Порекло презимена Ђурђевић Reviewed by Momizat on . Поштовани, позивамо вас на сарадњу. Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите к Поштовани, позивамо вас на сарадњу. Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите к Rating: 0
You Are Here: Home » Презимена » Порекло презимена Ђурђевић

Порекло презимена Ђурђевић

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

prezime@poreklo.rs
Пишите нам


Коментари (52)

  • Slavko Damnjanovic

    Zoran Djurdjevic i Milan Djurdjevic zive u Kozuaru. Oni imaju svoju Strugaru. Oni su moji najblizi. Mi cak zajedno igramo fudbalskom timu.

    Одговори
  • Милодан

    Порекло бројнијих фамилија-презимена ваљевске Тамнаве по књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.
    Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена.
    ЂУРЂЕВИЋ

    -Црвена Јабука, прва половина 18. века, Дробњаци, Ђурђевдан, уз Јаковљевиће.
    -Бровић, друга половина 18. века, Заграде на Руднику, Јовањдан, уз Јовановиће.
    -Руклада, друга половина 18. века, Јакаљ-округ ужички, Јовањдан.
    -Скобаљ*, прва половина 18. века, Вујиновача у Подгорини, Никољдан, уз Милутиновиће.
    *Милутиновићи су од два брата, Ђурђа и Милутина Вујића из Вујиноваче. Њихови потомци зову се још и: Гајићи, Ивковићи, Степановићи, Михаиловићи, Марковићи и Лазаревићи.
    -Звечка, после 1827. године, Прогар у Срему, Ђурђевдан.
    -Каменица, после 1827. године, Коцељева, Јовањдан, дошли као занатлије.
    -Село Лајковац-1, после 1827. године, суседна Рубрубреза, Никољдан, доводац уз матер.
    -Село Лајковац-2, после 1827. године,суседно Јабучје, Ђурђиц, доводац уз матер.
    -Радљево, после 1827. године, суседно Бргуле, Никољдан, доводац уз матер.
    -Стублине, после 1827. године, Попинци у Срему, нововерци.
    -Тулари, после 1827. године, Кунице у Подгорини, Ђурђиц.

    Одговори
  • Милодан

    Slavko Damnjanovic!
    Zoran Djurdjevic i Milan Djurdjevic zive u Kozuaru. Oni imaju svoju Strugaru. Oni su moji najblizi. Mi cak zajedno igramo fudbalskom timu.
    ______________
    Није било Ђурђевића у Кожуару почетком прошлог века. Могуће је да су у међувремену досељени, можда из оближњих Тулара.

    Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Ђурђевић по местима живљења и Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Ђурђевић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.

    -Балиновић
    -Ба (Бах)
    -Врачевић
    -Близоње
    -Дучић
    -Ђурђевац
    -Јајчић-1
    -Јајчић-2
    -Кључ
    -Кунице
    -Лопатањ
    -Мионица
    -Мрчић
    -Осечина
    -Осружањ
    -Рађево Село
    -Прњавор (Боговађа)
    -Суводањ

    Одговори
  • Саша Ђурђевић

    Ko zna nesto vise o familiji Djurdjevic iz Skobalja i o poreklu te familije neka pise.Moj deda Vladeta ziveo u Skobalju kod Lajkovca,po predanju i prici doseljeni sa obronaka planine Medvednik,ozenio baba Mileniju iz familije Milutinovic isto iz Skobalja.Sinovi Zivota,Miloje i cerka Bosiljka.

    Одговори
  • Милодан

    Породице-фамилије по местима пребивалишта у Шумадијској Колубари, Ђурђевић.
    Према књизи Петра Ж. Петровића „Шумадијска Колубара“, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године, најновије издање 2011. године у саставу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“ – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Ђурђевић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места, који су постављени или ће бити ускоро постављени.

    -Арнајево
    -Барајево
    -Барошевац
    -Баћевац
    -Бождаревац
    -Велики Црљени
    -Венчане
    -Дражевац
    -Зеоке
    -Јунковац
    -Крушевица
    -Степојевац

    Одговори
  • Милодан

    Саша Ђурђевић
    Ko zna nesto vise o familiji Djurdjevic iz Skobalja i o poreklu te familije neka pise.Moj deda Vladeta ziveo u Skobalju kod Lajkovca,po predanju i prici doseljeni sa obronaka planine Medvednik,ozenio baba Mileniju iz familije Milutinovic isto iz Skobalja.Sinovi Zivota,Miloje i cerka Bosiljka.
    ______________________________________________________________

    Само да сте читали коментаре знали би сте. Ево шта пише у коментару о Твојим Ђурђевићима:

    -Скобаљ*, прва половина 18. века, Вујиновача у Подгорини, Никољдан, уз Милутиновиће.
    *Милутиновићи су од два брата, Ђурђа и Милутина Вујића из Вујиноваче. Њихови потомци зову се још и: Гајићи, Ивковићи, Степановићи, Михаиловићи, Марковићи и Лазаревићи.

