Prema predanju, Lompari su jedan rod s Borozanima to jest vode poreklo od jednog pretka – bana Radivoja, po kojem su se nekad prezivali Radivojevići. Taj njihov predak je živeo u Bukoviku, u Crmnici, odatle se najpre preselio u Strugare, gde je živeo 30 godina, da bi posle, na poziv Mudreše s Bokova, preselio na Bokovo, gde i danas živi njegovo potomstvo podeljeno na Lompare i Borozane.
Oba prezimena su nastala od nadimaka. Za Lompare se ne zna po čemu se zovu tako, dok se za Borozane priča da je njihov predak bio krupan – visok kao bor, i po tome je njegovo potomstvo dobilo svoje prezime. Oba bratstva su početkom 20. veku brojala 33 doma, od čega je domova Borozana bilo 28, a Lompara pet.
Ova dva bratstva, kao i Mudreše, slave Spasovdan, a poznato je da su nekad slavila Đurđevicu (Đurđic) kao i ostali Bokovljani. Međutim, Spasovdan je stara slava Lompara i Borozana.
Oba bratstva žive samo na Bokovu. Dok su bili na Strugarima, radili su crkvenu zemlju i bili kmeti Cetinjskog manastira.
Da li su Lompari i Borozani zaista potomci bana Radivoja ostaje upitno posle rezultata genetičkih testiranja. Naime, genetičkim testiranjem Borozana utvrđeno je da pripadaju haplogrupi E-V13, dok je (zahvaljujući testiranju roda Đikanovića, koji su ranije bili Lompari) utvrđeno da Lompari pripadaju haplogrupi G2a. Pri tome, rezultat Lompara je blizak testiranim Mudrešama iz Bokova.
Istaknuti pripadnici roda:
Milo Lompar, profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Komentari (0)