Порекло презимена Кнежевић Reviewed by Momizat on . [toggle title="ТЕСТИРАНИ КНЕЖЕВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"] Кнежевић Хаплогрупа: I2a M223 род Е Порекло: Крсна слава: Контакт: _________________________ Хаплог [toggle title="ТЕСТИРАНИ КНЕЖЕВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ"] Кнежевић Хаплогрупа: I2a M223 род Е Порекло: Крсна слава: Контакт: _________________________ Хаплог Rating: 0
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена Кнежевић

Порекло презимена Кнежевић

ТЕСТИРАНИ КНЕЖЕВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ

Кнежевић

Хаплогрупа: I2a M223 род Е

Порекло:

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

Хаплогрупа: I2a DS род Черана Величана

Порекло: Велика, Плав, Црна Гора

Крсна слава: Никољдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

КНЕЖЕВИЋИ

(живе у Милошевићима)

Кнежевићи су огранак Милошевића. Ово братство је најдуже од свих огранака Милошевића задржало презиме Милошевић. У своме братству имали су доста кнежева, по чему се прозову Кнежевићи.

Њихов најстарији предак је кнез Милија Милошевић, за кога се прича да је био угледна личност у племену. Помиње се као учесник на скупу српских главара одржаном у Кучима 1614. године (Ј. Томић: Састанак и договор српских главара у Кучима 1614. године – Београд 1901). Породична традиција зна за Милоша Кнежевића, који се помиње и као кнез и као војвода. Опјеван је у народним пјесмама. О њему постоји народна пјесма Женидба Кнежевић Милоша, у којој је Милош опјеван као поштен и хуман човјек.

Предање помиње и кнеза Дракула Кнежевића, који је учествовао у убиству турских шехова 1718. године, они су дошли да по Дробњаку проповиједају ислам. Кад је Реџеп-паша Невесињац 1702. године дошао у Дробњак да га покори, кнез Дракуле убије Ајдук-оџу у Мокром, па Турци разоре Дробњак, а кнеза Дракула посијеку.

Кнез Никола Кнежевић био је кнез послије Дракула. О њему се приповиједа да је био врло богат.

Породична традиција зна за Ђура Кнежевића као кнеза који је ишао у Травник код босанског везира.

У другој половини 18. вијека помиње се кнез Јоксим, син Завише Кнежевића, који је био изузетно богат, паметан и утицајан човјек.

Нуан Љуца, познати турски забит из Никшића, поручи кнезу Јоксиму да не смије прислуживати за крсну славу Усјековање светог Јована и зато што је Јоксимов предак на тај дан учествовао у убиству босанских шехова. Упркос ових пријетњи кнез Јоксим позове велики број званица, међу њима и игумана Арсенија, старјешину манастира Бијела. Нуан Љуца, с неколико никшићких Турака, стигне баш у току славе Божије, преврне трпезу и угаси славску свијећу, на што Јоксимов син Стојан убије Нуана Љуцу, тада су у боју изгинули и Турци и Дробњаци.

Одмах послије овог догађаја кнез Јоксим са својом породицом побјеже на Гласинац, у Босну. Ради освете погинулих Турака и њиховог предводника Нуана Љуце, никшићки Турци ударе на Милошевиће, опљачкају их, спале и убију седамнаест Милошевића.

Јоксим с породицом није дуго остао на Гласинцу, јер је и одатле морао бјежати због убиства неког турског насилника. Поново се настани с породицом у Милошевићима. Имао је синове Стојана, Дреку и Драшка.

Послије Јоксима, кнез је био његов син Дрека, а Дреку је наслиједио у кнештву син Милутин. Драшкови потомци се на уже прозову Драшковићи.

Милан Завишин, учитељ, врло угледна личност у Дробњаку, радио на уједињењу Црне Горе и Србије, и због тога пао у немилост књаза Николе, па је морао да бјежи у Србију. Његови потомци живе у Београду, Новом Саду, а има их и у Америци.

Стеванова породица преселила се у Лебане око 1908. године. Сава Стеванов, са својим синовима Радованом, Блажом и Миладином, учествовао је у Првом свјетском рату у српској војсци. Радован и Блажо су погинули на солунском ратишту, а Миладин је за заслуге у рату одликован Карађорђевом звијездом с мачевима.

Од 1912. до 1918. године у ратовима је учествовао и Петко Јованов. За ратне заслуге добио је имање у Витомирици у Метохији, гдје и данас живе његови потомци. Петков син Јован је учесник Првог свјетског рата 1914-1918. године.

Милосав Ђорђијев је учествовао у Првом балканском рату и у ратовима 1914-1918. године, а Ђуро Новичин је погинуо на Скадру 1912. године у Првом балканском рату. Ђурови синови: Раде, капетан бивше Југословенске војске и у НОР-у од првих устаничких дана, носилац је Партизанске споменице 1941. године и генерал ЈНА. Његов брат Новак, студент права, такође је био учесник рата од 1941. Носилац је Партизанске споменице 1941. године.

Исаило Драгов био је у НОП-у од 1941. године, а од формирања Четврте црногорске пролетерске бригаде борац у њеном Петом батаљону. Носилац је Партизанске споменице 1941. године. И Милан Новичин је припадник НОП-а од 1941. године, а од формирања Четврте црногорске пролетерске бригаде био је у њеном саставу. Погинуо је на Зеленгори 1943. године. Његов брат Веселин је такође припадник НОП-а од 1941. и у саставу Четврте црногорске пролетерске. Једно вријеме радио је на терену у народној власти. Послије рата налазио се на политичким функцијама у општини Шавник.

Кнежевића има у многим мјестима наше земље, а највише их је у Никшићу и у Драговољићима.

Славе Ђурђевдан, а прислужују Усјековање св. Јована.

_____________

КНЕЖЕВИЋИ

(на Боану)

Милан Кнежевић се из Калушића код Пљеваља око 1868. године доселио на Боан, гдје се оженио код Шећковића. Имао је два сина Гавра и Живана; Живан се није женио, а Гавро има Божидара, Момчила и Томислава-Тока.

Славе Лазареву суботу.

_____________

КНЕЖЕВИЋИ

(у Руданцима, Студенцима, Чолановом долу и Затарју)

 

Кнежевићи потичу од кнеза Мира, унука Мијаила Шаранца. Миро је наслиједио кнештво од колашинског кнеза Грује, чију је кћер јединицу узео за жену. С њом је имао три сина који се, због све чешћих упада Турака и потурчењака у колашински крај, одселе у Срем код својих братственика, који су се тамо преселили из старе постојбине, херцеговачке Плане, када су их Турци разурили у другој половини 15. вијека. О кретању Шаранаца од херцеговачке Плане до насељења данашњег мјеста Шаранаца говорено је у уводном дијелу о Шаранцима.

Пошто се синови кнеза Мира одселе из колашинске Плане, његови рођаци наговоре старог кнеза Мира да се поново ожени, што он и учини. Узе младу удовицу од породице Мандић с којом је имао три сина: Вукића, Савића и Остоју. Они су живјели у Плани колашинској, одакле се њихови синови, у другој половини 18. вијека, с осталим шаранским братствима преселе на дробњачко земљиште, на лијевој обали ријеке Таре, па се ово земљиште по њима назва Шаранци. У почетку су населили Јелину Гору, касније пређу у Пода, гдје остадоше до 1853. године, када почну ирелазити у Руданца, Студенца и на своје катуне у Чолановом долу на Сињајевини.

Братство Кнежевића давало је кроз вјекове угледне и паметне братственике и чувене племенике који су управљали племеном и увијек се истицали јунаштвом и мудрим руковођењем.

Поред већ поменутих, ваља истаћи кнеза Марка Јованова, Савића, Мића, војводу Јоксима, који је прво био племенски капетан још за вријеме књаза Данила, а касније војвода, који се истицао јунаштвом у свим бојевима вођеним против Турака у његово доба; затим Рада Радулова, који је с осталим шаранским и језерским првацима командовао једним дијелом војске у чувеној Шаранској бици 1862. године. Митар Јоксимов био је шарански капетан и утицајна личност у племену; он је, заједно с језерским капетаном Живком Шибалијом помагао херцеговачким устаницима оружјем и муницијом, па их је оптужила Аустроугарска. Ваља истаћи још и Димитрија, који се истакао у заузимању манастира Довоље, кад је био запосједнут од Турака. Вуле Кнежевић, шарански капетан, био је командир Језерско-шаранског батаљона и командант Дурмиторске бригаде. Написао је дјело Племе Шаранци, које сам користио у писању поглавља о Шаранцима. Ту су, затим, Новица Вулов, истакнути борац балканских и Првог свјетског рата; у Другом свјетском рату био је један од организатора устанка у свом крају и генерал ЈНА. Никичин брат Петар Вулов је био правник и предсједник општине Павино Поље у предратном периоду.

