Карађорђевић

7. март 2012.

коментара: 6

Претходни чланак:

Коментари (6)

Одговорите

6 коментара

  1. Stefan

    Zelim da pitam o poreklu prezimena Karadjordjevic

  2. Иван Карличић

    Карађорђевићи су моји земљаци из сјеничког краја. Сви знају да се презивају по Карађорђу, зато је Ваше питање више тек онако, провокација да бисте навели неког да проговори о томе, па пошто видим да нико не сме да писне, покушаћу ја.

    Карађорђе је зачет у селу Жабрен код Сјенице око 1762.године. Његов отац Петар је званично од Васојевића, а незванично ванбрачни син Горанца Мркоњића због чега су били неодлучни коју ће славу узети и због тога је Карађорђев унук Петар Карађорђевић (1844-1921, краљ од 1903) узео псеудоним Петар Мркоњић као вођа српских устаника у Босни у рату 1875-78, по њему је прозван и Мркоњић град.

    Карађорђев отац Петар је био побратим са потурченим Србима Кучевићима са Пештери, они су му дали пушку да убије двојицу потурица који су му нападали породицу и побили му псе, док је породица живела у селу Жабрен код Сјенице на Пештери. Кучевићи су омогућили Петру да побегне са породицом даље за Шумадију када се настанио у Вишевцу код Раче где се сматра да је Карађорђе рођен. Звали су Ђорђа Петровић по оцу Петру јер Турци нису дозвољавали презимена што је још створило додатне забуне око породичног порекла њиховог.

    Познато је да је Карађорђе убио свог оца Петра и брата Маринка па се дуго избегавало “чачкање” о њиховом пореклу јер су хтели да историја почне од њега по ком су узели презиме, а да не задиру у то шта је било пре њега. Слично случају Немање који је крио име оца пошто су га отац и браћа злостављали, хтео је да историја почне од њега, да се презиме назове по њему и до данас се историчари споре ко је заправо Немањи отац, Деса или Завида.

    И данас син бившег краља Петра Другог Карађорђевића, Александар одржава пријатељске везе са мухамеданским Србима Кучевићима из Жабрена код Сјенице и свечано их је посетио око 2007.године, телевизија је снимала његову посету. Његов деда регент Александар је такође одржавао те везе и при његовој женидби Маријом 1922.године почасни гост му је био мухамедански Србин Халил Кучевић из Жабрена код Сјенице као припадник старе побратимске породице, дошавши са мноштвом овнова и оваца које је донео као богати дар са Пештери.

    Када је Карађорђе био у утроби мајке у Жабрену код Сјенице један потурица је имао визију и затражио од Карађорђевог оца Петра да му закоље и скува пса како би гатајући по месу и костима пса прорекао судбину детета у утроби. Петар је то учинио, потурица је гатао и од шока се онесвестио у нападу прозорљивости, видовитости.Рекао је да ће то дете у утроби постати владар и да ће побити много припадника његове вере. То се и обистинило.

    Права истина је да се ова визија догодила у Жабрену код Сјенице, а не у Вишевцу код Раче како су то погрешно приказали у немом филму о Карађорђу из 1911.године, првом српском играном филму.

    Сјеничка породица Попадићи, православни Срби из Буђева код Сјенице, износе своје доказе о сродству са Карађорђевићима, а то је прегледно приказао Салих Селимовић у својој књизи “Сјеница”, а у тој истој књизи заинтересовани могу видети уредно прикупљене податке о пореклу Карађорђевића са марљиво исписаним фуснотама од којих је угледних српских аутора то преузео. Писац Салих Селимовић је здравих родољубивих гледишта, иако је муслиман, опредељен је као Србин муслиманске вере, није присталица аустро-угарске и британско-америчке идеје о вештачкој “бошњачкој” нацији – што је у суштини усташка тежња руководства потурчених Срба да обнове творевину НДХ.

