Порекло презимена Сентић Reviewed by Momizat on . Поштовани, позивамо вас на сарадњу. Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите к Поштовани, позивамо вас на сарадњу. Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите к Rating: 0
You Are Here: Home » Презимена » Порекло презимена Сентић

Порекло презимена Сентић

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

prezime@poreklo.rs
Пишите нам


Коментари (7)

  • nar

    Ne znam gde bih postavio pitanje za prezime Sertić pretpostavljam da ga ovde nema jer je katoličko I hrvatsko ali me živo zanima jer je moja prababa Sertić ona se udala za mog pradedu još početkom 20 veka. navodno je iz Smiljana. negde sam pročitao da su Sertići stari Brinjski rod ali opet mi nije jasno ne znam da li uopšte ima Sertića u Smiljanu odakle je ona poreklom. Znam da su ti katolici tamo u poar sela naseljeni kao Bunjevci. Pa me sada zanima da li su ti Sertići Bunjevci od tih katolika ili je to neka druga grana.

    Одговори
    • Aleksandar I1

      Колико је мени познато, сви Сертићи су стари Буњевци и верујем да су сви истог рода. Како ће се данас неко од њих изјашњавати, то је друга ствар. Али су припадали корпусу личких Буњеваца.

      Одговори
  • nar

    Negde pi[e da pripadaju bunjevcima negde sam ovo našao o Sertićima jesu oni došli sa Velebita kao Bunjevci ili su Bunjevci iz Udbina ili su u Udbine došli kao Bunjevci
    Strai brinjski rod. U dokumentima se spominju 1645. god. Podrijetlo Sertića je sa Udbine a u Gacku (Sinac i Brinje) naselili su se nakon Krbavske bitke. Sertići su bili i uskoci prema popisu iz 1540. god. Nakon oslobođenja od Turaka Sertići sele na područje Krbave, Like i Korduna (Udbina, Breštane, Sertić Poljana, Podlapac i Plitvički Ljeskovac (Korenica), Drežničko Selište (Slunj), Gospić, Saborsko, Podlapaču itd.

    Одговори
    • Aleksandar I1

      Сертићи се сматрају подвелебитским Буњевцима што би значило да су се одатле ширили по Лици.
      У близини Језерана је постојало насеље Сертић-село, а недалеко Плитвичких језера и Сертић Пољана.
      1846. године је у Оточцу, надучитељ био Јурај Сертић.

      Одговори
  • vojislav ananić

    СЕНТИЋ
    Земља од Млетака

    (У Градцу Сентићи су добили земљу 28. јуна 1694. године, када је капетану Матији Сентићу, због војничких заслуга за Млетачку Републику додијељена у закуп кућа и земља у селу Градац. У Дриновцима (Груде) спомиње се породица Стјепана Сенте. Сентићи данас живе око доњег тока ријеке Неретве.
    Јадранко Сентић из Сарајева се интересује за поријекло свог рода и наводи изворе до којих је до данас дошао. По његовим истраживањима Сентићи улазе у ред знаменитих хрватских родова, старином из Градца у Зажабљу (десетак километара удаљено од Неума).
    По народној традицији која је забиљежена, Сентићи који данас живе у Градцу, доселили су се са Рељиновца (из Видоња).
    У Градцу Сентићи су ђобили земљу 28. јуна 1694. године, када је капетану Матији Сентићу, због војничких заслуга за Млетачку Републику, додијељена у залцуп кућа и земља у селу Градац.
    Сентићима је надимак Цицине. Интересантно је да се 1450. године спомиње кнез Радивој Цинцић, властелин херцега Стјепана али то не мора значити да данашњи Сентићи – Цицине воде поријекло од тог властелина.
    За вријеме ратних операција у рату који је Алијанса водила против Турске (1683 -1699) Млечани су 1684. године ушли у Неретву и планирали насељавање пустог Сливна. Тађа је у Зажабљу живио сердар Никола Нонковић под чијом командом је било 30 села и 700 војника. У љето 1687. године пређу из Зажабља на млетачку страну сердар Никола Нонковић са синовима Вулом и Гргом, и са 250 наоружаних људи који су са собом повели и породице. Са породицама су побјегли и дон Петар Драгобратовић са братом Гргом и дон Јуре Сентић са оцем Иваном и браћом: капетаном Матом, Алфиром, Филипом, Васом, Андријом и Петром. .
    Сентићи се у Градцу налазе и 1745. године.
    У матичним књигама Дубровачке Републике налазимо и Сентиће. Године 1804. убиљежена је смрт Ивана, сина Мије Сентића, а 1808, године рођење Петра (Елије) Сентића, те 1809. године вјенчање Карла Сентића.
    У Дриновцима (Груде) 1743. године спомиње се породица Стипана Сенте са пет одраслих чланова и троје дјеце.
    Из писма господина Сентића види се да он посједује доста података о поријеклу свог рода, а наводи и литературу коју је користио. У овом тексту нисмо понављали све оно шта нам је он написао. На основу наших сазнања Сентићи данас нису особито бројан род и налазе се на доста ограниченом подручју, око доњег тока Неретве. Постоји предање да су Сентићи поријеклом из Црне Горе. Међутим, на основу литературе коју имамо на располагању Сентиће нисмо пронашли у Црној Гори.

    ИЗВОР: ПОРОДИЧНИ КОРИЈЕНИ, МИРОСЛАВ НИШКАНОВИЋ
    БАЊА ЛУКА – БЕОГРАД – САРАЈЕВО, 2001.

    Одговори
  • Vlado

    Poštovani
    Ja sam prezimena Žarak Rkt iz Popova u Hercegovini. Isto prezime Rkt ima u Lici . Isto prezime Pravoslavci ima u Bosanskoj krajini . Zanimaju me saznanja o porijeklu Žaraka i njihovoj povezanosti ako postoji.
    S poštovanjem i zahvalnošću.

    Одговори
  • Војислав Ананић

    СЕНТИЋ (к), у Градцу (Хутово, Неум). Стари су род у овом крају. Спомлњу се 1684. године у Градцу, а 1745. у Горњем Градцу и Зажабљу. Сентићи су имали значајну улогу у „покрету народа“ предјела Градац у вријеме турско-млетачких ратова у 17. и почетком 18. вијека (214/7-8:88.89). Историјски извори спомињу капетана Матију Сентића којем је генерални провидур Далмације додијелио у закуп земљу и кућу у Градцу 28. јуна 1694, због његових војничких заслуга за Млетачку Републику. Сматра се да су поријеклом из Црне Горе, а у Градац су доселили из Рељиноваца (Метковић). Имају надимак Цицине, по чему их неки сматрају потомцима кнеза Радивоја Цицинића – властелина Херцега Стјепана који се помиње 1450. године. Међутим, није улврђено да „данашњи Сентићи-Цицине воде поријекло од тог властелина“ (180:99).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top