Poreklo prezimena Stojšić

14. mart 2012.

komentara: 7

Prezimena

Poštovani,

pozivamo vas na saradnju.

Pošaljite nam svoj prilog, sve što znate o ovom prezimenu na osnovu usmenog predanja ili citiranjem navoda iz knjiga (navedite kojih) ili onog što je već objavljeno na ostalim internet sajtovima (napomenite kojim).

Obavezno napišite i koju krsnu slavu slavite i područje u kojem se ovo prezime pojavljuje.

Navedite i ime poznate ličnosti (gde je rođen-a, čime se bavi), koja nosi ovo prezime.

Vaš prilog ostavite u komentaru ili pošaljite na i-mejl:

[email protected]
Pišite nam

Naredni članak:
Prethodni članak:

Komentari (7)

Odgovorite

7 komentara

  1. 4. jun 2014. u 01:14

    Stojsic Lazar

    Stojsic poreklo Bacinci-Sid.Sremacko.

    Odgovori

  2. 22. decembar 2015. u 17:51

    Vera Stojšić

    Stojšići iz Ilinaca u Sremu. Tragamo za daljim poreklom.

    Odgovori

  3. 22. decembar 2015. u 20:09

    Nikola Stevanković

    Zdravo!
    Zanima me poreklo moje babe Ljiljane Milić iz sela Ćićevac. Otac Milivoje Milić, Majka Radunka Milić iz Orašja, Deda Toza Svetozar Milić iz Ćićevca, Baba Lenka Milić iz Lučine. Neki kažu da su smo mi Milići Svetozarevi iz Ćićevca, poreklom Bugari i Vlasi, neki kažu samo Vlasi, neki samo Bugari… Ne znamo tačno, nadam se da bi mogli da mi pomognete! Hvala!

    Odgovori

  4. 16. decembar 2016. u 13:25

    sasa stojsic

    Jedno od kapitalnih dela akademika, prof. dr Kaplana Burovića jeste i knjiga BUROVIĆI – PORODIČNA ISTORIJA, koja je, u izdanju Izdavačke kuće “Balkan”, uspela da izađe iz štampe i pored svih prepreka i sabotiranja sa svih strana.
    Predgovor joj je napisao naš čuveni publicista Savo Zmajević, poznat po mnogim njegovim dopisima i studijama, pa i po njegovoj knjizi HIPOKRIZIJA SUŽIVOTA, objavljena prošle godine.
    Knjiga Akademika Burovića je velikog formata, A4. Ima 458 stranica, slogom br. 10, delimično br. 9, a fusnote br. 8. Snabdevena je dokumentima, mapama, slikama, genealoškim stablom, koje je razgranato i po bratstvima, zalazeći duboko u prošlost, čak do Nemanjića. Lično Stevan Nemanja, jednom od predaka ove porodice, dodeljuje titullu grofa, koja se nasleđuje s kolena na koleno, a priznaje im se i od Senata Mletačke Republike, kao i od vladara, kraljeva i imperatora drugih zemalja, pa i preko mora i okeana, tamo – u Americi.
    Kako vidimo iz dokumenata, Burovići pripadaju slovenskom plemenu Stojšića. Oni su jedna od najstarijih srpsko-crnogorskih porodica Perasta i čitave Boke, koja je dala Perastu čitavu dinastiju vojvoda, sudija i gradskih kapetana, vrlih sinova i kćeri, koji su se afirmirali i kao intelektualci, pesnici, književnici, naučnici, doktori, profesori, akademici, visoki sveštenici, državnici, ambasadori, generali, admirali, sportisti svetskog glasa i umetnici, dobrotvori, preko svega vrli junaci i heroji, koji su lili svoju krv i položili živote ne samo za slobodu njihovog Perasta, njihove Boke, njihove Crne Gore, već i za slobodu Hercegovine, Bosne, Hrvatske, Makedonije, za slobodu Srbije (Kosmeta), pa i za oslobođenje Beograda od turskog ropstva. Štaviše oni su doprineli i u Rusiji. Tako su oni dali ne samo Perastu, već i Herceg Novom (koji se i oslobađa od turskog ropstva sabljom grofa Ivana Burovića), čitavu dinastiju guvernera i čuvenih ljudi. Guvernere, kapetane, paše, sandžakbegove, pa i vezire oni daju i Hercegovini, Bosni, Braču i Budvi. Oni su se kao takvi afirmirali i van granica slovenstva, u Mletke i širom Italije, u Grčkoj, Albaniji, u Turskoj, pa i u Americi. Tako se ovim Burovićima danas diči ne samo njihova domovina Crna Gora, već i mnoge druge zemlje, ne samo Srbo-Crnogorci već i mnogi drugi narodi, s kraja na kraj Balkana i Evrope, s kontinenta u kontinent i s kraja na kraj sveta.

    Odgovori

  5. 26. novembar 2021. u 20:37

    Stojšić

    Ćoka Stojšić,rođen 189. selo Bingula.

    Odgovori