У другој половини 19. вијека Шаранци купише земљу у селу Вашкову од Каљића из Лијеске Каљића, на коју се населише браћа Трипко и Шубара Ристови, Ђорђије, Радуле- Баћо и Коста Иванови, те Гледо, Никола, Сава и Неђељко. Сви су они активно учествовали у Херцеговачком устанку у коме су се истакли својим јунаштвом.

У балканским и Првом свјетском рату истакли су се Милисав, Ђорђије и Јован који су погинули, а рањени су Коста и Диле. Официр Машан је био командир, Лазар Пујов барјактар, а ратници су били Станиша, Баћо и Милосав; Василије је погинуо на Гласинцу 1915. године.

У, заробљеништву 1916-1918. године у логорима Аустроугарске налазили су се: Новица, Миле, Радоје, Милосав, Јаков, Грубан, Лека и Баћо.

Послије Првог свјетског рата један дио Кнежевића се иселио из Шаранаца и Вашкова у околину Пљеваља и Бјелопољски крај. У Павино Поље су одселили бригадир – мајор Вуле Матијев са пет синова, затим Милутин Илијин, Филип Неђељков, Јагош Мирков, Томо Радов и Томо Стеванов, а у околину Бијелог Поља: Милован Василијев и Радосав Милосављев.

У Пљевља и његову ближу околину одселили су се сљедећи кнежевићи из Вашкова и Шаранаца: Михаило Митров, мајор, и Милика Лазарев, управник поште. Михаило је био истакнути официр у балканским и Првом свјетском и Априлском рату. Од 1916-1918. године налазио се у логору Нађмеђер; стри- јељан је од стране Италијана 1942. године као истакнути и истински родољуб. Син Милике Лазарова Велимир, револуционар, био је један од организатора устанка у пљеваљском крају, прослављени ратни командант у више јединица, генерал ЈНА и носилац Споменице 1941.

Трипкови синови Машан, Андрија-Диле и Милија су одселили у Мијаковиће, а у Луку код Пљеваља синови Живка Лазарова Владимир – Волођа и Данило са мајком Саром, затим Спасоје Лазаров и Никола Милисављев; Милош Илијин у Потпеће, а у Зекавице: синови Стевана Митрова – Милосав и Радосав-Зећо. У маочки крај у Кордовину одселио се Тодор Митров Американац, чији је син Бошко детаљно и веома савјесно урадио породичну монографију с најбитнијим подацима о истакнутим братственицима, којом сам се користио пишући о овом угледном братству.

Владимир – Волођа Живков, организатор устанка у пље- ваљском крају и први командант Главног штаба за Санџак, херо- јски је погинуо 1942. године. Он је народни херој Југославије. Његов брат Данило, заједно са својим братом Волођом, био је организатор устанка у пљеваљском крају, ратни комесар дивизије, пуковник ЈНА, носилац Споменице 1941. и истакнути новинар у поратном периоду.

У Априлском рату 1941. године погинуо је Стеван Баћов, а као велики родољуби убијени су од стране непријатеља Диле Трипков, Милика Лазаров и Божидар Михаилов.

Поред већ набројаних своје животе из овог братства у току НОР-а су још дали: Милован Василијев 1942, Василије Милованов 1945, Радоман Томов – борац од првих устаничких дана 1943, његов брат Вукоман 1944. и стари ратник Милутин Илијин 1944. године, те Спасоје Лазарев 1943, Милија Трипков, Божидар Андријин-Дилов, Никола Милисављев и Косман Јанков, сви на Сутјесци 1943; Млађен Трипков и Тодор Трипков- Американац 1943. код Пљеваља; Александар-Ацо Миликин 1943. код Прибоја, Ленка Михаилова, Душан Машанов 1944. у Београду и Спасоје Кнежевић, као командант мјеста Вашкова 1943. године. Рашко Гледов и Ленка Гојкова су били борци НОР-а од 1941. године. Носиоци су Споменице 1941.

Вук Радованов из Шаранаца, истакнути револуционар из предратних дана и стари комуниста, био је организатор устанка у Дурмиторском крају, замјеник политичког комесара Језеро- шаранског батаљона, на чијем челу херојски гине у чувеној Пљеваљској бици 1. децембра 1941. године. Народни је херој Југославије. Вукова супруга Ирина била је истакнути љекар у јединицама НОВ-а; носилац је Споменице 1941. године. Велимир (Стеванов) Кнежевић био је први комесар Дурмиторског одреда НОП-а и један од истакнутијих руководилада НОП-а Црне Горе; заробљен је у рату од стране непријатеља, а затим ослобођен замјеном за италијанске заробљенике; погинуо је на загонетан начин у Петој непријатељској офанзиви. Посебно треба истаћи примјер Живана Јованова, који је као тешки инвалид без једне ноге провео цијели рат од првих устаничких дана у коме је обављао одговорне функције у јединицама НОВ-а; генерал је ЈНА. И Живанов брат Вељко је био истакнути револуционар и борац од првих устаничких дана; ухваћен је од стране непријатеља и стријељан на Жабљаку 1942. године. Док је спровођен на стрелиште, храбро се држао кличући слободи и псујући непријатеље и изроде свог народа. Заједно са Вељком тада је стријељан и Василије Крстов, који се такође храбро држао на стрелишту кличући слободи.

Браћа Тома, чувени комита и стари ратник, и Млађен- професор, Милованови синови, били су истакнути и храбри борци НОР-а; ухваћени су од стране непријатеља и спроведени у колашински затвор, одакле је Тома у оковима покушао побјећи, али је убијен. Млађен је по повратку из затвора подлегао због посљедица затворског мучења и болести. Станко, њихов старији брат, погинуо је као комита код Пирликтора.

Мијат Милосављев и Божо Јованов су погинули у чувеној Пљеваљској бици као борци Језеро-шаранског батаљона.

Батрић Секулов је припадник НОП-а од 1941. године; погинуо је на Сутјесци 1943. године. Његов брат Димитирје гине на Сремском фронту 1944. године, а Бојица Јованов на Мештревцу 1944. године.

Јово Шћепанов и Лука Јованов су били борци НОР-а у саставу омладинске бригаде, у којој су се истакли као храбри омладинци.

Ово братство је дало велики број врсних интелектуалаца разних занимања, као што су Љубо Петров, познати просвјетар, и његови рођаци Блажо и Љубисав, књижевни ствараоци и просвјетари.

Кнежевића има колонизованих у Војводини, гдје су одселили 1945. године, у разна мјеста наше земље су одлазили најчешће ради запошљења и школовања.

Од овог братства су се веома давно одвојили Радошевићи.

Славе Ђурђевдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 


Коментари (85)

  • milan

    ПОРЕКЛО ПРЕЗИМЕНА КНЕЖЕВИЋ

    САДАШЊЕ ПРЕЗИМЕ, крсна слава, СТАРО ПРЕЗИМЕ

    1.- КНЕЖЕВИЋ, Јовањдан, БАЊАНИН
    …………………………..
    2.- КНЕЖЕВИЋ, Јовањдан, ВОЈВНОВИЋ
    …………………………….
    3.- КНЕЖЕВИЋ, Ђурђевдан, ГВОЗДЕН/ОВИЋ
    ………………………………..
    4.- КНЕЖЕВИЋ, Ђурђевдан, ЗОРИЋ
    ………………………….
    5.- КНЕЖЕВИЋ, Игњатијевдан, МАЛЕШЕВИЋ
    ………………………………..
    6.- КНЕЖЕВИЋ, Никољдан, МИЛЕУСНИЋ
    …………………………….
    7.- КНЕЖЕВИЋ, Ђурђевдан, МИЛИДРАГОВИЋ
    ………………………………..
    8.- КНЕЖЕВИЋ, Ђурђевдан, МИЛОШЕВИЋ
    ……………………………..
    9.- КНЕЖЕВИЋ, Ђурђевдан, МУДРИНИЋ
    …………………………….
    10.- КНЕЖЕВИЋ, Ђурђевдан, ОБРАДОВИЋ
    ………………………………
    11.- КНЕЖЕВИЋ, Ђурђевдан, ОМАКОЛОВИЋ
    ……………………………….
    12.- КНЕЖЕВИЋ, Јовањдан, ПЕТРОВИЋ
    …………………………….
    13.- КНЕЖЕВИЋ, Јовањдан, ТЕПАВЧЕВИЋ
    ………………………………

    ПРЕЗИМЕ ЈЕ ОЧЕВ БИЉЕГ,
    А ИМЕ ЈЕ МАЈЧИНА НАДА.

