ROĐEN u Zrenjaninu 5. maja 1947. godine
PREMINUO u Beogradu, 23. februara 2021. godine
RODITELJI: Otac Slobodan Borisavljević, rođen u Beogradu, poreklom iz Raške oblasti, po zanimanju diplomata (obaveštajac), majka Svetislava (devojački Bojanić), poreklom iz Raške oblasti, po zanimanju lektor
KRSNA SLAVA: Sveti Jovan (i Borisavljevići i Bojanići)
O PRECIMA: Deda po ocu Miodrag Borisavljević je bio uspešan književnik, zvali su ga „srpski Turgenjev“. Baka se zvala Anđa, domaćica. Oboje su iz Beograda. Majčin otac se zvao Josif Bojanić, bio je trgovac u Beogradu. Baka po majci je Kosara, domaćica.
O POREKLU: Porodica Borisavljević vodi poreklo od Borutskih knezova koji su u 11. veku živeli u Crnoj Gori, a u 14. veku se preselili na planinu Zlatar, gde su za vreme vladavine Turaka imali autonomiju i uzeli prezime Borisavljević.
RATNA PRIČA: Cela očeva porodica je učestvovala u Drugom svetskom ratu. Stric Vojislav, po kojem sam dobio ime, poginuo je u partizanima sa 19 godina. Otac je posle rata radio u Kontrabaveštajnoj službi (jedno vreme je bio i šef tog odeljenja u Minstarstvu spoljnih poslova). Majka je za vreme Drugog svetskog rata u Beogradu bila aktivni SKOJ-evac, 1943. je uhapšena i bila kao 19-godišnja devojka zatočena u logoru na Banjici.
POZNATI SRODNICI: Po daljem porodičnom poreklu sam u srodstvu sa Velimirom Ilićem, predsednikom Nove Srbije
SEĆANJE: Moja majka je radila kao lektor u „Prosveti“, pa je često priređivala večerinke za čuvene pisce koji su radili u istom preduzeću, u našoj garsonjeri u Ulici 7. jula, danas kralja Petra. Praktično sam odrastao uz Stevana Raičkovića, Miloša Crnjanskog, Skendera Kulenovića, Antonija Isakovića… Upijao sam njihove reči, iako mi je bilo svega sedam, osam godina. Majka bi skuvala kafu, napravila sendviče i onda bi oni tako divanili, a ja ih iz prikrajka slušao.
BIOGRAFIJA: Završio gimnaziju u Beogradu, studirao na Filozofskom fakultetu. Muzičko obrazovanje stekao u beogradskim školama „Dr Vojislav Vučković“ i „Stanković“, kao i na privatnim studijima u Parizu. Od 1965. u statusu slobodnog umetnika. Komponuje muziku za pozorište, film, televiziju i aranžmane, a bavi se i dirigovanjem. Između ostalog, autor preko 500 kompozicija zabavne muzike. Njegovi najveći hitovi su „Odiseja“ (za Lea Martina), „Ljubav je samo reč“ (za Zdravka Čolića), „A sad adio“, „Laku noć draga“… Radio muziku za popularne serije Više od igre, Sivi dom, Vruć vetar, Bela lađa, kao i filmove Lajanje na zvezde, Smrt gospodina Goluže, Gde cveta limun žut….
IZVOR: Vojkan Borisavljević. Zabeležila Katarina Vuković, specijalno za portal Poreklo
24. jul 2013. u 12:17
niša petronijević
Sjajan kompozitor popularne muzike.
Ali šta mu je trebala ona nategnuta mitologija o Aristokratskom poreklu.
Kad se odlično zna da, Raja na Balkanu, u stalnim bežanijama retko kada je mogla da pamti svoje poreklo i do dva veka unazad a kamoli 500/600 godina u “rikverc”.
A što se tiče prezimena ona su u minulim vekovima bila toliko kratkotrajna da bi uglavnom umirala zajedno sa vlasnikom. Drugo su nazivi familija koji su mogli da traju i po više generacija. A Borisavljević je osobno prezime a ne naziv familije pa je zbog toga daleko, daleko skorije od navoda u textu.