н.; Стојановићи 16 к. у 8 н.; Грмуше 25 к. у 18 н. и Татићи 15 к. у 5 н. свега 107 кућа.
У трећој су Личкој групи: Миљуши – Обрадовићи и Крајиновићи.
Има их у овој области:
Миљуши 26 кућа. у 13 насеља; Обрадовића 18 кућа. у 7 насеља.; Цвјетичани 27 к. у 11 н.; Познана 7 к. у 4 н.; Борића 6 к. у 3 н.;Крајиновића 10 к. у 6 н.;Шкундрића 6 к. у 4 н.; Врањеша 5 к. у 2 н.; и Ракића 1 к. Свега је братства Богуновића у овој области 396 кућа са 22 презимена и сви славе Св. Јована.
У Лици је самих Богуновића 79 к. у 8 насеља. Од познатих су истакнути људи из ових група родова: војвода из Устанка 1875-78. Тривун Бундало из Хашана и поп Вајан Ковачевић; задњи Лички хајдучки харамбаша Лаза Шкундрић, и организатор аустријске жандармерије у Босни генерал Цвјетичанин. Изразитих је њихових племенских особина, борбености и ретке смелости поп Миле Богуновић из Врела, који је умро 1915., интериран у Араду. “
Александар Бачко такође помиње Марчетиће из Далмације. Има их са више различитих слава (Св. Аранђел, Св. Јован, Св. Никола) и изгледа су сви у сродству.
Ј. Ердељановић помиње Марчетиће Буњевце. Суботица, 1686. година.
Он такође сматра да су Марчете и Марчетићи исто. У Босанску Крајину су се исељавали управо из Далмације.
17. мај 2013. у 20:15
ЖАРКО
Небојша, хвала Вам на брзом одговору! Упознат сам са поменутим изворима и повезаности са родом Богуновић. Превасходно ме интересује да ли се могу повезати миграције Марчета/Марчетића на релацији Далмација-Бос Крајина-Подравина-Бачка до 19.вијека, односно Далмација-Лика-Истра, пошто у тим регијама постоје презимена Марчета/Марчетић. Уколико имате још неке изворе, молим за линк.
25. мај 2013. у 20:36
branislav ninic
pozdrav iz vojvodine iz odzaka. prezime mi je ninic, poreklo potkozarje, sanski most,selo tramosnja.postoje usmene price da smo poreklom sa kosova, odn. po drugoj verzija iz crne gore. bio bih vrlo zahvalan za eventualno jos podataka, informacija.pozdrav branislav b. ninic. inace, krsna slava je sveti jovan.
26. мај 2013. у 22:52
Милорад Богдановић
Браниславе, Нинићи који славе Јовањдан, 1882 године спомињу се у парохији Гомионица-Трамошњи, Бусновима (Приједор), Раткову(Кључ), Турјак (Градишка) и Стрмница (Власеница).
Нинићи још славе Стевањдан (Волари-Варцарвакуф, М.Град; Димитрије (Дубица); Бустрица (Приједор); Мијољдан (Лакташи) и Пантелиндан (Долац-Забрђе Сарајево).
(Шематизам дабробосански за 1882 годину)
Нисам пронашао да се у Далмацији и сјеверније да се спомињу Нинићи.
У Херцеговини, не спомиње се презиме Нинић, али се спомињу Нинчићи који славе Никољдан и Нинковић који славе Јовањдан у Врбну, Нецвијећу,Будошима,Јасену (Требиње), Жрвњу (Љубиње), у Требињу и Невесињу.
У Нецвијећу дошли су из Риђана код Никшића, а у Врбно и Будоше из Нецвијећа. Славе Јовањдан. Некад их је било у Пољицама (Попово), гдје се 1754 године помиње Јово Нинковић. Има их настањених и у Доњем Селу код Коњица.
(књ:Херцеговачка презимена – Ристо Милићевић, стр. 528)
Презиме Алининчић срећемо оближе Улциња у мјесту Сијерча… Како је у самом Калиновику живјела некада и породица НИНИЋ, па можда је Алининчић од Калининчића. (Петар Ашкраба Загорски-Србија…стр 401)
Презиме Нинковић први пут се спомиње у писаним документима 1399 а Нинчић 1410 године у Дубровачком архиву.
(Српске породице војводства светог Саве – проф.Новак Мандић Студо)
Толико сам прикупио о презимену Нинић.
П.С. Ко ћирилицу пише, тај се има с чиме поносити.
27. мај 2013. у 14:32
Vuk
Zanima me poreklo prezimena Babic. Poreklo iz G. Jurkovice,opstina Gradiska(u potkozarju selo), Republika Srpska. Slavimo Sv. Nikolu. Cesto je prezime a ne mogu nigde da nadjem poreklo. Hvala vam unapred.
29. мај 2013. у 00:26
Бојан Раковић
Поздрав за ауторе сајта. Занима ме поријекло презимена Раковић у Радосавској код Пискавице (Бања Лука). Иначе, у селу су само двије куће Раковића. Славимо св. Архиђакона Стефана.