    МИЛАН ДИВЈАК ЛИЧКИ, ЛИЧКИ БИЉЕЗИ (садашња и стара презимена),
    Нови Сад, књига у рукопису

    Одговори
  • milan

    ПРЕЗИМЕНА КОЈА СУ ИЗВЕДЕНА ИЗ ПРЕЗИМЕНА КНЕЖЕВИЋ

    САДАШЊЕ ПРЕЗИМЕ, крсна слава, СТАРО ПРЕЗИМЕ

    1.- АЋИЋ, Никољдан, КНЕЖЕВИЋ
    ………………………..
    2.- БАЈИЋ, Никољдан, КНЕЖЕВИЋ
    …………………………
    3.- БИБИЋ, Никољдан, КНЕЖЕВИЋ
    …………………………
    4.- БОЛТА, Никољдан, КНЕЖЕВИЋ
    …………………………
    5.- БОЛТИЋ, Никољдан, КНЕЖЕВИЋ
    ………………………….
    6.- БУЦАЛО, Ђурђевдан, КНЕЖЕВИЋ
    …………………………..
    7.- ВУКОБРАТ, Никољдан, КНЕЖЕВИЋ
    ……………………………
    8.- ЂУКИЋ, Никољдан, КНЕЖЕВИЋ
    …………………………
    9.- МАРКИЋЕВИЋ, Никољдан, КНЕЖЕВИЋ
    ……………………………..
    10.- ПАВЛОВИЋ, Никољдан, КНЕЖЕВИЋ
    …………………………….
    11.- ПАЛИЈАН, Никољдан, КНЕЖЕВИЋ
    ……………………………
    12.- ПЕШЕВИЋ, Никољдан, КНЕЖЕВИЋ
    ……………………………
    13.- РАДОШЕВИЋ, Ђурђевдан, КНЕЖЕВИЋ и
    ………………………………
    14.- ШАРЕНАЦ, Јовањдан, КНЕЖЕВИЋ

    МИЛАН ДИВЈАК ЛИЧКИ, ЛИЧКИ БИЉЕЗИ (садашња и стара презимена),
    Нови Сад, књига у рукопису

    Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Кнежевић по местима живљења и Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Кнежевић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Бобова
    -Богатић
    -Миличиница
    -Ребељ
    -Санковић

    Одговори
  • Милодан

    Породице-фамилије по местима пребивалишта у Шумадијској Колубари, Кнежевић.
    Према књизи Петра Ж. Петровића „Шумадијска Колубара“, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године, најновије издање 2011. године у саставу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“ – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Кнежевић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Велики Борак
    -Вреоци
    -Даросава
    -Медошевац
    -Петка
    -Степојевац
    -Шишњар

    Одговори
  • Вид Кнежевић

    Моји Кнежевићи су из Малог Цвјетнића поред Дрвара (Босанска Крајина), одакле су дошли у Македонију у место Карађорђевац (Јосифово).Одатле су после II св. рата насељени у Банат у село Сутјеска, а изгубљен је
    контакт са делом фамије. Мој отац се зове Митар (Дмитар), деда Вид,прадеда Дмитар-радио у Америци, чукундеда Јово-Јовови млини у Цвјетнићу.
    Наводићу оно што сам успео досад да нађем од података, највише од Петра Рађеновића.
    Кнежевићи славе Никољдан. Разгранали су се у више огранака и добили придјевке по даљњим прецима. Тако се зову: Пешевићи, Ђукићи, Павловићи, Бибићи, Маркићевићи. Пеш било мален као пеште стога тако назван. Од Пешевића одселили су једни још прије буне у Пишталине (срез крупски), једни у Бјелај по окупацији.
    Кнежевића има и под изведеним именима: Ковачевић, Болтић, Аћић.
    Вучен Кнежевић (80 г.) с Малог Цвјетнића причао је овако: „Кнежевићи потекли најприје од Крушева (не зна гдје је то Крушево) (највјеројатније Крушево код Обровца у Далмацији о. а.). Заваде се тако с Турцима па побјегну у Отон. Отуда се населе на Мали Цвјетнић.
    Дошло их свега седмеро чељади. Приведу отуда са собом и једног Грбића да имају комшију“.
    Лука Кнежевић (86 г.) причао је исто тако о досељавању, а у погледу времена каже да је тај који је доселио био шукунђед његова ђеда. „Био тада сав Цвјетнић пуст, трава пуна цвијета. Направе кућу у Гају и
    нетјерају на 60 чељади и на 1000 оваца и коза. Држали благо зими на Хрњадима, љети на Цвјетнићу“.
    Кнежевићи на Великом Цвјетнићу су од другог огранка. Ти прешли из Отона најприје у Купирово, па отуда на В. Цвјетнић пређу два брата:
    Никола ковач и Дмитар. Од ових су Ковачевићи и Аћићи. Од Кнежевића су Болтићи. Нетко од старих им био назван Болтом, па им тако остало име.
    Лука и Вучен Кнежевић су своје наводе изјавили 20-тих година 20. века.
    Наишао сам на Доње Крушево и Кнеза Вукашина Рудића понегде у литератури али ми ништа није поуздано. Моја породица Кнежевић из Малог Цвјетнића код Дрвара по предању води порекло из Крушева али се није знало где се налази то Крушево. Сада се негде може направити веза између Кнежевића и Крушева погото што славимо Св. Николу, а Кнез Вукашин је изградио у Доњем Крушеву цркву овом светитељу.

    vid.knezevic@gmail.com

    Одговори
    • Biljana Knezevic

      Zdravo Vide!!!
      Slucajno citam tvoj komentar pa kako vidim da nam je poreklo isto hajde da ti se javim…
      Ja sam kci Djure Knezevica od Petra Knezevica Tomaje sa Malog Cvjetnica Glavica.
      Zivim u Beogradu. Moj otac na zalost nije vise ziv.
      Verovatno imas monografiju Knezevica gde ima dosta podataka o porodici.
      Tamo neki cukcukundeda je Pes koga i ti spominjes sto znaci da smo potekli iz iste loze.
      Pozdrav i bilo bi mi drago da odgovoris na poruku
      Biljana

      Одговори
    • Aleksandar

      Поштовани Виде,
      У свом тексту поменусте Кнежевиће који воде порекло из Крушева. Оставили сте недоумицу о ком Крушеву се ради. Моја мајка је од Кнежевића из села Цетине са извора истоимене реке у Далмацији. Они су пореклом управо из Крушева херцеговачког (околина Мостара), највероватније места о коме и Ви говорите: “Кнежевићи су потекли из Херцеговине околина села Крушева и раније су се презивали Крушевићи, тамо су се грдно замјерили Турцима и побјегли су према Далмацији и ту су по претку који је био кнез добили презиме Кнежевић…” Овако каже Никола Мандић, велики познавалац херцеговачких племена те аутор неколико књига о родословљима, Никола каже како у његовом крају живи легенда о Кнежевићима.

      Одговори
    • Strahinja Knežević

      To je prepisano iz knjige „CVJETNIĆKI CVETOVI SLOBODE“ autora Boška Pilipovića…

      Одговори
  • Knez

    Da li neko zna nešto o Kneževićima koji slave Sv.Ignjatija (2.januar)
    Područje oko Doboja, Dervente i Broda ( prostor Vučijaka)

    Одговори
    • Defendor

      То би требали бити Малешевци, род који слави Св. Игњатија. Пореклом су из Малине у Херцеговини. Познато је да их се један део населио на просторе северне Босне, највероватније порчетком 19. века.

      Погледајте литературу која покрива то подручје, па ћете вероватно наћи и помен вашег презимена. Већина породица које славе ову славу су у даљем сродству.

