Порекло презимена Војиновић

4. март 2012.

коментара: 4

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

ВОЈИНОВИЋИ

(на Развршју, Нинковићима, Жабљаку и Гомилама)

Њихово породично предање казује да су поријеклом из Заграда, из Никшићке жупе. Почетком 18. вијека из Заграда се одселе у околину Берана, а онда један дио у Равну Ријеку, гдје се населе. Од њих Добрица Војиновић око 1837. године пређе у Премћане. Имао је пет синова: Јована, Илију, Ђорђија, Стевана и Мира.

Јован Добричин око 1867. године пређе у Језера и насели се на Развршју код Жабљака. Јован је имао синове Мину, Максима, Перка, Мојсија-Моја и Филипа. Код њих се послије кратког времена на Развршје досели и Јованов брат Миро, који се послије кратког времена врати у Затарје; остане му син Вучко код стрица Јована, који се није женио.

Драго Филипов се одсели на Гомиле на имање Симићевића од којих је био ожењен Ружом. Ту и данас живе неки од његових потомака, а неки се одселе у Маоче код Пљеваља.

Мина Јованов је имао синове: Војина, Милована, Сава, Рада и Крста. Милован је отишао на рад у Америку, гдје је и умро, а Саво се налазио у аустроугарском логору Нађмеђер, и тамо је умро. Војин се дуго година налазио на раду у Америци, одакле се вратио на Развршје. Војин, Раде и Крсто били су цијењени људи у својој средини.

Максим је имао сина Уроша, који се са Развршја преселио на Жабљак, гдје је држао механу и дућан. У својој средини био је познат као добар и поштен човјек.

Перко Јованов је имао Владимира, Михаила и Милету. Владимир се налазио на раду у Америци, одакле је на позив књаза Николе дошао као добровољац да учествује у Првом свјетском рату. Он је дошао са рођаком Мијаилом Мојовим, браћом Михаилом и Милетом и осталим рођацима: Вучком, Радом, Савом, Богданом, Урошем, Млађеном, Богданом и Крстом. Владимир је у овом рату тешко рањен и од посљедица рањавања умире у Пећи 1915. године. Михаило је након капитулације Црне Горе ухапшен од стране Аустроугарске и налазио се у логору Нађмеђер у времену 1916-1918. године.

Мојсије-Мојо Јованов је имао Живка, Млађена, Мијаила и Богдана. Мијаило и Богдан су након капитулације Црне Горе спроведени у логор Нађмеђер у Аустроугарској, гдје су остали до капитулације Аустроугарске, односно до завршетка Првог свјетског рата.

У НОР-у 1941-1945. године ово братство је масовно учествовало на страни НОП-а. Богдан Мојов је један од организатора устанка у свом крају; у НОР-у је од 1941. године. Погинуо је на Сињајевини као командир чете 1943. године. Милета је са породицом био у НОП-у од првих устаничких дана; син Рајко гине на Сињајевини 1942. године, а Јован-Јоко и Радован такође су били у јединицама НОВ-а. Радован је на Сињајевинском сектору био командир чете и батаљона. Учесник је Конференције родољуба на Тјентишту у јуну 1942. године заједно са својим рођаком Богданом Мојовим. У Четвртој црногорској бригади налазио се од њеног формирања. Био је замјеник комесара чете, те предсједник Дурмиторског среза и функционер у Републици. Носилац је Партизанске споменице 1941. И Јоко је припадник НОП-а од 1941. године; био је илегалац на терену и предсједник општине Жабљак одмах у поратном периоду. Носилац је Партизанске споменице 1941. Михаило Перков је са својом породицом припадао НОП-у. Његов син Спасо је погинуо на Горажду 1944. године као борац НОР-а, у саставу 7. омладинске црногорске бригаде.

Петрови синови Радоман и Јован су били припадници НОП-а. Јован је био борац 7. омладинске бригаде, а Радоман је погинуо на Бијову гробу 1944. године.

Око 1890. године дође из Премћана Томица Војиновић и насели се у селу Нинковићима код Жабљака, гдје и данас живе његови потомци.

Мијаило Мојов је 1945. године са породицом колонизиран у Бачко Добро Поље, гдје и данас живе његови потомци.

Славе Лучиндан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

__________________

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. nada

    Vojinović moj otac Ljubomir deda Rade Prijedor dosli nekad sa Kosova ili iz C.Gore ? Slava Jovandan. Volela bih da znam vise ako je moguće
    Hvala pozdrav

  2. Slađana

    Pozdrav,
    Moje ime je Slađana Vojinović, od oca Nenada, a deda mi je Nikola Vojinović , krsnau slavu slavimo Sv. NIkolu. Po raznim pričama sam čula sa jedne strane potičemo iz Srbije, a sa druge strane potičemo iz Crne Gore. Deda mi je iz Svilajnca to jedino znam. Tata je rođen u Beogradu, kao i ja. Zanimam me odakle stvarno vodi poreklo i sve ostavlo što se može znati o mojoj familiji.
    Hvala

  3. Војислав Ананић

    ВОЈИНОВИЋ (п), средњовјековна породица својевремено настањена у Тарахин Долу (Гацко). Потомци су војводе Војина и кнеза Војислава Војиновића “господара Гацка” који се често сукобљавао са Дубровчанима и који је, у 14. вијеку умро од куге. У Тарахин Долу се “још једино” налази кућа Лазара Војиновића који живи у Сарајеву. Лазар себе сматра потомком ове властелинске породице из 19. вијека и, сваког љета, долази у своју кућу у бившем селу Тарахин До, названом по личном имену Тарах са стечка у Бољунима (146:297,401). Презиме се помиње у Лозници и Клепцима (Чапљина).

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.