Кучево и околна села Reviewed by Momizat on . Општина Кучево: Благојев Камен, Бродица, Буковска, Велика Бресница, Волуја, Вуковић, Гложане (ново насеље од 2007. године, издвојено из Нереснице), Дубока, Зеле Општина Кучево: Благојев Камен, Бродица, Буковска, Велика Бресница, Волуја, Вуковић, Гложане (ново насеље од 2007. године, издвојено из Нереснице), Дубока, Зеле Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Кучево и околна села

Кучево и околна села

Општина Кучево:

Благојев Камен, Бродица, Буковска, Велика Бресница, Волуја, Вуковић, Гложане (ново насеље од 2007. године, издвојено из Нереснице), Дубока, Зеленик, Каона, Кучајна, Кучево, Љешница, Мала Бресница, Мишљеновац, Мустапић, Нересница, Поповац (ново насеље од 2007. године, издвојено из Нереснице), Раброво, Равниште, Раденка, Ракова Бара, Сена, Српце, Турија, Церемошња, Церовица и Шевица.


Коментари (1)

  • vojislav ananić

    Кучево

    ТОК: Историја Кучева

    Област Звижда у североисточној Србији са градом Кучевом као њеним центром, одвајкада је важила за рударски крај. Та чињеница је у многоме одредила и историју Кучева и његове околине.
    Људи су у овим крајевима живели од прадавних времена. Ипак, интензивнији живот почиње у време када се за производњу оруђа и оружја све више користи метал уместо камена, односно са преласком из каменог у бронзано доба.
    – Бронзано доба. У периоду око 2000 година пре н. е. у околини данашњег Кучева почиње прерада бакарне руде.
    – Гвоздено доба. У периоду од 1000 до 800 година пре н.е. све више се користи гвожђе.
    – Средина I века нове ере. Долину Пека освајају Римљани. Са њиховим доласком почиње интензивно вађење и прерађивање руда у сливу Пека. Цар Хадријан је и лично посетио рударско насеље Кучајна 128. године н.е. у којем је имао своје златне руднике. У Кучајни су постојале и ковачнице, у којима је вероватно кован новац из времена овог цара са натписом Металла Пинцесиа (печки метали). У близини Кучајне, на месту где се налази данашње Кучево, постојао је град који се звао Гудускум. Добијено злато, сребро и гвожђе из Кучајне и околине, складиштено је у овом утврђеном граду. Гудускум је био насеље рудара, војних ветерана и римских чиновника у коме се одвијао интензиван градски живот.
    – Средином III века, када су Римљани изгубили рударске басене у Шпанији, Британији и Дакији, данашњој Румунији, бројни рударски стручњаци пребачени су у ове области. Почиње интензивно да се развија велико рударско насеље ”Краку лу Јордан” на ушћу реке Бродице у Пек, 15 км. источно од данашњег Кучева.
    – Византија (Источно римско царство). Ствара се 395. године н.е. на рушевинама римске империје. Цар Јустинијан је обновио експлоатацију рудног богатства овог краја а у Гудускуму су се задржале велике војне јединице. Међутим, најездом Авара крајем В века, Гудускум је разорен до темеља.
    – VI – XII век. Власт је, барем формално, држала Византија. Арабљански географ из X века Масудиа, помиње оближњу Кучајну под именом Класанин, описујући је као велико рударско и трговачко место.
    -XIII век. Овим просторима су завладали Угари. Краљ Ладислав ИВ је 1273. године поставио извесног Грегоријуса за бана ,,области Кучева и Браничева,,. За историју Кучева ово је значајно, јер је то први историјски помен имена Кучево. На рушевинама римског Гудускума почиње да се развија и варошица под именом Кучево. Краљ Милутин 1282. године припаја овај крај средњовековној српској краљевини, а област и место су задржали име Кучево.
    – XIV век. У Раваничкој повељи кнеза Лазара из 1378. године, и област и место се називају другим именом. Област се помиње као Звижд а насеље као Крушевица. У суседној Кучајни постојала је велика ковница новца и оружја. И касније, за време деспота Стефана Лазаревића рудници у околини Кучева били су активни о чему сведоче и писма Дубровчана где се Кучево помиње као Куцеу.
    – Отоманска империја. Са падом Смедерева 1459. године, српска деспотовина губи своју аутономију и Турци су завладали и областима око Кучева. У Браничевском тефтеру (скраћени назив за поименични попис покрајине Браничево из 1467. године), Турци су задржали име Звижд, као назив за област, што се задржало све до данас. У Кучајни је постојала ковница турског новца, све до XВИИ века, када су Турци одлучили да затворе све ковнице новца у Империји, осим централне у Цариграду.
    – Владавина кнеза Милоша. Кнез ће месту додати реч Горња, да би се разликовала од Доње Крушевице у Браничеву.
    – Крај XIX века. Народна скупштина Краљевине Србије ће 1886. године Горњу Крушевицу поново назвати старим именом Кучево. Предлог за промену назива дао је познати историчар и путописац Милан Ђ. Милићевић, а на одлуку скупштине пресудно је утицао његов кум Стојан Новаковић, утицајни српски научник и државник. Од тада Кучево више није мењало име.
    – Почетак XX века. Почиње обнова рударства у долини Пека. Наиме, једно енглеско акционарско друштво је 1903. године код Нереснице поставило први багер за испирање златоносног песка, а до 1908. године на Пеку су монтирана још четири таква багера. Ови багери су уништени за време и после Првог светског рата. Нови, велики багер, монтираће се у јесен 1934. године као власништво предузећа ”Нересница – Глоговица”, чији је највећи акционар био краљ Александар И Карађорђевић. Међутим, три дана пре него што је багер почео са радом, краљ Александар је убијен у Марсеју (09. 10 1934). Багер је радио све до почетка рата 1941. године. По завршетку рата, багер је кратко време радио, да би 1955. године био демонтиран и продат као старо гвожђе предузећу ”Отпад” из Витеза у Босни и Херцеговини.
    – Период после Другог светског рата. У овом периоду Кучево брзо мења изглед и постаје урбани центар са развијеном индустријом, трговином и занатством. Железничка пруга, која је до Кучева изграђена пре рата, убрзо је изграђена све до Зајечара односно луке Прахово на Дунаву. Преко ње је успостављена веза са значајним рударским центрима – Мајданпеком и Бором. Међутим, од средине 80-тих година, почиње стагнација индустрије у држави, што се негативно одразило и на развој Кучева. Кучево су сустигли па и престигли околни градићи, којима је по много чему деценијама било узор урбане средине.
    Данас, град на златоносном Пеку полако обнавља индустријску инфраструктуру а велики значај даје и развоју туризма за шта има добре предуслове.
    Извор: Интернет

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top