Смедеревска Паланка и околна села

10. јун 2012.

коментара: 3

Општина Смедеревска Паланка:

Азања, Баничина, Бачинац, Башин, Влашки До, Водице, Глибовац, Голобок, Грчац (обухвата и некада самостално насеље Каменац од 1979. године), Кусадак (обухвата и некада самостално насеље Косовац од 1979. године), Мала Плана, Мраморац, Придворице, Ратари, Селевац, Смедеревска Паланка, Стојачак и Церовац.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Шарко

    Порекло презимена, село Ратари (Смедеревска Паланка)

    Порекло становништва села Ратари, општина Смедеревска Паланка. Према књизи Боривоја М. Дробњаковића “Јасеница”, издање 1921. године. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.

    Топографске прилике. – Сеоске куће су на пиносавској површи. Северно од села, од последњих кућа краја Палилуле, настаје одсек који се благо спушта у широку долину Кубршнице, где су сеоска имања, поглавито ливаде. Западно од села је засеок Ватошево, са кућама поред сеоског пута за Маскар. И са ове стране у долини Кубршнице, нема кућа.

    Село се служи водом са извора бунара, од којих су главнији: Вуковац, Дрење, Муртеница, Шиљаковац (сви у Ратарима), Буриловац (у Ватошеву). У долини Шиљаковца је извор Латковац где се купају и лече од грознице. У засеоку Ватошеву скоро свака кућа има и ђерам.

    Земља за обрађивање и ливаде су око села. Њиве су на местима: Штрковини, Шиљаковцу, Грабовцу и Рибнику. Најбоље њиве су у Пољу (у Ватошеву). Поред Кубршнице су ливаде и то на местима: Бивољачи, Крагујевцу, Врбљу, Бранику и Дреновици. Забрана има (поглавито цер и граница) у Бранешу, Краку, Обршини и Вировима. Виногради су на Класову, Караули, Плочи и Вировским Брдима.
    Нема заједничке шуме и утрине; црква има два ланца утрине, који дају под закуп.

    Село је шумадијског типа, мачванско-јасеничке врсте. Из средине села, где су школа, суднице, црква и неколико дућана, зракасто се разилазе неколико сеоских улица. Није подељено на крајеве већ на мање групе кућа које имају породична имена. Један део села зове се Палилула, Засеок Ватешево удаљен је 2-3 км. од средине села. У долини Кубршнице су сеоска грла са сталним колибама и становима за чобане и стоку.

    Порекло породица и старине. – Старо Село било је у Селишту у долини Шиљаковца, одакле су се због куге преместили на данашње место.

    У селу су ове породице:

    Вуковићи (Добровојевићи, Ђурићи 11 к., св. Алимпије), старинци. Куће им биле у Селишту, а имање све до Кубршнице.

    Марковицћи (Радојевицћи, Мишулићи 58 к., св. Јован). Стара породица. Непознато порекло.

    Дрењаковићи (2 к., св. Лазар). Доселио се прадед Матеја од Дрине. Имају фамилију у Лугавчини (Дрењаковићи).

    Радишићи (Радишићи 13, Јокићи 11) 24 к., св. Јован. Стари су се доселили са Косова. Бежали у Срем (село Огаре). Куће им биле у Селишту. Још се не узимају између себе, и мисле да су шесто колено од досељавања.

    Исаковићи (Вељићи) 17 к., св. Никола. Доселили се три брата: Исак, Адам и Јања. Од Исака су ови Исаковићи. Од Адама су Адамовићи у Церовцу, где су отишли на имањњ, а од Јање су Јањићи у Сепцима. И њихове су куће биле у Селишту. Незнају порекло.

    Весићи (Аћимовићи. Пузићи, Вуканићи, Стекићи 16 к., св. Лука). Доселио се прадед Рада са два сина од Сјенице. Радин син Стека ратовао уз Карађорђа. И они су становали у Селишту. У ову породицу сз доведени: Радовановићи (6 к., св. Лука). Доведени као сестрићи из Милошевца (смедеревски) и Урошевић (1 к., св. Стеван). Дошао жени у кућу (“у Вуканиће”) из Црне Горе.

