Порекло презимена, село Ратаје (Врање)

8. јун 2012.

коментара: 0

Порекло становништва села Ратаје, општина Врање, стање из 1903. године

Село је основао деда Војин у првим деценијама 18. века, од кога данас има око 30 кућа у шестом степену сродства. Пореклом је из садашње Старе Србије, од куда је добегао у ово село са својим братом Ристом, када су тамо завладали велики зулуми од дивљих Арнаута/Шиптара. Његови су потомци: Ћосинци, Павленци и Рисинци. Славе Св. Арханђела.

Од Ристе, брата Војинова, воде порекло јасуанска породица, Милошевци, Шукаревци, Бишковци, Сејизовци и по женској линији Бошковци. О претку последњих Бошковаца прича се ово: Звао се Бошко, а био је пореклом из Босне. Био је трговац и идући путем, који је водио кроз Ратаје, заноћи у кући деда Ристе и том се приликом загледа у кћер његову, којом се потом ожени и тако остане у селу. Он је славио Св. Николу, па су, веле, и Ристинци узели исту славу.

Други је дошао Станимир Сирминац, који је побегао од Призрена (а по причању неких из Моравице), због насиља арнаутског најпре је дошао у Крушевицу (данас под Турцима, близу границе), одакле га је Усеин Паша са породицом довео у Ратаје за свог чифчију/слугу. Од њега је остало око 30 кућа у петом степену сродства: потомци су му Станимировици, Стојковићи и Николинци. Славе Св. Ђурђиц. Предак им Станимир досељен највероватније са Шаре из Сириничке Жупе, по чему су га звали Сирминац.

После њих се досељавају Караџинци. Њихов је предак Караџа био пореклом из Ћустендил Бање (данас источна Бугарска). Ћустендил се граничи са општином Пирот, одакле је дошао у Црвени Град у Врањској Пчињи у сливу Вардара и одатле у ово село. Он је био хајдук, па се тек овде у селу смирио. Од њих има сад 6 кућа у сродству до четвртог степена.

После њих се досељавају десетак чифчија/слуга, који су дошли из Старе Србије на земљу Усеин Паше и Сулиман-бега; и данас су врло сиромашни. То су: Џунгурци, Зунзарци, Давитовци и други.

Међу сељанима овога села нема разлика, једино што Сирминци пазе више на одело.

ИЗВОР: Приредио Александар Аксић Шарко

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.