Порекло презимена, село Мијатовац (Ћуприја) Reviewed by Momizat on . Село Мијатовац, општина Ћуприја, стање из 1930. године. Мијатовићи, Стаматовићи (10 дом., Св. Никола), доселио им се предак Мијат од Сјенице, по коме је и место Село Мијатовац, општина Ћуприја, стање из 1930. године. Мијатовићи, Стаматовићи (10 дом., Св. Никола), доселио им се предак Мијат од Сјенице, по коме је и место Rating:
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Мијатовац (Ћуприја)

Порекло презимена, село Мијатовац (Ћуприја)

Село Мијатовац, општина Ћуприја, стање из 1930. године.

Мијатовићи, Стаматовићи (10 дом., Св. Никола), доселио им се предак Мијат од Сјенице, по коме је и место добило име. Мијат је дошао од Сјенице око 1730. године. Имао је 1.000 оваца од којих су биле 300 гаљасте вране. Једном приликом заноћи код њега неки спахија, па да би окушао његово поштење, сутрадан на поласку хотимично заборави велику суму новца. По његовом одласку Мијат нађе новац, па потрчи за спахијом и преда му га. Зато му спахија поклони већи део свога спахилука, и овај је после тога задуго био најбогатији човек у месту и околини.

Младеновићи, Лазићи, Митићи (4 дом., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), доселили се са Косова око 1730. године преко старог врањског округа, где су остали десетак година.

Нинковићи (15 дом., Св. Стефан), доселили се из нишке околине око 1750. године.

Ђекићи (15 дом., Св. Никола), доселили се из околине Приштине око 1750. године. Има их у Бачини код Варварина, у Крушевцу и у Београду. Старог Ђеку, још као дечака, заробили су Турци у Приштини, па га отуда избавила мајка, помоћу неких мађија, и овамо превела.

Миленковићи (15 дом., Св. Никола), доселили се из тимочке Црне Реке око 1780. године.

Ђорђевићи (4 дом., Св. Никола), доселили се кад и Миленковићи са Малог Косова (данашња шира околина Подујева-Приштине).

Ђурђевићи (5 дом., Св. Врачи), доселили се са Малог Косова око 1790. године.

Бранковићи (9 дом., Св. Мина), доселили се из тимочке Црне Реке око 1790. године. Има их у Мајуру и у Јагодини.

Маринковићи (13 дом., Св. Врачи), доселили се из Брацна код Ражња око 1800. године.

Сврзићи (6 дом., Св. Мина и Св. Лазар), доселили се из Варварина где их и данас има. Почетком 20. века Сврзића је било око 25 кућа у Варварину и још једном селу у околини, славе Св. Мину. Презиме су добили зато што су се много селили, нису могли да се сврстају. За Сврзиће из Варварина пише да су старином са Косова.

Радосављевићи, Виринци (10 дом., Св. Никола), пресељени су из околине из села Вирине око 1800. године.

Ерци (5 дом., СВ. Стефан), доселили из Крушевачке Жупе око 1810. године. Ови су сигурно далеким пореклом из Херцеговине. Досељеници из Херцеговине често су називани Ерцима, Ерићима, Ерчићима и слично.

Николићи (25 дом., Св. Арханђео), доселили се из врањске околине око 1810. године.

Благојевићи (9 дом., Св. Јован), доселили се после Николића из ражањске околине.

Стојковићи (7 дом., Митровдан), доселили се из врањске околине после Благојевића.

Шестићи, Радовановићи (5 дом., Петровдан), доселили се из околине Куманова/Македоније после Стојковића.

Васковићи (6 дом., Св. Никола), доселили се из нишке околине после Шестића.

Јовановићи, Душобољци (4 дом., Митровдан), доселили се из лесковачке околине после Васковића. Прозвани су Душобољцима, што је неки њихов стари говорио уз сваку другу реч: „Душа ме боли“.

Јоцићи (8 дом., Св. Арханђео), доселили се из алексиначке околине после Јовановића.

Качаревићи (10 дом., Св. Јован), доселили се из Мајура где имају рођаке. Не знају одакле су дошли у Мајур.

Солдатовићи, Марковићи (10 дом., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), доселили се из Грабовића (данас општина Деспотовац).

Милојевићи, Тасићи (6 дом., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), преселили се из околине села Остриковца око 1830. године.

Козаревићи (6 дом., Св. Јован), дошли из Остриковца око 1850. године, призећени у род Благојевића.

Живковићи (3 дом., Св. Никола), не зна се одакле су и када су дошли.

Марковићи, Черкези (15 дом., Св. Стефан), пореклом су Роми свирачи, дошли из Шетке код Ражња око 1850. године. Поред свирања и торбарења занимају се и земљорадњом.

ИЗВОР: Приредио Александар Аксић Шарко


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top