29. мај 2013. у 23:43
Милорад Богдановић
Бојане, драго ми је да се као млад човјек интересујеш за своје корјене и поштујеш своју ћирилицу, писмо твојих прађедова. И још да ти кажем да сам у марту био на Земуници и Петковом брду код Плављана, прошао крај Раковића и цијелу Радосавску. Ову љепоту други кад виде, имају зашто да нам завиде.
Презиме Раковић који славе Стевањдан спомињу се у “Шематизму дабробосанском за 1882 годину” у парохији: Јелићи (Јелићка) у селу Радосавска; граду Бањалука, Бошковићи, Гомионица и Шљивно; Кукуље, Машићи и Романовци; (Лушци) Паланка код Санског Моста; Смољана код Петровца; Бољанићи код Маглаја и Високо.
Осим Стевањдана, Раковићи још славе Ђурђевдан у парохији: (НОва Варош- Дубица); Ђурђиц (Бистрица бањакучка);Илиндан (Омарска);Јовањдан (Соколовићи-Вшеград) и Кузман и Дамјан (Добрун-ВИшеград). Презиме Рацовић у парохији Кључ славе Св. Димитрије.
У Далмацији се такође спомињали Радовићи, по податцима из 1948 године.
У мјесту Церање, у попису из 1756 године спомиње се домаћин Јандре Раковић. Такође међу Србима који селе из Далмације (“доселили из Босне”) у Банат 1771-1774 године, помиње се Андрија Раковић из истог мјеста. Ове породице овдје више нема.
Раковићи у мјесту Црногорци (Имотски), дошли из Зубаца у Херцеговини “међу првима”. Помињу се у документима 1799 године, као и у попису православаца у Црногорцима 1860 године.Нема их више.
Препис:Породице далматинских Срба, аутор Александар Бачко, година 2008, стр.385
У књизи Херцеговачка презимена, аутора Ристе Милићевића, не спомиње се презиме Раковић. Спомињу се Ракићи, римокатолици.
У Зети, старосједилачка братства вјере православне, измеђуосталог чини и братство Калуђеровићи, које се дијели на мања братства а која чине: Калуђеровићи, РАКОВИЋИ, Мирковићи и Балијаш. (Богишићев архив Цавтат,XVI,- подаци из 1894 год.)
Препис: Проф. др Павле С. Радусиновић,Друга књ: “Становништво и насеља Зетске равнице од најстаријег до новијег доба”, Титоград 1991 година, стр 277
Слава Јелашчића била је Свети Стефан, која се често помиње код њихових потомака, а један дио од друге деценије 14-ог вијека славио је Архангела Михаила.
Срби Климентису се доселили од Рудника, а једни положили под Авалу, вјероватно је то било око 1737-е године. Клименти у Малесији (који су у ствари потомци Јелашчића)су по предању из села Лајчит, прије 500 година и били су добри са Кучима, па се каже да су Калуђеровићи у Зети поријеклом из Климената и да се дијеле на Балијаше, РАКОВИЋЕ,Мијатовиће, Мирковиће и Бољевиће.
Препис:Петар Ашкраба Загорски – Србија (или Загорје, Стара Србија, презимена,сеобе…) Загорје 2008, стр. 303
Ето,Бојане, за сада од мене толико.
Остани на нашем Порталу и много тога новог ћеш овдје сазнати, нарочито о нашем родно крају, некада званом Тимар, код многих већ заборављеног.
10. јун 2013. у 13:58
Вук
Поздрав ауторима сајта. Да ли би могли да ми помогнете, оставио сам пост нешто изнад.. Наиме, занима ме порекло Бабића из Г. Јурковице.. Како су дошли тамо? По некој причи воде порекло иѕ Црне Горе али о томе нема пуно детаља.. Да ли неко зна нешто? Славимо Св. Николу 19.12.
10. јун 2013. у 21:39
Милорад Богдановић
Вуче, вуче.
Тешко и теби да ћу нешто помоћи, јер твоје презиме спада међу најчешћа презимена код Срба, као и твоја слава Никољдан. Још ми је теже, што се назив твога мјеста не појављује под тим именом у “Шематизму дабробосанском за 1882 годину”. Овдаје, као и у књизи ПРЕЗИМЕНА СРБА У БОСНИ, аутора Ђорђа Јањатовића; спомиње се презиме Бабић који славе Никољдан у парохији:Гашица и Бијаковац, Градшка-Ламинци, Драгељи (чине још села Кијевци и Церовљани), Кукуље (Лилићи и Алајбеговац), Милошево Брдо -Грабавица (Требовљани), Романовци-Машићи (Вилуси, Миљевци, Мрчевци, Сепировци, ПОдградци, Стапари и парохија Турјак са селом Шишкиновцима, који су имали 165 кућа и 1356 душа. Моја је претпоставка да је ово можда било пре име села Јурковице, подно Козаре. Овдје можеш пронаћи све то као и још 17 слава које слави презиме Бабић. Иначе, велики број Срба са простора Лијевча поља и с/и Поткозарја доселио се са простора Змијања и Тимара. Али, Бабићи који славе Никољдан, спомињу се само у парохији Ратково,као и у парохјама Бањалука,Приједор и његовој околици Јеловцу и Љубија. Бабићи који славе Никољдан спомињу се још на простору Дубице, Бугојна, Варцарвакуфа (М.Града), Гламоча, Крупе, Рогатице, Сребренице, Ливна, Прњавора, Сарајева, Герзова, Тешња, Санског Моста, и Власенице.