    Станишићи (Мијаиловићи, Руменићи, Мијатовићи, Марковићи, Ђурђевићи, Старчевићи, Стаматовићи, Костандиновићи, Докићи, Арсенијевићи. Димитријевићи, Тушаковићи, Радовановићи, Ивановићи, Пешићи, Петровићи, Гајићи, Милићевићи. Миленковићи, Топаловићи (230 к., св. Стеван). Станиша са братом Богосавом побегао са Косова због турских зулума. Кренули сву стоку и све што се могло понети и дођу до Жабара. У Жабарима остану неколико година и одатле крену и дођу у Рајковац. Али се и овде не задрже већ се преместе и настане у Селишту. Станиша има пет синова а и Богосав пет. Од њих је постала цела ова породица. Из Селишта се раселили и сада их има по целом селу. Чича Вића Димитријевић (68 г.) рачуна да је од Станише шесто колено. Сада се узимају између себе. Имају рођаке у Срему, који су тамо побегли 1813 године.

    Јовановићи (8 к., св. Стеван). Довела их мати из Драче (лепенички). Преудала се и дошла у фамилију Станишића.

    Стевановићи (4 к., св. Мрата). Доведени у фанилију Станишића из Тополе.

    Цокићи (8 к., св. Јован). Доселио се дед Цока са два сина из Породина (моравски, пожаревачки).

    Крстићи (13 к., св. Никола). Њихов прадед Крста са пет синова дошао из Грделице (власотиначки, пиротски).

    Мирковићи 2 к., Род са Крстићима. Крста и Мирко браћа. Мирко довео жену из Наталинца, која је имала три сина. Због тога Мирковићи славе св. Николу, а преслављају св. Петку.

    Соларовић (1 к., св. Ђурђиц). Њихов деда продавао овуда па се стално настанио овде.

    Нешићи (14 к., св. Арханђел). Прадед Нешо дошао од Врање.

    Карапауновићи (4 к., Михољдан). Деда се доселио из Босне у Рајковац, затим овде.

    Богићевићи (9 к., св. Стеван). Прадед се доселио из Црне Горе. Имају фамилију у Ливадицима (пожаревачки), где се презивају Жабарчићи.

    Пинтеровићи (10 к., св. Никола). Цигани које су довели Станишићи. Жене се Српкињама.

    Ђекићи (2 к., св. Петка). Доселио се старац Ђорђе 1848. г. из Бјелопавлића (село Сретње) где имају фамилију (Павићевићи). Неко време живео у Јабучју (тамнавски, ваљевски).

    Благојевићи (2 к., св. Илија). Доселио се деда 1848. год. из Чурноца (Бјелопавлићи).

    Димитријевић (1 к., св. Ђорђе). Пре 60 г. дошао из Магарева.

    Живковић (1 к., св. Ђурђиц). Мајстор-ковач дошао из Пожежене (рамски, пожаревачки).

    Маринковићи (2 к., св. Петка). Цигани, досељени из Рабровца.

    У Ватошеву су породице:

    Ђорђевићи (Шорићи) 11 к., св. Јован. Род су са Марковићима Радојевићима у Ратарима.

    Тарабановићи (8 к., св. Никола). Доселио се прадед Тарабан од Сјенице. Старо кумство одржавају са Недићима из Кутлова.

    Бранковићи (Јанковићи) 7 к., св. Ђорђе. Доселила се браћа Јанко, Бранко и Марко од Сјенице. Треће су колено од досељавања.

    Луковићи (10 к., св. Лазар). Доселили се из Петропоља (гружански) а ту дошли од Сјенице.

    Чопићи (Станићи, Секулићи) 15 к., св. Лука. Карађорђе их дотерао из села Дубнице (Пештер) где их и данас има. На путу се неки задрже и остану у Чачку, а ови дођу до Клоке где остану кратко време, па се потом овде настане.

