Басуровић

5. марта 2012.

коментара: 1

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Nebojsa

    Породица Басуровић је једна од најстаријих ужичких православних породица. У ужички крај су се доселили у 18. веку, тачније око 1765. године.
    Порекло породице Басуровић је црногорско. Наиме, прво су се из околине Колашина (Црна Гора) доселили у село Северово код Ариља, а затим су у другој половини 18. века прешли у Ужице.
    После доласка у Ужице, Басуровићи су населили село Буар удаљено око 7 километара северозападно од града и то његов централни и најплоднији део. На основу писаних докумената који датирају од 1824. године (Тефтер чибука нахије ужичке-кнежине Рујно за 1824.), може се тачно утврдити да су сви чланови породице Басуровић тог времена живели у једној задрузи-кући и да су били прилично имућни, јер су у односу на друге породице у селу плаћали доста веће порезе и дажбине (122 гроша). И данас се један део села назива „Стара кућа“, у близини гробља породице Басуровић. Следеће 1825. године у Тефтеру чибука се и даље помиње једна кућа Басуровића и то Mићо Басуровић као старешина куће. Када је задруга Басуровића почела да се дели не може се тачно утврдити, јер је Буар као турско феудално добро имао посебан статус, те у тефтерима нема много података о томе. Тек 1837. године у тефтеру пореских глава у селу Буар, помињу се:

    Мићо Басуровић
    Јован Басуровић-син Миће
    Марко Басуровић-син Миће
    Лазар Басуровић
    Илија Басуровић
    Породица није никада мењала презиме, a крсна слава свих Басуровића је Свети Никола.
    Ужице је коначно ослобођено од Турака 4.9.1862. године, а у великом пожару је практично изгорео цео стари град. Ослобођењем је дошло до исељавања муслиманског становништва у Босну, тако да су први Басуровићи почели насељавати и сам град, који је до тада био насељен скоро искључиво турским и муслиманским живљем. Први Басуровићи који су напустили село, били су:

    Иван Басуровић, син Радета Басуровића који је након служења војске остао да живи и ради у Београду као болничар,
    Обрен Басуровић, син Радоја Басуровића дошавши 1874. године, да би изучавао пекарски занат.
    Нешто касније, почетком 20. века у град су на изучавање заната дошла и браћа:
    Радивоје Басуровић и
    Недељко Басуровић, синови Мирка Басуровића.
    Данас су породице Басуровић раширене широм Србије и света, али су и даље најзаступљеније у Ужицу.

    Литература:

    Коста В. Мијатовић: Споменица-мојим земљацима из буарске општине код Ужица, Београд 1937.
    Др Јован Ристовић: Социјални облици живота у селу Буар, докторска дисертација, Београд 1975.
    Новак Живковић: Ужички немири 1828-1838, Титово Ужице 1979.
    Љубомир Павловић: Ужичка Црна Гора-насеља, књига 19
    Др Раде Познановић: Гостиница, прошлост и становништво, Ужице 1991.
    Професор Мирко Басуровић: Басуровићи-историја и развој породице-скрипта, Ужице 200