    П.С. Вујиновача је, ако се не варам, у близини Медведника.

    Одговори
  • Милодан

    Презимена-фамилије у Шумадији, Ђурђевоћ.
    Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.

    -Водице
    -Крњево
    -Марковац
    -Велика Плана

    Одговори
  • Милош

    Prema predanju u selu Zaklopaca pored Beograda,opstina Grocka doselila su se tri brata od kojih su se dalje racvalo porodicno stablo,stari kazu da su ta tri brata sa ocem pobila neke turke u Crnoj gori,odakle su rodom i da su zato morali da beze odatle,da li neko zna nesto o tome?Jedna crnogorka je rekla mom bratu da je to poznato i da „ceo kraj bruji i dan danas kako su bili opasni ti ljudi“ a postoji i most Djurdjevica u Cg….jel moze neko da mi potvrdi ili ukaze na drugaciju tvrdnju,unapred zahvalan.

    Одговори
    • Рајко Ђурђевић

      Искрен да будем,причу ми причала тетка а њој мајка,пореклом само тј мој деда је живео у Отпочиваљци општина Прњавор Рапублика Српска,а тачније прича је повезана и са севером Црне горе и са усековањем једног турчина и прогоном осталих Ђурђевића из тог краја,прво место било је околина Ваљева а оданде у БиХ тј у Угарску тадашњу,славимо светог мученика Трифуна.

      Одговори
  • Braca

    Prica je mnogo komplikovanija i ide od prilike ovako. Potomci Đurda Vlatkovića, članu bosanske porodice Vlatković, inače humskog vojvode, su uzeli prezime Đurđević. Od njih je nastao veliki rod Đurđevića koji su stolovali u dolini Neretve i Konavlima. Toliko su se osilili da su mimo sporazuma sklopljenog između Turske, Ugarske i Mletaka počeli da naplaćuju porez ( gusare) po Neretvi sve dotle dok nisu zaplenili neku mletačku lađu a najverovatnije pobili i neke značajne putnike. Da bi ih se rešili turci njihovog starešinu navodno pošalju u Ugarsku na neke pregovore , Ugari ga zarobe i predaju mlečanima a ovi ga pogube. Na zemlje Đurđevića krenu vojske sve tri sile a o oni masovno izbegoše. Neki odoše u Tursku, neki u Ugarsku a neki u Dubrovnik.. Jedan deo je stigao do Skadra a odatle do Kolašina. U međuvremenu su prešli u islam. Tada su se naselili kod Tare . Taj lokalitet je i danas poznat kao Đurđevića tara. Ti Đurđevići su došli su u sukob sa nekim susednim bratstvom i u osvetama je pobijeno više od četrdeset ludi na obe strane. Đurđevići koji nisu hteli da pređu u islam su se raselili po staroj Srbiji i Šumadiji.Posle drugog ustanka su se naselili i oko Beograda. Neki od tih kao ustanici su stigli i iz Konavla. Posle sloma Ilindenskog ustanka u koji su poneki bili umešani kao komite, a koji nisu hteli da pogaze komitsku zakletvu i pristupe novoosnovanoj četničkoj inicijativi 1903. god. su prebegli u Austrougarsku i sada njihovi potomci žive u sremskim selima na domak Obrenovca. Poneki su bili i pobijeni u pokušaju bekstva preko Save. Đurđevići koji su krenuli u Ugarsku su se naselili kod Knina a deo ih je stigao i u Slavoniju. Deo ih se u Konavlima i po Bosni. Oni koji su imali novca su kupili status građanina Dubrovnika. Njihovi potomci su postali ugledni dubrovčani a među njima se posebno ističe životna priča Ignjata Đurđevića koga hrvati danas smatraju za najznačajnijeg hrvatskog pesnika sedamnajstog veka. Inače deo Đurđevića slave slavu koju su nasledili od porodice Vlatković , Sv. Nikolu. Takođe slave Đurđev dan i Đurđic. Bez obzira na to kojoj su se veroispovesti bili priklonili poštovali su navedene slave.Od prilike dvesta godina porodica Đurđević je imala značajnu ulogu u zbivanjima bosanske države a posle izgnanstva sa njihovih poseda taj uticaj je nestao i gotovo se potpuno zaboravio. Inače zapisi o gore navedenom se mogu naći u nekim sačuvanim poveljama i pismima koje se nalaze delom u arhivu Bosne a delom u arhivu Dubrovnika. Ostali podatci se mogu pratiti u retkim crkvenim knjigama i turskim popisima tih vremena.