    Као православни Србин родом из Сјенице поштујем Карађорђа што је покушао да ослободи моју Сјеницу од Турака маја 1809. и што је том приликом извршио крвну освету над сјеничким зликовцима потуричким беговима који су клали, угњетавали и пљачкали српски народ. То је највећа заслуга Карађорђа у очима нас сјеничких Срба. Захвални смо и његовом унуку краљу Петру Првом Ослободиоцу што је ослободио Сјеницу и целу Рашку област од владавине Турака и српских муслимана 1912.године, при чему се показао толерантним чак и према муслиманима. Но, не можемо, попут данашњих писаца склоних хвалоспевима, да заборавимо да су још од Карађорђа на овамо они склони убиствима и тортурама те да су се додатно искварили почетком 20.века богатећи се на крви намерно и непотребно жртвованог српског народа у првом светском рату који је могао да се избегне, али је намештен од западних банкара којима су Карађорђевићи били и остали извршни орган.

    Највећи кривци за први светски рат су Немци, Ватикан и покатоличени Срби звани “Хрвати”, али је ту било зарад обостраног ратног профита узајамне завереничке сарадње врхушки обеју зараћених страна – Антанте и Централних сила – слично као што су Милошевић и Туђман сарађивали у недавно намештеном грађанском рату православних и католичких Срба 1991-95, и стварали њих двојица заједничке банке од ратног профита, а поштена банкарка Борка Вучић је убијена 2009. у намештеној саобраћајној несрећи када се припремала да то обелодани хрватском новинару Домагоју Маргетићу.

    Карађорђевићи нису аристократска породица него хајдучка сељачка породица која се повезала са масонеријом да би дошли на власт. Скоро сви су масони од Карађорђа на овамо. Нажалост, од 1914.године тешко застрањују јер су се подали британској масонерији која је непријатељски расположена према Србима, криви су као агенти јеврејских-хазарских банкара из Лондона за намерно масовно жртвовање српског народа у од масона намештеном првом светском рату зарад личног баснословног богаћења њих и њихових блиских сарадника, нарочито Николе Пашића чији је син Раде бахато скупим колима погазио српске војнике у Солуну који нису хтели да му се склоне с пута (регент Александар такозвани “краљ” је 1926. отровао Пашића слично како је 1912. Пашић отровао свог конкурента политичара Милована Миловановића Балачка, а упитно је да ли је Александар отровао и свог оца краља Петра Првог 1921, јер је Петар размишљао да извади старијег сина Ђорђа из луднице и постави њега за краља пошто је Ђорђе био поштенији од Александра). Нису се Карађорђевићи бринули о солунцима него су солунци без ногу после тог бесмисленог апокалиптичног рата просили по путу.

    Познато је да је регент Александар отео престо знатно поштенијем старијем брату Ђорђу тако што га је 1910.године прогласио лудим у договору са западним центрима моћи којима Ђорђе Карађорђевић није одговарао као исправнији српски патриота. Сраман је и начин на који су Карађорђевићи дошли на власт 1903.године масакром Обреновића и њихових сарадника у мајском преврату због чега су Енглеска и Холандија увеле две године санкције Србији згрожене овим зверским чином.

    Карађорђев син кнез Александар (1806-1885, владао 1842-1858) је пљачкао и угњетавао српски народ до те мере да су Срби из огорчења вратили 1858.године на власт једног омраженог тиранина и зликовца какав је био књаз Милош Обреновић, само да би се решили тираније Карађорђевог сина. Колики је варварин кнез Александар био говори и чињеница да је његов министар полиције Илија Гарашанин наређивао да се преступницима одсечене главе јавно набијају на колац да би се народ застрашио, а батинања су била редовна појава.

    Батинање у војсци Карађорђевића примењивано је над сиромашним војницима све до пропасти њихове државне творевине 1941.године, а онда су то у рату наставили да примењују Дражини официри. Овим не мислим да правдам комунисте који су батинање привидно законски укинули, а обилно га примењивали у својим затворима и логорима.

