Порекло презимена Павлићевић

29. фебруара 2012.

коментара: 0

ПИШЕ: Зоран Павлићевић

ПОРЕКЛО ФАМИЛИЈЕ ПАВЛИЋЕВИЋ ИЗ ТОПОЛЕ

Временски период у ком се род Павлићевића у Тополи може пратити је од краја 18. века. Боривоје Дробњаковић бележи фамилију Павлићевићи, чији се предак доселио од Сјенице. Слава: Св. Ђурђиц. По др Драгољубу Милановићу насељавају Тополу у време првог периода насељавања Шумадије (од 1690. до 1787.). По др Александру Срећковић, из Сјенице су дошли у Тополу око 1780.-1790. године. Етнолог Миле Недељковић на основу пописа од 1825. године сврстава Павлићевиће у сродну скупину фамилија познату као Перићи. Кумовска фамилија је Јовановићи односно Василијевићи-Васићи из Маслошева код Страгара.
Најстарији предак и родоначелник фамилије, звао се Раде, родјен око 1760. године, а о његовим генералијама ништа није сачувано у писаним документима, а у усменом, фамилијарном предању постоје различите верзије о досељавању у овом делу Шумадије. Дошао је од Сјенице, вероватно око 1775.-1779. У једном усменом предању Раде је дошао у Тополу, бежећи од крвне освете, са сином без жене. По другом усменом предању са Радом су дошла и два његова брата, Реља и Риста од којих настају фамилије Рељићи и Ристићи. По трећој верзији долази са браћом Ристом и Јоком од којих настају фамилије Павлићевићи, Ристићи и Јокићи.
Једини син родоначелника фамилије је Павле Радевић, познат као Павлић, је родјен око 1779. године. У писаним документима помиње се први пут у тефтеру чибука 1823. године, а касније и у тефтеру харачком 1825. године. Павле се оженио око 1807. године, и са женом изродио осам синова: Филипа-Вилипа, Вићентија, Јована, Станка, Ненада, Младена, Миљка и Јоксима. Павле је имао надимак Павлић, вероватно је био мали растом и ситан, па су га од милоште звали Павлић. Фамилија Павлићевић 1851. добија трајно наследно презиме, по сину првог претка Павлу, које је изведено вероватно од његовог надимка Павлић.

ЗНАЧАЈНЕ ЛИЧНОСТИ ИЗ ФАМИЛИЈЕ:

Александар Р. Павлићевић, војни лекар при српској војсци.
Миљко Ђ. Павлићевић, капетан прве класе, носилац Албанске споменице, Карађорђеве звезде, два ордена Милош Обилић.
Милорад М. Павлићевић, ветринар специјалиста, оснивач Ветеринарског института у Краљеву.
Миодраг Р. Павлићевић, био председник општине Стари град у Београду и директор Југословенских железница.
Радиша Љ. Павлићевић, бавио се књижевним радом писао афоризме за “Јеж” и скечеве за Радио Београд, освајао награде за књижевни рад.
Хранислав М. Павлићевић, носилац Албанске споменице, коњички капетан друге класе.
Радиша М. Павлићевић, био председник општине у Тополи, посланик републичке Скупштине и заменик министер правде.

ПОТВРДЕ У ИЗВОРИМА:

Богдан Секендек “Којекуде.. Његовим трагом”, Задужбинско друштво “Први српски устанак”, Мишар-Шабац, 2009.
Боривоје М. Дробњаковић “Јасеница, насеља и порекло становништва”, Српски етнографски зборник, Београд, 1923.
Драгољуб Милановић, “Општина Топола”, Српско етнографско друштво, Београд, 2000.
Јован Цвијић, “Насеља и порекло становништва”, Београд, 1922.
Миле Недељковић, “Задруга у опленачком крају”, Етнолошке свеске, Београд-Топола, 1986.

Аутор: Зоран Р. Павлићевић

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.