Презимена, село Кораћица (Младеновац)

3. маја 2012.

коментара: 42

Село Кораћица, општина Младеновац, стање из 1930. године.

Предање вели да су најстарији родови дошли од Сјенице и Пештери. Најстарији је досељеник пошао са браћом и са њома се споразумео, да сваки остане онде, где му певац запева. Једном је певац запевао у Трешњевици, другоме у Липовићу, трећем у Тополи, четвртом у Ковачевцу, а петом у Кораћици.

Потомци су тијх најстаријих досељеника од Сјенице и Пештери: Чулићи (Марковићи, Лазаревићи) укупно 9 кућа. Ђурчићи (Живојиновићи, Јанковићи, Кузмићи, Стејићи, Дакићи) укупно 31 кућа. Петковићи (Павловићи, Петровићи, Ћеримовићи, Ивановићи, Џуџићи, Миленићи, Ђурићи, Бранковићи, Радосављевићи, Сердаровићи, Бакаловићи, Цокићи, Живановићи, Миланчевићи, Милошићићи укупно 46 кућа, сви славе св. Ђурђиц. Досељени у 17. веку.

Од Петровића је био Вићентије Петровић, кнез и једна од важних личности Првог Устанка. Године 1815. био је обер кнез горчанске нахије са влашћу “да може ударати са по педесет батина”.

Јовићани (Мирјанићи, Миличићи, Радојевићи, Нешићи, Милићевићи, Живојиновићи, Ђурковићи, Милошевићи, Станкићи) укупно (55 кућа., славе св. Ђурђиц). И они се рачунају у најстарије досељенике. Њихови су стари дошли из околине Ђаковице у Метохији.

Симеуновићи (Миловановићи, Милојевићи, Радојичићи, Радојковићи) укупно (21 к., св. Ђурђиц). Заједничког су порекла са Јовићанима и старина као код Јовићана.

Давидовићи (13 к., св. Ђурђиц). Старином из Ђаковице, рођаци су им Јовићани и Симеуновићи.

Стари досељеници непознатог порекла:

Макетићи (Ђушићи, Максимовићи, Радојевићи, Илићи, Бајићи, Милованчевићи) укупно (18 к., св. Вртоломеј).

Вилиманци (Стаменићи, Дабићи, Зарковићи, Лукичићи, Ђорђевићи, Робовићи, Јанићи, Поповићи, Живковићи, Аврамовићи, Ивановићи, Бркићи, Симићи, Чкаљићи, Војинчевићи, укупно (50 к., св. Никола). Робовићи су потомци роб Ђорђа, који је за време Устанка као дечко био заробљен у збегу у Кљештевици, и у ропству у Азији провео 19 година. Када се вратио, мати га није хтела примити (јер није веровала да је то њен син) све дотле док није показао где су били закопали и сакрили ствари од Турака.

Млађи су досељеници:

Кајачари (Лукићи, Живковићи, Стевановићи, Милојевићи, Радојковићи, Гојковићи, Милетићи, Радојкићи) укупно (29 к., св. Стефан). Њихови су стари дошли из Рајковца (општина Младеновац), а старином су од Високих Дечана у Метохији. У Међулужје (општина Младеновац) су им рођаци Блажићи.

Нешићи (Црњчићи, Ивановићи, Ивковићи) (укупно 15 к., св. Јован), доселили се из Баната.

Милошевићи (Степанчевићи, Марковићи, Николићи, Спасојевићи, Милановићи) укупно (37 к., славе Ђурђевдан). Њихов је предак дошао из ужичког краја.

Мијатовићи (Милојкићи, Милојевићи, Ниџићи, Бутонићи, Антонијевићи, Шкодрићи) укупно (11 к., св. Јован). Њихова су претка Мијата, као свог сродника, довели Ћулићи од Сјенице-Пештер.

Еричевићи (Михајловићи, Шајиновићи, Фишеклини) (6 к., св. Јован), Дошли су из Сибнице (општина Сопот).

Жујовићи (4 к., св. Арханђео). Род су са Жујовићима у Неменикућама (општина Сопот). Старином су из Корита – Црна Гора.

Зубњаковићи (Лазићи 4 к., св. Никола). Из Црквине (општина Младеновац).