    Одговори
    • Bojan

      Slava koju mi je moj pokojni deda ostavio je Sveti Nikola a preslava je Đurđić.

      Одговори
    • Nikola

      Mene je zaintrigirala recenica koju je prenio dr. Marijan Sivric. Radi se o nekom testamentu kog je pronasao u dubrovackom arhivu.

      U “Ospedalu Domus Christi” služila je Maruša
      Đurđ(ij)ević iz Bihova kod Trebinja (Ghiurgieuich Marusa Anki di Bihouo
      di Trebigne). Ostavila je oporuku, pisanu 22. kolovoza 1710. u “Ospedale
      Domus Christi”, gdje je i stanovala. Oporuka je proglašena valjanom 31.
      istog mjeseca i godine.318 Maruša je obdarila dubrovačke crkve – Sv. Mariju
      Veliku, Sv. Vlaha i Gospu na Dančama. Za dug koji se nalazio kod Andrice
      barabanta, u iznosu od 40 dukata, naredila je da se na osnovi pisane potvrde
      preuzme i ustupi nekoj Katarini Šimunovoj. Taj bi se iznos utrošio za njezin
      pogreb i svete mise. Na tu svoju odluku upozorila je i svoje skrbnike. Za
      nasljednika je odredila Klaru Šimunovu, abatesu u “Ospedalu Domus
      Christi”. Za skrbnike i izvršitelje oporuke odredila je R. D. Natala (Božu)
      Petrova i spomenutu abatesu Klaru Šimunovu. Manje legate namijenila je
      još nekolicini osoba

      Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Ђурђевић, по местима пребивалишта. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Космај“.

    -Бељина
    -Губеревац
    -Пружатовац
    -Младеновац
    -Раниловић
    -Стојник

    Одговори
  • darko djurdjevic

    Da li neko zna poreklo porodice Djurdjevic iz sela Mesarci?

    Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Ђурђевић, по местима пребивалишта. Према књизи Станоја Мијатовића „Белица“.

    -Дворица
    -Драгошевац
    -Багрдан
    -Ковачевац
    -Мијатовац

    Одговори
  • Braca

    Те 1903. год. у Крушеву комитске вође иначе француски ђаци надахнуте француском револуцијом праве кобну грешку, ослобођену територију Крушева проглашавају Крушевском Републиком. Тај манифест је био почетак краја Илинденског устанка. Српски и Бугарски двор видевши у томе опасност ширења таквих идеја на њихове краљевине прекидају било какав дотур наоружања и људства устаницима спроводећи општу блокаду граница. Нејака Крушевска република тако би препуиштена осветничком походу турске војске која је брутално и крваво угушила устанак правећи невиђене покоље над цивилним становништвом. У тренутку увођења блокаде границе у Србији се затекао знатан број комита који су били резерва припремљена да се упути у Крушево. Ново проглашени Краљ Петар Карађорђевић би упозорен од стране министра војног Милана Андрејевића и министра унутрашњих дела Стојана Протића да би гневне комите могле да угрозе монархију и самог монарха. На њихов предлог Краљ даје налог за оснивање монархији одане оружане формације која би била пандам комитама а у коју би биле позване све комите да јој се прикључе. За тај задатак је био одабран Др. Милан Гођевић . Он оснива четничку иницијативу која бива добро наоружана и финансијски потпомогнута од стране Владе. Оне комите које нису желеле да погазе комитску заклетву и да им се придруже биле су жестоко прогањане и убијане. Многе комите су спас потражиле бежећи у Аустроугарску. Међу таквима су били и браћа од стричева Ранко Ђурђевић из Гунцата и Ђорђе Ђурђевић из Велике Моштанице. Са својом групом су кренули да пређу Саву недалеко од Умке . Ту су налетели на четничку заседу и у оружаном сукобу Ђорђе је био убијен а Ранко је успео да се домогне друге обале. Не дуго затим Ранко се населио у селу Петровчић где његови потомци и данас живе као и у Карловчићу и Пећинцима. . За погинулим Ђорђем у Великој Моштаници је остала удовица са ћерком од осам година и син од непуних годину дана. Сеоски четнички командант се смиловао над нејаком децом и удовицом те је крстио Ђорђевог сина и као кум га је ставио под своју заштиту. Остали рођаци из Велике Моштанице у страху су се одмах одрекли Ђорђетовог сина и почели да тврде како му они нису рођаци већ да случајно носе исто презиме и славе исту славу. Током времена се таква тврдња преношена са колена на колено сматрала истинитом и данас у том селу нова покољења Ђурђевића сматрају да нису рођаци.