      Одговори
  • GORAN

    Je mozete nesto da mi kazete o o poreklu Saponja koji zive kod benkovca slava sv vasilije i saponje u bosni koji slave djurdjevdan.Od koje familije poticu i da li su nekad selili u srbiju ili su iz srbije iz starog vlaha dosli u bukovicu.Saponje u srbiji slave sv stefana a ima i onih u dalmaciji sa istom slavom.Odakle su ovi Saponje iz Dalmacije.

    Одговори
    • Aleksandar I1

      Горане,
      Бачко наводи и Шапоње у Добропољцима са славом Ђурђиц, сматрајући да је то средиште Шапоња у том крају. Такође, наводи и Ивана Шапоњу из цетинске области као потписника документа којим су се православни Далматинци обратили Млецима. Мале су могућности да су се из Далмације селили на простор данашње Србије.

      Одговори
  • Knezevic Dusko

    Pomaze Bog
    Dali neko ima podakte o doseljavanju Knezevica (Djurdjevdan)u Celinac kod Banja-Luke.
    Pozdrav

    Одговори
    • Radomir Knezevic

      pozdrav Dusane. Ja sam poreklom iz Celinca a zivim u Zablju kod Novog Sada… moji su dosli 1958 god. otac mi se zvao Mirko a deda Blagoje… nemam roda od Knezevica pa cisto da vidim da li smo mozda rod… pozdrav!!!

      Одговори
  • Zoran

    Pozdrav i lepe zelje svim Knezevicima sirom sveta. Zeleo bih vise znati o poreklu Knezevica od kojih ja poticem.Sve sto znam je, da mi je pradeda Stojan Knezevic, a njegov sin, moj deda Milos ozenjen sa Bojom Banjac, gde su ziveli u selu Vrelo kod Cazina (Bihac). Slavimo slavu Djurdjevdan. Molim sve koji nesto vise znaju, da napisu. Pozdrav Zoran 1956god.

    Одговори
  • Srdjan Knezevic

    Moji Knezevici su iz sela Samaila pored Kraljeva.Vise ih tamo nema, jer su se raselili.Zive u Kraljevu, Beogradu, inostranstvu.Slava-Arandjelovdan

    Одговори
    • Златко Кнежевић

      Срђане поздрав, кажи ми имате ли ви какве везе са Кнежевићима из села Мишар код Шапца, слава такође Аранђеловдан?

      Одговори
  • Marko

    Pozdrav svima,

    Video sam dosta Kneževića kojima koreni vuku iz predela Velikog i Malog Cvetnića, kao i moga oca i njegova dva brata.. Znam da su mi odatle i deda i pradeda bili… Ako bilo ko ima neku informaciju više o Kneževićima iz tih krajeva molim vas da me kontaktirate kako bismo podelili iskustva i saznanja.. veliki pozdrav..

    Одговори
  • brane knezevic

    pozdrav svima , ja stanujem u Rumi ,Vojvodina , Srbija od 1979 god kada mi je otac dosao ovde.Inace su moji sa Macuta ,Vardiste,Dobrun, Republika Srpska. slavimo slavu sv. Jovan. Ako ima neko ko mi moze pomoci oko mojih predaka bio bi mu zahvalan.Deda mi je Miladin otac Milos imao je jos dva brata Dragan i Milan,Od svih njih samo je Dragan ziv. 🙁 ja imam dva sina pa me interesuje poreklo koliko vidim ima nas dosta sa razlicitih strana . pozdrav

    Одговори
  • knezevic savo

    ja sam iz velike socanice slava nam je arandjelovdan djed se zvao isto savo a pradjed ranko djed mi je pricao da su doselili negdje od modrice pozz

    Одговори
  • Boris

    može li mi neko reći nešto o kneževićima sa manjače (han kola) slave časne verige doseljeni iz grčkog islama kod zadra pradeda trivun 1853-1936 deda dušan 1905-1988

    Одговори
    • Милорад Богдановић

      Борисе, чисто сумњам да је Тривун из Ислам Грчког дошао директно у Кола на Мањачи, јер гледајући када је рођен, вјероватно да је дошао доласком А-У империје, са простора Гламоча и Петровца. Ови твоји Кнежевићи спомињу се и у Рекавици.
      На ове просторе долазили су Срби из Далмације и Лике, махом трговци, као што су Бунићи и Даничићи-Данице који су у Колима још од 16 вијека, па се расељавали у Градину код Омарске на просторе Тимара, као и у Банију, Славонију, Банат и преко Дрине у Србију.

      Одговори
      • BORIS

        NIJE TRIVUN DOŠAO ON SE RODIO NA MANJAČI,MISLIM DA SE PREDAK KOJI JE DOŠAO IZ GRČKOG ISLAMA ZVAO RADE.SLAVA NAM JE BILA ĐURĐEVDAN SVE DOK JEDNOG PRETKA NISU UTAMNIČILI TURCI A USPEO JE DA POBEGNE 29-OG JANURA IZ ZATVORA I OTAD JE POČEO DA SLAVI ČASNE VERIGE.TO JE SVE ČEGA SE SEĆAM OD DEDINIH PRIČA.U SVAKOM SLUČAJU MILORADE HVALA NA ODGOVORU

        Одговори
  • Ivana

    Pozdrav svima. Bila bih Vam zahvalna ako bi mi neko rekao gde mogu da nadjem monografiju Knezevica koja se pominje u nekim od ovih komentara. Takodje bi mi znacilo ako bi neko mogao da mi kaze vise o poreklu Knezevica koji zive u kopaonickom kraju (Brus i okolina). Ono stos u mi rekli ( a nazalost su svi umrli prakticno u mom detinjstvu) je da su se moji preci preselili iz Like u Crnu Goru, pa su se odatle odselili u tri pravca: jedni na Kosovo, jedni u Vojvodinu, a moji ispod Kopaonika. Krsna slava mi je Arandjelovdan, mada se secam da je moja baba sekla kolac i za Djurdjevdan jer su valjda ranije tu slavu slavili. Molila bih bilo koga ako moze da mi pomogne da saznam vise o svom poreklu da me kontaktira mejlom. Jako mi je bitno da znam jer sam jedinica.

    Одговори
    • Jasmina

      Ivana izgleda da moja svekrva i ti imate isto poreklo. Koliko njen brat kaže da su oni poreklom iz Crne Gore (čini mi se da je u pitanju okolina Pljevlja, pa da su neko vreme bili sa Kosovske strane Kopaonika, pa da je njegov deda ( ili pradeda) kupio imanje u selu Trbunje kod Blaca. Slave Aranđelovdan. Ako saznam još nešto javiću. Ako neko zna više i mene interesuje zbog moje dece.

      Одговори
    • Svetlana Radulovic

      Moj cukun deda Milun potice iz kopaonickog kraja.Kazu da je dosao u gGornji Stupanj selo iz aleksandrovacke zupe.Rodio sina Krsmana a ovaj Radisava a ovaj mog oca Milosa.Radulovic mi je vencano.Bice da smo neki dalji rod.Sada zivim u Crnoj Gori.Krsna slava nam je Arandjelovdan pa zato mislim da smo povezae rodbinski.Pokojni otac mi je pominjao da je deda Milun bio iz Blaca a da su njegovi dosli iz niksicke zupe jer je bilo nekog ubistva pa su se rasturili na razne strane zbog krvne osvete.

      Одговори
  • Ivana

    A da. Mejl; knezevic.ivana@gmail.com Nisam znala da ne izbacuje mejl uz komentar. Pozdrav.

    Одговори
  • milutin

    pitanje ,
    da li neko zna odakle su doseljeni knezevici iz opstine aleksandrovac zupski .
    Mi slavimo slavu vracevi ( kozma i damjan )
    puno pozdrava svim knezevicima

    Одговори
  • milutin

    pitanje ,
    da li neko zna odakle su doseljeni knezevici iz opstine aleksandrovac zupski .
    Mi slavimo slavu vracevi ( kozma i damjan )
    puno pozdrava svim knezevicima

    milutin2008@live.com

    Одговори
    • Milivoj Kneević

      Rodom iz okoline Travnika , krsna slava: Sv.Kozmo i Damjan ( Vrači ), penzioner (78 god.) zivim u Subotici
      Svi Knezevici koji slave istu krsnu slavu su po mom znanju bilski rodjaci. Pozdrav Milutinu i njegovoj porodici.

