Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
ДАВИДОВИЋИ
(у Милошевићима)
Поријеклом су од Омакаловића с Пошћења, одакле су се преселили у гатачки крај, у мјесто Самобор.
Браћа Илија и Алекса из Самобора ускоче у Ускоке, гдје су хајдуковали, а око 1862. године населе се у Милошевићима, на манастирску земљу.
Алекса је имао сина Мира, а Илија Мклутина и Благоја.
Славе Савиндан.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
9. март 2013. у 00:39
Милодан
Порекло фамилија-презимена ваљевске Тамнаве по књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.
Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена.
ДАВИДОВИЋ
-Гвозденовић*, прва половина 18. века, Дробњаци, Ђурђевдан.
*Давидовићи 1 су стари Чарапићи, прави су Дробњаци, увек трезвени и виђени трговци, богати и задружни.
-Рубрибреза, прва половина 18. века, Гласинац, Аранђеловдан.
-Гвозденовић*-2, друга половина 18. века, Бела Црква у Банату, Пантелијевдан.
-Давидовићи 2 су порекла румунског. Неки од старих Чарапића узео је својој кћери у кућу Румуна, покрстио га и окућио. Слави дан покрштења, јер му стари нису допстили да прими тазбинску славу.
-Јабучје, друга половина 18. века, Жупањац-округ београдски, Аранђеловдан.
-Јошева, друга половина 18. века, Ребељ у Подгорини, Јовањдан.
-Кршна Глава, друга половина 18. века, Бастав у Рађевини, Ђурђевдан, уз Јовиће.
-Стублине, друга половина 18. века, Драгачево, Игњатијевдан.
-Гуњевац, после 1827. године, Придворица у Колубари, Јовањдан, Доводци у Симиће.
-Јабучје-2, после 1827. године Мартинићи, Св. Петка.
-Совљак, после 1827. године, Читлук у Азбуковици, Ђурђевдан.
-Стублине-2, после 1827. године, Б. Крајина, Духовски понедељак.
-Стублине-3, после 1827. године, Богатић у Подгорини, Јовањдан.
-Чучуге, после 1827. године, Близоње у Колубари, Јовањдан.
8. август 2013. у 23:36
Милодан
Фамилије-презимена Давидовић по местима живљења и Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.
Остале податке породица Давидовић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.
-Клашнић
-Котешица
-Латковић
-Лукавац
-Осладић
-Ребељ
25. април 2014. у 20:40
Милодан
Фамилије-презимена Давидовић по местима живљења. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Соколска нахија“.
-Горња Буковица
-Дрлаче (Тадић)
-Читлук
-Гуњаци
-Вишесава (Војић)
10. април 2016. у 20:50
Бранко Тодоровић
Од чувених Давидовића је и славна америчка глумица Лолита Давидовић, рођена 15. јула 1961. године, од оца Бранка Давидовића, Београђанина, пореклом из Бешке код Инђије.
25. април 2016. у 14:41
Zorana
Zna li iko sta o Davidovicima iz Toplickog okruga?
18. септембар 2016. у 00:49
Danijel
Postoji li neka knjiga ili literatura gdje postoje informacije o Davidovicima iz bosanske Krajine, tacnije Sanski Most i Banjaluka?
20. октобар 2018. у 05:26
Војислав Ананић
ДАВИДОВИЋ (п), н Самобору (Гацко). Потичу од Омакаловића – старе самоборске породице. Даљим су поријеклом (као и сви Самоборци) из Дробњака. Презиме су добили по Давиду, трећем сину Марка Омакаловића. Развој породице се прати од 1650. у заједничкој читуљи самоборских породица. Један од чланова ове породице (Тешо) својевремено је био и „пандур и хајдук’’. О њему је сачувана и ова кратка прича: „Одметнуо се Тешо Давидовић из пандура Дедаге Ченгића у хајдуке. На заузимање самоборских инезова Станка Слијепчевића и Лазара Старовића поново се врати у пандуре. Заноћи Дедагина пратња, у којој је био и Тешо, у хану код Билеће. Затече се ту и Ахмет Ћатовић, муслимански првак из Билеће, и затражи од Теше да му донесе воде. Не могу, ‘мокар сам од кише’ бранио се Тешо. ‘Крст ти влашки’, повика Ћатовић и удари му шамар. Тешо опали из кубуре, убије Ћатовића и побјегне у ноћ. Хајдуци у Бањанима примише га поново у чету тек кад су се увјерили да је убио Ћатовића” (222:24.26.38).
Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.
3. јануар 2019. у 15:25
Sreten Neskovic Buradja
Interesuje me familija Davidovic iz okoline Nove Varosi, tacnije Selo Vranesa, odakle je moj cukun deda Nesko Davidovic, po predanju,verovatno tacnom,presao preko reke Uvac i nastanio se u Buradju i od koga, nakon njegove smrti nastaje bratstvo Neskovica. Umro je sredinom 18og veka, Spomen, koji smo obnovili podizu sinovi Tiosav LJubisav Milisav i Simo. Po podacima koje sam nasao u uzickom arhivu i popisao podatke o potomcima, imao je i starijeg sina, verovatno iz prvog braka, Nedjelka a zena Nesku je bila Marica, po znanju iz familije Todorovica iz Vranesa. Znam za Davidovice iz Samobora kod Gacka, imam rodoslov istih, poticu od Marka Samoboranina Omakalovica ali ne mogu pouzdano da povezem sa tim Davidovicima moje Neskovice, tim pre sto mi slavimo Svetog DJordja a Markovi potomci slave vise svetaca.Usput, od Marka Samoboranina i njegova 4 sina nakon nekoliko kolena nastala su sledeca prezimena: Bajevici, Slijepcevici, Despici Rasovici, Dukici, Davidovici, Popovici, Jeftanovici, Dabovici i Starovici.Rado cu sve sto znam podeliti zainteresovanim a voleo bih da mi neko ukaze na podatke koji mene interesuju. Pozdrav
27. септембар 2020. у 00:00
Ivana
Postovani,
Ukoliko biste mi prosledili rodoslov Davidovica iz Gacka bila bih vam veoma zahvalna, hvala
24. септембар 2019. у 11:14
Goran
Zanima me dali iko sta zna o familiji Davidovic iz Svojnova kod Paracina odakle vode poreklo
11. мај 2020. у 09:07
Jovan
Dali neko zna nesto o davidovicima iz like mi smo tomici po starom prezimenu davidovic iz like krsna slava Jovanjdan