    Карађорђевићи су криви за бројне полицијске тортуре, прогоне и убиства, затвор Главњачу, концентрационе логоре под кнезом Павлем, јавна вешања, нарочито за полицијску хајку од 1929. до 1931.године у којој је убијено 400 српских комуниста што је изазвало згражавање света и петицију светских интелектуалаца на челу са Нехруом и Ајнштајном. Српски комунисти пре рата нису били искварени као послератни Титови комунисти него су још увек били поштен српски раднички покрет на удару гвоздене песнице краљеве полиције која ће преко ноћи прерасти у фашистичку квислиншку полицију.

    Шефови полиције код регента Александра (никад није крунисан као краљ) су толико васпитани да злостављају свој народ, раднике и сељаке да су скоро сви после прешли да раде за Гестапо, а типичан пример су зликовци Драги Јовановић и Божидар Бошко Бећаревић. Прогони радника су вршени и за време чика-Пере јер је 1907.године послао комите да батинама и пушкама нападну раднике на Чукарици, а Петар Први је још био жив када су децембра 1920. побијени хусињски рудари.

    У кривице Карађорђевића нећу дубље улазити јер је то опширна тема која није за овај Портал, можда је то и нека клопка јер видим да овде нико пре мене годинама није смео ништа да напише о Карађорђевићима. Али усуђујем се да кажем да њима никад више не сме бити дата власт у Србији.

  3. Иван Карличић

    Да допуним мало свој претходни коментар да не би неке речи биле погрешно протумачене.

    Уврстивши покатоличене Србе зване “Хрвате” у главне кривце за први светски рат уз Немце и Ватикан испада да сам Хрвате уздигао као неку “силу”, а они су само “теренски радници” Немаца, Енглеза, Ватикана и јеврејских-хазарских банкара, теренски радници задужени за масовне покоље над православним Србима у српским покрајинама Крајини, Босни, Херцеговини, а након немачког упада преко Дрине задужени за покоље у Мачви и пљачку стоке и хране по целој Србији, па и у Рашкој области и у мом породичном завичају сјеничком крају где су пљачкали моје дедове и бабе, а Хрват са звањем “бак-мајстор” био је извршилац мучења нарочитим гвозденим направама у Дугој Пољани код Сјенице током аустро-угарске окупације 1915-18.

    Дакле Хрвати су коришћени као прости, приземни теренски радници католичке германске агресије, а изнад њих по ступњу кривице за први светски рат треба поставити енглеску краљевску породицу, енглеско племство и јеврејске-хазарске банкаре из Лондона, нарочито породицу Ротшилд.

    Опште је познато да савремено човечанство има три кључна проблема, то су:

    1) Ватикан
    2) енглеска краљевска породица и
    3) јеврејски-хазарски банкари, у првом реду Ротшилди

    Откако се регент Александар Карађорђевић ородио 1922. са енглеском краљевском породицом, Карађорђевићи су до данас њихове марионете и антисрпски извршни орган те династије. Енглеска династија је само неколико година раније покушавала да омете српско уједињење убиством краља Петра Првог Карађорђевића, отуда и сумња да Петар Први није умро од болести него га је можда син Александар отровао као енглески агент. Од 1914.године до данас утицај енглеске обавештајне службе преовладава у Србији над осталим службама и они су – као пси рата јеврејских-хазарских банкара – одговорни за непотребно срамно жртвовање милиона Срба као топовског меса за британске и француске империјалне прохтеве у првом светском рату.

    Ризикујем да овим коментаром превише зађем у политику, али то је неминовно јер су Карађорђевићи владарска породица и не може се о њима причати само са гледишта пуке генеалогије и породичне историје. Ваља нагласити да српска династија која је у испреплетаним родбинским везама са непријатељском и крволочном енглеском краљевском породицом – природно не може никад више бити српска династија јер је у сукобу интереса, они сад и енглески језик сматрају својим матерњим језиком као што нам је свима добро познато.