До 1912. године у селу су живели Јозићи (1 кућа). Прича се да су њихови стари примали на конак Белог Спахију, чија је била данашња Мала Врбица (раније Мала Азија). Кад Бели Спахија дође у Кораћицу да купи десетак, одседао је код Јозића. Ако неко није имао да плати, Јозића га је терао да обилази око његове куће и да лаје, па је онда он за њега плаћао. Данас од Јозића нема потомака у овом селу.

 ИЗВОР: Приредио Александар Аксић Шарко

Коментари (42)

Одговорите

42 коментара

  1. Aleksandar Cerimovic

    Почетком 19. века Кораћица је припадала Вићентијевој кнежини и имала је 1818. г. 60, а 822. г. 70 кућа. Године 1846. село је припадало космајском срезу и имало је 124 куће. По попису из 1921. године у селу има 427 кућа.

    По предању, које се очувало, најстарије породице су дошле од Сјенице и Пештери. Потомци тих најстаријих досељеника јесу: Чулићи, Ђурићићи и Петковићи (сви данас имају и друга презимена). Стара су породица и из истих крајева и Петровићи-Ђеримовићи чији је предак био кнез Вићентије, један од покретача Првог Устанка. Вићентије Петровић био је 1815. године оборкнез грочанске нахије.

    Pitanje za poznavaoce u kakvom su krvnom srodstvu familije Petrovic i Cerimovic iz Koracice ?

    Hvala

  2. DRAGAN PETROVIC

    PETROVICI POTICU OD PETKOVICA .NASLEDNICI IZA VICENTIJA DOBIJAJU PREZIME CERIMOVICI

  3. DRAGAN PETROVIC

    MOZETE PRONACI U KASICEVOM DELU .

  4. Verica

    Poštovani, niste spomenuli kada su i odakle Vojinovići došli u Koraćicu. Slave sv. Nikolu, iz centra Koraćice su se početkom XX veka selili u Koraćičke livade gde im je bilo imanje. Na njihovom imanju je pronadjen mineralni izvor.
    Unapred hvala, srdačan pozdrav.

  5. Драган Миливојевић

    Већ дуже време пратим овај портал, а почео сам да сакупљам грађу за монографију моје породице. Замолио бих искусније чланове портала да ми помогну, светом или да ме усмере према валидним историјским изворима. Моја породица се вероватно између 1690 и 1738 доселила из околине Сјенице у Јарменовце качерска област. До 1870 године носили су презиме Ивановић, слава Св. Ђурђиц па се у то време раздвојили на Стевановиће и Миливојевиће. Најстарији докуменат који поседујем је из турског чибучког тефтера из 1825 године. Све пре тога је тама, бар ѕа сад.Интересује ме са којом групом су се Ивановићи доселили у Шумадију које године и дали имају сроднике у околини. Хвала и Поздрав

  6. Никола Станић

    Поштовани, у вашем попису презимена из села Кораћица нигде не видех Станиће. Станићи и данас живе у Кораћици у Петкћима. Мој прадеда се из Кораћице доселио у Младеновац по завршетку Првог светског рата. Имао је бар три брата и више сестара. Неки су погинули у ратовима али потомци тог једног његовог брата су још у Кораћици. Дакле, мој чукундеда Ђорђе Станић је рођен у Кораћици, с обзиром да је прадеда отприлике рођен око 1890 године, чукундеда је вероватно рођен у периоду од 1860-1870. Отац ми је причао, да смо се презивали Срећковић и да су у сеоби једно дете које је било болесно оставили у Кораћици код неке баба Стане. То дете је оздравило и узело презиме Станић по тој баба Стани која га је спасила. Од њега су сви Станићи из Кораћице. Један наш рођак пореклом из Кораћице, је пред крај свог живота променио своје презиме Станић у Срећковић, јер је дошао до тих сазнања. Сад, постављам питање, имате ли неких података о Станићима из Кораћице или о Срећковићима који су пролазили кроз ове крајеве? Поздрав

  7. Mirjana stejic

    Dali neko zna sta se desilo sa Stejicima slave Djurdjic ! Amin

  8. Pozdrav, imate li podatke o porodici Koraći koji su se 1795, doselili iz Koraćice u Ćelije kod Lazarevca, slava Sv.Nikola. Može li se znati poreklo Koraća, i da li su se tako zvali u Koraćici ili im je to prezime nadenuto u Ćelijama.