Banjac, Bucalo, Vranješ, Grbić, Daljević, Dragišić, Đumić, Zorić, Inđić, Jeličić, Kerkez, Kecman, Kovačević, Krajinović, Kragulj, Krčmar, Latinović, Majstorović, Marjanović, Marić, Marinković, Mrđa, Praštalo, Prošić, Radišić, Raković, Smoljana, Stojanović, Stupar, Šerbula
Smoljana je veliko, protegnuto selo. Do severa i istoka opasano je planinom. To su izbočine Grmeča. Donji iščlanjeni i ogoljeni deo njegova tela bliži je pogledu i pokazuje veću raznovrsnost oblika. Gornji, šumoviti delovi, gledani izdaleka, sliče dugom, jedinstvenom crnom zidu, prošaranom mestimice golim belim stenama. Tu se nižu jedno za drugim: Omar, Dronjkuša, Ilina Greda, Javornjača, Tivsovac i malo podalje u zaleću Crni Vrh (Goli Grmeč 1604 m.), najveći vis grmečki. Prema zapadu i jugu selo je otvoreno, gleda nesmetano u polje. — Kuće su smeštene po severnoj i istočnoj ivici polja, negde sasvim pri dnu plećina, negde uzdignute malo uz padine njihove. Jedan deo naselja uspeo se na hrbat obla brega Ogumovače. Poveliki jugoistočni odsek sela uzdiže se na povisokom tavanu („Tavani”), koji postepeno prelazi u veliku planinu. Na zapadnoj strani polja nema kuća nikako. Selo je vrlo „rastržno”. Izmeću najskrajnjih kuća ima dva dobra sata hoda. Kuće se u glavnom okupljaju u nešto pogušćim porodičnim grupicama ili nizovima. U selu se razlikuje nekoliko delova: Okruglica, Čatrnja, Ogumača, (Srednja) Smoljana, Polje, Tavani. Do pred stotinu godina bio je velik deo današnjeg sela pod šumom. Otada pa do danas zatrvena je šuma sasvim u Okruglici, na Ogumači, i na Tavanima.
Privreda i saobraćaj. Njive: Polje, Luke, Ogumača, Tavani, Uvale. — Livade: Razboj, Šobatovac, Polje, Tavan, Okruglica. Stanovi i nasloni se nalaze: na Ogumači tri, u Polju pet-šest. pod Matijevačom četiri. — Pašnjaci: Grmeč, Vrščić, Glavica. — Drva i za gorivo i za graću dovoze se iz Grmeča. Loži se smrčevina.
Vode. Rijeka (Smoljana) izvire ispod Mlinske Grede. Postaje iz desetak vrela. Za vreme suše otiče samo oko 300 metara. Za povodnjeva teče oko tri kilometra. Dopire do Velikog Ponora u polju i tu ponire. Kad se ponor začepi, poplavi voda livadu oko ponora u površini tri-četiri kosca. Ta poplava potraje 10-15 dana. Ponavlja se redovno gotovo svakog proleća i jeseni. Polovina vode iz izvora Rijeke odvedena je vodovodom u Petrovac. Dve su česme ostavljene u selu na zgodnim mestima. — Izvor Sjeverovac izbija niže crkve. Ponire nakon 50 metara toka. — Manji su izvori: Bunar Kecmanski, Šerbulina Vodica, Dakovac (na Tavanima). U planini su: Ilina Voda, Potok, Ponieri. — Na Rijeci ima dvanaest omalih mlinova, koji melju s jeseni, preko zime i do neko doba s proleća. Preko leta leže. Tada se melje u Petrovcu, Ključu i Manastiru.
Putevi vežu pojedine skupove kuća. Na nekoliko mesta uspinju se u planinu. Kolni put ide preko polja, prolazi kroz Grla i slazi u Petrovac. Tuda je proveden i vodovod.
Groblja ima više: na Tavanu, kod Jeličića, kod crkve, u Srednjoj Smoljani, u Čatrnji, na Ogumači. Više izvora Sjeverovca bilo staro groblje, pa zamenjeno novim kod crkve.
Starine. Smoljana je puna vidljivih tragova nekadašnjeg ljudskog prebivanja. Što se ne može okom videti, nadopunjuje se mnogobrojnim pričama i predanjima, iskićenim dakako tvorevinama narodne mašte. Sve od najvišeg Grmečeva vrha do poslednje gromile u polju pokušao je narodni duh da na svoj način objasni. Ta narodna kazivanja vežu se ponajviše za doba „Ugra”.