      Одговори
      • Dušan

        Dragi prezimenjaci, teško je ući u trag našim precima. Dosta su se kretali i dobro su se trudili da zametnu tragove za sobom.

        I ja slavim Sv. Vračeve, a slavimo i preslavu, ljetnje Vračeve.
        Otac Dimitrije mi je rođen u Raški (1953-), đed Marinko rođen u selu Rvati kod Raške, jedinac (1910-1984), prađed Gligorije rođen u selu Rvati kod Raške (1883-1950), jedini brat, Miljojko uzeo majčino prezime Đurđević, više nema muških potomaka. Čukunđed Dimitrije bio trgovac, ubili ga Turci, grob nepoznat. Za dalje od toga nemam pouzdane informacije.

        Ono što je neko narodno predanje jeste da smo u Rašku došli iz Budimlje kod Berana i da smo prilikom bjekstva pred Turcima promijenili krsnu slavu. Ne znam za koje se periode to vezuje.

        Moji nikako nisu mogli da prihvate da zbog komunizma prestanu da slave, tako da je došlo do nove migracije, odrasao sam u Budvi, a živim u Podgorici.
        Za sada imam sina Dejana.

        U Podgorici sam upoznao Darka, čiji su preci po sličnoj legendi iz Budimlje završili u Tutinu. Mislim da mi je rekao da im je Krsna slava Sv. Đorđe, ili Mitrovdan, uglavnom blizu naše i da su i oni promijenili slavu tom prilikom, da bi zametnu trag. Rekao mi je da je tada još jedan, treći brat otišao negdje dalje (Leskovac, ili tako negdje) i da je preuzeo jednu od te dvije slave.

        Po legendi koju znam od malih nogu i toj koju sam čuo od njega četiri brata Kneževića (ne znam imena) imala su sestru Stanu i nisu htjeli da je daju nekom Agi za ženu. Pobili su agu i pratnju i krenuli da bježe preko tadašnje granice u Srbiju.
        Najmlađi brat je bio još mali za osvetu i ostao je kod kuće, a sa tom Stanom ne znam šta je na kraju bilo.

        Nadam se da će za moga života pročitati dobar dio DNK, pa da će mi biti jasnija priča o migracijama mojih predaka.

        Jedino što znam je da su bili veliki rodoljubi, dobri vojnici, dobre vođe i neustrašivi.

        U okolini Raške ima još nekoliko kuća Kneževića, što mi daje indicije da su nekih 150 godina bili tamo. Iz tatine priče znam da imamo nekih daljih rođaka. Ne znam ni koliko njih. Znam da je pop Staniša od tih, naših Kneževića službovao u Kraljevu i da mu je spomenik kod manastira Žiče. O njegovom potomstvu ne znam.

        Postoji mogućnost da imamo neke veze sa Kneževićima iz Jošaničke banje. Ali ni o tome ne znam ništa više…

        Aleksandrovac je geografski blizu, moguće je da imamo neke veze, ali dalje od 5. koljena…

        Ako vam išta od navedenih informacija nešto povezuje, slobodno se javite, voljan sam da diskutujemo.

        Lijepi pozdravi.
        knez06@gmail.com

        Одговори
  • Dobrivoje

    Borise,Trivun je imao sinove Tesu i Luku a Luka sinoveOstoju i Dusana.Dusanova zena je Mileva.Ako je to tvoja baba onda je to tvoja loza.Inace ja sam Dobrivoje moj deda je Ostoja sa Manjace doselio o Banja Luku 1937.Inace tacni su podatci da su se nasi preci doselili iz Dalmacije iz doline Cetine.

    Одговори
  • Dobrivoje

    Ako je Dusanova zena Mileva tvoja baba onda imam podatke o tvojoj lozi.MOJI SU SA MANJACE PLEME REJICI.

    Одговори
  • Marija

    Poreklom sam Knežević iz okoline Bijelog Polja, predak Trućko se doselio u Srbiju u Pomoravlje Slavimo Sv. Stefana. Volela bih ako bi neko mogao da mi da više informacija

    Одговори
  • vojislav ananić

    КНЕЖЕВИЋ
    Поријекло из Крушева

    У Унцу је четрдесетих година овог вијека било 108 кућа Кнежевића и тада је забиљежено предање о њиховом досељавању из Крушева у другој половини осанмаестог вијека.
    Милан Кнежевић из Босанског Новог наводи да је из села Сводне (Босански Нови). По мушкој линији наводи претке: Божо, Лазо, Дмитар, Лука и предак непознатог имена, који се са још два брата доселио око 1780. године из Лике у село Сводну. Населио се на брдо Небешић у Сводној, други је отишао у село Прусце (Босански Нови), док за трећег не зна гдје са населио. На крају наводи да има доста Кнежевића, али да нису сви са истом крсном славом (Никољдан), већ ови други славе Ђурђиц.
    Кнежевић је често презиме код Срба и сви Кнежевићи по Југославији сигурно нису истог поријекла, па славе и различите славе. Презиме је настало од „титуле“ кнез, а у вези је са друштвеним положајем родоначелниика. Кнежевићи из Сводне заједничког су поријекла са презимењацима који као и они славе Никољдан. Крајем прошлог вијека Кнежевића који славе Никољдан било је на босанском простору у парохијама: Вишеград, Соколовићи, Сочаница, Драговићи, Добрљин, Брекиња, Костајница, Влашковци, Сводна, Пољавнице, Јасеница, Врело Рујница, Бихаћ и Хргар, Саница, Рибник, Пркоси, Бастаси, Кулен Вакуф, Осредци, Бобољусци, Врточе, Добро Село, Збориште, Дабар, Хашани, Рујишка, Крупа, Голићи, Мајкић Јапра, Трнинић Бријег и Дубовик. Кнежевића који славе Никољдан било је почетком овог вијека у Поуњу 48 кућа у 15 насеља. Сви су изгледа поријеклом из уначког села Цвјетнића. У Малом Цвјетнићу под Уилицом планином забиљежено је почетком овог вијека предање да им је старина од Крушева и да су се по томе звали Крушевићи. Према истом предању доселили су се прво у Отон у Далмацију. Ту су по претку, који је био кнез, прозвани Кнежевићима. У периоду гладних година преселили су се на Цвјетнић, а одатле су се расељавали по овој области.
    У Унцу је четрдесетих година овог вијека било 108 кућа Кнежевића. Тада, је као и у Поуњу, забиљежено предање о досељењу из Крушева. Због заваде са Турцима побјегли су у Отон. Одатле их се населило свега седморо чељади. Вријеме досељења је било у другој половини осамнаестог вијека.
    На основу наших сазнања, у првој половини овог вијека било је Кнежевића у Отону 40 кућа и сви славе Никољдан. Доселили су се из Босне на прелазу из седамнаестог у осамнаести вијек.
    Почетком овог вијека било је на личко-крбавском подмчју 234 куће Кнежевића. На основу доступних извора, на поменутом простору, Кнежевиће можемо пратити од шеснаестог вијека до данас. Како због простора којим располажемо нисмо у могућности да донесемо шира разматрања о поријекиу овог рода износимо као интересантан само један податак. Почетком XVII вијека ти Широкој Кули (Лички Осик) било је 688 Срба. Један од дијелова овог насеља носио је тада назив Кнежевића Варош. У овом насељу уписан је и род Цвјетничанин, што нас упућује на могуће везе са напријед поменутим селима Малим и Великим Цвјетнићем у Унцу. На крају закључујемо да су Кнежевићи који славе Никољдан, а живе на просторима сјеверозападне Босне, сјеверне Далмације и Лике највјероватније истог поријелкла. Из забиљежених предања, као и на основу доступних извора, види се да су се често пресељавали. Кнежевићи из сјеверозападне Босне сматрају да су поријеклом из Лике или Далмације, а са друге стране, далматински или лички Кнежевићи сматрају да су досељеници из Босне. Сматрамо да су и једни и други у праву и да та, наоко, контрадикторност у предањима, у ствари, потврђује наш став да су сви поменути Кнежевићи истог поријекла.

    ИЗВОР: ПОРОДИЧНИ КОРИЈЕНИ, МИРОСЛАВ НИШКАНОВИЋ
    БАЊА ЛУКА – БЕОГРАД – САРАЈЕВО, 2001.