Као и код многих, и код тебе је остала претпоставка да су ваши Бабићи “поријеклом из Црне Горе”, али из писаних документима, то ја нисам у могућности да пренесем.
Презиме Бабић први пут се спомиње у Херцеговини 1382 године. Књига СРПСКЕ ПОРОДИЦЕ ВОЈВОДСТВА СВЕТОГ САВЕ, проф. Новак Мандић Студо, Гацко 2000.
Такође Петар Ашкраба Загорски у својој обимној књизи СРБИЈА (ИЛИ ЗАГОРЈЕ, СТАРА СРБСКА ПРЕЗИМЕНА, СЕОБЕ…) на доста страница спомиње презиме Бабић и славу свети Никола. Издвајам само неке. На стр 75-77 спомиње да су Бабићи стари Срби Загорани који се помињу у 14-ом вијеку и даље… Бабићи (именовани некад и као Бобић) помињу се сто година прије османске освајачке владе. Милатка и Озрена Бабића, тужио је Обрад Братеновић 1371-е године 18-ог марта…Бабића је, бар под тим презименом, нестало из Загорја, а како и куда све, то је незнано, несигурно. Бабићи који славе Никољдан, аутор спомиње у мјестима Пећини а дошли су из Дубрава (Љубиње). Бабићи из Кориза, мисле да су из Риђана и род су са Угљарима који славе Никољдан досељени су из Стона. Бабићи из Бугојна, а веле да су “из Херцеговине”, славе Никољдан. Бабића има пошиптарених, покатоличених, поисламљених, помађарених итд.
Овдје нисам износио сазнања о Бабићима у Далмацији, Славонији, Бачкој и Бабату, као и Западној Србији који су се расељавали из садашњих подручја Бањалучке крајине.
Ето толико за сад. Све најбоље и останите и даље наш вјерни посјетилац, јер тако ће те доћи и до нових сазнања о својим Бабићима и славељеницима светога Николе.
6. јул 2013. у 12:51
Dalibor Colakovic
Postovani, pokusavam utvrditi poreklo porodice mog oca koji potice iz kraja Sanski Most-Tomina-Tramosnja-Kozica-Jovica. Namerno sam naveo sva mesta koja znam iz price moje pokojne bake. Oni su posli za zemun ’48 kada se rodio moj pok. otac. Djedova familija je imala prezime Calakic ukoliko se ne varam, a bakina Borenovic. Koliko se secam, bakini su slavili Nikoljdan, a moji su slavili Tripunjdan. Od djedove familije mislim da su 4 brata od istog oca i majke dobili po komunistickom apsurdu 4 razlicita prezimena:
-Najstariji Milos-Maric (po majci Mari);
-Moj djed Gojko po dolasku u Zemun preimenovan u Colakovic;
-Druga dvojica Vlade i Dusan jedan je ostao Calakic, a drugi Colakic. Ovo su po nekim mojim saznanjima informacije i nadam se da mi mozete pomoci kako bih saznao nesto vise o njima.
6. јул 2013. у 14:50
Милорад Богдановић
Далиборе, ако си икако у могућности да нам ћирилицом напишеш које је право презиме твога ђеда, јер “на сто мука си ме ставио”.
Претпостављам да се ради о презимену ЧЕЛЕКИЋ (или слично томе) који славе Трипуњдан, а спомињу се у ШЕМАТИЗМУ ДАБРОБОСАНСКОМ за 1882 годину у парохији манастира Гомионица, коме је припадало и село Трамошња. У парохији Томина коме припадају још и села Крухари, Кијево, Чапље и Илиџа, Трипуњдан славе само Марићи и Кокановићи, док у парохији Козица те 1882 године нико не слави ову Славу нити се спомињу Јовићи, ако је то значење “ошишане” латинице која код ћириличара нема ама баш никаково значење.
Бореновићи су старо презиме и спомињу се као слављеници светог оца Николаја (Никољдан) у Трамошњи и Томини а у парохији Милошево Брдо-Грбавица , на с/и Козаре, које припада данашњој опш. Градишка.
Мислим да се нећеш наљутити, и да ћеш нам се поново јавити како би сазнали право презиме ТВОГА КОРИЈЕНА.
П.С. Ћирилицу по љепоти свако име препознати може, зато се и не крије као друге.
19. септембар 2017. у 22:12
JOVANKA COLAKIC
Dragi Dalibore, Calakici su pravo prezime od navedenih. Mi smo stricevici po muskoj strani porijeklom iz Jovice tj Vilusi, opstina Banja Luka. Slave Tripundan, Baka ti je Vida Borenovic djevojacki Jovisic iz donje Tramosnje, ona i moja mama su od dvije sestre djeca. Da nisi ti Micin sin, a Gojkov unuk.
Puno popzdrava od rodbine iz Banja Luke