    Дужност ми је да наведем да је регент Александар крив за мучка убиства бар два истакнута црнорукца из сјеничког краја: Војина Поповића-Војводе Вука из Сјенице 1916.године и Јевта Васојевића из Лопижа код Сјенице 1924.године. За Јевта се не зна поуздано да је био члан Црне руке, али је био њихов сарадник и симпатизер, гардиста и солунац са девет одликовања.

    Војин Поповић-Војвода Вук је званично погинуо “у борби” на Груништу 1916.године, али је заправо мучки смакнут по Александровој наредби слично као што је то урадио Тито 1943.године са Савом Ковачевићем и Ивом Лолом Рибаром, или Милошевић и његова мрска удба 1991.године са Ђорђем Божовићем Гишком. Све су то тобожње “погибије у борби”, заправо мучка убиства и чистке.

    Сјеничког комиту из Лопижа, Јевта Васојевића је 1924.године по наређењу краља Александра задавио други један познати овдашњи комита, Јевтов млађи брат од ујака чије име овде нећу навести из обзира што је рођена сестра убице била најбоља другарица моје бабе по мајци. Знају моји земљаци о коме се ради, а то се може прочитати у књизи “Лопиже” пок.Славољуба Васојевића (1948-2016).

    Овде користим уобичајени израз “краљ” Александар да би читаоцима било јасно о коме се ради, мада он никад није крунисан као краљ него је до смрти остао регент.

    Немам намеру да браним црнорукце јер и они су по злу упамћени као бахата паравојска режима Карађорђевића која је крвавим превратом и довела Карађорђевиће на власт 1903.године и који су имали слободу да преким судом убијају непослушне Србе од 1912. до 1917.године.

    Посебно је гадан пример црнорукца Вемића који је као мезимац Карађорђевића могао да се иживљава у току првог светског рата, да убије сваког српског војника који му се замери и то пред свима. Забележен је случај када је Вемић пред постројеним војницима три пута пуцао у војника који је још био жив после тога и кроз плач молио:”Немој ме, господине, ако сам остао жив од ова три метка, немој да ме гађаш и четвртим метком, поштеди ми живот”. Вемић није услишио молбу своје жртве него га је пред посматрачима свирепо усмртио и четвртим метком. О овом догађају је писала тадашња српска штампа, али Вемић није одговарао као повлашћена особа у режиму Карађорђевића. Ето, такви су били и остали официри у првом светском рату које данас неоправдано славимо и дижемо им споменике.

    Кажем, не мислим да величам црнорукце, али обрачун Александра Карађорђевића са црнорукцима је сраман пошто их је користио док су му требали, а побио их када су то од њега затражили Енглези и аустријско племство жедно освете за смакнуту главу германског крволока Франца Фердинанда у чије су убиство били умешани црнорукци.

    Међу црнорукцима је било исправних родољуба и левичара који су се касније повезали са Русијом и српским комунистима, огорчени на про-британску издајничку политику краља Александра. Један агент Гестапоа и нациста попут Димитрија Љотића био је у кумовским и пријатељским везама са краљем Александром, из тога се виде Александрове себичне класне склоности да сарађује са германским империјализмом против сиромашног српског народа, чак је учествовао у страној интервенцији против совјетске Русије.

    Исте 1924.године када је убио сјеничког комиту Јевта Васојевића из Лопижа, краљ Александар је масовна убиства извршио над црногорским противницима уједињења, зеленашима, користећи као извршиоца крволочног комиту Бошка Бошковића који је противнике Карађорђевића јахао, тукао и силовао пре него што их закоље.