    Одговори
  • Goran

    Knezevici sa Pestera sa reke Vape selo Dragojlovici su po jednom mislenju od Obradovica iz Lubnice kod Berana slave sv Vasilija14jan.Na Pester su otisli iz sela Budimlja zbog sukoba sa Vasojevicima.Mnogi istoricari poput Bogdana Lalevica tvrde da ovi Knezevici nisu Obradovici vec Lalovici Bukumiri prebezi iz Bratonozica.Prezime su promenili po imenu zaseoka u Budimlji.Mnoge familije koje slave sv vasilija rodom od sjenice poticu od ovih Knezevica iz Budimlje

    Одговори
  • Goran

    Sto se tice Knezevica izneo sam ovu tvrdnju hronicara koji poticu od Vasojevica kao napr.Guberinici koji su Knezevice iz Budimlje namerno prozvali Bukumiri da bi imali kao ozbiljan razlog da ih proteruju iz sela.Uostalom kao i sve druge familije iz hasa sto su svakojako nazivali kako bi im uzeli zemljiste.Aistina je da je jedan Obradovic iz Lubnice koga zvali knez i njegovi sinovi u Budimlji dosli mnogo pre Gornjih Vasojevica te im bili trn u oku.I tako Knezovi morali da odu za Sjenicu a ostadose Vasojevici da kao pobednici u Budimlji pisu istoriju i svoju i drugih familija.

    Одговори
  • Knez

    Svi Knezevici vode porijeklo sa Kosova i Crne Gore i Hercegovine odatle se sire po citavoj bivsoj Jugoslaviji.Slave su se mijenjale kao i mjesta zivljenja zbog osveta i sigurnije buducnosti .Jako pametni izdzljivi i brzo se mnoze.Ovim putem pozdravljam sve Knezevice gdje god da su ?

    Одговори
  • Knez

    Knezevici u Dragojlovice vode porojeklo iz Crne Gore selo Budimlja kod Berana slave sv Vasilije Veliki 14 januar .

    Одговори
  • Goran

    Pozdrav Knez.Evo jos jedan podatak Knezevici u istoimenom selu kod Sipova u Bosni poticu od Knezevica iz Budimlje.Isto slava Sv Vasilije.Verovatno u seobi 1690godine otisliu bosnu.Malo je problem utvrditi kad su tacno dosli na Pester.Inace ovi Knezevici iz Budimlje nemaju nikakve veze sa drugim Knezevicima u Crnoj Gori.Ako znas nesto detaljnije napisi.

    Одговори
  • Knez

    Ne postoji niti je postojao zaseok u Budimlji po kojem su Knezevici dobili svoje prezime vec po Knezu koji je imao svoje plemstvo i veliku porodicu koje su seljani jednostavno zvali Knezevici.Sigurno je da je taj Knez imao problema sa Vasojevicima oko zemlje i imanja i tada se jedan dio odselio na Pester zadzavsi Krsnu slavu i prezime. Zna se da su Knezevici prvi doselili u Budimlju i da su ogranak Obradovica iz Lubnica a neki tvrde da su Knezevici od Herakovica sa Cetinja
    Znam da se pominju i Bogomili i da su Knezevici u Budimlju čak njihovi preci
    Gorane ostavljam ti mail ako nesto zelis mozes da se javis
    Pozdrav
    furlaaa96@gmail.com

    Одговори
  • Knez 1

    Tacna su pisanja Goranova i Knezova. Knezevici iz Budimlje nisu Vasojevici ali su imali sukob sa istima u kojem su im Vasojevicka plemena uzela cetri sela i naselili njihovo stanovnistvo. Po prezimenima koja zive u tim selima se vidi da su dosli iz gornjih Vasojevica na otetoj zemlji Kneza koji je gospodario tim selima. Od tog Kneza su Knezevici u danasnjoj Budimlji. Knezevici u Dragojlovice su porijeklom iz Budimlje.Zna se da je Budimlja bila grad sa velikom teritorijom i trznicom imala je 9 crkava ili manastira a na vrh sela je bilo utvrdjenje koje se i dan danas zove Gradac.Knezevici slave sv Vasilije Veliki 14 januar.Zna se i da su Obradovici sa Knezevicima iz Bidimlje rodjaci i slave istu slavu

    Одговори
  • Goran

    Kneze Vase Knezevice nisu zvali bogumili nego bukumiri da ste potomci bukumira iz plemena Bratonozica.Znate li mozda vreme koj bi to mogao da bude vek godine kada su Knezevici ziveli u Budimlji i kada su otisli na Pester.Ako su Vasi Knezevici bili u Budimlji 1580god onda nema logike da je Vas predak Knez bio Obradovic.Jer su po tome Knezevici bili u Budimlju mnogo pre nego su Obradovici dosli u lubnice.Malo je i neverovatno da su Vasi Knezevici srodnici sa Pacarizima koji su ziveli na Koritima selo licine a oni su Vasojevici a vas u Hasu Vasojevici terali sa zemlje.Izgleda su neki Vasi Knezevici ipak ziveli na Koritima ispod Pestera.Samo je pitanje kad ste tu dosli.Pozdrav Knezevici.

    Одговори
  • Goran

    Jos da Vam dodam i ove podatke koji su prilicno oprecni i nelogicni U crnogorskim prezimenima od Akima Miljanica pod slovo K Knezevici gde je navedeno veoma mnogo razlicitih Knezevica iz raznih plemena.Za Knezevice iz Budimlje pise 1 od Obradovica iz Njegusa 2 dosli iz Klimenata od Bogdanovica iz Njegusa 3 u Budimlji od Guberinica Vasojevica.Prilicno cudno.A pop Bogdan Lalevic kaze bili ste lalovici Bukumire u Bratonozicima.I sta je tu istina ko zna.Pozdrav Saponja od Nove Varosi. Pisite sto znate.

    Одговори
  • Pljevlja

    Moja majka je rodom od Kneževića iz Pljevalja(Selo Šumane) Srpska Crna Gora! Potiču iz Banjana kraj Nikšića! Pozdrav za sve 🙂

    Одговори
  • Ksenija

    Moji Kneževići su iz Bunića (Lika-Hrvatska).Da li neko zna nihovo poreklo?

    Одговори
    • Никола Кнежевић

      Помоз Бог, Ксенија! Мој покојни отац је родом из Бунића (Крбаво Поље, Лика), име мог оца је ДАНЕ КНЕЖЕВИЋ (умро у Берлину, Немачка, 2007 године), деда ми се звао ДРАГАН КНЕЖЕВИЋ (умро 1984 године), крсна слава нам је Никољдан (Св. Никола, 19 децембра), а баба ми се звала СТАНА БАРАЋ (умрла 1978 године) из Љубова. Кумови су нам Опачић и Шевер. По причи мог Деде, који ми је причо да су пореклом из Старе Херцеговине (данас Црна Гора), из околине Никшића!

      Одговори
      • Никола Кнежевић

        Да заборавио сам још нешто да напишем, пронашо сам пре неколико година, да је име села Бунић постојало пре једно 200 до 300 година такође на Косову и Метохији, можда су од датле понели име села Бунић, преко Херцеговине до Лике!

        Одговори
  • Jadranka Knežević

    poštovanje prezimenjacima , ukoliko neko zna koju priču o KNEŽEVIĆIMA iz Podgoričkog-zetskog kraja , Slava Sv. Petka , molim da me kontaktira . moj pradeda imenom Nenad Knežević oženjen Janom Mirotić .

    Одговори
    • Небојша Бабић

      У Зети, у селу Дајбабе, живе Кнежевићи, који славе Свету Петку. Они су од претка који се почетком 16. века доселио због сиромаштине из Бјелопавлића, од братства Бошковића.
      Било би добро да проверите везу с овим братством, односно племеном Бјелопавлића, путем тестирања У-хромозома.

      Одговори
    • Jadranka Knezevic

      Nikola, da li ste vi kumovi sa Lepojevicima i gde trenutno zivite?

      Одговори
  • weiss

    Dobar dan želim,

    Moja malenkost po nekim ženskim linijama vuče dalje poreklo od Kneževića koji su u nekom momentu došli u Vojvodinu. Pošto su muški članovi pomrli ili izginuli nemam baš puno saznanja o njima.

