Темерин и околна села Reviewed by Momizat on . Општина Темерин: Бачки Јарак, Сириг (од дела овог насеља је новим Законом о територијалној организацији Републике Србије из 2007. године формирано ново насеље К Општина Темерин: Бачки Јарак, Сириг (од дела овог насеља је новим Законом о територијалној организацији Републике Србије из 2007. године формирано ново насеље К Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Темерин и околна села

Темерин и околна села

Општина Темерин:

Бачки Јарак, Сириг (од дела овог насеља је новим Законом о територијалној организацији Републике Србије из 2007. године формирано ново насеље Камендин) и Темерин.


Коментари (4)

  • vojislav ananić

    ТЕМЕРИН

    Територија општине Темерин налази се у југоисточном делу Бачке. На истоку се граничи са општином Жабаљ, на северу са општином Србобран, западно је општина Врбас и јужно Нови Сад. Посебан значај за досадашњи развој темеринске општине имала је близина најразвијенијег привредног центра у АП Војводини – Новог Сада.Општина заузима површину од око 170 километара квадратних и има облик неправилног трапеза положеног у правцу северозапад-југоисток. Дужа оса, која се поклапа са правцем Сириг – Темерин, дужине је 14 км, а краћа оса правца Бачки Јарак-Темерин 11 км. Границе Општине су вештачки повучене линије и имају углавном праволинијске смерове. Једино у североисточном делу Општине граница је природна јер иде водотоком Јегричке. У југоисточном делу граница је повучена насипом званим Римски Шанац ИИ. У односу на облике рељефа Војводине, целокупна територија темеринске општине налази се на јужној бачкој лесној тераси и оставља утисак готово потпуно равне површине. Северним делом Општине протиче Јегричка са неколико мањих каналисаних притока. Утврђено је присуство термоминералних вода. Састав тла је прилично уједначен а плодност природно висока. Преовлађују разни типови чернозема а једино се дуж водотока јављају ритска црница и солончак, тј. земљишта делимично или потпуно заслањена.
    Општина има свега три насеља: Темерин, Бачки Јарак и Сириг, а територија је подељена у четири катастарске општине: Темерин, Бачки Јарак, Сириг и Камендин. Географски положај општине је врло повољан. У меридијанском правцу територију Општине секу три значајне друмске саобраћајнице. Најважнији је међународни пут Е-75, који води од Новог Сада према Суботици и даље за Мађарску. Овакве карактеристике општине Темерин, омогућавају јој добру комуникацију са великим градским центрима у Србији, као што су Београд и Нови Сад.

    Одговори
  • vojislav ananić

    ТЕМЕРИН

    Жупник овог места почетком XIV века био је Лаурентије де Темерије. По њему место и добија име, а назив се први пут помиње 1332. године у папској признаници издатој самом жупнику. Најстарији документ у вези са самим насељем је из 1267. године, али на њему није сачуван његов тадашњи назив.