    Да зло буде веће, причи ту није крај. Краљ Александар те исте 1924.године подстакне српског муслимана Бибића да убије Бошковића (из освете за убиство његовог оца) како би Александар имао повода да – под изговором народне освете за Бошковићеву смрт – организује ритуални масонски покољ над 360 српских муслимана у селу Шаховићи (данас Томашево код Бијелог Поља) 1924.године по секташким упутствима британске масонерије која је тада постављала свог човека Ататурка на власт у Турској, и обрачунавала се са присталицама бившег султанског и шеријатског режима. Број од 360 жртава је ритуално одабран јер то је обредни број тајних друштава још хиљадама година уназад заснован на начелима математичке правилности и астрономских циклуса.

    Титоистички масовни убица и кољач Милован Ђилас Ђидо описује покољ у Шаховићима у својој књизи “Бесудна земља”, али он као агент британске масонерије и Ватикана, као доказани антисрбин тежи да прикаже тај чин као некакво “дело српске руље”, а не сме да задире у тајне његових британских масонских господара и не сме да каже истину да је то био планирани ритуални покољ.

    Срби муслиманске вере наивно мисле да их западни господари штите, а они су их много пута ритуално жртвовали. Пример за то је поменути покољ у Шаховићима 1924. и недавни случај Сребренице 1995. када су британска и француска обавештајна служба режирале да се покољ над заробљеним ратницима потурченим Србима ритуално изврши баш у Поточарима на месту некадашњег римског жртвеника чије археолошке ископине су обелодањене.

    Колико је краљ/регент Александар штитио интересе племића, чак и католичких, на штету сиромашних Срба говори и чињеница да је угушио у крви буне радника и сељака кметова у Славонији од 1918. до 1921, да је побио хусињске рударе 1920, “Обзнаном” завео полицијски терор против радничког покрета исте године, а када су српски комунисти у Делницама јула 1921.године из освете убили крволочног министра полиције Милорада Драшковића, творца злогласне “Обзнане”, регент Александар је 1922.године обесио српског мученика и хероја Алију Алијагића који је убио министра зликовца. Алијагић јесте мухамедански Србин, али се може сматрати српским јунаком палим у борби против отуђене и репресивне полицијске државе.

    Исте године када је убијен министар полиције Драшковић, али мало раније, на Видовдан 1921. српски херој и мученик молерски радник Спасоје Стејић Баћа покушао је атентат и на самог свирепог регента Александра Карађорђевића бацивши са крова бомбу на његова кола, огорчен због његовог белог терора према сељацима и радницима, огорчен због његовог капиталистичког угњетавања свог народа и због намерног жртвовања милиона Срба у договореном првом светском рату. Сетимо се да су Карађорђевићи и влада боравили у хотелу на Крфу док су српски војници искоришћени и исцрпљени умирали на острвима Крф и Видо. Срамно је што је Милошевићев режим доводио солунце да полажу венац на споменик Пашићу. Сваки солунац имао је право да пљуне на споменик Пашићу.

    Да угоди католичким феудалцима, краљ Александар је 1925.године злокобно јавно обесио српског одметника комунисту Јова Станисављевића Чаругу који је католичке феудалце пљачкао попут Робина Худа и самилосно делио опљачкани новац угњетеним сиромасима.

    Често се прича о томе како је крволочни титоистички главешина Дража Марковић (1920-2005) долазећи у хотел “Крагујевац” у Крагујевцу терао човека да путује из Крагујевца за Београд, да му отуда донесе посебну врсту вина коју он пије уз сексуалне оргије и врати се исте ноћи што пре назад за Крагујевац са тим донетим вином.

    Постоји слична појединост и о супрузи кнеза Павла Карађорђевића, Олги која је терала шофера да рано ујутру оде из Београда у Тополу на Опленац, да јој узме тамо свежа јаја и врати се хитно са Опленца за Београд да би Олга појела јаја док су још врућа.

    После четничког покоља над српским цивилима у селу Вранић код Београда током другог светског рата – јасно је шта су Карађорђевићи спремни да ураде оним Србима који се са њима не слажу. Поклано је седамдесет двоје српске нејачи, а неки од краљевих кољача су и сад живи у емиграцији и хвале се тим чином у Вранићу, као рецимо Веселин Кузмановић.