    Одговори
  • Милодан

    Фамилије-презимена Ђурђевић, по местима пребивалишта. Према књизи Тодора Радивојевића „Лепеница“.

    -Вучић
    -Лужница
    -Ракинац
    -Лапово
    -Марковац
    -Нови Аџибеговац (Ново Село)
    -Доброводица
    -Драгобраћа
    -Станови

    Одговори
  • Браца

    Током другог устанка, из Конавла које је припадало тадашњој Босни, се у Барајево досељава породица Ђурђевић чији је старешина био Ђурђе Ђурђевић. Ђурђетов син Новак, иначе кршна момчина, прикључује се устаницима са којима четује против турака по београтском пашалуку. Током устанка што због честих погибија или којекаквих болести многе куће су остала без својих домаћина. По окончању борби и склапању мира са турцима ваљало је такве куће оживети и у њима изродити нова покољења. У куће удовица су довођени млади не ожењени устаници како би на њиховим имањима са њима оформили своје породице и на тај начин допринели поновном оживљавању опустошених села. Делија Новак Ђурђевић бива доведен у Велику Моштаницу на имање удовице из породице Станошевић чији је муж преминуо током устанка. Њих двоје су изродили шест синова од којих су четворица поделила имање својих родитеља на којима њихови потомци и данас живе. Преостала двојица су се одселила и то један у Руцку а други у Гунцате где су оформили своје породице и домаћинства у којима такође њихови потомци и данас живе.

    Одговори
  • Браца

    Новаков праунук, иначе Ђорђетов син а мој деда Милорад из Велике Моштанице, ми је причао да је као младић одлазио на мобе и посела код својих рођака Ђурђевића у села Звечку, Гунцате , Руцку и Барајево. Код свог рођака, Ранка Ђурђевића у селу Петровчић и његових потомака никада није био мада су се сретали код рођака у Руцкој и Гунцатима. . Иначе један од Ранкових синова , Жарко, је био директор у ИМТ-у а једна од ћерки му се удала у породицу Растовић у Сурчину а братаница у породицу Живановић у Купинову.

    Одговори
  • Браца

    После прогона рода Ђурђевић из Конавла и слива Неретве у крајем шеснајстог века, неколико братстава се што присилним преселењем које су спроводиле млетачке власти што својевољно, ново прибежиште нашло код Скадра међу црногорскоалбанским Кучима.
    У то време се казна мера пресељавања становништва спроводила и над непослушним арбанашким братствима која су била присилно пресељена на далматинска острва и на пустаре у близини далматинских градова дуж обале. Већина пресељених је захваљујући деловању католичке цркве била релативно брзо асимилована од локалног становништва изузев затворених заједница арбанаса какве су биле на острву Чиову код Трогира , село Арбанија, и у селу Арбанаси код Задра.
    Ђурђевићи су се кратко време задржали међу Кучима од којих су се преселили на Тару код Жабљака. Са тих простора су протерали неко омање братство и населили се на њиховој земљи. Да би опстали на отетом поседу и у новом окружењу прешли су у ислам. Топоними на том подручју и данас носе називе попут Ђурђевића Тара, Ђурђевића врело, Ђурђевића село, Ђурђевића луг…
    Не дуго затим братство Ђурђевић је због испаше и појила за стоку дошло у сукоб са суседним братством Раповић. У крвној освети која је уследила само за једну годину је изгинуло четрдесетак људи на обе стране. Коначно је дошло до измирења завађених породица а оно је потврђено венчањем осамнајстогодишње девојке из братства Раповић и дванајстогодишњег младожење , јер старијих момака није претекло, из братства Ђурђевић.
    Братство Ђурђевић се са тих простора ширило према Зети, и Санџаку. То братство је дало знатан број капетана, верских првака, трговаца и четовођа.
    Не треба сметнути с ума да је у та времена пљачка и отимачина била једн од значајних грана привређивања. Из братства Ђурђевића са Ђурђевића Таре су потекла и друга братства као на пример Ганићи и други.
    Постоје став да су поменути Ђурђевићи добили презиме по неком претку Ђурђу из Куча што не одговара истини јер је међу Ђурђевићима веома често име било Ђурђе или Ђорђе као што је и данас.
    У току и по завршетку српско турских ратова црногорци спроводе истрагу потурица па тако и Ђурђевићи због притиска напуштају Ђурђевића Тару и пресељавају се у Санџак, Босну и Хрватску то јест у Аустроугарску која је у међувремену анектирала Босну. Почетком двадесетог века неки од Ђурђевића се пресељавају и у Турску.
    И данас породице братства Ђурђевић који су се у та времена населили на Козари одржавају леп обичај заједничког теферича на коме се окупљају сваке године почетком августа месеца.
    Они Ђурђевићи који по доласку у Турску империју нису хтели да пређу у ислам су се раселили по Старој Србији и Шумадији. У старим турским пописима пореских обавеза који су се водили на арапском писму су се изостављали самогласници па су многа презимена због слободе тумачења записа делимично промењена па се исто десило и са неким Ђурђевићима који су постали Ђорђевићи.
    Они Ђурђевићи који се не уклапају у ову причу су вероватно у скорије време добили презиме Ђурђевић по неком свом значајном претку који се звао Ђурђе.
    Све у свему, већина данашњих Ђурђевића , Ђорђевића и Ђурђенића су веома далеки, далеки , ближи или веома блиски рођаци без обзира на ком простору живе или којој вери и садашњој нацији припадају.