    Ono što znam iz nekih priča je:
    1. da potiču iz Crne Gore
    2. da im je slava bila sveti Stevan (čini se da je nisu baš slavili)
    3. da su u nekom momentu došli u Vojvodinu – Bačku

    Iz priče sa nekim starijim ljudima u Crnoj Gori sam čuo da potiču od Bijelog Polja, ali ne znam koliko je to tačno. Ranije sam primetio (možda grešim) da ova slava (sv.Stevan) nije baš česta među Kneževićima, ali sam od istih ljudi čuo o izvesnom Kneževiću koji slavi sv. Stevana i koji se borio na Mojkovcu. Opet, ne znam šta je od toga istina.

    Pozdrav

    Одговори
  • Goran

    Kolko sam procitao o Knezevicima,nigde nisam naisao da neki Knezevici u Crnoj Gori slave sv Stefana 9jan.To je stvarno cudno.Vi kazete da su Vasi preci od Bjelog Polja.Cuo sam da na Koritskoj visoravni postoji od davnina selo Knezevici,da su tu naselili isti koji su tu dosli iz Klimenata gde su bili uskoci iz Njegusa.Mozda su ti Knezevici slavili sv.Stefana.Ili su Vasi preci drugcije prezivali pa u selu Knezevici tako prozvali a svoju slavu zadrzali.Svakako mislim da Vasi preci imaju veze sa ovim selom Knezevici kod Bjelog Polja.To nisu Knezevici iz Budimlje koji slave Vasiljevdan,oni zive na Pesteru.

    Одговори
    • weiss

      Dobar dan Gorane i hvala na informacijama.

      Od poslednjeg komentara sam pokušao da suzim prostor i odredim vreme dolaska porodice Knežević u Vojvodinu-Bačku.

      Prema, još jednoj, priči porodica je iz Crne Gore došla u mesto Kulpin (Vojvodina, Bačka).

      Kada sam pretražio Austrougarske popise ili urbarije u Kulpinu sam našao porodicu Knežević 1828. i 1767. (ako sam dobro video samo jedna kuća a glava porodice je Mileta Knesevity). Za 1715. ne postoje podaci za mesto jer je napušteno nakon Karlovačkog mira (1699.).

      Zbog učešća u Austrijsko-turskom ratu i ustanku u Hercegovini 1737. godine, a nakon poraza u ratu, u strahu od odmazde Stratimirovići traže i dobijaju 1745. godine dozvolu od carice Marije Terezije da nasele oko 200 porodica iz Hercegovine na pustaru Kulpin.

      Sada bi idealno bilo proveriti (ako postoji takav spisak) da li se porodica nalazi među doseljenicima sa Stratimirovićima i da li možda postoji podatak o predhodnom boravištu ili slavi i slično.

      Koliko sam našao na internetu Stratimirovići (Bogić) (u Kulpinskim dokumentima se spominje i njihovo staro prezime Vučković) su iz Herceg-Novog došli u Kulpin. Dakle opet Crna Gora samo dosta južnije (mada svakako ne mora da znači da su Stratimirovići i Kneževići ni iz iste regije a kamoli iz istog mesta-sela).

      Ostaje puno otvorenih pitanja.

      Pozdrav

      Одговори
  • Goran

    Gosp.Knezevicu,poznato je iz nase istorije da su Stratimirovici sa velikim brojem hercegovaca ustanika,uglavnom iz juzne hercegovine,Krivosije,Trebinje,Niksic,Bilecani itd,ucestvovali u ustanku u Starom Vlahu,uz Knezove Raskovice.Upravo tad u vreme kad je Atanas Raskovic,Starovlaski knez skupljao borce da pomogne pukov.lentulusu u pohodu prema Sandzaku,tad su ti Hercegovci dosli u Stari Vlah i u Bihor,da bi odatle posle sa lentulusom i Raskovicem i Klimentima iz Brda,Hercegovci otisli u Srem,jer u Starom Vlahu tad skoro da i nije bilo Srba ni boraca za rat sa Turcima.Moguce da su tad u Stari Vlah sa Stratimirovicima,kod Raskovica,dosli i Knezevici iz sela Glavska kod Trebinja,koji su tu dosli sa Pestera.Ti su Knezevici slavili sv.Stefana kao i druge porodice iz Glavske.Moguce da su bas ti Knezevici iz Glavske sa Stratimirovicem,otisli u Srem,iz Starog Vlaha.I danas u selu Glavska imate Knezevice koji slave Stevanjdan.Neki od herceg.boraca su posle nekog vremena iz Srema,prebegli u Sandzak,tjZlatibor i Stari Vlah,Bihor pa se moguce i neki Knezevici vratili iz Srema u Bjelo polje.Tad su Turci Srbima davali besplatno zemlju u Sandzaku samo dase vrate iz Srema.

    Одговори
  • Goran

    Inace,Knezevici su u Glavskoj kod Trebinja pored Milisica najstarija familija.I u vreme Kocine krajine iopet su mnogi hercegovci iz Starog vlaha i Bihora,sinovi onih sto su se vratili iz Srema,ponovo selili u Srem gde su mnogi trajno ostali.

    Одговори
  • Goran

    Gosp.Knezevicu prihvatite i jednu ispravku i dodatak mom odgovoru.Knezevici iz sela Glavska kod Trebinja,Vi verovatno od njih poticete,poticu od poznate porodice Nikolic koji su bili vlastela u Popovom polju u srednjem veku.Tacnije od Vukosava Nikolica.Njegovi potomci Nikolici Vukosavici ziveli su u mestu Volujac kod Trebinja gde su se prozvali Knezevic.Odatle,iz Volujca su otisli u Herceg Novi a iz Herceg Novog preselili u Glavsku 17 vek.U Glavskoj je seoska crkva i slava Stevandan.Stratimirovic je 1740god.u Sandzak poveo uglavnom svoje zemljake iz Boke Kotorske i Trebinjce koji su posle migrirali u Ugarsku.

    Одговори
  • Mins

    Da li neko zna nesto o Knezevicima iz Bijelog Polja koji slave svetog Simeona?

    Одговори
    • Dara

      Zdravo, Mins, evo ja znam!

      Kneževići koji slave Sv. Simeona Bogoprimca (16. februar) su poreklom iz Belog Polja sa Kosova, a ne Bijelog Polja u Crnoj Gori. Moji preci su se doselila 1600 i neke godine u Vrčin kod Beograda, svi slavimo Sv. Simeona, ima nas puno, čak i više familija, pa se mogu i uzimati između sebe ( ja ne mislim tako).
      Moj otac je bio Radomir, njegov Živko, Živkov Blagoje, Blagojev Lazar, Lazara rodio Milan. Po nekim pričama Lazareva majka je bila sestra Vase i Marka Čarapića iz Belog Potoka.
      Toliko znam!
      Gde ste vi, shvatila sam da je i vaša slava Sv. Simeon? Prvi put nailazim na nekog Kneževića, a i uopšte da slavi Sv. Simeona, a nije iz Vrčina! A možda i jeste?

      Одговори
      • Петар Кнежевић

        Молим вас да ми се јавите преко мејл адресе. То су и моји преци такође. А из Врчина сам.

        Одговори
  • Boris

    Pozdrav Dobrivoje, ja tek sad procitah tvoj odgovor. To je ta loza baba mi je bila Mileva. Ako moze da stupimo u kontakt voleo bih da cujem nesto vise o poreklutelefon i viber su +381 66 040 045 hvala na odgovoru

    Одговори
  • miomir

    Moji,Knezevici,iselili su se krajem19veka iz Draganica kod Raske uToplicu,slavimo sv.Jovna.Da li neko zna odakle su dosli u Draganice.

    Одговори
    • spaja1978

      Кнежевићи са славом Јовањдан су поријеклом из Зете.У Зету долазе повлачећи се пред најездом Турака.Поријекло воде од лозе Војиновића.Сродна братства Кнежевића су Спаићи и Асановићи код Требиња,Рајчевићи у Требињу,Радуловићи и Бојанићи из Башина села,Вуковићи из Зете…

      Одговори
  • Đorđe Knežević

    Moji Kneževići su doseljeni 1685 na područje Korduna, mjesto Mlakovac , dvije porodice.Krsna slava Sv.Marko.
    Nešto po usmenom predanju a nešto po knjigama da smo došli iz Crne Gore preko Dalmacije do Senja pa u Liku (oko Korenice) i odatle na Kordun.
    Interesuje me ima li još tko sa ovom krsnom slavom,pošto kod nas ima Kneževića koji slave Nikoljdan i doseljeni su sa područja Pounja ali nekih 10 -ak godina kasnije.