    Мислим да би требало одржати посмртно суђење и Титу и Дражи и обојицу осудити као ратне злочинце. И врапци на грани знају да су обојица њих тешки ратни злочинци, сулуде су расправе ко од њих двојице јесте, а ко тобоже “није” ратни злочинац. На ту причу треба ставити тачку једном за свагда.

    Једино ми је у неку руку мила та “рехабилитација” Драже што видим колико је повредила муслимане и католике јер они никад неће да признају да су криви за нешто и ниједан њихов кољач не може да одговара у Хагу за геноцид над православним Србима.

    Ризикујем да се овим текстом замерим многима, нарочито Карађорђевићима који све више пружају своје канџе у Србији, али они не знају српски језик и биће им потребан превод да тешком муком ово прочитају. Да се мало нашалим, од Карађорђевића ми се једино допада принцеза Јелисавета јер је била лепа и очувана жена све док није прешла 70 година старости. Надам се да ми због ове опуштене примедбе нећете цензурисати цео текст.

    Поздрав редакцији и читаоцима

  4. Иван Карличић

    Славица Ђукић Дејановић као представник СПС-а и баштиник Комунистичке партије Југославије која користи Титовог унука Јошку Броза у предизборној кампањи у пролеће 2016.године – није требало да вређа предратне комунисте мученике својим одласком на сахрану посмртних остатака зликовца и диктатора кнеза Павла Карађорђевића крајем 2012.године јер он је кривац за прогоне предратних српских комуниста у полицијским хајкама, убиствима и мучењима, нарочито од 1918. до 1921. и у хајци од 1929. до 1931.године – у овом другом наврату убијено је у зверским потерама 400 људи због неслагања са капиталистичким режимом Карађорђевића; даље и после смрти краља/регента Александра 1934. као већ самостални владар, а не савладар, кнез Павле је крив за оснивање концентрационих логора за комунисте током профашистичких влада Милана Стојадиновића (1935-39) и Цветковића-и Мачека (1939-41), а све у договору са Хитлером.

    Полиција кнеза Павла, у првом реду Драги Јовановић и Божидар Бошко Бећаревић, били су агенти Гестапоа и кнезови миљеници који су затвореним српским комунистима у тортури стругали отворене преломе костију и пребијали их на смрт у Главњачи и бројним другим казематима. Зато је срамно да неко ко себе сматра наследником КПЈ иде на сахрану посмртних остатака налогодавца белог терора кнеза Павла Карађорђевића.

    Чак ни војник кнеза Павла не би требало да га поштује јер није хтео да укине батинање у војсци него га је обилно примењивао. Зато је тужно и понижавајуће кад неки стари човек клечи пред ковчегом таквог тиранина позивајући се на носталгију што је био његов војник.

  5. Иван Карличић

    Упркос свим моралним аномалијама његовим личним и аномалијама његових потомака, ми Срби Сјенице и околине ћемо вечно бити захвални Карађорђу за крвну освету коју је извршио над сјеничким потуричким зликовцима маја 1809. године, од Ђурђевдана на даље.

    Овим кратким обраћањем обележавам јубиларну двестоту годишњицу трагичне смрти вожда Ђорђа Петровића Карађорђа који је по наређењу енглеске обавештајне службе убијен на данашњи дан пре тачно два века у Радовањском Лугу.

    Нека му је вечна слава и хвала +

    ЗАХВАЛНИ СРБИ СЈЕНИЦЕ И ОКОЛИНЕ

    • Aleksa Shantic

      Koliko su nevinih Srba komunisti pobili za 50 godina, monarhisti ne bi uspeli ni za 1000.
      Ispada da su samo monarhisti izvrsavali torturu nad neistomisljenicima, dok komunisti jadni, eto tapsali ih po ramenima😅