    Гавриловић (1 к., Митровдан). Дошао из Кусатка (од Стојаковића, Секулића).

    Тадићи (6 к., св. Јован). Деда дошао из Сокољана (Босна).

    Село има два гробља: у Шиљаковцу за Ратарем а Ватешеви уна своје гробље.

    У близини извора Латковца је место “Црквина”, где је по причању била некада црква.

    ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, “Јасеница”. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.

  2. Порекло варошице Азања, општина Смедеревска Паланка – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“.

    Положај насеља.

    -Варошица се налази на пиносавској површи која је потпуно урављена и просечена незнатним токовима Трстенице и Риа потока.

    Воде.

    -Употребљава се већином вода а бунара, махом дубоких преко 20 метара а има и извора од којих су главнији: Старац, Чобина Вода, Осиповац и Гуцетина.

    Земље и шуме.

    -Најбоља зиратна земља је у Сврачковцу, затим на Стражевици, Брдњаку и Бостаништу; имањима изван села.
    Приватни забрани су растурени а у „Алији“ је општинска шума.

    Тип насеља.

    -Азања је насеље збијеног типа са кућама груписаним дуж путева за Паланку, Селевац, Велику Крсну и остала суседна села, као и поред споредних сеоских улица.
    Главни део „чаршија“ („село“) налази се поред друма Паланка – Смедерево. Ту су: општиинска судница, школа, црква, апотека, више кафана, дућани и приватне куће. Азања се дели на: Мајсторски, Јелићски, Палићски, Талијански и Бугарски Крај. Јужно од Азање је заселак Каменац, удаљен 5-6 километара, има око 40 кућа, скорије насељених на своја имања. Североисточно од Азање, одлажењем на имања, постао је заселак Влашки До (данас засебно село, оп. Милодан).

    Постанак насеља и порекло породица.

