Јасеновац и околна села

8. јуна 2012.

коментара: 1

Дренов Бок, Јасеновац, Кошутарица, Крапје, Млака, Пуска, Танац, Требеж, Уштица, Вишњица

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Војислав Ананић

    ЈАСЕНОВАЦ je постао у XVI или почетком XVI вијека и припадао je Загребачкој жупанији. Имао je свој “град” који je 1536. пао у турске руке, a колико je био стратегијски важан види ce no томе што су ce хрватски сталежи због његовог пада уплашили и на сабору Славоније одржаном 1537. у Дубрави препоручили цару Фердинанду да наново сагради град Јасеновац, који no стратешком значају успоређују са Београдом. Јер, ако то они не учине, већ то успију Турци, пропашће читава Хрватска и Славонија.
    Хрвати су послије много напора поново заузели Јасеновац и разорили ra да не би био Турцима од користи. Јасеновац je заиста ускоро пао у турске руке.
    Јасеновац je насељен Србима тек 1688. године, кад су Аустријанци уз помоћ српских устаника освојили данашњу Банију и продрли преко Уне у Босну одакле су доводили овамо српске досељенике да појачају ову крајину против Турака. Како je тада отпочело формирање и организовање утврђене границе на ријеци Сави, која je постала турска граница према Аустрији, у низу војних посада на овом дијелу славонске границе наводи ce 1736. и Јасеновац, потчињен костајничком крајишком команданту.
    Овдашњи командант био je тада неки Погледић.
    Године 1755. записано je да у Јасеновцу има 50 српских кућа и црква, која није била “троносана” (од епископа освећена). Тада није наведена ни храмовна слава. Године 1768. биле су у Јасеновцу 64 српске куће. У црквено-административном погледу Јасеновац je припадао некада Костајничко-зринопољској епархији, затим Карловачкој и у најновије вријеме Славонској (пакрачкој) епархији. Почетком XX вијека било je у Јасеновцу и Бумбековачи 207 српских домова са 1183 душа.
    За парохију јасеновачку статистика показује да je 1981. имао Јасеновац 85 домова, Млака 116, Уштица 93, Јазавица 13, Пакленица 165, Новска 265, Брачица 14 српских домова.
    О првој јасеновачкој цркви не знамо готово ништа. Друга, посвећена св. Јовану (вјероватно као и прва), сазидана je 1775. Њу су 1941. године усташе запалили и до темеља разрушили. Сада je изграђена нова црква, коју je 1985. осветио патријарх српски Герман. И на мјесту спаљеног парохијског дома саграђен je послије рата нови дом. Сачувана je само зграда српске вјероисповједне школе, саграђене 1847. године, али je и њој потребан оправак.
    Јасеновац je послије другог свјетског рата постао симбол бола за српски народ, јер су испод овог питомог мјеста усташе основали најстрашнији логор у коме су мученички изгубили животе стотине хиљада Срба са подручја тзв. Независне Државе Хрватске. Бог да прости!

    ИЗВОР: СРПСКА НАСЕЉА И ЦРКВЕ У СЈЕВЕРНОЈ ХРВАТСКОЈ и Славонији, др Душан Кашић