    Одговори
  • Dejan

    Postovani, da li imate ikakve podatke o porodici Knezevic koja je do Drugog Svetskog rata zivela u selu Pistaline (ili Cojluk). U jednom od ta dva sela je postojao, koliko znam, zaselak Knezevici.
    Pocetkom rata ustase upadose u selo (moj deda je bio mobilisan u to vreme) i ceo zaselak sa svim mestanima popalise.
    Kasniju istoriju familije znam ali me zanima odakle poticu i sto dalje stablo.
    Unapred hvala!
    Dejan Knežević, Šabac

    Одговори
  • Војислав Ананић

    КНЕЖЕВИЋ, веома често презиме. Кнежевићи су настањени по многим српским крајевима, и они нису истога поријекла, јер једни славе Никољдан, други Ђурђиц. Презиме је потекло по друштвеном положају претка и његовој кнежевској титули.
    Кнежопољски Кнежевићи славе Никољдан, а у ширем Поуњу у ХХвиј еку било их је 48 кућа у 15 насеља. Поријеклом су сви из Унца (село Цвјетнић), али живи предање у народу да су старином од Крушева (Македонија), па су се по томе звали првобитно Крушевићи. Са тим презименом доселе се прво у Стон у Далмацију. Ту су по претку, који је био кнез, прозвани Кнежевићима. Из економских разлога (неродице. глад) преселе се на Цвјетнић, одакле су се морали расељавати због тјескобе (било их се ту намножило чак 108 кућа).
    У Цвјетнићу и у Поуњу било је врло живо предање о њиховом поријеклу из Крушева. Дошли су тамо у сукоб с Турцима, и морали да се далеко уклоне. Тако су стигли у Стон, у другој половини XVIII вијека, гдје их је било 40 кућа, а на крбавско-личком подручју чак 234 куће Кнежевића (ту живе од XVI вијека до данас).
    Јасно произлази да су Кнежевићи – Никољштаци – по Лици, Далмацији и Босанској Крајини истога поријекла. Сеобе су стално пратиле овај велики род.
    Кнежевићи из Босанске Крајине сматрају да су поријеклом из Лике или Далмације; а та три њихова огранка су заправо из велике даљине – из Крушева (Македонија) (33,132-134).

    Одговори
  • Кнежевић Жарко

    Кнежевићи који су се у село Мађере(код Прокупља) доселили из Сјенице… Породични надимак „Бањице“… Крсна слава Св. Василије Велики 14. јан… Зна ли неко нешто о њима?

    Одговори
    • GRO

      Iz Budimlja kod Berana su Kneževići prešli u Sjenicu,pripadaju plemenu Njeguši.

      Одговори
    • Berane

      Vi ste porijeklom iz sela Budimlje kod Berana odatle vode porijeklo Knezevici iz sela Dragojlovice a tako i vi..pozdrav

      Одговори
      • Кнежевић Жарко

        Чукун деда Мијајло је са братом(не могу сад да се сетим имена) је пребегао из Сјенице јер убио турског Агу и још два Турчина(чувари од Аге или шта већ). Дошао је у његов дом и захтевао да спава са његовом ћерком и женом, тако нешто.Деда их је решио секиром… Дошли су прво у Велику Плану код Прокупља, али им нешто није одговарало па су прешли у Мађере и купили земљу од неког Турчина. Истог тог Турчина су касније сачекали код Бруса, убили га и узели му новац/злато. Мушки припадници су углавном крупни, широких рамена, минимум висине 180, сналажљиви, интелигентни. Већи део нас је по иностранству. Мађере је поред Белољина, на око 13-15 км-а од града Прокупља. Неки кажу Мађере, а неки Мађаре.

        Одговори
  • Snezana

    Ja sam Snezana Knezevic. Poreklom sam iz Blaca,Brusa, a slavim krsnu slavu 9. Decembar Sveti Alimpije. Zna li neko o ovim.Knezevicima koji slave ovu slvu nesto

    Одговори
  • Војислав Ананић

    КНЕЖЕВИЋ (п,к). Кнежевићи (п) су у Главској (Површ, Требиње), Папратском и Радесинама (Коњиц). У Главској су поријеклом од братства Николића из Трешњева у Црној Гори. Из Прешњева је неки Николић доселио прије „200 до 300 година” у Волујар, код Требиња. Ту је „дуже живио и саградио цркву“. Из Волујца су, прије „него што је Турчин изашао из Новога“ четворица браће преселили у Главску. Пошто су из њихове куће „бивали кнежеви“, узели су презиме Кнежевић. Славе „други дан Дуова, а прислужују Благовијести“ (75:1220,1221). У Радишиће је Кнежевић дошао ‘с Јасења’ (?), а у Папратско из Радешина (59:338). Према народном предању, Кнежевићи су, у доба средњовјековне државе Немањића, били „намјесници“ за источну Херцеговину са сједиштем у Гацку. Турци су, по заузимању Нерцеговине, позвали страјешину племена Кнежевић и понудили му да и даље остане намјесник са свим привилегијама које је до тада имао, али под условом да његово племе призна турску власт, односно „султана на земљи, а Алаха на небу“. Кнежевићи нису прихватили турске захтјеве, напустили су Гацко и повукли се у „беспућа планина и кањона према Фочи“ (243:156). Има их настањених и у Месарима (Подбрђе, Требиње), Требињу, Стоцу и Мостару. Породична традиција Кнежевића из Месара памти да су однекуд доселила двојица браће и настанили се између данашњих Месара и Ковачине, гдје је некада била чатрња. Један је био месар, а други ковач. По њиховим занимањима названа су ова насеља. Славе Ђурђевдан. У Требиње су доселили из Месара. (Саопштио Јово Кнежевић из Требиња). Кнежевићи (к) су у Ходову (Столац) и Мостару.

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

    Одговори
  • Milovan Cicvaric

    Vecina Knezevica potice od mojih predaka Rudica koji su bili Banovi na Kosovu i Metohiji a dolaskom u staru Hercegovinu knezevi u Konavlima , Banjanima , Pivi , Gacku . Duro Knezevic je brat mome pretku Gavrilu Rudicu ( Sokolovicu ) knezu i gubernavjaru Hercega Stjepana a otac im Vukasin takode bese knez u Pivi . Takode Knezevici u Banjanima poticu od treceg brata . Posto su se Stanovnici Banjana iseljavali u Krusevo kod Obrova drzim da i ti Knezevici poticu od istih .

    Одговори
  • Miloš

    Mene interesuje da li iko ima informacije, posto dugo tragam za njima i ja i otac mi i stric. Knezevici iz Banjana koji su otisli u Teslić (BIH) Da li iko zna sta se desilo sve tu slucajno? Otac: Zoran, stric: Zeljlo, djed pokojni: Tomo Knezevic koji je rodjen kako sstoji u knjizici u Doboju. hvala

    Одговори
  • Dalibor

    Poštovanje. Da li slučajno netko zna nešto o Kneževićima, slava Đurđevdan.
    Najstariji za kojeg znam je Boško iz mjesta Piskavica, okolica Banja Luke.
    Hvala unaprijed, živi bili

    Одговори
    • Mara

      Da li neko zna nešto o Kneževićima koji su došli u selo Tvrdimići okolina Sarajeva, slava im je sv. Đoređe.. Po pričama starijih ljudi kazu da je prvi u to selo došao Stevan Knežević možda početkom 1800. god . i kazu da su iz okoline Danilovgrada.

      Одговори
  • Jasmina

    Postovanje Knezevici, ima li neko informacije o tome kako su Knezevici dospeli do Civljana (okolina Vrlike, Dalmacija)? Od kada su na tom podneblju? Moj otac je rodjen 1949, od oca Milana i majke Marije (devojacko Crnomarkovic)…

    Одговори
  • Elena Knežević

    Поздрав! Постоје ли неке информације о Кнежевићима из Тења (близу Осијека, Хрватска)? Крсна слава Ђурђевдан. Оно што знам јесте да је подрекло са „Тромеђе“ те да смо прва православна обитељ која је дошла у Тење. Нека предања чак спомињу долазак на ово место под водством Чарнојевића, иако то није 100% сигурно. Свака информација добро дошла 🙂

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top