    -По предању, Азању су засновали преци данашњих Шаранчића. Њихов предак Шароња, бежећи од Турака, наишао је у Моравску долину и како му се ту није допало, скрене, у дође у Азању. Са женом се настани на месту данашње школе, где је био извор и ту подигне „мало куће“. Свуда око тог места била је велика гора и луг и било је непроходно. Место где се настанио предак Шаранчића и сада је центар Азање, ту је управо „чаршија“. Одатле доцније Азања се ширила и развијала. Од Шароње су данас:
    -Шаранчићи, славе Јовањдан. У азањском гробљу налази се споменик некога Величка (од Шаранчића) из 1766. године.
    -Бучићи (Пантићи). После Шароње доселио се Петроније, предак данашњих Бучића. Не зна се одакле је дошао. Данас се презивају и Пантићи, славе Пантелијевдан.
    За овима су дошли:
    -Мајсторовићи-Мајсторчићи (Арсенијевићи, Никодијевићи, Филиповићи, Пантићи, Поповићи, Танасковићи, Павићи, Пајићи, Маринковићи, Матејићи, Милошевићи, Божанићи, Димитријевићи, Јеремићи, Мијатовићи, Минићи, Милосављевићи, Љубисављевићи, Милојевићи, Тешићи, Алексићи, Милентијевићи, Ивковићи и Живковићи), славе Ђурђевдан. Њихов предак Пана је дошао од Сјенице – Косова. Населио се најпре на Трешњи – југозападно од Рипња. То место се сада зове „мајсторско“. Пана је био мајстор, градио је ћуприје и једном приликом, пролазећи кроз Азању, наишао је на Шаранчиће и Бучиће, допало му се место и реши да се ту насели. Оде на Трешњу, узме породицу и дође у Азању. Пана је имао сина Милосава а Милосав четири сина и од њих су све данашње породице. Има их 72 куће у Влашком Долу, где су отишли на имања.
    Остале породице су:
    -Стевановићи (Митровићи, Громовићи, Мратинковићи, Лазићи, Машићи, Васиљевићи и Текићи), славе Мратиндан. Доселио се чукундеда Стеван са Косова и затекао у селу свега неколико бурдеља.
    -Батинићи, славе Јовањдан. Њихов предак дошао је са Косова и затекао свега седам кућа. Овде се оженио узевши девојку од Шаранчића.
    -Јелићи (Стојадиновићи, Милетићи, Марковићи и Прокићи), славе Ђурђиц. Четири брата крену из Црне Горе и дођу најпре у Сјеницу а из Сјенице у Јагњило – Јасеница, потом у Азању. Доцније се неки врате и настане у Приликама (моравички-ужучки округ) где их и данас има (Азањци). Влајићи у Великој Крсни су им род. Бежали су „преко“. Прокићи отуда донеше обичај да о Божићу месе чесницу-погачу од пшеничног брашна, док остали то раде од кукурузног-пројиног.
    -Богдановићи (Сарићи), славе Никољдан. Прадед Богдан, који је радио вреће, дошао из околине Пирота. Крај у коме живе зову „Бугарски Крај“.
    -Павловићи, славе Ђурђиц. Дошли су из Ковачевца од Грчића.
    -Рашићи, славе Св. Петку. Пре 60 година су дошли из Бјелопавловића.
    -Анђелковићи, славе Марковдан. Старином су са Косова, одакле су дошли у Велику Иванчу – космајски срез. Било је више браће. Један брат, да би направио рог за барут, одсече рог крави другога брата услед чега дође до свађе. Да не би дошло до оштријих сукоба преци ових Анђелковића, Михаило и Анђелко крену из Иванче и населе са у Азањи. И данас одржавају везе са том својом породицом у Иванчи (Јанковићи). У Голобоку су им род Гецићи.
    -Павловићи (Беговићи), славе Никољдан. Њихов прадед био је свештеник у Глибовцу, одакле је дошао у Азању. Поп је био богат, ишао је увек колима „као бег“ због чега су их назвали Беговићима.
    -Јанчићи, славе Ђурђиц. Старином су са Косова.
    -Талијани;
    -Баба Антићи и,
    -Стајићи (Илићи). Славе Ђурђиц. Старином су са Косова. Чукундеда Сима је имао два сина, Добривоја и Ристивоја. Од Добривоја су Талијани а од Ристивоја Баба Антићи и Стајићи. Један од предака Талијана имао је пушку „талијанку“ и по томе се презива ова породица.
    -Вулићевићи (Пауновићи и Павловићи), славе Ђурђиц. Потомци су Вујице Вилићевића. Старином су од Косова. Од Вујичиног брата Ђуше има једна кућа у Паланци (Ђушићи).
    -Павлићевићи, славе Мратиндан. Чукундед Милош дошао је са Косова и затека Шаранце, Бучиће, Мајсторчиће и Јелиће.
    -Никосавићи (Ћосићи), славе Мратиндан. Чукундед са три сина дошао са Косова.
    -Поповићи, славе Ђурђиц. Њихов прадед са братом је дошао из Сиколе (крајински округ), па се настане у Азањи а брат у Глибовцу (Поповићи).
