Порекло презимена Јанковић

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ ЈАНКОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Јанковић

Хаплогрупа: E1b род Куча

Порекло: Велишевац, Љиг, Србија, генетски резултати откривају везу са Кучима Мрњавчићима

Крсна слава: Стевањдан

Контакт:
_________________________

Јанковић

Хаплогрупа: E1b род Васојевића

Порекло: Васојевићи, Црна Гора

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

ЈАНКОВИЋИ

(живе у Грабовици и Јаворју)

Јанковићи су огранак Добриловића. Своје садашње презиме добили су по Јанку Добриловићу, сину попа Маринка. Јанко је био истакнути јунак и борац против Турака. Објесио га је Мехмед-паша Скопљак на Пушини, 1805. године, јер се истицао у борбама против Турака и учествовао у устанку Дробњака 1805. године. Од Марка остану синови Сава, Тривко, Марко и Видак, преселе се из Комарнице у Грабовицу на своје катуне и ту се прозову Јанковићи. Тривко је био познати хајдук и налазио се у чети Гаврила Шибалије; погинуо је у околини Пљеваља у борби с Турцима. Од овог братства је познат официр Марко, који се истакао у балканским и Првом свјетском рату.

У Комитском покрету истакли су се Новичини Живко и Радован, те Крсто и Томо. Новица се налазио у раду у Јужној Америци, одакле је као добровољац дошао да учествује у Првом свјетском рату. Убиле су га Швабе 1917. године.

У НОР-у 1941-1945. године из овог братства погинули су Миливоје Божов на Пљевљима 1. децембра 1941. године, Чедомир Милетин код Горњег Дубца у ужичком крају априла 1944. године и Јован М. Јанковић из Грабовице 1944. године код Ужичке Пожеге. Божо Бошков је био припадник НОП-а прво у Дурмиторском НОП одреду, а касније у саставу Седме омладинске црногорске бригаде од њеног оснивања.

Неки од овог братства су прешли да живе у селу Јаворју на своје бивше катуне; има их исељених и у Бачком Добром Пољу, гдје су колонизовани 1945. године.

Славе Никољдан, а прислужују Ђурђевдан.

___________________

ЈАНКОВИЋИ

(у Крњој Јели)

Поријекло им је од Дуловића чији су огранак. Презиме Јанковић су добили по Јанку Секулину, праунуку Јована Дулова. Јанко је био истакнути јунак свога доба и врло угледни братственик Дуловића. Јанков син Ристо био је јунак и познати племеник којим су се његови братственици поносили. Био је вјешт и познат стрелац. Имао је увијек добро оружје, од кога се није никад одвајао. Постоји вјеровање, а с обзиром на његове нишанске способности, да је његова пушка синџирлија убила Смаил-агу Ченгића на Мљетичку 1840. године. Толико је био сигуран у себе и у своју пушку да тамо гдје је нанишанио није никада промашио. Иначе је био скроман и није никзда хтио да се хвали. У боју на Мљетичку скинуо је са Смаил-аге ћурак који је с поносом носио у свечаним прилжама. Због свега овог књаз Никола му је додијелио новчана примања која је до краја живота уживао. Праунук Ристов Вукосав Перов био је храбар ратник и велики јунак. Носилац је Обилића медаље.

На раду у Америци од 1903. до 1911. године били су браћа Вукосав и Милован Перови. Милован је и умро у Америци.

У заробљеништву у Мађарској у логоу Нађмеђер у времену од 1916-1918. године налазио се Божо Перов.

Драгиша Вукосављев је члан Партије од 1938. године и први секретар партијске ћелије основане 1940. године у Крњој Јели. Носилац је Партизанске споменице 1941.

У НОР-у 1941-1945. године учествовали су Данило и Драгутин Вукосављеви, а погинули су у Морачи 1942. године. Манојле Божов је погинуо 1944. године у Лици.

Петрана Перова, удата Станојчић, носилац је Партизанске споменице 1941. године.

Милутин Божов се послије Другог свјетског рата из Крње Јеле преселио у Колашин.

Овдје треба истаћи да из овог братства, по броју малог, али по јунапггву врло истакнутог, није било издајника који су се борили или прешли на страну непријатеља.

Славе Шћепандан, а прислужују Светог Илију.

_______________

ЈАНКОВИЋИ у селу Црној Гори на Пивској планини поријеклом су из Тепаца. По ријечима Стојана Јанковића, професора из села Црне Горе, у Тепца су се доселили из Комарнице, гдје су дошли из Бањана са осталим Новљанима када су насељавали Дробњак. Иначе, њихова даљња старина, према његовом казивању, потиче из Равних Котара код Задра, одакле се Јанко Јанковић, не могавши трпјети турски зулум и млетачко лукавство, иселио и преко Бањана и Комарнице стигао у Тепца. Јанко је имао три брата: Антонија, Јола и Марка. Након кратког боравка у Тепцима, Марко се одселио у Карановац, данашње Краљево; Антоније у Орље у пљеваљском крају, Јоле на своје катуне у Надгору и од њега су Јоловићи, а Јанко са синовима Будом и Жарком у село Црну Гору на Пивској планини. Будо је имао сина Николу, а Жарко Јована и Мирка. Никола Будов има Илију и Рада; Мирко Жарков се с породицом одселио у ужички крај, а његов брат Јован је погубљен врло млад од стране Турака и од њега нема потомства.

Илија Николин има сина Милутина-Мила, а брат му Раде Лазара. Миле има три сина: Петра-Пека, Благоја и Обрада. Лазар има Новака, а Новак Риста.

Петар-Пеко је учесник балканских и Првог свјетског рата, а након капитулације Црне Горе, прикључио се Комитском покрету до коначног ослобођења. Благоје и Обрад су, након Првог свјетског рата, завршили учитељску школу. Обрад је написао једну кратку монографију Острво слободе у којој је на сликовит начин описао поријекло и живот становника села Црне Горе.

Потомци Јанковића данас живе у Црној Гори, Београду и Новом Саду.

Славе Никољдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

__________________

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам