Порекло презимена Лопушина

22. фебруара 2012.

коментара: 2

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

ЛОПУШИНЕ

(живе на Стругу)

Лопушине потичу од требјешког братства Јокановића. Презиме Лопушина добили су по једном свом претку који је био изузетно снажан, па је једном приликом за опкладу пресјекао вола једним ударцем ножа, као да је трава лопушина. Њега су послије овог звали „Лопушина“, а његове потомке по овом надимку прозваше Лопушине.

С осталим требјешким братствима 1789. године, послије разуре, пређу у Бјелопавлиће, а одатле у Доњу Морачу, гдје су кратко боравили, па се 1792. године населе у Љевиштима, селу у Горњој Морачи.

Ово братство је дало доста добрих људи и истакнутих јунака, од којих је најпознатији Вукашин Јокановић – Лопу- шина, чувени јунак из тог времена. Опјеван је у многим јуначким пјесмама под именом Вук Лопушина. Погинуо је млад у борби са никшићким Турцима, на планини Лоли 1796. године.

Иза Вука остану син Бајо и синовац Марко, који се, с осталим Требјешанима из Љевипгга, преселе у дробњачко село Струг 1797. године.

Бајо је имао три сина. Јована, Луку и Вукашина, а Марко Драга и Крста. Око 1830. године Бајови синови са Струга пређу у Сировац.

Драго Лопушина био је чувени јунак и познати харамбаша свога доба, а његов син Беган истицао се у борбама Ускока против Турака. Имао је звање сердара, а био је и ускочки капетан; опјеван је у народним пјесмама.

Каро Лопушина погинуо је на Петњем брду 1877. године у борбама против Турака. Јован Лопушина, наредник четовођа у комитском покрету, умро је од шпањолице 1918. године, а Милована су Швабе ухватиле и стријељале као комиту.

У НОР-у 1941-1945. године из овог братства су се истакли Мијат Савов, борац од 1941. године у Дурмиторском одреду и у Четвртој црногорској пролетерској бригади од њеног формирања командир чете, на чијем челу јуначки гине на Озрену 1943. године.

Радованови синови Милош, Милорад и Данило су били борци Четврте црногорске бригаде. Милош је од 1941. године у НОР-у, а у бригади од њеног формирања. Погинуо је јула 1943. године у мјесту Сеону код Прачића у Босни. И Љубомир Лопушина са Струга погинуо је 1945. године у Босни као припадник јединица НОВ-а.

Илија Лопушина са Струга, познати професор у Пљеваљској гимназији, један је од истакнутих просвјетних рад- ника у предратном и поратном периоду, кога се његови ђаци радо сјећају и помињу.

Славе Лучиндан, а прислужују Петровдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (2)

Одговорите

2 коментара

  1. Milos Lopusina

    Nije Danilo vec Gojko!

  2. Војислав Ананић

    Лопушине – Требјешани. Требјешани су потомци Гаврила Никшића, брата војводе Грдана Никшића. Послије рата 1711. године Требјешани (око 60 кућа) се разуре и из Требјесе побјегну у Башино Село. Ту су живјели до 1741. године када су се измирили са Турцима и вратили у Требјесу. Вјероватно их је било и по другим селима у Чеву и Велестову. У Горњој Марковини се једно сеоце зове Лопушин До. Многи сматрају да се овај до зове по чувеном Вуку Лопушини. Вук је погинуо 1796. године. У доба када су Требјешани живјели у Чеву вјероватно није био ни рођен. Лопушине су се раније звали Јокановићи. Садашње презиме добили су по претку који је за опкладу, сабљом, једним ударцем пресјекао вола на два дијела, лако као траву лопушину. Можда се тај догађај догодио баш у Марковини.

    Извор: Жељко Остојић, Озринићи, Нови Сада, 2017.