    Одговори
  • Đurđević

    Da li neko zna nešto više o porijeklu Đurđevića iz Kuča (Crna Gora)? U pitanju je jedna od najstarijih starokučkih porodica…

    Unaprijed hvala!

    Одговори
  • Браца

    Кучи, као што је познато, нису једнородно племе већ се формирало од разнородних ентитета који су се стекли на том простору. Вероватноћа је да је веза настала на основу неког од видова родбинских повезивања насталог још у ранијим временима па се на тај начин може протумачити њихова повезаност без обзира на време доласка на те просторе.Стицајем околности братства Ђурђевића,рода Влатковића, су са простора Конавла се нашла међу старо Кучима-Мрњачевићима. Међу њима су били прихваћени као братственици и саплеменици. Очигледно да је да је и од раније међу њима постојала нека родбинска веза. Ипак , да ли због недостатка ресурса или због повећаног притиска, са тих подручја Ђурђевићи као муслимани, су наставили миграцију са простор код Жабљака према Зети, Санџаку а касније и Аустроугарској то јест Босни и Хрватској у којима су се сусрели са својим родственицима , хришћанима (католицима и православцима), који су на те просторе дошли некако у времену када су се они преместили мед Куче. Део Ђурђевића коју своје расељавање настављају по старој Србији и Шумадији у доброј мери су изгубили повезаност по братствима. Поделили су се по породицама које су временом изгубиле и у доброј мери заборавиле међусобну повезаност али им је свима својствено православље. Како год су поједини Ђурђевићи мењали своје презиме и узимали неко ново по неком свом значајном претку или оцу тако су и припадници других породица узимали презиме Ђурђевић на исти начин. Из тога следи да ова прича се не може генерално односити на све садашње Ђурђевиће већ са великом вероватноћом на оне који било као славу , имендан или свеца заштитника славе Св. Николу, славу Влатковића, Св. Ђурђа или Ђурђиц што опет са сигурношћу не може бити правило. У осталом свака породица има своје предање у коме се налази добар део истине о њеном пореклу.

    Одговори
  • Браца

    Ђурђевићи у Хрватској по местима пребивалишта према попису из 1950. год. Није извршена анализа верске и националне припадности.
    Град Дубровачко и шире подручје ; Градац ; Сплит ; Цивљане (Книн) ; Рамљани (Книн) ; Мокро доље (Книн) ; Илок ; Вуковар ; Градиште ; Винковци ; Тординци ; Бијело брдо ; Осијек ; Дарда ; Брањин врх ; Вођинци ; Семељци ; Вишковци ; Бродски варош ; Милановац ; Ораховица ; Брестовац ; Вировитица ; Орешац ; Велики грђевац ; Велико вуковље ; Липово брдо ; Копривница ; Соколовац ; Дубрава ; Велике сесвете ; Велика градуса ; Станчићи ; Брезнички хум ; Иванец ; Загреб ; Хижаковац .

