Село Мокро Поље налази се између Пађена, Оћестова, Радучића и Лике, а дели се на Завође, Ком, Превјес, Буковицу и Мокро поље. Село је саставни део кршне Буковице, којој припада и добар део книнске општине, а овуда су се боље сачували народни обичаји, него ли код осталих Срба, православне вере, у северној Далмацији.
Породице у Завођу:
Бједов, са надимком Бакуш, Бједов и Радиновић, сви славе Ђурђевдан;
Вагић, славе Лучиндан;
Муждало, славе Лучиндан;
Поповић, славе Лучиндан;
У Кому су:
Поповић, славе Лучиндан;
У Превјесу су:
Илић, славе Ђурђевдан;
Гамбирожа, славе Никољдан. Они потичу од једног војника Наполеонове војске. Тај војник се заљубио у једну девојку са Поткоња, те заостао и настанио се овде;
Сеовић, доселили из Босне назад 100 година, славе Никољдан;
Атлија, славе Никољдан;
Мартић, дошли из Жагровића назад 100 година, славе Никољдан;
Кнежевић, славе Никољдан;
Каназир, славе Лучиндан;
Тривић, доселили из Црне Горе у 17. веку, славе Лучиндан;
Вејновић, славе Св. Василију;
У Мокром Пољу:
Поповић, славе Лучиндан;
Муждало, славе Лучиндан;
Опачић, славе Лучиндан;
Ракетић, славе Никољдан;
Бабић, славе Јовањдан;
Болтић, славе Никољдан;
Ђурђевић, славе Ђурђевдан;
Демир, славе Јовањдан;
Бајић, славе Јовањдан;
Сучевић, славе Лучиндан;
Костић, славе Лучиндан;
Јапунџић, славе Никољдан;
Вукмирица, славе Лучиндан.
Свега је 25 племена (197 породица). Сви су се населили из Босне у 16. веку.
ИЗВОР: Книнска Kрајина, прота Саво Накићеновић
2. јул 2012. у 22:36
Dakić
Trazim Nikolu Vejnovica. Ko ima neke informacije o njemu neka mi se javi na email. Molim vas, pozdrav
11. фебруар 2013. у 17:52
Rastko Bjedov
Bjedovi u Mokrom Polju su u dva zaseoka, bliži centru sela su Bjedovi Rajnovići ne Radinovići, kad se krene dalje prema Kostićima dolazi se do Bjedova Bakiša a ne Bakuša, kako ste vi ovdje napisali. Pozdrav od mene Bakiša!!!
6. април 2013. у 14:26
Milenko Rajinović
Rastko, da li postoji još neko od Rajnovića ili (Rajinovića) u Mokrom Polju?
Ne znam ništa o svom poreklu, svaka informacija bila bi korisna. Veliki pozdrav!!!
3. мај 2013. у 19:48
Rastko Bjedov
Rajnović nije prezime već samo nadimak po kućama, u Bjedovima u Mokrom Polju, svi se prezivaju Bjedovi, samo što su iz različitih delova zaseoka, kao što su kuće Bakiša koje su bliže Kostićima, i Rajnovići čije su kuće bliže Zrmanji. A ako je vama prezime Rajinović, koliko ja znam toga prezimena nema u Mokrom Polju.
19. септембар 2014. у 00:46
Milenko Rajinović
Ono što znam da je moj deda došao iz Mokrog Polja u Čokešinu (okolina Loznice).
Prezime je Rajinović.
Nažalost, poginuo je 1945. tako da ne znam ništa više.
8. мај 2013. у 16:56
snezana bjedov
Postovani,u Mokrom Polju zivi Milan Bjedov,Rajinovic.srdacan pozdrav
19. септембар 2014. у 00:47
Milenko Rajinović
Hvala Vam Snežana. Pozdrav.
16. март 2015. у 21:50
Irena Bjedov
Zanima me zna li neko bilo šta o Đuri Bjedov.Znam samo da su mu roditelji Stojan i Janja Bjedov.
10. септембар 2022. у 18:49
Nikola Adamovic
Поздрав Растко, мој деда са мајчине стране је Никола Бједов Бакиша из Мокрог Поља. Одатле су прешли сви млађи у Сотин код Вуковара сви из његове породице осим њега који је био војно лице комадант касарне на Бањици дакле стационирсн у Београду.
9. јул 2013. у 23:00
Boro
Може ли нетко нешто више написати о пореклу презимена ВЕЈИНОВИЋ/ВЕИНОВИЋ?