    -Кељићи (Гајићи, Јањићи, Срејићи, Павловићи, Недићи и Ђуричићи), славе Ђурђиц. Чукундеда Марко дошао са Косова, имао је четири сина и од њих су ове породице.
    -Ђурђевићи (Гачићи), славе Св. Василија: Чукундед Ђурађ са два брата дошао из Црне Горе. Један брат се населио у Голобоку (Аџићи).
    -Палићи (Рафаиловићи), славе Мратиндан. Од старине су род Никосавићима (Ћосићима).
    -Милошевићи, славе Никољдан. Чукундед дошао од Прокупља у Велику Плану, па у Азању.
    -Пајкићи (Милојковићи и Павловићи), славе Никољдан. Непознатог су порекла.
    -Никодијевићи, славе Никољдан. Дошао из Коћуре (?) код Врања.
    -Бацетићи славе Никољдан. Дошао као занатлија из Криве Реке код Ужица.
    -Ристићи, славе Св. Јоаким и Ана. Деда дошао из Крајине.
    -Крстићи, славе Јовањдан. Њихов деда је дошао из Крајине.
    -Миљковићи, славе Никољдан. Деда Миљко са четири сина је дошао из Личја (нишки, топлички срез) где имају и данас рођаке (Вучјаци). Побегао од Турака. Имају рођаке у Блазнави (крагујевачка Јасеница), у Бумбаревом Брду (Гружа), Смедереву и Параћину.
    -Радивојевићи (Павловићи), славе Никољдан. Мати им се преудала у Азању и довела их из Кусатка, где имају породицу – Спасићи.
    -Пурићи (Павловићи и Лазићи), славе Ђурђиц. Непознатог су порекла.
    -Митићи су дошли из Велике Плане, не каже се коју славу славе.
    -Стојановићи, славе Савиндан. Они су од Стојановића из Баничине.
    -Јоветићи, славе Петровдан, непознатог су порекла.
    -Кованџићи, славе Јовањдан. Непознатог порекла.
    -Марковићи (Костићи, Јовановићи, Николићии Ђурђевићи), славе Аранђеловдан. Зову их „Власима“. Деда човеку од 70 година дошао из Глоговца (ресавски, моравски срез). Куће су им у Јелићевском Крају, који зову „Влашким“.
    -Маринковићи, славе Св. Враче. Прадед Ђура дошао из Крајине, где имају родбину. Зову их „Крајинцима“.
    -Петровићи, славе Јовањдан. Деда дошао из околине Врања.
    -Даниловићи (Радомировићи), славе Мратиндан. Предак Милинко дошао са Косова. Имао је два брата. Од њих је цела ова породица. Рачунају да су од Милинка шесто колено. Мисле да су род Никосавићима и Палићиима.
    -Ђорђевићи, славе Ђурђиц. Старином су од Косова. Раније били „једна фамилија“ са Вулићевићима,
    -Добричићи (Пантићи, Миловановићи, Мишићи и Петронијевићи), славе Лучиндан. Њихови старису дошли из околине Сјенице – Новог Пазара у Рајковац (округ београдски), затим овде. Један део остао у ужичком округу, не знају место. Раније се са њима налазили и „рођакали“.
    -Новаковићи (Бошићи, Пантелићи, Гајичићи и Аврамовићи). Од старине су род са Јанчићима. Славе, као и они, Ђурђиц.
    -Радовјевићи, славе Пантелијевдан. Доселили се из Баничине.
    -Радовановићи, славе Ђурђиц. Прадедови Богдан и Сима дошли са Косова. До данас рачунају пет колена. Мисле да су са Талијанима једна фамилија.
    -Станојевићи, славе Ђурђиц. Отац дошао из Новог Сада као занатлија, пинтер.
    -Павићи, славе Ђурђиц. Мати их довела из Трновча, од Миловановића.
    -Каљевићи, славе Лучиндан. Дошли са Рудника.
    -Аврамовићи, славе Мратиндан. Непознатог су порекла али се зна да су бежали „преко“, где имају родбине.
    -Стојићи (Осаћани), славе Ђурђиц. Градили куће овде као зидари и остали. Дошли су из Осата у Босни.
    -Димитријевићи, славе Митровдан. Доселили се из Смедерева.
    -Станковићи, славе Никољдан. Отац побегао од Турака из Горње Локаштице (лесковачки, врањски округ), где имају родбину.
    -Анђелковићи, славе Аранђеловдан. Отац се доселио из Преображења (пчињски, врањски округ)
    -Станимировићи, славе Никољдан. Деда дошао из околине Врања. Зову их „Бугарима“.
    -Павловићи (Бавини), славе Св. Јована Златоустог. Прадед из Неготина пребегао „преко“ научио занат и населио се у Азањи.
    -Динићи, славе Митровдан. Деда из Страгара дошао у Смедерево па овде.
    -Мијатовићи, славе Стевањдан. Њиховог деду довала мати из Јагњила, од Александрића.
    Цигани-Роми са разним презименима су насељени пре 50-60 година. Пре тога живели под чергама у Улићу, између Азање и Селевца. Власти им дала имање и населили у Азањи и Селевцу. Куће су им поред друма за Паланку. Не баве се земљорадњом већ су мајстри, џамбаси, пилићари итд.
    У Азањи има једно гробље.

