Порекло презимена Ћирић

18. март 2012.

коментара: 38

Презимена

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ ЋИРИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Ћирић

Хаплогрупа: I2a

Порекло: Марићка, Приједор, Република Српска

Крсна слава: Пантелиндан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (38)

Одговорите

38 коментара

  1. 11. децембар 2012. у 15:23

    Vlado

    ZANIMA ME POREKLO FAMELIJE CIRIC IZ ZAPADNE SRBIJE .POTOMCI GOLUBOVICA IZ HERCEGOVINE.NESTO VISE O NJIMA

    Одговори

  2. 11. децембар 2012. у 17:49

    Небојша Новаковић

    Голубовића у Херцеговини има у околини Гацка, у Силвију и било их је у околини Коњица, у Блацама.
    Ови у Силвију су пореклом из Пиве. Доселили су се ту у 17. веку, “када је Бајо Пивљанин попалио село и истерао Турке”.

    У Пиви има Голубовића у месту Орах, славе св. Николу и староседеоци су. Било их је 22 куће.

    Ови у Блацама су пореклом од Сарића с Борака, а Сарићи су пореклом из Петровића у Бањанима.

    Одговори

  3. 3. децембар 2013. у 20:23

    Милодан

    Породице-фамилије по местима пребивалишта у Шумадијској Колубари, Ћирић
    Према књизи Петра Ж. Петровића „Шумадијска Колубара“, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године, најновије издање 2011. године у саставу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“ – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Ћирић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Стубица
    -Венчани
    -Вреоци
    -Даросава
    -Дрен
    -Лазаревац
    -Соколово
    -Степојевац
    -Стубица

    Одговори

  4. 9. септембар 2014. у 01:26

    Александар Ћирић

    Ја сам од Сремских/Фрушкогорских Ћирића – село Шуљам. У томе селу одувек је свега једна кућа Ћирића била.. већ у селу поред Бешенови, више кућа има и колико ја знам нисмо у роду. Први забележени Ћирићи у Шуљму су браћа из једне куће – Шљивко и Живко из првог швапског пописа после Турака, мислим 1618. У сваком случају пре сеобе 1690. Убележени су као Раци-Срби. Податак је веродостојан али се не могу сетити наслова и приређивача књиге нешто типа: “Становништво Срема” пописи по селима.. Покушаћу поново пронаћи у архиву, па јављам. Слава је Ђурђевдан

    Одговори

  5. 29. јануар 2015. у 15:48

    Slobodan Ćirić

    Потомак сам Вучка Ћирића 19. век, столара из Алексинца.Имао је три сина.Чедомира (службовао и умро у Параћину), Тихомира (Тика) (остао у Алексинцу), и Љубомира (Љубу) (??? паланка, преко Дунава, адвокат).Славим Светог Арханђела Михајла.Волео бих да знам одакле су Ћирићи тамо стигли.

    Слободан Ћирић, Параћин

    Одговори

    • 13. фебруар 2021. у 19:51

      Saša (Radoslav) Ćirić

      Prema usmenom predanju, ĆIRIĆ-i potiču iz geografske oblasti Egejska Makedonija, reč KIR (gospodin, naprimer: KIR JANJA). IĆ nastavak u prezimenu je po muškoj liniji predaka tako što se na ime muškog predka doda IĆ((S(I)N i K(Ć)), kako bi se za potrebe Austrougarske evidencije pratile familije. Pošto dete se rađa od OCA I MAJKE genetika je od obe osobe. Postoji srpski način računanja familije do 16 kolena(predaka) unazad. Ženski predak je BELA PČELA(-16), Muški predak je BELI ORAO (-16). Najbolje je ispitivanje genetike svake osobe pojedinačno, onda traženje familije po ocu i majci. Imaj na umu da pre mnogo godina, majka se znala, otac….ne mora da bude roditelj muškog pola koji podiže dete. Prezime nije dobra polazna osnova, jer žene obično menjaju prezimena kada se udaju.
      Moji par predaka iz Kruševca po ocu: Otac Radoslav, Deda Konstantin, pradeda Timotije (Solunski borac)…itd. Dvoriše je u vlasništvu porodice Ćirić više od 250 godina. Prema tome oko 1450 godine, Ćira(Kira) i Jova(Jovanović) su došli iz oblasti Egejske Makedonije u vreme seobe naroda sa Arsenijem III.

      Одговори

  6. 23. август 2015. у 23:16

    Ivan Ćirić

    Bio bih vam zahvalan, ako bi mi napisali nesto vise o familiji Ćirić iz Gornje Gorevnice, pokraj Cacka. Krsna slava Sveti Stefan.

    Одговори

  7. 3. јануар 2016. у 17:44

    Ćirić

    Bio bih vam zahvalan, ako bi mi napisali nesto vise o familiji Ćirić iz Slivovika, pokraj Nisa. Krsna slava Sveti Arandjel.

    Одговори

  8. 19. април 2016. у 16:22

    Janko Ćirić

    Veoma malo znam o svom poreklu, pa pokusavam da dobijem sto vise informacija zbog svojim potomaka. Dakle ono sto znam, moj pradeda dusan Ćirić se doselio u Kragujevac iz Zagorice kod Topole. Mi slavimo slavu Sveti Luka. Bio bih vam veoma zahvalan ako biste mi mogli reci nesto vise, odakle su dosli Ćiriću u okolinu Topole.

    Hvala unapred

    Janko Ćirić

    Одговори

  9. 5. мај 2016. у 01:11

    Dušan Ćirić

    Zanima me odakle su Ćirići dosli u selo Vlakcu kod Stragara. Slavimo Svetog Mratu

    Одговори

  10. 6. јул 2016. у 21:37

    Rijana

    Postovani zanima me o Ćirićima koji su ziveli u Borovu selu – Vukovaru
    A doselili se neki u Sombor
    ILI kome se mogu i gde obratiti za porodicno stablo i korene
    Krsna SLAVA sv. Arhangelo

    Одговори

    • 6. јул 2016. у 21:59

      Бранко Тодоровић

      А одакле су ваши Ћирићи даљим пореклом? Јесу ли били староседеоци у Борову Селу или су колонизовани тамо у прошлом веку?

      За породично стабло се немате баш коме обратити, осим ако не знате неког из ваше породице који то води.

      Ако знате одакле сте тачно, шансе да направите родослов постоје, прво се распитате код старијих сродника и попишете оно што они знају, направите скицу стабла по њиховој причи, а онда са том скицом и подацима, обилазите парохије у којима су живели ваши преци, тамо затражите од свештеника матичне књиге, и тражите ваше старе и све податке бележите у неку свеску, а код куће касније преписујете на родослов.

      То је класични пут који смо готово сви прошли који смо се прихватили тог посла. Пипаво је и споро, али резултат се исплати, оно што знате ви данас, ваша деца без вас скоро сигурно неће знати, зато је важно сваки податак што пре записати. 😉

      Наравно, свакако се још јавите, од вашег одговора на горе постављена питасња, зависи и могућа помоћ са портала, пошто за неке крајеве података има, а за неке нема, зато и питах да ли сте староседеоцил или сте дошли однекале у Борово Село?

      С поштовањем,
      Defendor

      Одговори
1 2 3