9. јул 2013. у 23:20
Небојша Новаковић
О Вејновићима је било речи. У северну Далмацију (Мокро Поље) су дошли из Босне, тачније из Бјелајског Поља. Ова сеоба се према подацима Александра Бачка, десила крајем 17. века, још тачније, у јуну 1692. године.
Имају сроднике и на Косову (дреничка област), где су се неки исељавали после Првог светског рата.
Милан Карановић је покушао да одреди даље порекло овог рода, али није сигуран да ли је питању Босна, или Рашка.
Вејновићима су сродни и Бајићи, Вигњевићи, Јакшићи, Шапоње, Павковићи, Лешпићи и Басте.
Све ове породице славе Св. Василија.
Моје мишљење је да воде порекло из јужних области (Херцеговина/Црна Гора), на шта указује и крсна слава.
9. јул 2013. у 23:15
Boro
Поштовани,
Био бих Вам врло захвалан када би сте ми могли помоћи у прикупљању података о пореклу презимена ВЕЈИН – ВЕИН!. Ово што ја знам јесте да потичемо од Вејиновића из Мокрог Поља код Книна и да смо се негде крајем 17.и почетком 18.века населили у Лику, тј.Срб и Дабашницу, затим у Нетеку и у Беглуке/Крчко Брдо и да смо тада евидентирани као ВЕЈИН,или Веин. Славимио Св.Басилија Великог (14.Јануара). Један дио рода отишаоје даље према Кордуну (Раковица,Плитвички Љесковац, Грабовац), а једна фамилија је насељена код Глине. Након 1.св.рата отишао је један Вејин у УСА,а Вејини солунски добровољци су Банатско Аранђелово, тј. Подлокањ код Кикинде. Два рођака су 1921.године из Беглука одселила у Рамиће код Кључа и населили се у Копјеници и Саници.
Банијски Вејини населили су се касније у Источну Славонију (Б.Брдо,Фердинандовац) и Инђију. Највећи број је након 2.св.рата из Лике насељен у Апатин гдје их и данас има највише. Неке податке сам прочитао у књизи Петра Рађеновића “Унац” и других података немам.
Још једном, сви који нешто о томе знају, молим да ми се јаве, на ему сам им унапред захвалан.
Проф.Др.Боро Веин
9. јул 2013. у 23:21
Небојша Новаковић
О Вејновићима је било речи. У северну Далмацију (Мокро Поље) су дошли из Босне, тачније из Бјелајског Поља. Ова сеоба се према подацима Александра Бачка, десила крајем 17. века, још тачније, у јуну 1692. године.
Имају сроднике и на Косову (дреничка област), где су се неки исељавали после Првог светског рата.
Милан Карановић је покушао да одреди даље порекло овог рода, али није сигуран да ли је питању Босна, или Рашка.
Вејновићима су сродни и Бајићи, Вигњевићи, Јакшићи, Шапоње, Павковићи, Лешпићи и Басте.
Све ове породице славе Св. Василија.
Моје мишљење је да воде порекло из јужних области (Херцеговина/Црна Гора), на шта указује и крсна слава.
29. септембар 2013. у 19:55
Vojislav Pilipovic
Za Boru Vejina _ Prema istrazivanju Aleksandra Bačka, naučnog saradnika iz Instituta za istoriju SANU, najdalje dokle je on stigao je 1692. kada su se Vejini (Vejinovići) doselili iz Bjelajskog polja u Dalmaciju, Mokro polje, kada je Dalmacija ostala pusta posle Kalajskog rata.U tekstu koji posedujem na 10 stranica i literaturom od 35 odrednica ima i podataka gde su sve naseljeni i raseljeni i sa koji porodicama su u srodstvu. Ovom prilikom samo da napomenem da ste u srodstvu sa Bastama, Vignjevićima, Šaponjama, Bjelićima i još nekima koj takođe slave i istu slavu. Srdačan pozdrav.V. Pilipović, unuk Stevana Vejina ispred Glavice.
