Порекло презимена Кадијевић

7. марта 2012.

коментара: 5

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ КАДИЈЕВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Кадијевић

Хаплогрупа: R1a Z280 L366

Порекло: Мостар, Босна и Херцеговина

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:

Коментари (5)

Одговорите

5 коментара

  1. Мирко Кадијевић

    Презиме Кадијевић по неком мом усменом предању потиче из Херцеговине, тачније из Поповог поља у источној Херцеговини. Велики број је насељавао подручје Хрватске тачније град Метковић у Дубровачко-неретванској жупанији (моје родно место). Крсна слава овог презимена је Св Лука. Најпознатије личности које носе ово презиме су: Вељко Кадијевић (21. новембра 1925. Главинa, код Имотског. ) бивши генерал војске Југославије као и Ђорђе Кадијевић (Шибеник, 6. јануар 1933) српски редитељ, сценариста, историчар уметности и ликовни критичар.

  2. Мирко Кадијевић

    Да прецизирам своје горње излагање.
    Пошто сам дошао до прецизних података о пореклу презимена “Кадијевић” тачније писаних података могу рећи да Кадијевићи дефинитивно потичу из Попова Поља (старији назив “Крива лука”) на југу Херцеговине тачније из насеља Завала. Завала је најважније место по историјским подацима у Попову Пољу, тако да на пример предање са колена на колено говори о томе да је првобитну цркву у Завали подигао цар Константин са мајком Јеленом!
    У Завали постоји Кула Кадијевића старе српске богате породице која се раселила за време турско-млетачких ратова. Кадијевићи су били православни хришћани.

  3. Војислав Ананић

    КАДИЈЕВИЋ (п), старе породице које су некада живјеле у Величанима и Завали (Попово). У Величанима се презиме Кадијевић помиње 1690. године, а у Завали су били “веома разгранат род”. Крајем 17. вијека помиње се у Попову млетачки сердар Дамјан Кадијевић из Завале. Године 1718. “за вријеме друге млетачке окупације” помиње се војвода Алекса Кадијевић и алвијар Лука Кадијевић, који су били у служби Млетака. Њихова имања у Попову “притисли су „Бубићи, Мулаахмедовићи, Сердаревићи и Омерагићи из Љубиња. Кадијевићи су напустили Завалу и настанили се у Сливљу, на ушћу Неретве, “гдје и сад има много Кадијевића” (84:64,66,149).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

  4. Небојша Бејат

    КАДИЈЕВИЋ

    (Славе Лучиндан)

    Кадијевићи су у 19. вијеку, у времену у којем је овим просторима владала аустроугарска окупациона империја (1878 – 1918), из Мостара доселили у Ортијеш (заселак Мукоша). Година досељења ником није позната, али се сигурно зна да су доселили прије почетка Првог свјетског рата (28. 6. 1914 – 11. 11. 1918). Најстарији предак који је у Ортијешу купио земљу звао се Ристо. Умрло му је 16 дјеце. Један човјек му је дао савјет да првом сину који се роди да име Ристо и да ће син преживјети. Ристо је свом сину дао име Ристо и син му је преживио. Има мушко потомство до данашњих дана. Преживјела му је и кћерка која се родила послије сина Ристе. Кадијевићи су били богата мостарска породица у том времену. У Ортијешу су имали гостионицу и хан. Кадијевићи се не сахрањују у Српском православном гробљу Ортијеш, већ у Српском православном гробљу Бјелушине у Мостару.