Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
КОСОРИЋИ
Ово је једно од најзнаменитијих дробњачких братстава са дугом традицијом о појединим личностима, од њиховог досељења у ове крајеве. Према породичној традицији, презиме Косорић је врло старо и они су га донијели кад су населили ове крајеве. Припадају племену Новљана, као и Церовићи и Вуловићи, за које предање казује да су од три рођена брата. Приликом насељавања дробњачке територије од стране Новљана, Косорићи су се населили на једној тераси која се налази на десној обали ријеке Буковице, при планини Ивици. Мјесто које су запосјели звало се прије њиховог насељења Пољана, а касније се по овом братству назва Косорићи.
На челу братства се приликом насељења у Дробњак налазио Симеун Косорић, који је био кнез и врло угледан братственик. Предање казује да је приликом мирења Новљана и Крича он дао своју кћер за жену сину кричког војводе Калоке. Након три године син кричког војводе, зет Косорића, пође са женом и синчићем у првиче на Косориће. Њега испред племена Новљана дочека, у Буковичкој гори, стари ослијепели војвода Лапац Косовчић, и приликом сусрета на превару га убије. Његова жена је са синчићем побјегла у род Косориће, гдје је остала да живи, подигла је свог сина и оженила га. Његови потомци су се презивали ГУСКЕ и донедавно (1875) живјели у Дробњаку.
Послије смрти Лапца Косовчића, дробњачки војвода је постао Симеун Косорић. Предање помиње другог војводу, Десимира-Десу Косорића – по њему се у Превишу зову мјеста Мала и Велика Десимирица, Десино Селиште. Његови потомци су се на уже звали Десимировићи.
Војвода Дракуле био је Десимиров син и замијенио га је у војводству. Предање зна и за војводу Мирка Косорића, који је наслиједио војводу Дракулу. Даље се казује за војводу Стевана Косорића, који се помиње у једном документу породичне историје дробњачких старинаца Мандића. У овом документу он се помиње као кнез. Породична традиција зна за војводу Боришу Косорића, за кога се приповиједа да је био силан јунак и да је често ратовао с Турцима. Такође се прича да је ишао у Цариград код султана, од кога је добио ферман којим су му дате многе повластице.
Боришу је наслиједио војвода Илија Косорић; он је један од најчувенијих и најомиљенијих дробњачких војвода. Илија је имао браћу Мину и Милоша, који су погинули у борби с колашинским Турцима приликом њиховог напада на Тушињу. Војвода Илија погинуо је у Никшићу 1702. године, а наслиједио га је на мјесту војводе његов син Оташ, који је осветио свога оца Илију, убивши пашу Махмудбеговића. Ни војвода Оташ није дуго војводовао. Погинуо је на Равном у Пиви и том приликом је посјекао требиљског пашу, али је и сам погинуо од руке бега Љубовића. Турска војска је ту била потпуно разбијена и поражена.
Војвода Илија Косорић је, осим Оташа, имао и синове Шћепана и Петра, који су 1703. године, с осталим Дробњацима, бацили под гомилу Реџеп-пашу Шеића и његовог брата Хајдук- хоџу на Косорићима. Та гомила и данас постоји и зове се Пашина гомила.
Након смрти војводе Оташа, за дробњачког војводу дошао је његов даљи рођак Илија Косорић – Лијовић. Он је био ратоборан и непокоран. Посјекао га је пљеваљски Мустај – паша Селмановић на Пашиној води у Језерима. Паша тада нареди да му доведу војводину жену Анђу са Косорића да му буде наложница, што Турци и ураде; доведу му војводину жену Анђу, а она током ноћи убије пашу и тако освети свога мужа, па побјегне под окриљем ноћи у Косориће, узме малољетне синове и оде у свој род Дрекаловиће у Куче.
Погибијом војводе Илије Косорића – Лијовића престало је дробњачко војводство у овој породици, која је кроз вјекове давала војводе и виђене људе племену, који су гинули у сталним борбама с Турцима.
Од овог братства истакао се Теодор, који је био потомак Мине, брата војводе Илије, по коме се на уже презивао Минић. Истицао се у борбама које су вођене у другој половини 18. вијека, између босанског и скадарског везира, око превласти над Зетом и Херцеговином. Он је као дробњачки барјактар помагао босанског везира, због чега му се осветио скадарски Махмут- паша Бушатлија, убивши га посредством неког Ждребичића из Спужа.
Косорићи су давали и свештенике, као нпр. попа Василија и његовог сина попа Милију, који је имао синове: кнеза Мијаила, попа Стевана и Срдана. Сва тројица су се истицала у борбама с Турцима, које су вођене крајем 18. и почетком 19. вијека, када су они и живјели. Мијаила је објесио Сулејман-паша Скопљак 1806. године на Пушини. Срдана су посјекли никшићки Турци на Журимовима. Срданови се потомци по њему прозову Срдановићи. Попа Стевана су Турци посјекли 1806. године у Пљевљима.
Поп Лазо Косорић одселио се 1807. године у околину Горажда, а његов брат Стојан у околину Рогатице. Од њих су тамошњи Косорићи.
Поп Сава Косорић се са својом браћом одселио на Гласинац 1812. године. Тамо данас живе његови потомци у селу Читлуцима.
Данас се нико у Дробњаку не презива Косорић, већ су се разгранали на Срдановиће, Недиће и Стојановиће.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
21. јун 2014. у 09:14
Vesko Anđelić
Milija Srdanović sin Srdana Kosorica je bio jjedan od izabranih Drobnjaka koji je gađao Smail agu Čengića i čija ga je puška sindžirlija pogodila :
” A čija ga puška ubi,
Aleksića,il Jakića,
il Uskoka popa Mića,
Il Milije s Kosorića…”
Radovan Bećirović Trebješki
Više o Miliju Srdanoviću sinu Srdana Kosorića, možete pročitati u knjizi D: Baranina ” Smail aga “.
22. јун 2015. у 17:16
Darko Kosoric
Braco moja,
Pokusavam upratiti svoje korijene te doci do knjiga i literature o mojoj porodici.Molim Vas,sve koje mi mozete pomoci u mom nastojanju da mi posaljete poruke,smjernice koje bi mi pomogle u tome kao i nacin da dodjem do literature o nasoj lozi Kosorica i naseg bratstva.
Hvala Vam unaprijed!
S postovanjem
Darko Kosoric
22. јун 2015. у 17:49
Бранко Тодоровић
А одакле су ваши Косорићи? Коју крсну славу славе? Без тих неких основних података тешко је било шта рећи. Такође, како се звао ваш најстарији познати предак, и када је отприлике живео?
9. јануар 2017. у 16:32
Darko Kosoric
Postovani,
Po mojim dosadasnjim saznanjima,,porijeklo mojeg dijela porodice bi trebalo da je u direktnoj vezi sa svestenickim dijelom porodice..
Naime,slavimo Djurdjevdan,deda Mico I baba Sara su imali kucu u Rogatici,neposredno uz crkvu…
U drugom sv.ratu izbjegli ka Sarajevu.
Naslucujem vezu sa popom Stojanom,Savom I Lazom koji su 1807.doselili sa porodicama u reon Rogatice,Glasinca I Gorazda..
Molim sve koji na osnovu ovih sturih podataka mogu da mi pomognu da pokusam pohvatati rodbinske veze I porijeklo da mi pomognu ili se jave!!!
Zelim da svojoj djeci ostavim podatke o porijeklu,rodoslov te da sprijecim da se ovakva istorija ,lavovska borba za cast,vjeru I porodicu ne padne u zaborav!!
Pomozite da se popravi sto se popraviti moze!
S postovanjem
Darko Kosoric
31. јануар 2018. у 02:31
Ognjen Kosoric
http://en.calameo.com/read/003500171ef137e3b0313
Postovani rodjace na ovom linku mozes naci o istoriji nase porodice i drugih srpskih-hercegovackih porodica. Andrija Luburic pisac ove knjige je bio prijatelj i u neku ruku
ucenik Jovana Cvijica koji je poreklom isto drobnjak. njegova zelja je bila da izucava naj starije srpske porodice a posto drobnjaci i hercegovci ne menjaju prezime a imaju i jako veliko porodicno pamcenje, rekao je luburicu da izucava drobnjake i da posle zajedno sav materijal stave u istu knjigu. Nazalost pre toga Cvijic umire i luburic iznosi samo svoje podatke o njima.