7. март 2014. у 22:19
muzdalo
jabih molio sve one koi znaju bilo sta o poreklu prezimena muzdalo dami odgovore postosmo jedinstveni jedino prezime koje je bilo u m polju i nikako da dodjem do saznanja odaklen je dosao taj narod molim samo ko zna tacne podatke dami odgovori veliki pozdrav u napred zahvalan
7. март 2014. у 22:49
Александар Маринковић
Презиме Муждало се не помиње у млетачком катастру из 1709. године. У књизи ”Презимена далматинских Срба” А.Бачко, ослањајући се на Накићеновића, наводи да род Муждало слави Св. Луку и да су у Мокро Поље дошли из Босне, тачније Бјелајског Поља. То досељавање би требало бити у 17. веку. Такође, наводи да сте у даљем сродству по мушкој линији са родом Опачића па би то можда био и разлог због којег се презиме Муждало не помиње 1709. године. У млетачком катастру се наводи неколико Опачића у Мокром Пољу, а сви Опачићи у северној Далмацији славе Св. Луку. Другим речима, можда сте у то време били Опачићи, а тек касније изменили презиме у Муждало.
2. јул 2014. у 19:15
Boško
Nije mi realna ta ocena da su Muzdale dosle odnekle u 17. veku. Zasto? Pa crkva sv. Luke u selu je iz prve polovine 16. veka. Nas narod je oduvek po doseljavanju u novi kraj odmah gradio crkvu i posvecivao je svome svecu. Selo Mokro polje je selo sa ubedljivo najvecim brojem porodica koje slave sv. Luku u celoj severnoj Dalmaciji i sire. Kad se pogleda ceo taj region tu i tamo u nekom selu ima neka porodica koja slavi sv. Luku ali u Mokrom polju ih ima upecatljivo mnogo i ponavljam svi su u jednom mestu. Zakljucak moze biti samo jedan. Sve te porodice koje slave sv. Luku su se zajedno doselile iz starog kraja. Zbog toga sto je crkva iz 1532. realno je da su se tada doselili i da pre njih u tom selu nije bilo naroda jer da je bilo valjda bi tu vec bila neka crkva posvecena nekom drugom svecu. Pravo pitanje je odakle su te porodice sto slave sv. Luku dosle. Imamo usmeno predanje da su iz “stare Crne Gore”. E sad, da bi otkrili poreklo porodice posluzicemo se slavom a slava, sv. Luka, upucuje na Crnu Goru, Rovcane i Niksice. I dan danas sv. Luka vazi za crnogorsku slavu. Dakle, imamo usmeno predanje i cinjenicu da slava potice iz Crne Gore. Ne iskljucujem mogucnost da se taj narod doselio iz “stare Crne gore” u severnu Dalmaciju preko Bosne kao prelazne stanice, jer knjige o Rovcanima govore da su neke njihove migracije isle prema Bosni. Dakle moje misljenje je da smo poreklom od Rovcana ili Niksica, da ssmo dosli u Mokro polje u prvoj polovini 16. veka, kojim putem ne zna se. Moguce preko Bosne jer u Plavnom ima Opacica koji slave sv. Luku. Mislim da argumentovanijeg objasnjenja za poreklo Muzdala i ostalih necete naci nigde.
2. јул 2014. у 19:27
Boško
Moram jos da dodam i ovo. Prostor severne Dalmacije i bosanske krajine je veliki srpski prostor u kome su migracije bile bezbrojne i u oba smera. Niko ne moze odgonetnuti kako je to sve tada islo. Migracija od Bjelajskog polja, preko Plavna do Mokrog polja sasvim je realna, ali ipak godina gradnje crkve i pre svega slava su jedino konketno na sta mozemo da se oslonimo. Austrijanci jesu bili pedantni oko popisa ali i Srbi su bili vragolani kad su trebali da se popisu.
2. јул 2014. у 18:43
Boško
imas nas sajt sa informacijama do kojih smo mi dosli. pogledaj.pozdrav.
2. јул 2014. у 19:33
Boško
Izvinjavam se adminima sto postavljam vise postova ali setio sam se jos jedne informacije koju bih zeleo da podelim. U Mokrom polju postoje, jedni do drugih, dve porodice Muzdalo koje nisu ni u kakvom srodstvu. Kako to, ne znam. Porucio bih svim Muzdalima (ali i srodnim porodicama) da naprave svoj rodoslov i da mi posalju, mejl vidite.
3. јул 2014. у 07:33
Небојша Новаковић
Бошко, на форуму смо причали о крајишким породицама које славе Св. Луку:
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=541.0
Предлажем днк тестирање.