    Одговори
  • Bojan

    Moje prezime je Đurđević. Iz priče moga deda Borivoja Đurđevića naše je poreklo iz Crne Gore po pretku Đurđu. Moj deda po očevoj strani je 70.ih godina otišao u sveštenike i promenio ime u Stefan. Služo je u manastiru u Laznici, u Gornjaku,Miljkov manastir i na kraju u manastiru Pokajnica kod Velike Plane. Ako je neko poznavao mog dedu, voleo bih da mi da bilo kakvu informaciju o bilo čemu. Pozdrav svima koji su zainteresovani za svoje poreklo a i naravno svima koji nas prater, Pozdrav. Bojan Đurđević.

    Одговори
  • Zoran Djurdjevic

    Molio bih sve koje znaju nesto o familiji Djurdjevic iz sela Blizonje kod Valjeva. U fazi sam izrade porodicnog stabla, iskoristio sam sve informacije starih ljudi u selu ali ni oni nemaju informacije od koga smo i kada postadosmo i u nasem nastadosmo.
    Ako nekoga zanima stablo do sada, mozemo saradjivati.
    Pozdrav

    Одговори
    • Dusan Djurdjevic

      Naravo, moramo saradjivati, Djudjevići smo!
      Postoji mogućnost da su tvoji rodjaci Djurdjevići iz Lopatnja, koji su nekada imali kuće u Čučugama i odatle se raselili u Bosnu, okolinu Kragujevca i Lopatanj. U Lopatnju gde su boravili pre odlaska u Bosnu ostala su dva brata. Kasnije jedna udovica je otisla iz jedne kuce Djurdjevica sa muskim detetom u Zlataric ili Blizonje.

      Одговори
  • Milan

    Zna li neko nesto o Djurdjevicima koji danas zive u Smederevu. Krsna slava mi je Joakim i Ana 22.septembra

    Одговори
  • matijatheking v

    MOJE POREKLO JE DJURDJEVIC MOJA SLAVA JA SV MIHAILO 12 OKTOBAR INAE PRVA HRISCANSKA SVETINJA PO NEKIM KAZIVANJIMA NAPRAVLJENA NA BALKANU CRKVA SV MIHAILA U BLIZINI STONA.SLAVIMO GA KAOI PROSVETITELJA I HUMANISTU.U JESEN KADA SE SABIRA LETINA SVI ZDRAVI HRISCANI RADE I BRINU DA IMA I ZA BOLESNE I NEMOCNE…..MIHA ILL BOLESNOM SINU BOZIJEM TO JEST NEMOCNOM COVEKU POMOCI………TAKO GA MI SLAVIMO I POSTUJEMO ZA PRIMER I DRUGIMA TAKO SLAVECI SVECE OPLRMENJUJEMO I POUCAVAMO HUMANOSTI DRUGE……….MLADI ARHANDJEL MIHAILO KOJI SE KASNIJE SLAVI KAO MLAD I ZDRAV VODI RACUNA DE LI JE TO SVE UREDU DA NEKO NE ZLOUPOTREBI SVETINJE…………

    Одговори
  • Vladimir Đurđević

    Poštovani,
    da li neko zna poreklo porodice Đurđević koja živi u selu Provo, opština Vladimirci, blizu Šapca?
    Hvala unapred.

    Одговори
  • Vladimir Đurđević

    Poštovani,
    znam da je najstarija u Provu.
    Nego me interesuje, i da li neko zna odakle su tačno moji predaci došli u Provo.
    Pa bih zamolio i ako to neko zna.
    Hvala unapred.

    Одговори
  • Bojan

    Đurđevići, poštovanje svima vama, ne znam ništa o svom poreklu na žalost a voleo bih veoma. Živim u Starom Selu kod Velike Plane, krsna Slava mi je Sveti Nikola a preslava Đurđic. Deda mi je bio Iguman u manastiru Pokajnica u Starom Selu. Ime mu je bilo Borivoje a svešteno otac Stefan.Svima koji možda nešto znaju u vezi prezimena Đurđević koje je veoma retko, molio bih da me kontaktiraju na mail. Živi bili i sve najbolje.

    Одговори
  • sandra

    Да ли неко има неке информације о Милојевићима из Мостара

    Унапред хвала

    Одговори
  • Milorad Djurdjevic

    Moj deda je bio 1922 god i zvao se Dusan Djurdjevic,otac mu je bio Simeun Djurdjevic,imao je 2 brata Milana i Stojana a njihov otac je bio Todor Djurdjevic koji je ziveo u Bočcu kod Banja Luke. Da li je iko cuo za njih i da li mi nesto vise moze reci. Cuo sam da su se tu doselili sa Djurdjevica tare. Slava mi je Casne Verige Apostola Petra 29. Jan.