U svakom slucaju svi Kosorici su ti rod dalji ili blizi. Slave Svetog Djordja i poneki prislavljaju Svetog Nikolu. Kroz istoriju prate nesrecu ovog naseg naroda. Valjda je to i normalno sobzirom da su tu otkad je i njega. Po nekim podacima jos iz 8 veka. ono sto je sigurno. u opstini Savnik u onoj nesrecnoj drzavi od Crne Gore je crkva podignuta u 13. veku u selu koje danas umire a zove se Kosoric.
Ja u svakom slucaju cu tamo jednom otici i nadam se da cu sresti nekog od daleke rodbine da mi pricaju o tome sta znaju. tamo sada od rodjaka imamo porodicu Srdanovic koja je uzela prezime po junaku Srdanu Kosoricu.
U svakom slucaju Rodjace ako nadjes nesto vise rado bi pogledao.
Samo sto neki izvori nisu tacni i sto je najgore pisala ih je neka rodbina ili drugi iz plemena pod uticajem kumunisticke politike u crnoj gori(Pod tim nemislim da vredjam junake koji su ginuli za svoju zemlju) posle drugog svetskog rata pokusavajuci da uniste srpsko poreklo Crne Gore.
Srdacan pozdrav.
23. јун 2015. у 09:56
Небојша Новаковић
Најпознатији Косорићи су они из Дробњака. У питању је велико братство. Слава – Св. Никола и Ђурђевдан.
Више о Косорићима:
http://www.mediafire.com/view/6owa1gzapd3fv1z/79_%D0%94%D1%80%D0%BE%D0%B1%D1%9A%D0%B0%D1%86%D0%B8%2C_%D0%90%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%9B%D1%83%D0%B1%D1%83%D1%80%D0%B8%D1%9B.pdf
6. јул 2015. у 17:14
Vesko Anđelić
Moja ujčevina Srdanovići su od Srdana Kosorića, i dan danas žive u selu Kosorići nedaleko od Šavnika u CG…Slave Svetog Đorđija,a prislužuju Svetog Nikolu. Crkva u selu je posvećena Sv.Nikoli, i potiče iz 13 vijeka, a konačno je obnovljena 1869 godine. Dio Kosorića se nakon 1809 godine i napada paše Miljevine koji je i razorio crkvu, sa popom Lazom Kosorićem otslio za Rogaticu i Han Pijesak gdje i danas žive Poznati su narodni heroj Pero Kosorić i komandant Kraljeve vojske Radivoje Kosorić.
Bratski Pozdrav
Vesko Anđelić
25. октобар 2015. у 03:00
zorica
Darko Kosoric,ima knjiga “Kosorici” – Radoman V. Srdanovic
9. јануар 2017. у 16:12
Darko Kosoric
Postovana;
Znam za ovu knjigu ali,na zalost,pisac gosp.Srdanovic iz Cikaga je umro.
Jedini nacin da se nabavi njegovo djelo je bilo preko internet ali to vise ne funkcionise.
Inace,tiraz knjige je bio veoma mali tako da ce biti cudo ako uspijem doci do tog djela.
U svakom slucaju,veliko hvala na pomoci!!
S postovanjem
Darko Kosoric
8. јул 2017. у 13:57
Branka
Postovani, samo jedna ispravka, knjigu nije pisao Radoman Srdanovic iz Cikaga, vec Radoman Veljkov Srdanovic iz Podgorice. Pozdrav!
6. децембар 2015. у 00:59
DRAGAN
DA LI SU I U KAKVOJ VEZI SA KOSORICIMA KURSULE ILI KURCULE U PRIJEPOLJSKOJ ZUPI
1. октобар 2017. у 01:08
Vasiljevic
Od Kosorica su nastali Vasiljevici oko 1829 kod Romanije. Imam kompletnu Lozu, ako kome treba od Vasiljevica. Bilo je vise brace jedan od njih nije promenio prezime, ostao je kosoric, on je se naselio oko Sokoca.
10. октобар 2019. у 00:45
Mladen Kosoric
Pozdrav,ako moze da mi posaljes lozu Vasiljevica posto skupljam podatke o istoriji Kosorica i okupljam potomke.Ovo je moj mail.Hvala pozdrav!!!