U selu ima nekoliko gradina: na Đelinu Vrhu (1002 m.); više kuća Grbića; kod Brankovića stana; na Risovači; kod crkve. Kod kuća Latinovića ima grobnica, presvoćenih sedrom, po narodnom sudu iz vremena „Ugra”. Kod kupe Daljevića nađeni su temelji slični temeljima crkvice. Tu je jedan Inđić našao nekakvu ispisanu ploču, a dodaje se u pričanju, da je našao i pare. Odmah se potom razboli i brzo umre. Ona mu ploča bi usađena više glave na grobu. Dolazio posle neki od arheologa, iskopao onde još staklenu čašu, uzeo onu ploču s groba Inđićeva i odneo sve u Sarajevo u muzej. Tu je ploču opisao i protumačio u Glasniku Zem. Muzeja 1894. g. str. 351. —2. dr. Karlo Pač. Ploča potiče iz kasnog doba rimskog carstva. Pisana je latinski. Na njoj je ispisan grobni natpis. — Godine 1896. iskopano je u Smoljani više bronzanih predmeta, te je 41 komad poslan u muzej u Sarajevu. — Na zemljištu jednog Kecmana nalazi se staro groblje s ravnim grobovima iz predistorijskog doba. I otalen su iskopani neki predmeti i poslani u muzej. (Glasnik Zem. Muzeja 1902. str. 239.-240.).
Poreklo i jakost porodica. Današnje stanovništvo u Smoljani nije odviše staro. Najstarije porodice: Inđići, Stojanovići, Mrđe i Radišići mogle su da se nasele ovde pred 200, najdalje 250 godina. Kad su nekada Stojanovići amo doselili, bile su u svoj Smoljani tri kuće: jedna Stojanovića, dve Mrđine. Tada se, po kazivanju, Smoljani pripevala ova pesmica:
„Kukavica kukuće, u Smoljani ni kuće, poslije tri kuće. I one se kanu, da se gdje stanu u Smoljani da ne ostanu.”
Pre 100 — 120 godina prema pričanju staraca, bilo je u Smoljani svega petnaest kuća. Danas ih ima oko dvesta.
Stupar — sedam kuća na Tavanima. Slave Jovanjdan. Preselili sa Skakavca pre 80 godina.
Banjac — dve kuće na Tavanima. Slave Jovanjdan. Oni su ocepak od Banjaca u Janjilima.
Mrđa — dvadeset četiri kuće na Tavanima, dvadeset četiri u Srednjoj Smoljani. Slave Nikoljdan. Starina im iz Dalmacije. Naselili ovamo u dva maha. Pre su došli oni u Srednjoj Smoljani. Doselili su iz Plavna u Dalmaciji po prilici pred 200 godina. Oni na Tavanima najpre su bili naselili u Palanci (srez sanski). Veli se da su došli tamo iz Plastova, kod Vrlike u Dalmaciji. Pre kojih 150 godina presele iz Palanke ovamo.
Stojanović — deset kuća na Tavanima, jedanaest u Srednjoj Smoljani. Slave Jovanjdan. Zna se o njima, da spadaju među najstarije porodice. Ali se nezna ništa o tome, oklen su doselili. Kod Stojanovića u Driniću vlada mišljenje, da su oni ogranak Banjaca. prozvan novim prezimenom po nekom Stojanu. To je dosta verovatno, jer je obojima ista krsna slava. Po tome bi i Stojanovići bili dalmatinskog porekla.
Jeličić — pet kuća na Tavanima, dve u Srednjoj Smoljani. Slave Nikoljdan. Preselili ovamo iz Voćenice pre 80 godina.
Zorić — jedna kuća na Tavanima. Slave Đurđevdan. Doselili pre 80 godina iz Unca.
Radišić — dve kuće u Srednjoj Smoljani. Slave Ni-koljdan. Stara su porodica, aln su se slabo plodili. Kao i Radišići u Vranovini biće da su i ovi poreklom iz Dalmacije.
Marić — tri kuće u Srednjoj Smoljani. Slave Aranđelovdan. Starinom su iz Dalmacije. Najpre nasele na Kamenicu (Unac). Pre 70 godina premeste se ovamo.
Latinović — pet kuća u Polju. Slave Jovanjdan. Potiču od one grane Latinovića, što su se naselili u Koluniću. Iz Kolunića pređu najpre u Kapljuv, a otuda pre 60—70 godina ovamo. Priča se, da su se Latinovići u starini zvali nekako drukčije. Neki od njihovih prodavao nešto i imao da izračuna vrlo težak i zamršen račun. Kad on to sasvim brzo i lako obračuna, rekoše mu njegovi: „Ovo je naš mudri Latin”. Po tome se prozove sav njegov rod Latinovići.
Daljević — četiri kuće u Srednjoj Smoljani. Slave Markovdan. Žive u Smoljani već preko 100 godina. Za Daljeviće u Vranovini zna se, da su starinom iz Dalmacije. Verovatno će i ovi biti otuda.
Inđić — pet kuća u Srednjoj Smoljani. Slave Tripunjdan. Spadaju u najstarije porodice smoljanske. Nezna se oklen su amo doselili. Od obližnjih mesta ima ih još pod Babijom. Od Inđića su postali Drljače. Tako ih prozvala nekakva bula zbog drljače.
Krajinović — dve kuće. Slave Nikoljdan. Doselili 1879. g. iz Vrepca u Lici.
Mandarić — jedna kuća. Slave Sv. Stevana (27. dec.). Doselili 1879. g. iz Vrepca.
