Порекло презимена Ђермановић

7. март 2012.

коментара: 10

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (10)

Одговорите

10 коментара

  1. Poštovanje.
    Zainteresovan sam za sve informacije u vezi prezimena Đermanović.
    Ukoliko možete da mi pružite bilo kakvu informaciju pošaljite na mejl: [email protected].
    Pozdrav.

  2. vojislav ananić

    ЂЕРМАНОВИЋ
    Различите славе

    Сви Ђермановићи и Ђермани нису истог поријекла, што се види и из тога што славе различите славе. Ђермановићи који славе Марковдан могли би били заједничког поријекла.
    Нена Ђермановић из Сарајева наводи да су њени из Босанске Градишке. Породица Ђермановић је у Босанској Градишци посједовала највећу кућу у центру града, која је послије Другог свјетског рата одузета и у њој смјештена станица милиције. Кућа је касније срушена и на том мјесту саграђена зграда у којој се налази Привредна банка. Преци су јој били правници (адвокат и предсједник суда), о својим прецима мало зна јер су 1945. године приликом повлачења усташа и Нијемаца сви поклани у властитој кући. Наводи претлке: Милан (отац), Мирко (дјед) и Рајко (прадјед).
    Презиме Ђермановић има у својој основи мушко име Ђерман, преузето из латинског језика у значењу рођени, али је име и хришћанског светитеља.
    С друге стране, ово презиме је могло настати и од ријечи ђерам или ђерма у значењу: греда за црпљење воде из бунара, “ждрал”, али и мјесто гдје се наплаћује нека пристојба. Презиме Ђермановић могло је настати по томе што им је предак наплаћивао неке пристојбе – био цариник, па су његови потомци по њему прозвани Ђермановићима. Ријеч ђерам је балкански турцизам, грчког поријекла.
    Ђермановиће и Ђермане нашли смо и на другим мјестима, али највише у Посавини и Славонији. Ђермановићи су у парохијама: Босанска Градишка и Ламинци и славе Марковдан. Поред тога, Ђермани живе и у парохијама: Градци (Мркоњић-Град), Гламоч, Стекеровци (Гламоч), Милошево Брдо (Босанска Градишка) и Грбавци (Босанска Градишка). Ђермани у Равном такође славе Марковдан.
    Ђермани у парохији Винска и Лијешће славе св. Симеуна Богопримца. Ђермани у парохијама: Јошавка, Прњавор и Смртићи, те Штрпци (Прњавор) славе Ђурђевдан. Ђермановићи у парохијама: Шаринци и Лепеница славе такође Ђурђевдан.
    Ђермани из Јеланске славе Григорија Богослова. Ђермани у парохији Кобаш (Нова Градишка) славе св. Стевана Дечанског. Ђермановићи у парохијама Граовљани и Дарувар (Пакрац) и Вараждин славе Никољдан. У Боломачи и Кобашу (Нова Градишка) Ђермановићи славе св. Архиђакона Стевана.
    Сви наведени Ђермановићи и Ђермани нису истог поријекла, што се види и из тога што славе различите славе. Заједничког поријекла могли би да буду они Ђермановићи и Ђермани који славе Марковдан. Ђермановићи славе Марлковдан на два подручја. Једно подручје је простор Гламочког поља, а друго Босанска Градишка и њена околина.
    Претпостављамо да су Ђермановићи, као и велики дио данашњег становништва Лијевче-поља поријеклом из Врховине, планинских области источно, јужно и западно од ове области.
    За Ђермановиће је матична област Гламочко поље, одакле су се њихови преци населили на градишко подручје, да би преци наше читатељке крајем прошлог и почетком овог вијека улазили у ред најугледнијих породица у Босанској Градишци, као велепосједници, индустријалци и правници.

    ИЗВОР: ПОРОДИЧНИ КОРИЈЕНИ, МИРОСЛАВ НИШКАНОВИЋ
    БАЊА ЛУКА – БЕОГРАД – САРАЈЕВО, 2001.

  3. Ђермановића имаи у околини Шапца и Лознице. Моји су пореклом из села Горња Бадања, која се налази испод Цера, према Лозници. Већина се доселила у Шабац. Има их колико ја знам и у околини Лознице и у мест Предворица које је такође у околини Шапца. Ми славимо Св. Николу.
    Ово је о нашем селу
    http://skolatekeris.edu.rs/index.php/o-skoli/izdvojena-odeljenja/gornja-badanja

  4. Vera

    Моје девојачко презиме је Ђермановић. Отац је из Скадра код Пецке, Република Србија.Крсна слава нам је Свети Јован.

  5. Vid

    Đermanoviće nalazimo u opštini Dvor na Uni u naseljima Gornji Javoranj i Glavičani.
    Također u opštini Hrvatska Kostajnica, naselja: Gornja Velešnja,Komogovina,Svinica(slave Đurđevdan), Gornji Hrastovac(Nikoljdan).
    U opštini Sunja,naselje Krajiški Brđani.
    U prvom mapiranju vojne krajine 1773 zabilježen je potok Đermanovac koji prolazi kraj manastira Komogovina,a izvire u obližnjoj šumi Đermanovica.Zabilježno je da su komogovinski monasi početkom 18 vijeka dozvolili na manastirskoj zemlji naseljavanje nekom Đermanu- Đermandulu.

  6. Bojan

    Đermanovića ima u Novoj Pazovi i Zemunu. Poreklom smo iz Javornja i slavimo Svetog Nikolu.