    Одговори
    • Браца

      Мислим да ти се предци нису доселили са Ђурђевића Таре изузев ако нису из ислама поново прешли у хришћанство. У једном од претходних чланака сам писао о досељавању Ђурђевића на простор Таре који је по њима и добио име Ђурђевића Тара као и околностима под којима су примили ислам. Према томе твоји предци су или досељеници из Куча или из Конавла и доњег слива Неретве.Вероватно се то десило крајем шеснаестог или почетком седамнаестог века у време у време великих ратних сукоба на тим подручјима. Моја ти је препорука да у локалној општини потражиш старе црквене књиге које су конфисковане 2945. г. и да тражиш да ти се издају крштенице свих у њима убележених предака у назад редом па ћеш у крштеници последњег убележеног видети одакле је дошао. Срећно. Иначе сви Ђурђевићи без обзира на садашњу веру и националност су блиски , далеки или веома далеки рођаци.

      Одговори
  • Владан Ђурђевић

    Драги Ђурђевићи,

    Ђурђевић, као и многи од вас. Моји Ђурђевићи су Срби, Православци.
    Ја сам Добојлија, из Српске. Моји Ђурђевићи су населили крњински крај око Добоја. Дошли смо са сјевера Црне Горе, вјероватно око Жабљака смо некада живјели. Славимо Светог Ап. и Јев. Луку, 31.октобра по новом, по старом 18. октобра. Уназад, познајем 6 кољена својих. Мада Вама та имена ништа не значе, навешћу их из личног задовољства.
    Тодор – Јаков – Петко – Саво – Свето – Владан (ја).

    Уколико неко зна нешто о овом огранку Ђурђевића са сјевера Босне и Посавине, нека напише нешто, уз моју, велику захвалност.

    Поздрав

    Одговори
  • Boris

    Evo ja sam jedan od potomaka Đurđevića. U selu Bagrdan kod Jagodine postoji nekoliko porodica koje ne potiču od „istih“ Đurđevića.

    Одговори
    • БрацаБраца

      Ипак ту тврдњу да више породица Ђурђевић живи у истом селу а да нису рођаци треба узети са резервом. Сличан случај је био и код мене. Дванаест домаћинстава Ђурђевића, свима је слава Ђурђиц и као нису нам рођаци. На крају је испало да су се сви уплашили када је мој прадеда Ђорђе био као комита убијен 1903. од стране четника па су бојећи се исте судбине одрекли Ђорђетовог сина и његове самохране мајке . Касније због срамоте због учињеног лакше им је било да своје потомке убеђују да им нисмо рођаци него да прихвате кајање за оно шта су учинили.

      Одговори
  • Kristina

    Moj deda je poreklom iz sela Dobroljupci pored zupskog Alexandrovca. Nosi takodje prezime Djurdjevic. Zna li neko poreklo tog prezimena. Cula sam da su dosli isto sa Crne Gore is okoline Djurdjevice tare. Ako Neko nesto zna neka javi.

    Одговори
  • Slavica Cvetković

    Moje devojačko prezime je Djurdjević. Otac mi potiče iz sela Šarabanovac kod Bora. Slavia Setog Stevana.Ako nešto neko zna želela bih da znam nešto o njima.

    Одговори
  • Ivana

    Dragi prezimenjaci,Iz Nisa sam.Poreklom smo iz sela Korman kod Aleksinca.Pradeda se zvao Radivoje.Krsna slava je Sv.Petka 27 oktobra.Ako neko nesto jos zna o nama molila bih za pomoc.

    Одговори
  • Небојша Вилотић

    Моје презиме је Вилотић, али од осмог колена и Вилотије Ђурђевић Миловановића, сина Милована Ђурђевића (брат Радован). Из Руме сам, отац Слободан рођен у Крупњу, деда Милисав у Шљивови више Крупња, заједно са прадеда Видојем, чукундеда Вилотијем, наврдеда Милисавом, курђел Николом, аскурђел Вилотија (Ђурђевић Миловановић) и курђун Милован Ђурђевић из Грчића (код Љубовије). Славимо Св.Николу. По прадединој причи, пре Грчића и Шљивове, преци су дошли из Црне Горе вероватно…
    Да ли неко има неке податке или може да ме упути где бих могао детаљније да истражим порекло мојих Ђурђевића?
    Хвала! Поздрав!

    Одговори
  • Vujadin Đurđević

    Moji su iz slavonije selo klisa.
    Selo ne postoji od drugog sovjetskog rata.

