Порекло презимена, село Лађевци (Краљево)

Порекло становништва села Лађевци, стање из 1903. године

Лађевци су разбијеног типа у правом смислу. Подељени су у три краја, који су један од другог потпуно одвојени. Крајеви села су: Суваја, Горњи Крај и Пољци.

СУВАЈА – Раденковићи (4 к.), Мирковићи (7 к.), Јањићи (3 к.), Јовичићи (1 к.), Југурчићи (2 к.), Љевајци (10 к.), Јеремићи (2 к.).

ГОРЊИ КРАЈ – Ђуровићи (6 к.), Даншевићи (8 к.), Миловановићи (4 к.), Стојнићи (Павловићи) (7 к.), Марковићи (9 к.), Ђоковићи (8 к.), Новичићи (5 к.), Тошовићи (7 к.), Симовићи (9 к.), Тодоровићи (2 к.), Лопашевићи (3 к.), Шушићи (20 к.), Стевановићи (5 к.), Стојановићи и Смиљанићи (4 к.), Терзићи (4 к.), Дамњановићи (4 к.), Миловићи (1 к.), Млађеновићи (3 к.), Јанићи (1 к.) .

Услед згруписаности породица сад се у Горњем Крају разликују три џемата: Тошовићи, Шуше и Мала.

ПОЉЦИ – Петровићи (3 к.), Салице (4 к.), Шабовићи (1 к.), Јовандерићи (3 к.).

Цело село има преко 150 кућа. Задруга сада у селу нема.

Народ тумачи постанак имена села на овај начин: Раније је у селу била много већа и много гушћа шума, тако да је свуда било лад и отуда село добије име Лађевци.

Данашње становништво овога села је младо. Прве су се породице у половини XVIII века, али је село и раније било насељено. За доказ овоме служе нам оне старине што их напред наведосмо (мој додатак – црквине, гробља), а поред тога су и на аустријској карти  из 1718.год. забележени (Ladjowaz).

По народном казивању, у Лађевце се доселило шест породица пре устанка Карађорђева. То су били:

ТЕРЗИЋИ (Савићи) су се доселиле од Сјенице пре 140 година, славе Ђурђев-дан.

ДАМЊАНОВИЋИ су се доселили из Бијелог Поља, славе Ђурђев-дан.

ЋОБОВИЋИ (Брзодовићи) су старином од Сјенице. Доселио им се прадед Обрад пре 100 година.

ЈОВИЧИЋИ су се доселили из Старог Влаха, славе Ђурђев-дан.

ПЕТРОВИЋИ су се доселили из Вранеша од Сјенице, славе Св. Саву. Зову се још и Чајовићи.

ШУШИЋИ (Радисављевићи, Пројовићи, Вилимановићи, Томићи, Радивојевићи, Раденковићи) славе Св. Јована. О досељењу ове породице прича се да су из села Којиновића (окр.  ужички) дошла четири брата: Симон, Јован, Петар и Видоје. Симон оде у Тамник, Видоје у Цветке, а Јован и Петар остану у Лађевцима. Шуше су пореклом из Будожеље (ср. моравички), но прво су се доселили у Којиновиће па се одатле због куге раселе па их сада има у Лађевцима, Цветкама, Тамнику, Гучи и Бијелом Пољу. Да је њихово расељење из Којиновића било пре Карађорђа види се из тога што се зна да су двојица Шуша из Лађеваца ишли у ратове са Карађорђем и погинули у боју на Пониквама. То су били Мијаило и Раденко Шуше.

У време Првог устанка су се доселили:

ПЕТРОВИЋИ су старином из Страњани под планином Кобиљом Главом (западно од Сјенице близу Лима), али су прво живели у Живицама (Драгачево) и одатле су дошли у Лађевце. У Страњанима су се презивали Косићима, славе Св. Јелесија.

ПАЈЕВИЋИ су се доселили из Страњани. Славе Св. Аранђела.

КОРИЋАНЦИ (Миленковићи) су се доселили из Корита (Стара Србија), славе Аранђелов-дан.

НОВИЧИЋИ су се доселили из Граба (Драгачево). Тамо су се презивали Стојковићи, славе Св. Тому.

ГОЊАНИ (Глишовићи, Мандићи, Јеремићи, Антонијевићи) су се доселили из Гоња код Сјенице, славе Св. Јелесија.

МИЛОВИЋИ су се доселили од Сјенице, славе Св. Врачеве.

СТОЈАНОВИЋИ, МАРИЋИ, ВАСИЉЕВИЋИ и ДАШОВИЋИ су по старини једна породица и доселили су се од Сјенице, славе Ђурђиц.

ЈУГУРЧИЋИ су се доселили од Сјенице, славе Митров-дан.

После Првог устанка доселили су се:

ЉЕВАЈЦИ (Миловановићи) су се доселили из Љеваје (таковски срез), славе Ђурђиц.

ЈАЊИЋИ (Мирковићи, Миленковићи, Петровићи) су се доселили из Лопаша (Драгачево), с тога их још зову и Лопашанима, славе Св. Јована.

СТОЈНИЋИ (Павловићи), славе Ђурђиц. Стојнић је дошао као аргат из Битоља и овде се привенчао.

ДЕВЕРЏИЋИ су се доселили из Деве (Стара Србија).

СТЕВАНОВИЋИ су се доселили из Лисе (Драгачево) пре 70 година, славе Аранђелов-дан.

СИМОВИЋИ су старином из Босне, али су прво живели у Краљеву па се један привенча у једну љевајску кућу. Славе Св. Јована.

ЈОВАНДЕРИЋИ су се доселили пре 70 година од Сјенице. Њих има и у селу Обрви.

СТЕВАНОВИЋИ (друга породица) су се доселили из Паковраћа (трнавски срез), славе Ђурђев-дан.

ЂУРОВИЋИ не знају одакле су се доселили. Славе Аранђелов-дан.

ДАСКАЛОВИЋИ су од Буђевске породице из Вучковице (Гружа).

ЂОКОВИЋИ су се доселили из Љеваје (таковски срез), славе Ђурђев-дан.

ТОШОВИЋИ (Лазаревићи) не знају одакле су се доселили, славе Аранђелов-дан.

МЛАЂЕНОВИЋ је припуз из Тамника.

Породица ВЛАДИСАВЉЕВИЋА је замрла.

ИЗВОР: РАДОМИР М. ИЛИЋ – О ЉУБИЋСКИМ СЕЛИМА (Прислоница – Пријељина – Брђани – Соколићи – Коњевићи – Горња Трепча – Доња Трепча – Остра – Вечањ – Бресница – Тамник – Лађевци). СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК Књига пета 1903. година. Приредио Александар Маринковић