  3. Порекло становништва села Мала Плана, општина Смедеревска Паланка – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“.

    Положај села.

    -Западно од Паланке, пиносавска површ прелази у београдску, која се губи у алувијалној равни Јасенице. На деловима пиносавске и београдске површи налазе се куће Мале Плане. У долини Јасенице нема кућа.

    Воде.

    -Извора нема. Село се служи бунарском водом.

    Земље и шуме.

    -Имања су изван села. У Садићима су били виногради, који су пропали због филоксере. Око села су мали приватни забрани.

    Тип села.

    -Мала Плана је насеље шумадијски разређено, са кућама поред сеоских путева. Васиљевићи, у „Ширине“ где су се спустили на имање.

    Порекло становништва.

    -Рајићи су били најстарији становници Мале Плане, којих данас у селу нема, изумрли су.
    -У старе породице спадају и:
    -Шаренковићи (Стефановићи и Васиљевићи), славе Св. Филипа. Стара породица непознатог порекла.
    -Ракићи (Миленковићи), славе Ђурђиц. Прадедови су име се доселили са Косова.
    Остале породице.
    -Тодоровићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из околине Чачка.
    -Радојевићи, славе Лучиндан. Пре 80 година се доселили из Маслошева.
    -Урошевићи, славе Митровдан. Деда им се доселио из Паланке.
    -Стевановићи. Деда човеку од 60 година доселио се из Осата у Босни, из села Мата. Не каже се коју славу славе.
    -Павловићи, славе Св. Петтку. Непознатог су порекла.
    -Дамњановићи, славе Никољдан. Прадед им се доселио из Прћиловице.
    -Ђурићи, славе Никољдан. Кнез Милош их овде довео из Крушева у време када је груписао села. Они остану овде а део њих се врати у Крушево, Ђурићи.
    -Петровићи („Власи“), славе Аранђеловдан. Деда им се доселио из Породина, Пожаревац.
    -Симићи, славе Никољдан. Доселили се из Рабровца, Јасеница.
    -Ђорђевићи, славе Аранђеловдан. И њих је кнез Милош „дотерао“ из Крушева, „за време шора“.
    -Марковићи, славе Ђурђиц. Отац човеку од 70 година се доселио из Азање.
    -Лазаревићи, славе Јовањдан. Отац им се доселио пре 80 година из Босне.
    -Стаменковићи, славе Никољдан. Отац им се доселио из Куманова.
    -Николићи, славе Ђурђиц. Отац им се доселио пре 50 година из Баничине, Јасеница.
    -Илићи, славе Аранђеловдан. Непознатог су порекла.
    -Димитријевићи, славе Св. Петку. Отац дошао пре 50 година из Прилепа.
    -Живановићи, славе Лучиндан. Доселили се пе 60 године из Босне.
    -Николићи, славе Никољдан. Доселили се пре 80 година из Босне.
    -Бранковићи, славе Ђурђиц. Доселили се из околине Лесковца.
    -Танацковићи, славе Аранђеловдан. Предак дошао жени у кућу из Азање.
    -Илићи, славе Ђурђиц;
    -Новаковићи, славе Никољдан;
    -Станојевићи, славе Св. Петку;
    -Павловићи, славе Никољдан. Цигани-Роми, доселили се из Лугавчине.
    Село има једно гробље.