    Одговори
  • Milan Djurdjevic

    moj deda je otisao iz Azanje u Suboticu po moju babu Vidosavu i dosli su u Beograd 1929

    Одговори
  • Војислав Ананић

    ЂУРЂЕВИЋ (п). Породице овог презимена некада су живјеле у Пољицу (Попово), једном селишту код Хума (Шума требињска) и Хутову (Неум). У Пољицу, гдје су били старосједиоци, давно су сметнули. Као успомена на њих у селу се задржао топоним Ђурђевића кућетине (59:266,267). Из селишта код Хума су „због крвнине некуд побјегли“ (75:1191). У Хутову су прешли у католике и узели ново презиме Мустапићи (84:188). Ђурђевићи се помињу крајем 17. вијека и у Лушницама (Бобани). Њихови потомци су данашњи Митровићи и Ковачи из овог краја. Неки Ђурђевићи из Лушница настанили су се у Дубровнику и околини. Тамо су примили католичку вјеру. Одржавали су «рођачке» везе са Ђурђевићима из Лушница. Ђурђевићи су славили Ђурђевдан, а ту славу су задржали и њихови потомци Митровићи и Ковачи. (Подаци: Љубо Митровић из Лушница).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

    Одговори
  • Браца

    Већ сам у једном од горњих чланака писао на тему истог питања једног од нас Ђурђевића па хајде да то опет поновим. Ђурђевићи са Ђурђевића Таре су били муслиманске вероисповести. Били су пореклом из српског племена Кучи и сматра се да спадају у старокуче рода Мрвњавчевића , потомака Војводе Гојка Мрвњавчевића , најмлађег брата Краља Вукашина и Војводе Угљеше чији је ујак био Цар Душан. Иначе Мрњавчевићи као и Немањићи су старином били из Захумља. Братанци босанског Војводе Влатка Вуковића Косаче, који није имао деце су узели презиме Косача а сестрићи су узели презиме по његовом имену Владковићи. Када се Ђурђе Влатковић оженио са унуком босанског Краља Дабише, Ђурђеви потомци и родственици су по њему узели презиме Ђурђевићи. Некако се у исто време исто презиме Ђурђевић појављује и међу кучима , Мрњавчевићима па постоји предање да су нека братства босанских Ђурђевића из Хума се склонила међу своје родственике Мрњавчевиће као и предање да су Ђурђевићи мед Кучима добили то презиме по Ђурђу Мрњавчевићу једном од потомака Гојка Мрњавчевића. оба предања би се могла повезати јер постоји могућност да је Војвода Ђурђе Влатковић у ствари био по оцу пореклом од Мрњавчевића што би објашњавало толику част која му је указана браком са унуком Краља Дабише.
    У горњим чланцима сам писао и о Ђурђевићима са Ђурђевића Таре па би сте могли и то да прочитате јер је барем мени то предање било веома интересантно.
    Значи , под условом да су ваши предци поново из ислама прешли у православље онда би сте могли имати порекло од њих а ако нису онда сте пореклом од куча из околине Скадра и брда или од Ђурђевића из Захумља
    . Просто је невероватно колико су срби у тим временима били повезани племенским и родбинским везама и колико су били као рођаци супродстављени у борби за превласт.

    Одговори
  • Slavica Cvetkovic

    Da li neko zna nešto o poreklu porodice

    Djurdjevic iz sela Šarbanovca kod Bora i Zajcara

    Одговори
  • Biljana Djurdjevic

    Moj otac je rodjen u Vitojevcima kod Rume, da li ima nekoga iz tog kraja?

    Одговори
  • Владан Ђурђевић

    Велико поштовање свим Ђурђевићима.

    Моје име је Владан Ђурђевић, од оца Свете, сина Савина, сина Петкова, сина Јаковљева, сина Тодора Ђурђевића.

    Моји Ђурђевићи су родом са Крњина у Републици Српској (Босни и Херцеговини), Град Добој. Славимо Светог Апостола и Јеванђелисту Луку (Лучиндан). Од дједа Саве сам научио о нашим Ђурђевићима. Уназад 6 кољена познајем. Дјед ми је увијек говорио да смо дошли са Ђурђевића Таре. На Крњину, тачније у селу Буковица смо велика фамилија, а од наврдједа Тодора нас има више од 200 потомака и сви славимо Лучиндан.

    Доста дуго трагам за нашим коријенима.

    @Браца, од Вас прочитах неке детаље. Углавном све наводи на Куче и Ђурађа Влатковића. У неким интернет изворима сам нашао да нас има и у Дробњацима. Ако неко познаје моје Ђурђевиће и зна нешто више о Ђурђевићима са Крњина, нека пише.

    Косово је Србија.

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top