    Одговори
  • vojislav ananić

    ТЕМЕРИН

    1332. године – Темерин се први пут спомиње у папској признаници упућеној Лаурентију де Темерију, жупном свештенику, због плаћања папског пореза.
    Темерин је био у саставу Краљевине Угарске до Мохачке битке 1526. године, а након тога је наступио период Отоманског царства.
    Темерин се спомиње у турским пореским књигама из 1553. године као насеље са 11 кућа од којих 4 плаћају порез, а 7 не плаћа. („кућа“ – породица са 10, 20 али и више чланова).
    Први поименични списак српског становништва Темерина забележен је у Сегединском дефтеру из 1560–1561. године. Тада је било 20 кућа које су плаћале порез. На основу пореских обавеза може се видети да су се тадашњи становници бавили производњом житарица и поврћа, сточарством и пчеларством.
    1722. године Темерин је био српско насеље са 62 куће; 1769. године има 208 кућа; 1773. године има 183 куће. Темерин има 215 српских домова 1786. године, када у њему живи и ради 5 православних попова (Према Д. Руварцу). Из тог периода потиче и прва војна карта насеља Темерин, које се пружало лучно у четири реда кућа, а било је окружено јарком дугим око 13 км.
    У документу фонда Илирске дворске депутације из 1772. године везано за Темерин записано је: „Овде је 30 година стара школа“, па се може закључити да је школа у насељу постојала од 1742. године. Наводи се и следеће: „Ту се учи читање, писање, црквене песме и молитве. Школске трошкове обезбеђује Општина (комунитет) која плаћа учитеља, о чему брине један свештеник“.
    Према подацима: 1720. године кнез Темерина био је Радојица Парастинац, у периоду 1725-26. Јосим Ратковић, 1730. Младен Кусовин. Након 1770. године, локални кнез био је Гаја Грујић, који је остао на овој дужности неколико година.
    Између 1746. и 1749. године, Темеринци су у свом већ богатом и развијеном месту изградили православну цркву, посвећену Светом Вазнесењу Господњем. Црква се налазила на почетку данашње Босанске улице, на њеној десној страни, где су данас куће под бројевима од 2 до 10. Поред војне карте, о постојању цркве сведоче и црквене књиге, од којих се неке и данас чувају у цркви у селу Ђурђеву. Била је саграђена од цигли (димензија 17м дужине, 6,5м ширине, око 6м висине), што је веома важно јер је већина сеоских цркви тада била од дрвета. Црква је имала звоник, саграђен иза главне грађевине, са 11 специјалних прозора са гвозденим решеткама на њима. Цркву је градио Јохан Милер, а на томе је инсистирао и радове усмеравао Висарион Павловић, епископ Бачко-Сегединске епархије.
    Међу црквеним ђацима био је Лукијан Мушицки – књижевник, професор богословије, горњокарловачки епископ. Рођен је у Темерину 1777. године. Био је пријатељ и сарадник Вука Стефановића Караџића, коме је предложио садашњи изглед слова „Ђ“ у азбуци.
    Највећи део ондашње Бачке је био Коморски посед (56 насеља, међу којима је био и Темерин). Комора је 1796. године продала Темерин и Бачки Јарак за 80.000 форинти грофу Шандору Сечењу.
    1782. године почиње насељавање Мађара у Темерин.
    1787. године досељавају се Швабе из Виртемберга (који су првобитно били упућени у Руму) и оснивају насеље Бачки Јарак, место које је до тада била пустара у Бачкој.
    1796.-1800. године; Гроф Шандор Сечењ покушао је да Темеринске Србе претвори у јобађе (кметове), што је резултирало четворогодишњим покушајем Срба да Темерин припоје Војној граници, тј. најближем Шајкашком батаљону. Како нису успели у својим намерама, Срби су одлучили да се иселе из Темерина 21. јула 1799. године. Изаслана жупанијска комисија је одложила сеобу за кратко и сачинила драгоцен документ, односно попис имена 178 старешина кућа које се исељавају. Након неколико месеци број исељеничких породица се повећао на 210 (укупно 1.610 становника).
    У пролеће 1800. године Темерински Срби су су своје куће и цркву разградили и пренели сав грађевински материјал у Пашку област, где су основали ново насеље Ђурђево, јер су се селили на Ђурђевдан. За пет година саградили су нову већу цркву и посветили је, исто као и у Темерину, Светом Вазнесењу Господњем.
    Наредних 120 година Темерин је био без Срба. Гроф Сечењ је довео мађарске колонисте, сељаке из жупанија Пешт, Фехер и Толна. Међу њима је било доста Словака, који су се брзо стопили са Мађарима.
    Између 1796. и 1804. године гроф Сечењ је дао да се изгради репрезантативно здање – палата или каштел. Каштел је данас под заштитом државе и у њему је смештена средња техничка школа.
    Од породице Сечењ, темерински посед и каштел купио је трговац Антал Фернбах из Апатина. Ана и Петар Фернбах, његови наследници, држали су темерински велепосед све до аграрне реформе у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 1920. године.
    1799. године, Темерин је проглашен за варошицу и добио право на одржавање 4 сточна вашара годишње.
    Католичка црква изграђена је 1804. године, а “стара школа” сазидана је 1835. године.
    1848. године, у српско-мађарском сукобу Темерин је у борбама у потпуности изгорео, а становништво је избегло на север у Бачку Тополу, Мали Иђош и Чантавир, одакле се након 2-3 године већи број становника и вратио у своје домове.
    2. јула 1899. путена је у промет железничка пруга Нови Сад-Темерин-Бечеј, као и темеринска железничка станица. Њеном изградњом почиње индустријски развој Темерина, као и пуштање у погон циглане и првих парних млинова. Тако Темерин брзо постаје један од значајних трговачких центара у југоисточној Бачкој.
    Стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца почео је нови период у историји и економији насеља. Посед Фернбахових је био један од мета аграрне реформе. Пољопривредне власти из Београда и Новог Сада донеле су нови закон, колонизирајући сељаке из Новог Сада и његове околине.
    1920. године почело је стварање нове добровољачке колоније јужно од Темерина. Досељеници су ново насеље назвали Старо Ђурђево 1929. године, у успомену на старо српско насеље у Темерину.
    1927. године, између два рата, Темерин је добио електричну енергију.
    Током војне окупације, 1941.-1944. године, становници Старог Ђурђева и Сирига су протерани из својих домова, а мађарске породице из Буковине су насељене на њихову земљу. 1944. године, они су напустили Старо Ђурђево и Сириг, као и Немци Бачки Јарак. Оснивачи Старог Ђурђева и Сирига су се вратили својим старим домовима. Бачки Јарак је током 1946-47. године колонизован досељеницима из Босне и Херцеговине. Током шездесетих и седамдестих година XX века, неколико стотина породица из села Врбљани (општина Кључ, БиХ) доселило се у Старо Ђурђево.
    Након распада СФРЈ, у Темерин се доселио велики број српских избеглица из Хрватске и Босне и Херцеговине, а северно од Темерина изграђено је ново насеље за избеглице.
    Извор: Интернет

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ТЕМЕРИН, место у близини Новог Сада. Има 9.768 становника. 1332. и за време Турака Т. је био чисто српско место. У 17. веку постао је трговиште. 1799. иселили су се Срби из Т. у Шајкашку, где су основали Ђурђево. Становништво се бави земљорадњом.

    Д.П.

    ИЗВОР: проф. Ст. Станојевић, НАРОДНА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА СРПСКО-ХРВАТСКО-СЛОВЕНАЧКА, IV КЊИГА, С—Ш, ИЗДАВАЧ: БИБЛИОГРАФСКИ ЗАВОД Д.Д. ЗАГРЕБ, ГУНДУЛИЋЕВА 29 ЗАСТУПА ДР ЕРИК МОШЕ, МИХАНОВИЋЕВА УЛИЦА 1, 1929.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top