Šerbula — šest kuća. Slave Nikoljdan. Doselili pre 150 godina iz Banje Luke, iz Gornjeg Šera. Po imenu grada (Šer Banja Luka) prozvani su Šerbule, a pre su se zvali nekako drukčije. Njihov predak došao iz Banje Luke kao zanadžija — zlatar.
Krčmar — jedna kuća. Slava Jovanjdan. Doselili pre 80 godina iz Krnje Jele. U Krnju Jelu došli s Cvjetnića. Ne zna se, otkuda su izbili na Cvjetnić. I na Cvjetnić i u Krnjoj Jeli bavili su se kratko vreme.
Kecman — šest kuća u Srednjoj Smoljani, jedna u Okruglici. Slave Sv. Vartolomeja. Kao što je već rečeno, doselili pre 300 godina u Unac iz Crne Gore. Tada je doselio otac sa tri sina: jedan bio pop, jedan težak, a jedan čoban. Iz Unca se raseljavali na mnogo strana. Ovi smoljanski doselili su ravno iz Unca pre 100 godina. Zadrže se najpre u Kapljuvu desetak godina, pa presele ovamo. Kecmani su se jako razmnožili. Od njihove loze odmetnule su se nekolike nove porodice s novim porodičnim imenima. Tako: Prošić, Dragić, Tubin, Bakrač, Cojić, Nikić i dr.
Kerkez — dve kuće u Srednjoj Smoljani. Slave Đurđevdan. Privela ih mati sa Skakavca pre 40 godina.
Marinković — dve kuće u Srednjoj Smoljani. Slave Mratindan. Doselili pre 100 godina iz Dalmacije, zajedno s onima u Krnjoj Jeli.
Kragulj — tri kuće u Srednoj Smoljani. Slave Nikoljdan. Starina im je iz Dalmacije.
Praštalo — dve kuće. Slave Jovanjdan. Potekli iz nezakonitog braka jednog Stojanovića
Bucalo — jedna kuća u Čatrnji. Slave Đurćevdan. Doselili od Pađena u Dalmaciji, pred bunu (1875.—78.)
Dragišić — četiri kuće u Čatrnji. Slave Sv. Stevana. Doselili iz Plavna u Dalmaciji pre 120 godina. Do kuge bili na Okruglici. Držali i ovu donju zemlju u Čatrnji. Posle kuge siću dole u selo, gde su i sada. U strani više njihovih kuća ima povelika pećina. Zove se Dragišića Pećina. S ulaza sliči tunelu pet metara visoku. Ide se kroza nju 25 metara pravo, onda se okreće na lakat desno te ima još šupljine za 25 metara duljine. — Dragišići su odseljivali odavlen u Tramošnju i Rasavce.
Đumić — jedna kuća u Čatrnji. Slavi Aranđelovdan. Doselio pre 35 godina iz Suvaje.
Majstorović — tri kuće u Čatrnji, jedna na Ogumači. Slave Sv. Klimenta. Potekli od dva brata majstora, koji su došli iz sveta, po svoj prilici od Starog Mejdana. Bili katolici. Pre 120 godina prevedeni u kući Stojanovića u pravoslavnu veru.
Prošić — jedanaest kuća u Čatrnji. Slave Sv. Vartolomeja. Postali su od Kecmana. Pre nego što su ovamo naselili, bili su u Palanci pod Otišem (srez sanski). Tamo imali 70 čeljadi. Jedni se odvoje otuda i preću u Smoljanu.
Raković — deset kuća u Čatrnji, dve u Okruglici. Slave Sv. Stevana. Odavno su naselili ovde, no neznaju oklen. Ima ih dosta u Zmijanju. Slave istu slavu.
Grbić — šesnaest kuća u Čatrnji. Slave Srđevdan. Preselili ovamo pre 120—130 godina iz Suvaje. Povraćali se natrag u Suvaju, pa otuda ponovo ovamo. Kad su doselili, bili svi u jednoj kući. .
Marjanović — devet kuća u Okruglici. Slave Jovandan. Privedeni iz Marjanovića Dola pre 70 godina. Kad su naselili, Okruglica bila sva pod šumom. Bila samo u sredini prolisina, kolik oveće gumno. Zbog toga se i zvala Okruglica. Odonda pa do danas Marjanovići svu tu šumu porušili i iskrčili.
Kovačević — tri kuće na Okruglici. Slave Đurćevdan. Doselili pre 100 godina iz Grahova. Zvali se Vukobrad. Zbog kovača Zekana prozvali se Kovačevići.
Vranješ — tri kuće na Ogumači. Slave Đurćevdan. Ne zna se oklen su. Prilično su odavna ovde. Zbog njihovih ubistava za turske vlade tri puta su spahije udarale krvarinu na celu Smoljanu. Svaki put po stotinu volova i stotinu krava.
IZVOR: Petar Rađenović, Bjelajsko Polje i Bravsko, Srpski etnografski zbornik 1925 XXXV, www.zavicajnoudruzenjepetrovac.com/index.php/smoljana
Komentari (0)