Порекло становништва, села око Свилајнца

25. маја 2012.

коментара: 0

Становништво око Свилајнца је етнички мешовито, већином је српско, али има доста етничких Влаха и нешто мало Рома.

Бобово:

– славе Св. Јована, Арханђела, Николу и др. Становништво је стариначко и досељено углавном у 19. веку из Ердеља, Тимочке крајине, Хомоља, околних села и др.

Бресје:

– славе Св. Петку, Арханђела, Николу и др. Становништво је староседелачко и досељено крајем 18. века из Црне Горе, околних села и др.

Војска:

– славе Св. Стефан, Ђурђевдан, Арханђела, Николу, Симеона и др. Становништво је стариначко и досељено из Старе Србије, околине Врања, Зајечара и др. У селу је рођен Стеван Синђелић, знаменити српски јунак из битке на Чегру, где су српски устаници пружили снажан отпор Османлијама, који су 31. маја, 1809. године упали у српски шанац. Тада је Стеван Синђелић упалио барутану пиштољем, када је у шанцу изгинуло 3.000 српских устаника и 6.000 злогласних Османлија.

Врлане:

– славе Св. Јована, Николу и др. Становништво је староседелачко и досељено са Косова, из Тимочке крајине, околине Алексинца и др.

Гложане:

– славе Св. Врачеве, Марка, Тому, Луку, Ђурђевдан и др. Становништво је староседелачко и досељено у првој деценији 18. века из околине Ниша и Старог Влаха – западне Србије, околних села и др.

Грабовац:

– славе Св. Јована, Симеона, Ђурђевдан, Николу, Арханђела и др. Становништво је староседелачко и досељено са Косова, из Тимочке крајине средином друге половине 18. века, околине Сокобање, околних села и др.

Дубље:

– славе Св. Арханђела, Николу, Митровдан и др. Село је настало средином 18. века, када се досељавају мештани Малог и Великог Извора код Зајечара, касније из околних села и др.

Дубница:

– славе Св. Стевана, Петку, Арханђела, Николу и др. Становништво је староседелачко и досељено из Млаве, Хомоља, Тимочке крајине, Ердеља, околних села и др.

Ђуринац:

– славе Св. Јована, Арханђела, Николу и др. Становништво је досељено средином друге половине 18. века из околине Сврљига, Пожаревца, са Копаоника, околних села и др.

Купиновац:

– славе Св. Врачеве, Николу и др. Становништво је староседелачко и досељено са Косова средином 18. века, околних села и др.

Кушиљево:

– славе Св. Стевана, Трифуна, Врачеве, Николу, Арханђела, Луку, Ђурђиц, Андреју и др. Становништво је староседелачко и досељено са Косова, Тимочке и Неготинске крајине, Хомоља, околине Параћина, Ужица-западне Србије и др.

Луковица:

– славе Св. Јована, Арханђела, Николу и др. Становништво је досељено у првим деценијама 18. века са Косова, из Тимочке крајине, Баната, околине Параћина и др.

Мачевац:

– славе Св. Малу Госпојину, Петку, Арханђела, Николу и др. Становништво је мањим делом староседелачко и досељено из околине Тетова-западне Македоније, Ердеља, околних села и др.

Проштинац:

– славе Св. Арханђела, Николу и др. Становништво је досељено из околине Зајечара и Хомоља.

Радосин:

– славе Св. Саву, Николу, Ђурђевдан и др. Становништво је староседелачко и већим делом досељено из околине Књажевца, Пожаревца, Тимочке крајине и др.

Роанда:

– славе Св. Трифуна, Лазара, Ђорђа, Николу и др. Становништво је староседелачко и већим делом досељено из околине Врања, Пожаревца у другој половини 18. века са Косова и из Метохије из околине Ђаковице.

Роћевац:

– славе Св. Врачеве, Јована, Николу и др. Становништво је досељено из Купиновца околине, и касније из Хомоља, Тимочке крајине, околних села, са Косова и др.

Седларе:

– славе Св. Симеона, Митровдан, Николу и др. Становништво је староседелачко и досељено из околине Сокобање, Алексинца, Видина у Бугарској, Лесковца, Врања, Тимочке крајине и из других крајева, има и православних Рома.

Суботица:

– славе Св. Петку, Михољдан, Ђурђевдан, Арханђела, Врачеве, Николу и др. Становништво је пресељено из Буљана у првим деценијама 18. века (старином из Ердеља). И досељено из Хомоља, околине Пожаревца, Врања, са Косова и др.

Тропоње:

– славе Св. Јована, Стефана, Петку, Митровдан, Малу Госпојину, Арханђела, Николу и др. Становништво је досељено са Косова, из Тимочке крајине, из околине Прилепа у Македонији, Ердеља и др.

Црквенац:

– славе Св. Ђорђа, Арханђела, Николу и др. Становништво је староседелачко и досељено у 18. и 19. веку са Косова, из Црне Реке, Тимочке крајине, Видина у Бугарској, околине Ниша, околних села и др.

 ИЗВОР:  Приредио Александар Аксић Шарко

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.