25. мај 2016. у 17:54
Sonja
Moji pradjeda i prababa su Muždalo(prababa Popović), i baš sam nedavno bila tamo. Jedan zaseok Muždale je prije crkve i mosta na Zrmanji, a drugi ( moj, gdje nam je kuća)poslije mosta.Teta mi je povijesničar i odradila je radni vijek u drž.arhivu, pa vjerujem u ovu tezu; Vlasi su se na cijelom tom području relativno kasno spustili s planina i brda i tamo gdje su naletili na katolike s njima su se pomiješalj, a tamo gdje su naletili na pravoslavce ( npr.otuda Popović)s njima. Što se tiče seobe Srba na područje sjev.Dalmacije i time i Mokrog polja krenulo je s Kosova, preko Crne Gore, Bosne i Hercegovine i trajalo je nekoliko stoljeća, a neki su se pomiješali s Vlasima, a neki nisu, prezime Muždalo je vlaško, a Popović slavensko. I velika većina Hrvata iz Dalmatinske zagore su porijeklom Vlasi, a ne Slaveni. Moj muž koji je ovaj Dalmatinac uz more i svi ostali uz more nas sve koji nismo, bez obzira bili Hrvati ili Srbi,dan danas zovu Vlaji.Najbolje bi bilo onda da smo svi Jugoslaveni, što i jesmo (toliko smo pomiješani da samo to možemo i biti). Sretan vam svima Dan mladosti!
9. март 2014. у 17:51
muzdalo
Hvala puno. I ja otprilike imam takva saznanja ali nista konkretnije. Ako ista budete vise saznali javite. Unapred zahvalan
9. март 2014. у 19:30
Александар Маринковић
У Цензусу (Стање душа) за 1837. годину, за Мокро Поље, помиње се СИМЕУНА МУЖДАЛО МАРКОВА. Мислим да датум поред имена треба да буде датум рођења: 10. март 1800. године.
24. јул 2014. у 12:24
Небојша Новаковић
У праву сте Бошко, порука је уклоњена. Такви коментари заиста нису примерени.
1. новембар 2014. у 21:36
Gojko
Da, Boško. Nema tu logičnog promišljanja o nekakvom dolasku (1692) i Bjelaskog polja ovih Mokropoljaca (i ostalih). Taj izvor koji se vrlo često rabi, ne može se uzeti ozbiljno kao da je to tako bilo. Otkud njih 5000 duša u Bjelajskom polju. Neki autori tvrde da su se tu skupili mnogi koji su čekali na dolazak predstavnika Mletaka. Ja sam mišljenja da je u toj grupi došlo i mnogo onih koji su nesudjeni Istrijani; prevalivši put preko Kvarnera u Krajinu, a onda kad je Dalmacija oslobodjena od Turaka – Dalmaciju. U kojem su oni vremenskom razmaku dolazili te 1692. godine, teško će se ikada utvrditzi. Nisu slučajno Svetolukovci koncentrisani u Mokrom polju, baš tu gdje je sagradjena crkva posvcena sv. Luki. Tu crkvu su zasigurno gradili ljudi iz grupacije koji su došli od Onogosta/Nikšića, gdje je najbrojnija grupacija Svetolukovaca živjela krajem srednjeg vijeka. Mokro polje, koje je najranije nazivano Vidče selo, pa onda Krivonos, još od prve polovine 14-og stoljeća naseljeno je Vlasima. Vidče selo nije mjenjalo vlasnika kao što je Brdar Koščica i Bakčići, u sadašnjem Erveniku.. Kegljevići su se pomirili da to bude Vlaško.
5. новембар 2014. у 09:45
Boško
samo bih dodao a propo termina “vlasi-vlasko”. taj naziv se manje, ili uopste nije, koristio kao odrednica za narod vlahe vec dominantno kao pogrdan izraz za neku etnicku skupinu. a nekog su mogli nazivati, i nazivali su, vlasima iz vise razloga: etnickih, religijskih, kulturnih, pa cak i iz obesti.
priznajem, ranije sam se vise zanimao. i kad god bih uzeo da citam nekog autoriteta pomislio bih u sebi “bas bih voleo da vidim koja je to metodologija kojom si dosao do tog zakljucka/informacije”.
11. децембар 2014. у 11:25
Goran
Vignjevici,Vejinovici Saponje,Bjelici sve ove familije slave sv.Vasilija Velikog,zive u Dalmaciji i Bosanskom Petrovcu moze li neko da mi pojasni njihovo poreklo odakle poticu koja od ovih familija od koje potice odakle su Vignjevici a odakle vejinovici.Od koje familije poticu Saponje